Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Које добро, Назо? — упитао је он. Она га погледала, уплашила се и хтела да побегне али се опет, збуњено, вратила. — Ете...
Поп поче да се шали: — Како за Љубу? Она, од стида, ћутала. Он почео и даље да се шали. — Па добро, добро Назо. Па, је ли те Љуба воли? Воли ли те он?
Зато Наза заборавила и на стид и на све и почела свако јутро да одилази попу кући и чека га на капији. — Нема Назо — одбијао је поп осећајући се неугодно кад би је видео како она свако јутро испред капије чека га, боса тапка по снегу
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ Да, сестра. Сестра си ми и по занату и по животу. Слушај, Назо! Имао сам, у целом овом големом свету, само једно место, једну кућу, где сам могао данима, месецима, да седим, лежим,
Докле ћеш? Што не пазиш на себе?« Сада све то изгубих, Назо. И зато, ово је последње весеље. Сутра, на коњу или пешке, одох одавде, за увек.
БЕГОВИ (бацају Нази кесе и вичу): За нас играј, Назо! НАЗА Јок, за вас не, сал за Сароша! БЕГОВИ Аман, бре! НАЗА (скупља бакшиш, прилази крадом кафеџији и даје му
« (Нази и другима): Назо, бре! НАЗА Решид—беже, ево ме. РЕШИД БЕГ (барата по појасу): Назо, чекај! Код мене се сад буни, ври. Чекај!
« (Нази и другима): Назо, бре! НАЗА Решид—беже, ево ме. РЕШИД БЕГ (барата по појасу): Назо, чекај! Код мене се сад буни, ври. Чекај! А пара биће. (Вади из појаса једну кесу с парама.