Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Чету, праву чету, јакако, мој рођо, само да ми је одакле намакнути једну киту старих личких ноћника и делија. Осокољен, Сава пријатељски протрља свој чекињаст образ о свечево лице и
Ваљало би ту намакнути пред очи какво млако јесење вече у коме шушти презрео кукуруз, налијеже на рамена језеро згуснутих звијезда, а душу