Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Куд оде, грешник, и хоће ли тај, напокон, пронаћи миран конак и каквог, свог, бенастог Раду Ћопића, који ће га примити под своје?
Какав му је само унук, намишљалица и фантазија, не би било чудо да се и добри дека повукодлачи. Кад смо, напокон, кренули напријед, сељачак се присоши уза ме и, кад се у разговору мало раскрави, он поче да се повјерава: — Јеси ли
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Две се у мени побише циле, мозак и срце, памет и сласт. Дуго су бојак страховит биле, к'о бесни олуј и стари храст: Напокон силе сусташе миле, Вијугав мозак одржа власт, разлог и запон памети худе, Ѕанта Мариа делла Ѕалуте.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Текла је зима, студена, дуга, напокон ево топлога југа, ледене свеће на точку топи, са стреха капља за капљом шкропи, ојача сунце, дани се дуже,
Зинуо глупо и очи бечи, побожно гута мачкове речи. Напокон зора завесу диже, показа освит плави, у мирном селу, тамо за реком, први се певац јави: „О, кукурику, зора је,
Бежао Мирко Шарчевим трком, пред чика-Вуком са дугим брком, сав се претвори у зној и пену, док се, напокон, у задњем трену, скоро укебан — иза сна прену. Пробудио се, ал и то знај, ту причи не би крај.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Застанем за трен међу свима Згранут и слаб и беспомоћан Као нападнут бакцилима. СТАБЛО Напокон и ја чезнем неки посед: Тек стабло (макар сред туђе пољане) С толико земље — да му сенка стане У којој ћу да седнем
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Свака је желела да баш она буде та која ће носити одећу проткану златастим сјајем. Напокон и владарка 3емље Сребрних Бреза чу за необични вез и позва Златопрсту у свој двор.
— Шта чекаш? — цврчак прекорно махну главом, а девојчица, напокон, схвати да то он говори, приђе и извуче га из пукотине, запрепашћена како то да она разуме језик птица и буба.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Затим долази пут кроз неку другу, сјеновиту алеју, која бива све гушћа, све сумрачнија, и напокон се претвара у мрачни, бесконачно дуги подземни ров у коме бије мемла и у коме се на крају не сагледава спасоносна
Он онда за собом повлачи даље и веће оброке, док напокон навику сјећања не смијени навика несјећања — све је у томе. Но не варајмо се: то је увијек неки лабилни, несигурни,
И тад би настао урнебес. Публика је ликовала уживајући у страху од физичке патње који се напокон пробудио у простаку-дебелокошцу. Затим је долазило дуго тегљење и натезање.
Понегдје су оспособљене и старе гасне коморе, из ранијих времена... — Наставите, наставите!... — ... И напокон су људи увидјели да је недовољна контрола државе.
Прастара икарска тежња ето напокон утажена, освојена техником. Енергумен за воланом — нововјеки Икар. Прошао сам поред жељезничке станице.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
су наравно многи пролазници погрешно разумели, покушавајући да ме зауставе, док сам ја махнито трчао да нађем заклон. Напокон сам кривудајући, на своју срећу успео да се преко пожарних степеница докопам лабораторије, где сам збацио свој капут и
Ћипико, Иво - Приповетке
И дућани се затворише. Напокон и из читаонице изиђе их неколико. Надигли су оковратнике од капута све до ушију. Натежу се и правдају ради задње
Тако не приметише да је комшија био предљив и врцао с оно пар беседа. Напокон приспеше. Сунце је већ зашло. Предвечерњи лахор пири.
—А куд је Перо? — напокон брижно упита и загледа се у чељад. Сви замукоше, нико не мрдну. Она претрну, наслути нешто тешко.
Престаде пошивати, и с иглом у руци загледа се преда се: у памети напокон бијаше се уобличило оно што је мори, и одвојито испољило се.
да је све залуду, па јој се погдјекад учини да је лудо силом хтјети у себи сатрти своју бесвјесну просту вољу, — па напокон она је на тај начин од непознате јој чељади и на свијет дошла!
— не попушта Жижица, и отаре руком уста. —Добро говори... Нека остану оба... —То не допуштам! — плане дум Андрија. — Напокон, ко сте ви?... У настају недјељу, по подне иза благослова, однијеће се кип на гробље...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Зато и ми, у часу кад се песникови земни остаци напокон враћају у завичајно Требиње, нећемо говорити о његовом животу, него о његовом делу. Углавном о поезији.
Песник је очигледно хтео да их напокон споји. А јасно је, уосталом, да је обрнути пут који на индивидуалној равни води до рођења, па и у пренатално стање,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У ратни поход он је кренуо ношен мутном надом да се нешто напокон може изменити у његовом животу и у судбини његовог народа.
Тада је Аранђел још једном, болно и оштро, схватио да је то што је мислио да је напокон досегао, досегао само привидно, да је само заводљива обмана и сан.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
„О, добро, сине, добро!.. Само да се Арнаути не сладе!..“ Онда повика: — У, ђецо, напокон вам било!.. Умукните! Не срамите ми мртва јунака! Видите ли како је диван и како се љути на ту вашу слабићку кукњаву!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
То ми је можда била прва руска књига коју сам видео. Мучио сам се да је разумем, пак ми се напокон чинило као да нешто и разумем. једна Хомјакова песма почиње се ту са: ,ја видјел сон’ етц.
Ћипико, Иво - Пауци
утиском големе своте, осјети се упропаштено кад, у страху, гледа љетне сиве облаке што над усјевима крупом пријете. Напокон, једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете.
„Швета Марија” остаде у ушима Ради, и путем оно „швета” зуји му у ушима. Лутајући по граду, напокон нађе цркву у једној тијесној, загушеној улици, и — уђе. Разгледа се по цркви и застајкује.
Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије. — Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља.
Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.
И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. — 'Ајдемо! — рече замишљено.
Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега. Напокон се усмјели: — А гдје вам је они свети Никола? — упита га.
И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале. — Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати... Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло.
Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима. — Гледај, како јй!
— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом ... Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.
Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори. Нашао се у неприлици. Напокон рече: — Не може се човјек нигдје од кише ни макнути... — Па сте дошли к нама се заклонит'? — рече, шалећ' се, Јуре.
Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. — Збогом! — рече напокон изненада. — Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи. Иво покрочи к излазу.
А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? Дијете се уплаши и обори очи. — Кажи, ди се скиташ? — понови главар. Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече: — Чувам малога брата док је матер за послом... — Не знају они за то!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А опет? Нема тог који је Смрт — варалицу над варалицама — преварио. Жестоко замисли се Варалица. — Па, добро! — рече напокон. — Шта ти говори да онај један гутљај, ако до њега дођем, нећу сам попити.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Корак ми тежак постаје и страх ме хвата Да ћу икада излазак наћи који. Напокон дођем на задња врата и ступам. На излаз врата — о боже, ко ту стоји!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ето ти после тога напокон та му Дина кћи оде шетати се у град да се позна унутра с женами и с девојками. Оде и у господске Емореове полате.
Онда их посла к отцу дома. Каде то јадни им отац зачу и виде их што се од њих учини, напокон их к сестри послао, испуни се једа и лута чемера велике туге и жалости узе гаскати и плакати јецајући, дерати се