Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он ми га дркћућом руком додаде: „Узми, напој се, Грлице! Вода је мало врућа а није ни чудо: та двадесет је година како је у недрима носим!
Теодосије - ЖИТИЈА
пресветога твога Духа и обнови кости што ради тебе, који си нас ради странствовао с небеса на земљи, у туђини леже, и напој их росом благодати твоје, да се напоје од обиља дома милости твоје и да искипе миро благоухано, којим ће умастити душе
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Стриче, да однесем крави напој, а? — Однеси, имењаче, однеси. — Откуд је он сад њему стриц? — љубоморно шишти запостављени Ниџо.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
203. Девојко моја! Напој ми коња. — Не могу боса, Пала је роса Коњу до самара, Мени до ђердана; Коњу до носа, Мени до паса. 204.
Ћипико, Иво - Приповетке
— јави се обијестан глас. — А ми се патимо... Дану, жедан сам, —вели једној дјевојци — напој ме! Прилази к њој, шапће јој и не мари за осталу чељад.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Там’ под чарном оном под последњом гором Под цветнатом липом, пред бистрим извором, За духове напој свети који лева, Млади песник тамо сне вечности снева.
Ћипико, Иво - Пауци
— Дај му робу, — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом! — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ја тебе просим да дођеш на мој извор, а ти мене, како незнана, из далека уморна путника из твога студенца напој. Дај ти пити мени пиће своје, и од мене прихвати моје.