Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
су сетовати га: да се врати, да се претрпи, јер куд ће у невреме, сад би мучно где нашао да стане под најам; Милун је напрасит, али повратит човек, док се окрене, прође га љутина, па онда опет лепо с млађима...
— враџбине, мађије чошне чакшире — чохане чакшире чрез — помоћу, кроз Џевап — умирење, задовољење џенабет — зао, напрасит човек Шара — пушка шарабатати — писати којешта шафољић — дрвена посуда за течност шенлук — весеље праћено пуцањем
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Крушка не беше такав. Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит. Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих. О свему је водио рачуна.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Добар домаћин никако не сме бити свађалица, тврдоглав, пијаница, коцкар и сл., односно не сме бити напрасит, или непоуздан и лакомислен човек. Ово су, дакле, све саме негативне одредбе успешног старешине.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
РАЗБИЈЕН КРЧАГ Живео је на Истоку, у древна времена, један човек по имену Агатон. Беше то човек прзница, љут, напрасит, склон пороку гнева. С људима се рђаво слагао, често се свађао с њима.
Ни људи ни мој крчаг нису криви што сам ја гневљив и напрасит, него је крива моја погана ћуд од које нисам могао утећи, него сам је собом понео и у ову пустињу.
Слуга беше човек добар, благ, трезвен, умерен, а његов господар зао, напрасит, пијаница, немилосрдан и неправедан. Газда је рђаво поступао са слугом који му никад није могао угодити; али је слуга
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Господин министар, веле, ради поваздан гимнастику, врло је напрасит човек и воли да се туче. Причају да се чак једног дана потукао са поглаваром цркве.
И поглавар цркве, добар гимнастичар и страстан јахач, међутим напрасит човек и тако исто радо се туче. Једног је свештеника ударио штапом по глави у божјем храму из непознатих разлога.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
вренгија вретено дрва шимширова — вретено од шимширова дрвета вриме — време врли — напрасит, страшан врћи — метнути, бацити врх (другога) — поврх, преко (другога) Врхбосна — крај око извора реке Босне