Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Не дај, боже! — гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш! Аксентије Смиљанић истаче се напријед: — Ако је твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га
— викнуше сељаци. — Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса. Станоје Глувић стидљиво изиђе напријед: — Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца побабила.
— Ево ме! — Знам! А камо те у цркву да пјеваш? — Нијесам пијан да пјевам! Поп устукну један корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља. — Шта ме гледаш? — Ништа! — вели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— А мени вјетар наноси дах планинског сијена. Значи да та крчма има и шталу — досјети се магарац. — Напријед, јунаци — командова чича. — И прве и задње ноге у трк! — њакну магарац... — И мој џак укорак! — фркну мачак.
Обојица добро отворише очи и полако кренуше кроз кукурузе према млину, Шаров напријед, а Тошо иза њега. Тек што су изишли накрај њиве, угледаше на малој заравни пред млином гомилу кокошака и врабаца и
— Шарове, пусти ме напријед, а ти се сакриј иза мојих леђа, па кад Жућо јурне овамо, скочи и дочекај га. Шаров прилеже на ивици кукуруза, а мачак
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
са крштења кући, он би требало да унесе кумче тако што улази у кућу десном ногом и да при том каже: „С десном ногом напријед, да се синови рађају, а дјевојке удавају.
, Путови културе, Матица Хрватска, Загреб 1960, с. 239. ² Голубовић, Загорка, Породица као људска заједница, Напријед, Загреб 1981, с. 136. ³ Цвијић, Ј.
, Кувада, Етнолошко друштво Југославије, Београд 1964. Голубовић, Загорка, Породица као људска заједница, Напријед, Загреб 1981. Гордић, Р. П., „Клетва девојке из народне поезије“, Југословенски расвит, 3, Београд 1934. Грбић, С. М.
Фромм, Е., „Теорија материнског права и њена релевантност за социјалну психологију“, у: Криза психоанализе, Напријед—Нолит, Загреб—Београд 1989. Фромм, Е., Заборављени језик, Матица хрватска, Загреб 1970. Фромм. Е. анд М.
Матавуљ, Симо - УСКОК
које им, у часу невоље, ласкаху, поступаху маћински, с горчином у души, али с несломљеним поуздањем у себе, ступају напријед.
Хвала! Ријечи је наше изговарао заносећи. — Хајд, напријед, у име божје! — викну кнез и поворка се упути истим редом, само што ускок иђаше одмах иза попа.
Женске приступаху да му љубе руку, али се он брањаше. Најзад стари бан гракну: — Хај’те, женске, напријед! Милице, Анђе, Горде, Киће, хај’те дома! Кажите баби да јој водимо госта, добра госта, ваистину!
Један је да се боримо овако с мјеста, да се ниједан не креће лијево или десно, напријед или натраг, осим што је слободно повијати се.
Други је, да се оба противника мичу по вољи, да заскачу, или иду напријед, или натрашке, како год хоће! — Ја ћу да заскачем — вели Лабуд. — То је по црногорски!
— Не! То би била срамота!... Дакле, младожења јави свакојем свату осам дана напријед кад ће бити свадба; сваки треба да донесе по пециво, а њихове жене по погачу и боцу ракије или вина.
Будите наредни! Ако су хришћански чобани, добро је; ако ли су Турци, онда огањ и загон, па што дадне бог! Напријед трком! Трком потекоше од надомак ватре, па он нареди да стану, а сам пође напријед.
Напријед трком! Трком потекоше од надомак ватре, па он нареди да стану, а сам пође напријед. Око ватре сјеђаху четворица оружана, подбријана и под фесовима, те не могаше разабрати ко су. Стока је пасла налијево.
Милићевић, Вук - Беспуће
улази у душе, диже их, креће их, буни их, са надама, жељама, амбицијама и свим оним немиром који заталасава и гони напријед; он страхује од вјетра који пролази дрско и извиднички кроз собе, да му не однесе тај замрли живот, да не донесе
И он је застао, остао тако стојећи, не идући ни напријед ни натраг, с презривим осмјехом према себи, са рукама на леђима, осјећајући горко сву биједу и глупост свога положаја.
неки напола слијепи и крезуби старкеља; неколико дјеце помагаху га пиштавим и нескладним гласом, и утјецаху му напријед што је старога љутило.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та зар су се заман саморили? Зар да с' врате баш и без плијена? „Та напријед!“ сви весело зборе, Понајвише Милун четовођа, Нешто му се срце разиграло, Кô да иде задобити царство: „За мном,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ипак је стрикану најтеже падало да кочијаши, кад би се путовало некуд у околину, на црквени сабор. Сједи он сам напријед, швићка камџијом, а на метар испред њега љуљају се сјајне округле Маријанине сапи.
Тако смо, из јесени у јесен, уз куцкање кише по етерниту, лагано расли и продирали напријед. Са поломљених алатки прелазили смо на ратне дописнице и обична писма, откривали ријетку љубавну пошту и забезекнути
Кад смо, напокон, кренули напријед, сељачак се присоши уза ме и, кад се у разговору мало раскрави, он поче да се повјерава: — Јеси ли га чуо: имаш,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад ујутру свану, краљ подранио и наоштрио нож, отвори собу у којој је Грбо, па рече: — Напријед, Грбо! Што си живио, живио: више ме нећеш мучити.
— Да хоћемо ли у четвртак? — Не, попе, ако бога знаш! Да ли ја не косим ливаду у та дан? И тако напријед све до неђеље, па поп, видећи што је и како је, рече им: — Е, браћо моја, ви се брацки договорите, па кадгођ речете,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Гдје год стиго, неко би рекȏ: „Рибица добра живи далеко, напријед, морнару лијепи!“ И најзад Мачак, побједник мора, стиже до земље ледених гора, у крај сурове климе.
“ Не слуша Мачак, већ кличе жарко: „Повратка нема, напријед, барко, рашири једро-крило! Нек вјечна младост побједу слави, борим се за њу ко јунак прави, таквих је увијек било!
“ Сјети се Мачак старине драге, па јури напријед са више снаге, вјетар га пјеном пљуска. У љутој бури лађица-чигра на гриви вала помамно игра, лагана ломна љуска.
кад на грани, нешто чучи, море мани, ни у сну се то не снило: страг лепеза, напријед шило! Ни једноме не би мило! Повикаше сви у мах: „Ко си, казуј сад одмах, јер нас грдно хвата страх!
“ Четир друга, среће лоше, у планини омркоше, Мамузар је, тужна лица, био напријед извидница, попео се на јелику, па повика: „Кукурику!
“ Сви викнуше: „Доље слази, према свијетлу напријед гази!“ Пришли свијетлу, гледај чара, ту колиба стоји стара, кроз прозор им поглед
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ни остали не изгледаху соколастији од свога вође. Видјело се лијепо: „Е им се мријети неће, ал’ јест нешто што их напријед креће.
“ Затијем, диже струку на главу и момачкијем кораком стаде се пети. Није крочио сто пута а мећава завија. Како напријед она све то јача. Сердар довикну неколико пута, својима да хитају е ће их он стићи.
„Лагано, дијете, не пренагљуј, јер ће нам свијем погибија пући!“ „Оно су два Аџајлића, она два напријед; моји стари крвници. Остали... јади их знали свијех...
Бег и ђогат под њим љоснуше као да их гром бјеше свалио. „Ха власи!“ гракнуше Турци смичући веле пушке и потекавши напријед у буљуку... Плотун их дочека а други им се осу с плећи. Двојица само падоше. „Ха ко је Озринић!“ „Ха ко је Његуш!
“ викну Имбро. Снажно Туре извуче у час Имбра испод мртва коња. Нарамајући пође Имбро напријед; не шће сврнути у гору, као онај што га извуче. Дим густи срете га.
Имбро се сагне, извуче пушку, натегну је и пође даље. Напријед праскаху пушке и покличи се чујаху да се разлијегало планином.
Најприје стаде лагано сврдлати њим, па кад нешто га уђе сврдло је јаче, и све што напријед то јаче. Рањеник је с почетка стењао, па гласније јаукао, док најзад болови му истискоше страшну, чисто звјерску рику.
Пошто се људи нешто договараху, почеше се поново примицати али још спорије. Како напријед све то лаганије, чисто је из далека изгледало као да броје стопе.
Кад се Господар примаче, људи поскидаше капе, а затутњаше пушке, да се, штоно ријек, небо проламало. Напријед је ишло неколико перјаника. Владика, у свештеничком црном одијелу, на бијелу коњу. До њега јахаше његов весели ђакон.
?... Ништа, напријед! говораше он. По томе можете видјети да је доста јуначан. Мени се врзло по памети све што сам чујао о Црној Гори.
„Ма, мени се чини да се он загледа у те, а ти у њ, па...“ Стана хитро да устане, а он, ваљда знао напријед да ће то она учинити, па још хитрије ухвати је око паса. „Не’ш побјећи валај, по чуј! Чуј сад...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— рече у шали они кад ракију попије из врло мале купице. Све ти натраг, а пете напријед! Убило те јајце од кантара! Умро од студени на Илин-дан! Б) ПОРЕЂЕЊА А) ПРАВА 1 БИЉЕМ Висок као бор.
Држи ријеч кâ и решето воду. Зна за стид као куја за пост. Зна пливати као брус. Иде напријед кâ и комад у шаци. Има као у кукавице гнијездо. Има памети као самар свиле. Има пара као жаба длака.
да би му се вазда купили на пуну сопру (софру), на добру вољу, на поштен глас, на свијетал образ; досад, добро а у напријед боље, а подржи му их, јаки Боже, и овако.
за здравље и добри живот домаћинови' пирница и узорница, који гођ се јунак данас овдје десио, свакога бог помогао и у напријед помакао, колико је воља и милост његова, да бог да!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
72. Одлети пата и долети пата, и донесе два ивера златна. 73. о клину виси, о злу мисли. 74. Напријед виле, у сриједи буре, остраг слинац. 75. Наш мркоња у кошару уђе, а рогови му не могоше. 76.
” У тој мисли идући срете једну бабу и упита је има ли ђе такијех ђевојака, а она му одговори да има напријед у оној гори једна кућа без врата а само један прозор на кући кроз који се улази и излази, и у тој кући да има така
Тек што бабу види, упита је што је ова гора овака, а она му | рече да приступи напријед пак ће знати. Он приступи и баба га уведе у некаку авлију ограђену костима јуначкијем, а по авлији толики људи мутави
” А он му рече: „Ласно ћемо их украсти, пусти ти мене.” Па онда отиде побрзо напријед, па изује један опанак, па га баци на пут куда ће ударити онај с бравима, па се сакрије украј пута.
” Чувши то синовац отрчи опет напријед, па и други опанак изује и баци на пут, па се опет сакрије. Кад онај с бравима опет наљезе, и види још један опанак,
Новци се не ишту напријед, него само имена од пренумеранта за које су скупитељи увјерени да ће књигу одмах платити кад је приме.
Новци се не ишту напријед (а ко хоће може их послати), него ћеду се књиге свакоме (ко новаца није напријед послао) послати пер Нацхнаме; зато
Новци се не ишту напријед (а ко хоће може их послати), него ћеду се књиге свакоме (ко новаца није напријед послао) послати пер Нацхнаме; зато нека ми сваки и јави кад да му књиге пошаљем.
Писма са пренумерантским именима и новцима (ако ко напријед буде новаца слао) нека се и сад, као и до сад, из царства Аустријскога шаљу управо на мене (Анна Карадѕцхітѕцх,
Ако буде ко новаца напријед послао, томе ћу подвозни трошак ја одмах овдје платити за књиге. Ја молим свакога пријатеља и родољуба, коме овај
Путујући дођу на некаку | велику ријеку и немогу пријећи, таче штапом а ријека се раздвоји, и пасаше. Идући напријед наступе на гомилу вукова, те вуци напану на њега и на вјереницу му да их растргну; али како који насрташе тако га он
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
„Ево, - рече слаткогласни ангел - сад ће време бити од одиха, што ви код вас ноћу називате.“ Напријед ми расказа јављења која ће се у њем показати, док одједном сву небесну сферу прикри шатор чистога кристала, но
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Корачао је напријед, све даље и даље, не чујући за собом упорно, нервирано звонце бицикла: у великом луку заобишао би га бициклист
И могу ти тачно предсказати како прича даље тече. Послије дуљег или краћег времена ошамућености, младић креће напријед. Обиљежен је тим искуством као неком ахмедијом око чела. Уљепшан својим болом, фатално означен својом кривицом.
Човјек мора јурити увијек напријед за успјехом, чак и кад му се неће. И у овоме, као и у твојој виолини, као и у свему другоме, ако се мисли нешто
Парбеници су корачали напријед, утихнули, понешто малаксали и они, загледани у земљи преда се, не баш задовољни, али ни сасвим незадовољни,
„Али главно је идеја, зар не?” . — Слиједите ме. Морамо поћи неколико стољећа напријед. Јер ово је фантастични роман, подврста романа будућности... Учињен је епохалан проналазак.
крајње мучаљив: осим најконвенционалнијих ријечи, обичних „да” и „не” и „можда” и „како хоћете“, којима се експедира и напријед тјера такозвани свакидашњи практични живот, у ствари никад ништа није ни рекао!
Напустио је стазе насуте шљаком и избио на раван широк пут који се пружао пред њим прав као лењир. Гле: води увијек напријед — а не доводи никамо! Како је то лијепо!...
Истински се умјетник боји своје смионости. Треба бити на опрезу према онима који истрчавају напријед носећи транспарент своје оригиналности.
Зрелом, понизном мудрошћу. Има један моменат кад попусти у нама тежња устремљена напријед и започне тежња задржавања и успоравања траке времена.
Те тако, камен темељац амо, зубни каменац тамо, свијет, и без нашег учешћа, иде некако напријед! Задње табаке с Малим огласником узео сам преда се на кољена.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тек што бабу види, упита је што је ова гора овака, а она му рече да приступи напријед пак ће знати. Он приступи и баба та уведе у некакву авлију ограђену костима јуначкијем, а по авлији толики људи мутави
још ево ово добро упамти: на првом конаку не ноћивај никако гдје те акшам затече, но ја мало прије растовари ја мало напријед проћерај па коначи.
Кад ујутру свану, краљ подранио и наоштрио нож, отвори собу у којој је Грбо, па рече: — Напријед, Грбо! Што си живио, живио; више ме нећеш мучит.
И тако се окладише у стотину златнијих цекина, и рекоше кога најприје срету да им о томе суди. Идући мало напријед, сретоше на коњу ђавола, који се бјеше претворио у калуђера, па га запиташе да им каже али је боља правда али кривда.
Ћипико, Иво - Приповетке
Око њих жаморе затресене гране, а с мора шум се разлијеже. Иду мирно напријед, никога не сретају, нити су коме на доглед.
Јутарњи лахор престао је, па лађе по пучини чекају свјежи маестрал да духне да их напријед потјера, а око рата рибарице страже рибу, док с краја рибари, опасани дебелим конопом, с натегом потежу мреже.
Биће да му и крмило већ не служи! Антица, гоњена језивим страховањем и црном слутњом коју олуја повећава, иде напријед, но доспјевши на крајњи рат школа, нема куд даље, — устави се; вјетар је удара са свих страна и замеће се с лаганим
ме спази, устави се, па се обазрије ка оној другој, слабијој; часом стоји, сумњиво гледајући у ме, као да мисли би ли напријед пошла, али, кад је чула старичин глас, слободно приступи к њеној руци.
Литија се напријед креће и оставља за собом воњ воштаница и задах старих туника, а прати је оштри воњ морске осеке и сува жала.
И онако почео је јуче дувати вјетар и помало облачи се. Иде напријед, а за сваких неколико корачаја као обезумљен у нешто се загледа.
— А што ћеш, брате, — теши га Лазо, — тако ти је у свијету... Свако се тура напријед како ко може... Оно јесте боље ономе што је јачи и обртнији, али као да и они нијесу задовољни: тужи се мјерач, тужи
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
укрштају се у лету, ломе се једна о другу и шуште у тананом и меком шуму поврх њихових глава, а њих троје, старац напријед, крава за њим, за кравом Вујо, промичу чаршијом лагано и уједначено, стопу за стопом.
Јаблан, који је својим разглашеним јунаштвом затворио цијело Змијање, поносито би се одвојио од говеда, измакао би напријед, па би громовито рикао, букао, копао ногама и задрто разносио земљу роговима. и Реља је као растао, ширио се.
Њима се смрче пред очима. Снијег их је све јаче засипао, мећава им је дисање заустављала, а они су грабили напријед, посрћући и заносећи се. — Идеш ли, роде?
— Напријед, Вујо! — узвикну Реља, прикупљајући сву снагу, као да ће се с неким у коштац хватати. За часак се опет ненадно диже ме
— Хајде ти напријед! Приближих се лагано на прстима и извирих иза горње стрехе. Код куће је! Поднимио се на обје руке и одбочио на голе,
А ударио сам по гори барјаке и оставио разапет чадор, нек виде Мајданци да баш иде за мном војска, а ја кô гереналина напријед измакô.
Ћипико, Иво - Пауци
а куљав... Ха! — И надуши се смијати... Ма збиља — опази, — што ће оно месо на њему што не треба? Раде умуче и иде напријед, попријеко планином; Маша иде за њим и, гледајући у његове стопе, чуди се што цвијетна трава за његовим стопама не
Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед. Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече,
Би ли даље пошао? Али, опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед. Сада је већ близу.
Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.
— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају! Раде пође напријед. Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.
Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде. Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед... Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала.
Иво застаде замишљен и гледаше за њима. — 'Ај'мо! — јави му се брат. И они пођоше напријед, к својој кући. Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.
— с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. Иво је полагано пошао напријед. Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.
Али што да ти говорим? У себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. — Да си чиме забављен, каквим послом...
— Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла. Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед. Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. — Добра вам ноћ!
'Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра. Уставише се и прислонише уз међу. Ћутке држе се за руку.
И хтио би нешто... Али сумња у све оно што види, то осјећа, ј не да му мира, и — иде напријед. А ноћ је надошла. У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А натраг не може од ови затварач. Ђе ће, сирото, него гурне напријед и викне: ух — и оде онамо ђе си га намијенио.“ — Е, вала, знаш, ти не можеш да живиш, а да не „прећераш“!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он уме да доскочи подмуклом Турчину и да избегне смрт. Он изговара оне речи које имају дубок смисао: Ако тамо куд напријед немам, ни натраг се немам куд вратити. Натраг се није могло, јер је тамо била тамница, мучење, смрт.
Кад јој рече, кâ да посијече, те под собом коња уставила, напријед му ни крочити неће, па Латинка свекру проговара: „Мио свекре, Црнојевић-Иво, Максиму си срећу изгубио, како с̓ другог
ти, свекре, богом ти се кунем, ја ти враћај благо са јабане, са вашега војводе Милоша, те удари на Максима твога, јал̓ напријед ни крочити нећу, баш да ћеш ми очи извадити“.
Но ме чу ли, ђувеглија Максо, брже враћај са јабане благо! Ако л̓ благо повратити нећеш, кунем ти се богом истинијем, напријед ти ни крочити нећу, но ћу добра коња окренути, догнаћу га мору до обале, па ћу ватит листак шемишљиков, а моје ћу лице
Ал’ да видиш, мој брате Мујага, да ти видиш с јеле гледајући! А напријед пред сватов’ма, Мујо, у црвеној чохи веденичкој, туда иду девет коњаника, а под њима коњи алатасти, а напријед јунак
А напријед пред сватов’ма, Мујо, у црвеној чохи веденичкој, туда иду девет коњаника, а под њима коњи алатасти, а напријед јунак на алату, риђих, Мујо, до рамена брка, панули му до малих пушака, необична ока и погледа.
Па да видиш, мој брате Мујага! За њима је седам коњаника у зеленој чохи веденичкој, у зелену, на зеленим коњма, а напријед јунак на зеленку, смеђих, Мујо, до рамена брка, и у њега пали до пушака. Па да видиш, мој брате Мујага!
За њима је до пет коњаника, све у црној чохи веденичкој, све у црну, на вранијем коњма, а напријед јунак на вранчићу, црних, Мујо, до рамена брка, панули му по малим пушкама, сјају му се токе кроз бркове кано мјесец
Па да видиш, мој брате Мујага! За њима су до три коњаника у бијелој чохи веденичкој, а под њима коњи ђогатасти, а напријед јунак на ђогату, плави су му до рамена брци. Па да видиш, мој брате Мујага!
Што за њима седам коњаника у зелену, на зеленим коњма, мој Алиле, мој брате рођени, оно ти је седам даничића; а напријед јунак на зеленку, смеђих, брате, до рамена брка, панули му брци по пушкама, оно ти је Даничићу Буро; оно су ти све
А кад дође на мост на Бојану, дочека га хоџа и кадија, па овако њему говораху: „Не напријед, Вуксане војвода, јер си своју изгубио главу!“ Но бесједи Вуксане војвода: „Чујете л’ ме, хоџа и кадија!
“ Но бесједи Вуксане војвода: „Чујете л’ ме, хоџа и кадија! Ако тамо куд напријед немам, ни натраг се немам куд вратити“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Напријед, Сивче! Магарац само у неприлици маче својим хималајским увом изнад бихаћке равнице као да далеким звијездама над собо
Кад су зидови од плетера достигли Стричеву висину, Лазар Мачак нареди: — Сад постављамо кров. Напријед, момци! Кров је направљен од јаких зелених грана с лишћем обореним надоље да би се низа њ сливала киша.
Он је командант, вођа дружине, читаве чете, а такви се не смију ничег бојати. Храбро, дакле, напријед. Упалио је батеријску лампу и четвероношке се увукао кроз тијесан отвор у пећину.
— Шта је? — шану Мачак иза његових леђа. — Некаква јама, шта ли је — прогунђа Јованче у недоумици, па се нагну напријед и поче да шара лампом по нечем испод својих ногу. — Пази га, вода, језерце.
Поставиће засједу на згодну мјесту и одатле осматрати. Ни птица му неће промаћи. Ушуљао се старина у шуму и кренуо напријед плашљиво се обзирући. Под густим сводом старих букава још увелико је било мрачно.
Побише камењем! — Напријед, нема повлачења! — повика кнез Ваљушко искачући из јаме и рушећи се према логору попут усова.
Изненадан повик чисто му покоси ноге, али га у исто вријеме страх тако удари у леђа да је скокнуо напријед попут зеца. — Стој, стој! — праснуше за њим још два повика, али је дјечак попут вихора шибао кроз ниско шикарје.
Стриц је шутке грабио напријед, док одједном као да се нешто досјети, па презриво пљуцну: — Их, Маричине јабуке! Дала ми је само једну шугаву
— Кад ли сте само ископали ту рупу, ђаво вас однио? Мачак упали фењер и додаде га Јованчету. — Ето, па ти иди напријед, а ја ћу остати посљедњи да поново намјестим трн и прикријем улаз. — Ма коликачку су само рупетину ископали!
— зачуди се Јованче. — Тамо у оној дивљини сигурно никог нема. Убрзо мала поворка крену преко подземног језера. Напријед је ишао Мачак с фењером. Посљедњи је био Јованче.