Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ако нађемо рада, да останемо овдје који дан... Дигоше се. Цвета иде прва, а за њом Марко с напрћеном торбом на леђима. Он сада, када се дохватио краја, једнако мисли на свој мирни комшилук и бесвесно иде за мајком.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Васке, мори! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном. — Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка. — Отиди си до онуја... де... како се вика...