Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
паде ми на памет: ето, исти овај мој пријатељ, па напослетку и ја лично, када се сутра нађемо на положају одакле треба нарогушено да посматрамо околни свет, сутра ћемо, ето, баш ову исту девојку прогласити за блудницу, и утрапићемо јој срамни жиг,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А када они челни крену, последњи тек седају да се одморе. Голо стење штрчи из земље, наборано и нарогушено, као да се сва земља најежила.
Небо оловно, киша је пљуштала, а море је било тамно и нарогушено. Деца покисла, те силазе мокра и најежена. Мићу једва одвојисмо од аутомобила.