Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја, видиш, да не пијем, бих умро, или бих полудео... А овако, ето, као што ме видиш, жив сам!...“ Нато је сасвим жалостиво ућутао; пили смо ракије, али нисмо ништа проговорили.
Архимандрит, као човек, световао га да не пије него да чува кућу и жену, вели: „Зар ја да је храним?...“ Нато ће Живко, који никад није проговорио, рећи: „Ти ли је храниш, попе?... Е, нећеш је више хранити!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Него допусти нам да идемо да се договоримо не би ли нашли начин у чему би се помоћи могли.̓ — Везир нато ма̓ну руком: ,Еј исадиле̓ (срећан вам пут).
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
жут коверт. Отворим оно писмо, а слова само играју, трепере по оној артији. Вели: „Драга моја Нато, ја без Душана не могу, и ми смо се здоговорили да живимо у Београду. Тамо је велика варош и нико нас не зна.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Преда му писмо. Кочијаш носи писмо, али је прави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу собних врата фрајлаЛујзе. Нато изиђе из друге собе стари Полачек, види да кочијаш држи писмо, мисли да се њега тиче и пита га од кога је то писмо.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ 53. „Нато отац реч настави — А љут беше као зоља: 'Ил' је одма заборави, Ил' ћу тражит сина боља! Таком шупље испод неба, А
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад кога код мене у кући нађу, одма га раскидају, ако им ја не закратим. Ал ти нећеш погннути. Нато узме своју алемову штаку, па превуче штаком у накрст преко собе, онда посади осуђеника до себе да седне.
има већ два дана како ми моја маћија не даде ни крушне мрвице да поијем, па сам тако огладнио да сам готов умријети! Нато ће Дивоња њему: — Не бој се ништа, али о овоме што ћу ти казати не смијеш никоме ништа говорити.
Ја му синоћ дадох новце да ми их причува, а он ми данас каже да му ни паре нијесам дао. Нато ће кадија: — Доведи два свједока који ће потврдити да си ханџији предао аспру, а ја ћу онда осудити да ти је поврати.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
“ ДОКТОР: О, да се оће протерати сви који туђим духом дишу и мисле! Видићемо. ШАЉИВАЦ: Нато трифељ рекне: „А какав си ми ти Србин?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И најзад, јутрос (треба ме тући!) зубе сам дао на поклон Жући.“ Нато ће Пијетлић: „Ти можда шараш. По души кажи да ли ме вараш?
“ „Уздај се у нас!“ — врапци ће нато, па на пут крену читаво јато. Ту ти је војска врабаца била, заклони сунце милион крила, читавом земљом друштво се
„Чујеш ли само страшнога ђиде!“ Брко се јежи, ал ипак тражи: „Па чим се храниш, делијо, кажи?“ Ћоса ће нато: „Па носим, ето, у својој торби читаво љето.
До сада ниси био нам знан. Одакле идеш? Гдје ти је стан?“ Ћоса ће нато: „Главом и брадом станујем, друже, под Буква-градом.
„Хр-њи, јунаци, сумњива трка, негде се ваљда, боговски крка?!“ — поскочи свиња, лавина права, а вук јој нато објашњава: „Тражимо разлог, блатњава звездо, зашто јеж воли рођено гнездо“ „Рођено гнездо!
“ Поскочи Жућа и громко лану: „Живеле зеке, мишеве бриши!“ А мачак нато жестоко дрекну: „Нећемо зеке, живели миши!“ У млину старом настаде свађа, заори лавеж и мачја дрека. „Живеле зеке!
“ Нато ће Жућа: „Радо ћу поћи у неко царство где се не пости, где чува стражу печено прасе пред царским двором од самих кос
“ А Тоша рече, сретан ко дете: „Како ли бели лептири лете!“ Нато ће деда: „Све је то варка, ово је зима, опасна старка!
“ Заљубљен Жућа у бајке старе, једну за другом иште, а Тоша стане: „Пролази неко нашим кукурузиштем!“ А Жућа нато: „То ветар њише зелено перје и — ништа више.
И како иду, од прве стопе, нестају брзо, просто се топе. Зачућен газда прогунђа нато: „Истопи магла гусака јато!“ Касније газда у гневу љутом, по густој магли шибао прутом: „Ни од кога ја се варати
Како је мама и деда стари, да ли вам стомак уредно вари?“ Нато ће Боца, честити момак, рећи у један дах: „Добро су деца, деда и стомак ... Тебе је, канда, страх?
Али о чијој? — О унуковој! Одгаји деда унуче славно, па се не стиди да плаче јавно.“ Нато ће борац без десне руке, гледајућ сетно свечани круг: „ Заједно школске прођосмо дане, он ми је био најбољи друг.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
фиии... квр... И све тако јури витло, и мени јури кроз главу. Око себе разбирам још увек смејање. „Збогом, Нато, а мислим, — волео сам те много, али морам да умрем, ето. И Леону ће бити жа... жа...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Истинита, тврда, права вјера, побратиме, — рече тета лија, и закле му се свим на свијету да га неће преварити. Нато скочи најмлађи син са коња, поводи ноже, закоље коња, а лија, онако гладна, прискочи и попи му сву крв, па како је
Не потраја дуго, ево ти оне двојице, носе некакву траву, те ономе ћоравоме очи помазаше, а он одмах прогледа. Миши нато бацише траву крај ватре и одоше.
— И нато баке нестане. А дечко, кад догна говеда кући, учини онако као што му је бака казала: удари шибљиком о кров штале и вик
— А, јаки сам, — вели Марко — као и сваки други човјек; та још нијесам ни имао прилике да окушам своју снагу. Нато Таригора поче чупати храшће с коријењем из земље и ваљати, као какав страшни вијор; Кривигреда опет зграби најдебљи
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
XИИ НАТА, ЖИВКА, ВАСА НАТА (долази): Добар дан, добар дан желим, госпаЖивка. ЖИВКА: Ју, слатка моја госпа-Нато, баш вам хвала што наиђосте мало. Откад вас нисам видела, па баш кажем: што ли ми се то госпођа Ната одбила?
(Одлази.) ЖИВКА (помирише (писмо). НАТА: Молим вас, дозволите ми да то писмо помиришем. ЖИВКА: Ју, госпа-Нато, шта вам пада на памет; откуд па сад туђе писмо да помиришете? НАТА: Дозволите ми, молим вас.
ЖИВКА: Ју, ју, ју... Не могу да дођем себи! НАТА: Шта ћете, таква је та дипломатска љубав. ЖИВКА: Чујте, госпа-Нато, ово је нека права дипломатска свиња. НАТА: Само слушајте, госпа-Живка, то писмо много значи.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ Она га опет стаде молити. Нато ће опет тмула грмљава Упорну вољу њојзи јављати: „Ја морам ићи, видет шта хоће; Раје се тиче писмо пашино!...
Ћипико, Иво - Пауци
Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. —Бићеш уморан? Блид си, пој опочини! И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. Иво наново наточи и сит се напије.
Који би ја био човик! Још има у људи, ваља даће... Имају се од чеса наплатит'. И нато умокоше и упутише се прама селу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Деца ми плачу, а и ја сам мртва од страха. — Значи, Нато, да Бог хулитељу још није опростио грех. Али једнога дана ћемо доживети и то, јер је Бог милостив и велики — тешила је
Еј, Нато!... Отац ти прима милостињу! Срце ми се кида док га гледам како се спрема да иде по милостињу, и кад се врати срећан
Старац, и уплашен и постиђен, безмало клечи пред ћерком и мрмља нешто, моли за опроштење. — Да идем, Нато, у сиротиште...
имам тебе, а ти имаш кућу — проклета да је, и кад сам је купио, а сад би лепо у сиротиште, па без бриге до смрти. Нато, не љути се... Има ли још мало од оне моје отпремнине? — Обоје плачу.
Насмешила се тужно: „Капије на кући нема, свет је сав без ограде и врата, отворен дању и ноћу свима, ајд, Нато! али — старост.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Грр, шта тражиш, зликовче?! Непозната скитница сунула би нато кроз мрак попут свјетлице, а Жуја би наставила да сањиво цвили: — Николица, Николица!
— Еј, чујете ли, па ви сте мени данас главу спасили? Стриц нато само прогунђа као да се брани: — То је испало сасвим случајно. Нијесмо ни знали да ти главу спасавамо.