Употреба речи наједанпут у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Можда је и од Рошфора? Или од Маркса из Лондона? . . . . . . . . . . . . . . . . . . Наједанпут све се утиша. Наше велико ђаче ступи наново, с пристојним решпектом, и полугласно — али су га сви морали чути — рече:

“ — мишљаше у себи: — „али шта ће он са женом? Зар нема девојака?“ Тако она стоји поред кола и мисли се... па наједанпут пребледе као листак хартије: — Ох, сад знам! Сад знам све!... Ено, оне златне белензуке! Познајем их! Ено и минђуша!..

А после наједанпут пребледе као крпа. — Није могуће!... То он не може знати ко је некада овамо доходио!... Не! Не!... Али куд оде,...

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

После тако дугог стајања наједанпут окрете се везир, пусти дим из уста, пак рече: „Е кнезови, зашто не говорите што сте дошли?

Ја сам био подаље од те скупштине, и кад чујем наједанпут ту вику, и видим оно комешање међу људима, помислим да га убише, но кад дотрчим ближе чујем да сви вичу: „Срећно,

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Деца ударила у алакање и у смех, да се поизврћу. И Сима се стаде смејати. Док наједанпут прснуше ђаци куд који — само остаде на чистини она гомила ћурака; ухватила се, па се претура.

Је ли, учитељу? Учитељ потврђује: — Јест, јест! Сељаци се опет гурнуше, неки се и насмехнуше. — А кит? — узвикну наједанпут Максим, чисто смешећи се од задовољства што је тако ухватио у тесно свог колегу, па погледа готово у сами таван.

« Устаде и хода по соби, подбочио се рукама, а оборио главу, па броји у памети... Наједанпут пљесну рукама: »Их, опет двадесет пет! Неће бити?« Броји опет. — »Јес' ја двадесет пет пута!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Турчин седа крај огњишта и потеже чибук... Задими па — блене... Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: — На — вели - рајо, водај ми опанке!

Ти су Турци прозвани „дахије”. Радили су с планом. То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).

! — Због мене!... Зар ти не знаш?... А он те одавно мрзи... Станку наједанпут пуче пред очима... Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!...

5. ЗЛОЧИНАЦ Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати... Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне...

Он му се једини натурио за пријатеља. И он наже да побегне од тога пријатеља... Јурио је и јурио. Наједанпут стаде. Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.

Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... И он пусти кораке... Али... наједанпут застаде... На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде. Он диже главу и виде пред собом човека...

А док се они смејаше, Станко је муке мучио! Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора... Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!...

Полише га сузе, он зајеца... — Опрости!... Опрости!... Па клече преда њ. — Ја нисам хтео!... То је било наједанпут!... Ни сам не знам шта ми би!... Дође ми да га морам убити! Или нега или себе!...

Јуче је и пуцао на њега... Обојица пренуше. Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било. Обојица наједанпут викнуше: — Станко?! — Станко — рече Иван. — Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. — Он главом! — рече Иван.

Сиромах Алекса!... Ни сањао није шта му се спрема. Наједанпут наста тајац. Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. Кмет беше озбиљан.

— Ама ко је, тако ти бога? — Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!... Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...

Њихни су га погледи вређали. Он леже да би их избегао... У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. Наједанпут отпоче живот око њега.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам. Наједанпут ми излети њена слика пред очи. Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Нећу, не треба. Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође! Опет окрену други разговор, кад наједанпут фрајла отвори једна врата и нуди их да уђу у другу собу. Сви уђу.

Није му било ни до пића, ни до чика-Гавриних ђаволија. Видео је да овде нема ништа, па није рад да губи време. Наједанпут прекине чика-Гаврин разговор. — Хајд’мо, чика-Гавро, време је већ! — Та чекај још мало. — 3адоцнићемо се.

— Тако један сат. — Па кажи ми како ти се тамо код те удовице допада? — Никако! Кад сам био с њом у сали, наједанпут је ђипила као помамна, и више је нисам видео. — Дакле, нема ништа? — Ни разговора. — А Зашто?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Као разбуђене тице ноћу, узнемирени наједанпут, људи напустише куће и покуљаше напоље. А разне љубопитљиве гомилице и гомиле, инстинктивно згужване амо-тамо по

на глави приђе огледалу, он, угледавши се, инстинктивно подиже руку до штитића, поздрави самог себе па се насмеши. Наједанпут неко чудно осећање строгости као проструја кроз саму његову крв и он лепо опази како се један оштар набор прикупи и

Његов поглед замагљен малочас напетошћу и насилношћу ризичнога рада, изгубљен сад у оном црвенозлатном огњу, наједанпут јасно виде само вијугаве, змијолике линије жене са којом је толико пута посматрао сличне сунчеве заласке и коју је

— О ја сањам, имаш право. И мислим на тебе, у исто време. Мислим да ли си ти то заиста. И наједанпут његов тужно-милостиви поглед поста чврст и одлучан. — Шта би хтео да кажеш?

Не знам шта би ово наједанпут, тек видим, ево, како опет седим ту на топу (само сад према другој униформи) као да се с њега никад ни скидао нисам; и

Без мало цела пешачка дивизија, која се повијала и колебала још пре подне, наједанпут, и то баш у часу кад је појачање из позадине пристизало форсираним маршем, окрете безобзирце назад па се истопи у оном

исправи и цела појави на оном белом правом друму. Наједанпут онај батаљон што је маршовао на зачељу колоне, онај реп гусенице, прште у стрелце, сиђе с друма и бесно појури

Тада, наједанпут, његова дрхтава рука јако притиште слушалицу и он се одазва па се укочено загледа у земљу и побледи. И тако запрепашћен

Али, док је он. са дурбином на очима расејано осматрао она ућуткана места, два тешка зрна зафијукаше па се наједанпут, са ужасним треском срушише једновремено пред црквеном портом, онда мало затим, са парајућим јауком, два друга

— Браво, Бога ми, Браво! Срећна ти јуначка рана! Он захваљује и очи му наједанпут заводне — Нема шта, продужује онај, сад ти је Карађорђева звезда сигурна као у воску. Ако ико, ти си је заслужио.

И тако се објашњавају, па више пута оштро и крвнички посвађају, све док их онај блиски додир наједанпут не помами те се они разговори увек сврше на истоветан начин: узајамним праштањем, дугим и раздражљивим пољупцима,

Од овога тренутка све оне бедне лажи, којима. се од доласка овамо, хранио Христић, ишчезоше наједанпут као дим. Дотле, и ако су се понекад, као оно кад муња севне, јављали они мучни тренуци помрачења и гриже савести, он

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Знате како нисам оно папи казала! ЈУЦА: (Проклета девојчура!) добро. Ако ти није млого наједанпут, не браним. Де, да видимо најпре ход и уста. КАТИЦА (продуцира се). ЈУЦА: Добро, као генералица! Сад стани.

Теодосије - ЖИТИЈА

А онај који није примио добре савете светога, ноћу на починку спавајући наједанпут страшним стењањем стаде викати на одру, јер Господ који је близу праведне молбе, да услиша молитву оних који га се

И молитвом светога спасе се болни, и наједанпут се исцели. Господе Боже мој, славим те и опевам име твоје, дивим се твоме великом човекољубљу и брзоме мило срђу, јер

Пошто су много пловљење прошли, имајући погодно време од Бога, једнога дана када су пловили пучином наједанпут се подигоше бура с небеса и противни ветрови, настаде сумрак и велики метеж на мору.

У поноћ, пробуђен као од некога светлога, и наједанпут скочивши са гроба светога, одмах разумеде да прав стоји на својим ногама, и ужасом чуђаше се, говорећи у себи: —

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

ослепљени Стеван Урош ИИИ поглавито услед тога што се по целој земљи разнесе невероватан глас да је он неким чудом наједанпут прогледао (мисли се да је увек помало видео и да је то крио за живота краља Милутина, који га је гонио).

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

? АНТА: Парцела 17, гроб 39. СПАСОЈЕ: Је л' лепо и поштено седео тамо три године, је ли? Па откуд сад наједанпут жив? И зар то може тако да буде? Зар то може како ко хоће?

СПАСОЈЕ: Дакле, он је у ствари умро, као што сам вам казао, и сахранили смо га пре три године, али сад се наједанпут јавља да је жив. ЂАКОВИЋ (заврти главом): Хм! Хм! Хм! То је већ мало необичнији случај!

АГНИЈА: Како да не? Ето, срела ме је јуче госпођа Драга Митровић па ме пита: „Ама, зашто је то господин Спасоје наједанпут одложио венчање своје кћери, кад су све, све позивнице за свадбу штампане? Има ту нешто!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

благодатни гране На мене доле слале густи лад; И јоште су ми руже одабране По знојном путу простирале слад, — Ал' наједанпут бурни ветар пуну И све ми руже мало не одуну. 23.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру,

по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо амо по граду, кад наједанпут види неке јеле онако читане из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет

ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах стражу, наједанпут аждаха пође из језера да нас прождере, а ја онда повадим нож и одсијечем јој главу: ако се не вјерујете, ево јој увета

скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако наједанпут ишчезне из очију. Сад да видиш чуда: препане се царев син од цара!

Путујући овако за дуго дође у једну варош, како уђе гледа тамо амо, док наједанпут повиче једна ђевојка с чардака: — Е, царевићу, одјаш' коња па ходи у авлију!

видећи да против ове силе не може ништа, пође кући но једнако мишљаше како би жену своју Баш-Челику отео, док му наједанпут падне на ум што су му зетови казали, кад му је сваки од њих по једно перце дао.

Кад то чу ови младић, отрча пут онога мјеста ђе му је старац балоту бацио, док наједанпут рекао би паде небо на земљу, завикаше с хиљаду страна, он се обрне да види ко је, кад не види никога, па се препаде и

Кад наједанпут једно девојче изиђе преда њ и запита га: — Зашто, брате, плачеш? А он јој срдито одговори: — Иди с богом, кад ми пом

Принесоше и три велике кутлаче, па их оставише на софру. Наједанпут кућа се затресе, а голем и сув неки човек, са големом белом брадом и великим ноктима дође до софре и стаде кусати.

Кад они тамо, ал' јарац већ чека. Сад се припне и Дивоња на Драги Камен, те је се бô с јарцем читави дан до подне: наједанпут се јарац скондрља са Драгог Камена и сав се распане. Онда Милош и Дивоња дигну се одатле и срећно дођу у своју пећину.

Дете једва дочека и пође с њим. Идући они тако по крај оне воде, наједанпут мајстор скочи у воду и стане пливати говорећи детету: — Хајде за мном скочи у воду, и учи пливати.

Кад га крава видје такога, наједанпут ће проговорити, ма баш као и крштено чељаде: — Мој синко, — вели она њему — ти си доста сад јаки, више ти не треба

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Почне по обали заигравати се, скакати, бацакати се, па наједанпут скочи у реку мудрости, од које се иначе чувао као од ватре, зграби ваш разум, пак искочивши напоље, наједанпут га

се, па наједанпут скочи у реку мудрости, од које се иначе чувао као од ватре, зграби ваш разум, пак искочивши напоље, наједанпут га прогута и потом одма почне бити тако учтив и проницателан, да су се и сами сиђени с памети чудили.

Случајно увреди трифељ Перзерина. ДОКТОР: Перзерин је мој служитељ. ШАЉИВАЦ: Тамо је био брег и варош. Наједанпут подигне грбине, ви знате да брегови имају у вашој књиги грбине, и био би га смождио да му нису датељ, индиго, перле,

Време је чудно, мучиш се и кињиш, пак наједанпут да ти други однесе. КУЗМАН: То и јест, али с друге стране кад помислим, људи смо смртни, да ми се изненада што догоди.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Украо си ми три године живота с твојим поступком. ТРИФИЋ (гледи је жалостиво): Еј, моја Султано, еј, моја Султано! (Наједанпут отиде.) СУЛТАНА: Чекај само док прођу три недеље, другојаче ћемо се разговарати! (Звони. Персида дотрчи.

Не можете ни с једном да изиђете на крај, а камоли кад вас обадве наједанпут окупе? Оставите ви, господине, да је ја јошт једанпут промуштрам, пак ћете видити да ће она бити она иста Пела која је

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

“ С отим дозове цара... У! Како му је неправо било! Али није мого да одрече царици, и тако наједанпут постане господин барон обрштером. МАРКО: Пак чим се сад занима?

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

поћута мало, па додаде: — Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж).

— Сад се јављају млађе снаге, а за старе нећемо да знамо више — вичу из треће групе. Наједанпут се утиша граја; народ се расклопи те учини пролаз на коме угледах млада човека око својих тридесет година.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Одушевљење велико. Дочекај их лепо и одржи им један говор. Твој Секулић”. (Престрави се.) Ето ти сад! Откуд сад наједанпут да се скупи цвет грађанства? И какав говор, откуд мени говор? (Збуни се и устумара.

Зовите Павку, Даницу. Зовите их нека упале свеће на прозоре! (Одјуре и Спира и Младен.) И откуд сад да ми падне наједанпут на памет говор? Нисам ја државни апарат, па да ми тако наједанпут макар шта падне на памет!

(Одјуре и Спира и Младен.) И откуд сад да ми падне наједанпут на памет говор? Нисам ја државни апарат, па да ми тако наједанпут макар шта падне на памет! XИX ЈЕВРЕМ, ПАВКА ПАВКА (носи две миликерц-свеће): Какве свеће, бога ти, тражиш?

ДАНИЦА: А ко је изабран? ПАВКА: Ми смо изабрани. ЈЕВРЕМ: И сад ће доћи народ, ево већ иде народ. (Наједанпут му падне на памет и лупи се по челу.) Народ, говор! Ето, ћаскам са вама па заборавио на говор.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

речи искрене и јасне Једне болне душе, твојој души присне, Пре но олуј стигне и гром страшни прасне, И немирно срце наједанпут свисне, Почуј ове песме узалудно страсне.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах стражу, наједанпут аждаха пође из језера да нас прождере, а ја онда повадим нож и одсијечем јој главу: ако се не вјерујете, ево јој увета

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Виде малу Земљину куглу и сто пута веће Сунце које се, према тадањим схватањима кретало у кругу око Земље. И наједанпут сину у његовој глави силна мисао: Не обилази Сунце око Земље, већ Земља око Сунца.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

украс на писаћем столу, нисам смео ни да гледам, а шеталица на зидном сату јецала је једва муцајући секунде док наједанпут, ваљда случајно и колико да ме потпуно дотуче, стаде као срце у самртника.

а знаш да бољег пријатеља немам“... и шта ти ја знам. Отворим писмо: тачно као што сам очекивао. И наједанпут, и сад не знам да објасним баш откуд и како, плану у мени одлука да се напослетку одазовем овом срдачном позиву.

Електризован узбуђењем гомиле ја сам подрхтавао, чекао само други батаљон, чекао Николу. Наједанпут, један омален француски официр, што је преда мном стајао у друштву дама и пропињао се целим телом да боље види, показа

А тада, ох тада, језик би му се наједанпут немилостиво укочио, и он би, ћутећи и утучено, пролазио човека без поздрава. А кад и на крају друге године никаква

Па се наједанпут раздрагано ускомешаше они што пристизаху на узвишицу: — Ено мора, ено мора! — Еј, другови, ено мора! — Је л' оно

шшшт, забога. И најзад, на једвите јаде, павиљон попушта, утишава се наједанпут жагор. — Је ли, а? Има ли жаба реп? А зашто жаба нема реп?

— Је ли, има ли жаба реп?... А што жаба нема реп? Пуковник се наједанпут упола подиже с кревета и у службеном ставу гледа строго и разјарено у очи потпуковника.

“ Лежи тако капетан Борић и подсећа се тренутка кад је сазнао страшну вест. Тада му се наједанпут учинило као да се све око њега завртело около, у неком чудном нечујном вихору и усред неког језивог каламбура, што му

чуо се звекир и његов одјек за гребеном, а ја седим и дремам и неколико паса вулају се око мене и нешто траже. Наједанпут две-три сенке журно промакоше иза угла, па поред мене и сумњиво штукоше у ћорсокак, па мало после један глас дивље

Она два лица сјурила су се наједанпут па га шчепала са речима „у име закона“, онда се он одважно успротивио и једно од њих снажно одгурнуо од себе, па га

димом полусна, он прикупи све своје силе да устане и усправи се, али га утом опомену звекет гвожђа на ногама и онда се наједанпут сруши у немоћном бесу, па обамро клону и осети како опет тоне негде доле у мрачни бездан пун магловитих, замршених

џепним сатовима и прстењем и лутао некако мртво по плавим, исписаним таблицама растуреним на све стране, па се наједанпут омакао кроз прозор, на улицу којом је у очајном трку бежало једно псето, гоњено од човека што је и сам зверског нечег

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

налазио као неко мало чудо у томе како се сјајна, испупчена облина горње полутке одједном преокрене и како, мјесто ње, наједанпут зијевне празнина: набубрела пуноћа облика нагло се преобрати у шупљину, у празан простор, у један мали бездан мрака,

А онда — сунце је наједанпут ослијепило. Упитао сам га једном (послије извјесне борбе са самим собом): — Мали, је ли много мрачно?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад стари дође на једно поље, узме и оциједи кабаницу, а од оне сваке капи постане овца, тако да наједанпут све поље око старога закриле овце. Кад то старац види, сједе међу њих, па је код њих био.

а кад погледа, кад нема његова прстена, но му женин на прсту. Сада наједанпут као да га гром из ведра неба удари, ко је жалоснији од њега?

Принесоше и три велике кутлаче, па их оставише на софру. Наједанпут кућа се затресе, а голем и сув неки човек, са големом белом брадом и великим ноктима, дође до софре и стаде кусати.

У двору се поплашише и стану од страха дрктати. Наједанпут неко проговори: — Отворите, царевићи, врата! На то вели најстарији син царев: — Не отворајте!

Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два човека те их пеку уз ватру,

по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо-амо по граду, кад наједанпут види неке јеле онако читаве из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет

ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах стражу, наједанпут аждаха пође из језера да нас прождере, а ја онда повадим нож и одсијечем јој главу: ако се не вјерујете, ево јој увета

скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако наједанпут ишчезне из очију. Сад да видиш чуда: препане се царев син од цара!

Путујући овако задуго, дође у једну варош. Како уђе, гледа тамо-амо, док наједанпут повиче једна ђевојка с чардака: — Е, царевићу, одјаш̓ коња па ходи у авлију.

видећи да против ове силе не може ништа, пође кући, но једнако мишљаше како би жену своју Баш-Челику отео, док му наједанпут падне на ум што су му зетови казали, кад му је сваки од њих по једно перце дао.

Кад наједанпут једно девојче изиђе преда њ и запита га: — Зашто, брате, плачеш? А он јој срдито одговори: — Иди збогом, кад ми помо

Кад га крава видје такога, наједанпут ће проговорити, ма баш као и крштено чељаде: — Мој синко, — вели она њему — ти си доста сад јаки, више ти не треба

Ћипико, Иво - Приповетке

Осјети тај час да му се пред очима смрче; стресе му се живот, а саме руке дохваћају џевердар. Али момче се устеже да наједанпут плане; науми да се мирно с Османом објасни, па, кад му стиже сучелице, упита га, а напреже се да устави дрхтавицу у

Распремајући трпезу, долази поступно у се, разабире се и одваја мисли и осјећаје, који су наједанпут на њену утијану природу навалили и жестоко је потресли.

И те вечери пред децом стајала је једна кашика докона, испусна, а кад најмлађи наједанпут сневесели се и запита за мајку, престадоше јести, и деца се расркаше око огњишта.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

МОМАК: Јесте, цилиндер. ЖИВКА (не верујући): Ама, цилиндер? МОМАК: Јесте! ЖИВКА: Ју, тако су ми се наједанпут одузеле ноге! Је л' вам то господин казао да му однесете цилиндер? МОМАК: Јесте, он.

ДЕВОЈЧИЦА (оде). АНКА (оде за девојчицом). XXИ ЖИВКА, ДАРА ЖИВКА: Ју, ју, ју, ала ми заигра десно око... наједанпут заигра. ДАРА (која је била код прозора): Ево га Чеда. ЖИВКА: Је л' трчи? Је л' се смеје? Је л' маше марамом?

ДАРА: Ушао је већ у двориште. ЖИВКА: Да знаш да нам носи добар глас! Није мени бадава око тако наједанпут заиграло. XXИИ ПРЕЂАШЊИ, ЧЕДА ЖИВКА (Тек што се Чеда јавио на вратима): Говори! ЧЕДА: Чекајте, забога!...

ВАСА: А требало би да их примиш. Ако не може друкчије, а ја, ако хоћеш, да их скупим, па све наједанпут да их примиш. Ето то ако хоћеш? ЖИВКА: Па то би још и могло.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА (увати га за руку): Марш из моје куће, тражи мајсторице код твога оца, а не код ноблеса. Ух! (Наједанпут га пусти.) Ух!

) ФЕМА: Молим, ви сте гошћа. САРА: Ви сте благородни. ФЕМА: Молим! САРА: Молим! (У смешном комплиментирању обадве наједанпут изиђу.) ПОЗОРИЈЕ 4. ЕВИЦА (сама у башти, заливајући цвеће) ЕВИЦА: Моје мило цветанце, ти ћеш мене срећном учинити.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ту човек наједанпут осети да пред њим и пред сваким појединцем стоји велико дело које це само сложним, укупним силама може повољно решити;

пред њим и пред сваким појединцем стоји велико дело које це само сложним, укупним силама може повољно решити; човек це наједанпут осети зближен са свима личностима које га окружавају, одношаји одмах постану некако ближи, искренији, изгуби се она

У томе баш попесмо се на један брежуљак и наш кочијаш тек наједанпут викнy пренеражено: »Ао! грдних душмана, богородица их посекла! Погледајте, господине, шта га села гори.

Било је после 6 часова у вече, кад се пушчана праска наједанпут нагло пресече. Тако прекидање паљбе увек је или врло радостан или врло жалостан знак — знак да или Турци или наши

Окренемо се. Сви смо били на коњима, Комаров је писао даље; ја станем разгледати околину. Наједанпут опазим јужно од нас на коси коју сам напред спомињао, осам симетрично растављених предмета.

И наједанпут тек непријатељ је ту, он се покаже отворено, варош осети како се стежу око ње гвоздене руке, шумарци се претворе у шуму

Парип му је лепо играо, а г. доктор се закекечио на коњу — прави делија! Наједанпут коњ подскочи, доктор Владан праћакну, и ах — јутрошњи потпуковник запуши се на друму, подигнувши падом читав облак

Ја сам утврдо мислио да Турци ову косу држе још поседнуту, и наједанпут ми би криво зашто да овако глупо изгинемо, те упитах Комарова прилично осорно: шта ово радимо?

Напред... све напред... Наједанпут... гррр... као гром турски плотун на тридесет корачаји пред нама. Куршуми запишташе косећи грање и лишће, неко улево

— Све ово говорио је Кирилов као да ме пита, али наједанпут не знам шта му би јер и не сачекав мога одговопа он викну промуклим гласом: — Горнистъ, труби штурмъ; на штики,

и лево и десно; знам да ми један рањен Рус нешто говораше; знам да Кирилова, који је преда мном трчао и страшно викао, наједанпут нестаде; после се сећам да се из турскога шанца, који је био пред нама, зачу страшна дерњава, да неки многи, многи

И сад наједанпут пресечен цео тај свет мисли и осећаја. Једно парченце олова, у вредности од две паре, пало је y оно скупоцено, ситно и

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Тако често срећа узмућује човеку живот, Удари тешки судбе трескају бурно њега; Док наједанпут му сунце засине, разгали се небо, Ишчезне беда и страх, надежда сване опет.

Велика тишина бијаше, и наједанпут у соби испод спода (Родиум), као издалека, зачуше се тужни гласи песме Ах, престан’те, невине, певана од Српског

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

И блентави је Крстан и даље нешто мумлао. претресао, а око њег' се дизао и ломио грозан и језив јаук и лелек. Наједанпут се трже, исколачи очи, зину и грчевито здера са себе сву одјећу и го побјеже с гробља, а за њим се нададоше остали

Онда тешко уздахну, опет се подними и нешто се дубоко, дубоко замисли. Наједанпут устаде и поче немирно горе и доле ходати по диванани.

Ћипико, Иво - Пауци

Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви. Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна.

— Причекај! — И, пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије наједанпут. Посвијетли. — Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине! Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?

— јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. — Зар сам зна ча чиним? Смело ме: сунце, вино, труд... Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! — Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. — Знам, било би боље. Ма ето кад нисам.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

с Роксандом венчао (опет мало изгрижено), да се прекрасно детенце родило (опет изгрижено), најпосле да је Шандора наједанпут нестало, зашто? то је изгрижено, да је — опет изгрижено. »Доста, г. списатељ, доста, фала вам на књизи и аратос!

Тако, на пример, кад сека Јуца код свог швалера ужива сладост пољубаца, не нада се и чисто се зачуди видећи да је наједанпут мултипликацију докучила и да дивидирати мора; тако и наш Роман, који није ништа друго у памети имао него непријатеља

Бутлер каже да мис Фама наједанпут у две трубе дува, и да ли обадве с једним ветром у једну напред, у другу састраг дува, то ми не знамо, само то можемо

свог будуштег љубезника како спава, и представљаше себи слатко оно време како ће с капом визите правити, кад јој наједанпут дође на памет да мора са својим љубезним побећи ако мисли намеру у дејству видити, будући да јој не би отац ни под

Ходећи тако по њојзи непознатом пределу, и шибљем мерећи табарку тела свога, за увидети колико је од жалости спала, наједанпут опази једно сушчество које ми гимнософистом називамо. — »Шта је то гимнософиста?

ли се оженити, како гођ наше девојке да виде оћеју ли се удати, и чисто је уском неком путањом јашећи задремао, кад наједанпут особити неки с леве стране шум њега пробуди и вниманије његово на себе обрати.

Но наједанпут стане и почне се миголити. Каква је то девојка, откуда је, и чија је? Зашто на јелену јаши? Куда ће по овој непролазимо

се као у послу налазе, час једном, час другом у карте завиркују, док на позиваније играјући лица и они не заседну и наједанпут себе у клопки не нађу.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

И почнем лепо, а тек мисли наједанпут пођу у раскорак, скрену и оду на деведесет и девету страну. Ето тако, не умем да размишљам, па то вам је.

— Па се наједанпут тргнем и сетим се да су преда мном акта и да сам ја о њима узео размишљати, те се приберем, вратим се себи и узмем

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Но наједанпут ја се сам нађох, у чуду Како је нагло нестало гомила свију; и даље ступам, и хитам, и идем само Кроз заплет соба што

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Народни певач — с правом — води рачуна о тој сразмери. Уосталом, сви јунаци на свету много једу и пију. Оно што наједанпут поједу и попију Хомерови јунаци из Илијаде изгледа просто фантастично.

наједанпут показала способном да прими и јунаштво и јуначку песму из руку феудалних витезова. Неколико страна иза тога (на страни

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности