Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Најбољи му шуре пешкеш дају (најбољи је, најжешћијех јада!), своју секу шуре зету дају, баш сестрицу цуру Љепосаву. А кад Милић дара приватио, коња јаше, коњ му
Но говори цури ђувегија, тј. цурин ђувегија (цури је посесивни датив). Најбољи је, најжешћијех јада, тј. дар који ће Милићу задати највећи јад. Посуше је грошим’ и дукатим’ итд.