Употреба речи најзад у књижевним делима

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

низ Лужницу тече брзо ко да је неко пије наискап, поток, и крушка над потоком, зажуборише у мраку, пуни жара. Најзад сву земљу, трешње у цвету, чашу и бокал, обасјава - а при том је можда сјајнији свет угасило сунце са Овчара и

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Али снага га поче издавати. Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи... И најзад он паде ничице и покри лице рукама... Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!...

Обојица заћуташе. Турчин стаде ходати преко собе. Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли. Најзад рече: — Сад, нијеси га убио, нијеси!... Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?...

Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазили... Он се вољно покоравао. Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...

Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима. Ишли су кроза шуму ћутећи... Најзад дођоше где су хтели. у једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци

Сима се бајаги закашља. Али га Алекса не хте пустити тако налијо. Оп је непрестанце викао: — Симо!... Симо!... Сима најзад стаде. — Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... — А... нешто не чујеш!... Остарело се! — вели Сима, а крије очи...

Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе... Најзад се окрете Маринку: — Шта ти велиш, Машо? — Ја велим да оног маторог треба притегнути!...

И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... Најзад стиже... Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...

Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. Презао је на сваки шушањ и изгледао... Најзад се све у кући смири... Ето и ње... Још издалека је смотри и пође у сусрет. — Их, побогу!... — рече нестрпљиво.

— рече Алекса. И заиста! Оно плаветнило белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси... Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу...

Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио. Најзад рече поп Милоје: — Да се разилазимо, људи!... Доста смо се и веселили!... Напослетку, време је данас тако!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Чуше се шỳмом; мирно закуцаше Удар за ударом, из стабла; и јасно Куцну из црне рогози и шаше — Дуж целог поља... Најзад, многогласно, Доле, под земљом!

смрзло звоно час да куцне који, Укочено, мирно, још сказаљка стоји, Показујућ тако сред долине неме Сат, када је најзад умрло и време.

ПУТ Да пођем уз реку, све до врела, Да знам и извор и ушће! Али ме најзад и ноћ срела, А црно трње све гушће. Падне ли звезда с немим мраком, И оде из сене у сену, Срце се дигне њеним

Где је тај светли извор, шта је Та истина прва, далека? Не води ништа у те краје! Све дубља и црња је река. Да најзад с чистог захватим врела! Да спојим извор и ушће! Али ме најзад и ноћ срела, А црно трње све гушће.

Све дубља и црња је река. Да најзад с чистог захватим врела! Да спојим извор и ушће! Али ме најзад и ноћ срела, А црно трње све гушће.

Док путић једном најзад мину Између сна и истине. Вај, ништа више да не прене Тај пухор сна и замора, Пењи се тихо, зимзелене, Уз плочу

Носећ у шаци прегршт сунца, У зеницама неба комад, Сићи ће најзад са врхунца Тај астрални и вечни номад! Као у сјају новог дана, Дирнута крилом ветра блага, Гранчица мирте зањихана

СУША Већ месецима огањ дажди, Препуклу земљу мори суша; Најзад ће сунце сад да зажди Замрли гајић оскоруша. Сув поток крај ког мртво ћути, Без гласа и без прама дима, Сеоце;

Крај пута негде хукну сова, Месец се јави иза рита. Мрак тече густ кроз црну драчу; Таласић клизну испод граба. Најзад се очас негде зачу Први славуј и прва жаба.

Ни дах да пусти шума не сме; Вече; зрак препун слепих миша; Жабокречина пуна песме... Ноћас ће најзад пасти киша. Југ црн и сева; но, наједном, Дажд пређе преко виногради...

НЕДЕЉА Већ зора сребри хумке риђе; Пођоше најзад небом смело Сва бела стада јутра; сиђе И Недеља у немо село. У цркви мирно држа свећу; На раскршћу, у хучном

Вај! што мучно Беше, када једном неста и та злоба Која нас држаше дотле неразлучно. Најзад, стисак руке безнадеждан, ледан!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној

Онда видех бáбу како се надвири над прозор од момачке собе, па опет оде даље. Стаде најзад под кров од амбара да извади пиштољ. Али у исти мах, не знам откуд, створи се моја мајка уз њега. Пренерази се човек.

И друга једна постарија жена иза ње — и без тога не иде! И најзад и детенце ототањи. Они брзо пређоше преко моста и склонише се у страну, правећи места другим путницима који се гураше

И најзад просуше се тихе, крупне сузе, као мајска киша. — Гле, гле ти њега! — рече Благоје. — Због таке ситнице плаче!

обилази тамо. — Нуто-де! Баба се замисли. Најзад одговори: — Ја ћу већ поменути ђеди; да видим шта ће он рећи! — Немој ти, молим те, помињати што за оно!

Да се врати оцу — шта да му каже? „Ђеда заповедио да ме слушају!” — Аја, куд ће оцу? А ноћ све више осваја, и најзад и она ће проћи, блеснуће дан и сунце огрејати, а она несрећница, куд има погледати? — да бесни још више — куд ће више?

Поп пољуби Мару: — Пођи с богом, Маро! Нека ти је он у помоћи! Онда сви редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године. Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.

А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу, и уморну површину дотиче само још писмо од милога, као ластино крило мирно

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Оду у цркву. По часа — па је свему крај. Чекмеџијић је, најзад, ожењен. Сватова је било сијасет. Два дана се јело, пило, певало.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

па је хтео да мисли о томе: има ли ама какве год могућности ди све ово прође без опасних последица и шта ће бити најзад од тог несрећног и неочекиваног ултиматума.

па онда својствени тупи шумови бајонета у месу и костима, шикљање крви, кундак, рвање, јауци, избезумљене, крваве очи, најзад она луда животињска забуна и комешање и иста умукла оруђа наставише да бљују картеч у леђа малочашњем нападачу за

после примљеног наређења да иде за осматрача на цркви, умиривала га је донекле и он је чак осећао задовољство што се најзад, свршило са оним грозним душевним мукама, двоумицама и колебањима.

на све ризичнија места и да би он једнога дана, пошто нико краја не може сагледати том страшном разрачунавању, најзад морао платити главом. То је сигурно.

док је он бијен по челу и образима оним шашљикама, сав изгребан, журио, ломећи кукурузе између којих се провлачио. Најзад се зауставио и ту, иза једног џиновског стабла, пао од умора. Био је сам и потпуно обезбеђен.

Па се, најзад спустила ноћ, и зрикавци се јасно чули поред пруге. Кроз тамно и прљаво окно вагона промицали су као утваре телеграфски

Африка

Не усуђујем се проверити, једним простим покретом, у кога је. Сва чар неизвесности пропала би. Најзад, та далека линија на хоризонту обала је Западне француске Африке.

Лепе успаване девојачке очи гледају нас предусретљиво. Најзад изабрасмо једну кућу где је девојка јединствено лепих обнажених груди, сањалачког, скоро нежнога лика и дугих дивних

Пажљиве су, насмешене, али равнодушне и упорне. Излазе, улазе, уистину заборављају да смо ту. Оној најлепшој најзад врућина и, кад смо већ уморни од наговарања, без икаквих увода одбацује свој „пањ“, и остаје мирна и бестидна као

затим га шалупом превозе преко лагуна обраслог густим „пото–потоом“, непроходном мочварском шумом пуном крокодила. Најзад улази у прашуму кроз коју је прсечен друм.

Око један сат ноћи њин позив најзад паде и ја, одушевљено, победнички одахнух после мучне психолошке тензије, и опрезног али упорног навијања.

Смеје се, задиркује цео свет, нуди им своје сасушене груди и трбух. Најзад ево правих свештеница Нои и Сати, на раменима младих фетишера.

Ко зна шта каже! Црнац такође одговара само са по једном речју, али нагло, гласно, и све уплашеније. Најзад Н. говори сам дуго, реч по реч, сасвим тихо, скоро шапатом у улаз колибе као у какво огромно уво. Онда одлазимо.

у бифеу, а пуштамо Самбу, првога боја и кувара, онога Самбу ког сам у Басаму узео, да иде у село и руча са друговима. Најзад се појављује Меј са својим фамозним товаром; он је наг, са једном марамом само око појаса, као било који други млади

обешене налазим лук и тобоце пуне отровних стрела; у другој једној четири дрвена фетиша сасвим стара, прашњава, и најзад једну млађу жену која пристаје да ми све то она, уместо правих домаћина, прода. покојнице.

Тешко је наћи улаз и разабрати где почињу станишта крала, а престају његових поданика. Најзад проналазим да се у двориште улази кроз један трем, који је у ствари штала за краљеве коње.

Н. не показује ни знака збуњености; он просто прождире; његов је апетит нешто што је тешко замислити. Најзад се опраштамо од краља. Мој поклон од двадесет и пет франака изгледа да га необично радује.

тих бедника, иако ми кажу да се сâм не смем замарати ако не желим тропску грозницу, да су они добровољно ту и да то најзад и није за њих сувише велики напор. Одмах почиње између њих брз разговор и смех, као у деце.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Слутили су да је, најзад, дошло оно најгоре, и остали су убезекнути, јер је, најзад, ето, дошло. Стајали су отворених уста.

Слутили су да је, најзад, дошло оно најгоре, и остали су убезекнути, јер је, најзад, ето, дошло. Стајали су отворених уста. Брада им је била спала.

Тргао се, кад чу своје име. Затим се окрете потрбушке и хтео је да настави. Чувши да га жена зове, понова, он најзад отвори очи, али једно понова затвори и поче на друго да чкиљи, упитав, набусито: „Шта је?

у таквој прилици, имао је обичај да само изјаше пред своја два реда коњаника, па да пређе у кас, затим у галоп, и да најзад ћутке полегне по коњу и јури по зеленој трави, све док не завитла као бичем, сабљом, по глави.

Она је у десној руци била понела неку корпу са воћем и сад није знала шта ће. Вриснувши, најзад, притрча и она и пољуби га, али не како сестре љубе. Гледала га је као да је луда и понављала: „Немамо сриће!

Дабогда, Петар никад среће више не имао! Петар се јадан бранио, а шкрипао је зубима, па је најзад и он викао да сенатор, ако ћерка хоће, може да води ћерку!

Откуд код госпоже Кумрије, у последње време, та мржња, зато што је сваке године у бременитом стању, није знао. Најзад, на чатрњи, све је било спремно. Попиће ту каву, а кола већ чекају.

А није трпео да задоцне, кад му доносе каву. Кад се госпожа, најзад, после толиког чекања, појави, у клепет својих папуча и звекет својих ђердана и ђинђува на грудима, Трифун према њој

кукао, да није вичан женском друштву, да не пристаје никако, Трандафил се само смејао и припремао свог госта на пут. Најзад је и дан поласка освануо. Дан ведар, топао, у сунцу.

Морао је, међутим, да изиђе, најзад, пред капију Трандафила, са својим пртљагом, па да чека. Стајао је тако, изгубљен, испод липа, крај фењера, који је

Они су ширили глас по Срему да су Исаковичи примили унију и да су напустили, за миразе, своју стару веру. Фратри су најзад викали да ће то имати да реши пресвијетли Каптол, у Загребу. А калуђери, да ће се тужити митрополиту.

Оне су се бојале да им Стритцески, због тога, не поквари веридбу. Све се најзад добро свршило. Сенатор је платио, а злато је отворило и она врата, која ни сузе људске не отварају.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У средњем веку су имали знатну књижевност. Још је знатнија дубровачка књижевност од XВИ до XВИИ века. Најзад је врло поучна нова историја свих Јужних Словена у XИX веку, у доба њихова препорођаја и делања.

угледа својим економским напретком, својим демократским установама, својим университетом и својом Академијом наука и најзад појавом снажне и оригиналне књижевности.

Задруга нестаје потпуно као и слава. Људи се ретко сећају својих далеких предака; свако носи име свога оца. Најзад ће проматрач запазити поред неких особина заједничких свима Јужним Словенима, неко духовно стање својствено Бугарима,

и шопским се појасом продужава до Дунава; источнобалкански, коме припада становништво обе источне стране Балкана; најзад панонски тип, који обухвата јужнословенско становништво настањено највећим делом изван Полуострва, у Панонској низији.

Како ово становништво има особина и централног и динарског типа, тешко му је одредити место. Најзад се Словенци Карста, које сам уврстио у динарски тип, у извесном погледу разликују од осталог динарског становништва,

Има људи који имају зле очи, у другима су добри или зли духови, најзад из неких ноћу излази душа из тела и бори се са ветровима, облацима и непогодама (здухач, ветрогоња).

У овим двема групама могу се забележити разлике од мањег значаја, нарочито између забачених крајева. Најзад, област динарских брђана је била подељена, више него и једна друга, политичким и административним границама и државе у

до 1398. године); најзад са Букумирима, који су заузимали садашњу област племена Братоножића. Има још по који остатак од ових старих племена у

Кучи су постали од моћног братства Дрекаловића и од „осталијех Куча“ сасвим другога порекла, који су у већини, најзад од групе католичких Куча, вероватно арбанашког порекла. Најмногобројније племе, Васојевићи је врло сложеног порекла.

српско племе Лужане, затим становништво Лима, архаично становништво које се бавило земљорадњом и себе звало Србљаци. Најзад, Васојевићи су обухватили старо српско племе Шекуларце, настањено у долини једне Лимове притоке.

још више су појачале јединство становништва једне исте географске целине, а тако исто и његов отпор према суседима. Најзад су и други узроци диференцијације, као нпр. разноврсност етничког састава, довршили дело природних сила.

кроз пределе у којима дува сењска бура, најопаснија на јадранској обали, која често у току зиме прекине сваку везу. Најзад, јадранска пристаништа сењске обале су мала, примитивна и готово без трговинског значаја.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Тако ћу, најзад, стићи и до краја ријеке, а посао неће бити готов. Забринути чича опет скаче у кола и вози даље, а кад поново наиђе

Славна је то пијанка била. Толико су шље- мали некакву љуту ракију да им се најзад учинило како им с неба намигује мјесец, па су истрчали у двориште и стали да вичу: — Хеј ти, силази овамо да те

пијанице који тражи дане изгубљене у крчми, па онда опомена гостима крчме да не иду на танак лед за неким коцкаром и најзад оглас једног домаћина који јавља да је у крчми изгубио добар глас и моли свакога ко о њему нешто зна да му одмах јави.

Мачак Тошо најзад се једва усуди да се макне у своме џаку и да се обрати бијелом мишу, који је сједио шћућурен уз његово бедро.

Читав дан и ноћ Миш пророк пропитивао се за мачка Тошу, али му нико ништа не знаде о њему казати. Најзад, кад је већ посумњао да је чича Брко бацио Тошу у воду, неки му сеоски миши сутрадан дојавише да се у чича-Бркиној

“ Што су се примицали ближе чича-Тришином млину, Тошино срце све је јаче ударало. Најзад се између врба и јова показа сив млински кров. — Ено га! — узвикну мачак Тошо.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

док јој звезда не изгори Ноћ последња буде и звезда и ноћ Сама себе запали Сама око себе црну игру одигра ПОСЛЕ ИГРЕ Најзад се руке ухвате за трбух Да трбух од смеха не пукне Кад тамо трбуха нема Једна се рука једва подигне Да хладан зној с

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Но, па реците шта је? АЉОША: Ја морам, ја морам да вам кажем, ја не могу да од вас кријем. (Пауза, ломи се и најзад диже главу.) Ви знате моју Лидочку? ПАВЛЕ: Вашу госпођу? АЉОША: Да!

) ЉУБОМИР (са изненађењем прати га погледом). ПАВЛЕ (најзад осети потребу да се оправда и стане пред Љубомиром): Ја не знам зашто сам вам то малочас поверио, али...

Када ми је кондуктер тражио карту, ја је нисам имао; кад ме је питао, ја нисам знао докле ћу путовати. Најзад се одлучим за Беч, тамо ће ми бити најпријатније, јер познајем Беч”. АНТА: Сасвим.

И најзад, ми њих и не сматрамо као обичне агенте. Ми смо их прогласили за представнике великих иностраних капитала. Шварц важи к

НОВАКОВИЋ: Он! СВИ (узнемирени су и гледају се тупо међу собом). НОВАКОВИЋ (преврће карту у руци и размишља. Најзад одлучи): Нека уђе. АНА (оде). СПАСОЈЕ (једва се одважи): За мене не постоји. СВИ: Ни за нас.

СВИ (нико му не одговара, нико не окреће главу. Остају у ставу у коме су били). ПАВЛЕ (дужа пауза, он их посматра и најзад понавља): Добар дан желим! СПАСОЈЕ (не осврћући се, гледајући и даље у таваницу, савладан пргавошћу): Чули смо!

? НОВАКОВИЋ: Ми смо се, господине, растали још за вашега живота! ПАВЛЕ: Да, да, али господин Анта, рођак моје жене! Најзад, прескочимо њега. АНТА: Сасвим, прескочимо мене!

ПАВЛЕ: А моја супруга, можда? РИНА (тргне се као под убодом, преживљује тежак моменат и најзад промукло шапће): Изволите се обратити моме супругу!

О томе би имали шта да проговоримо. СПАСОЈЕ: Ја не видим да се мења ситуација, а, најзад, ако ви налазите да је измењена, ја ћу вам дати пријатељски савет како да се из те измењене ситуације извучете.

ПАВЛЕ (оде). XВ ЉУБОМИР, СПАСОЈЕ СПАСОЈЕ (гледа за њим као човек који не зна шта ће и одакле ће поћи; најзад прилази вратима Вукичине собе и довикује): Љубомире! Љубомире! ЉУБОМИР (долази).

И шта даље: хоће да преотме имовину, приватну имовину! СПАСОЈЕ: И то је: моју имовину. ЂУРИЋ: И најзад хоће да унизи, да обори, да згази ауторитет. У своме рушилачком бесу он хоће да свуче с висине једног научника.

АГНИЈА: И веруј, кад изађеш на ваздух, проћи ће те. ВУКИЦА (једва се реши): Добро најзад. Само да се спремим. (Оде у своју собу.) АГНИЈА: Ево, и ја ћу ти помоћи. (Оде за Вукицом.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

То је преобучено мушко. Бабица, опет, доноси дете фрајла-Лујзи и честита јој. Лопов, опет, прети са наџаком Шамики. Најзад дође картара па показује карте Шимики и Лујзи. Тако је свака маска нашла себи свога с ким ће се титрати.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Била је потпуна тишина. Нагињући се, као бајаги, да види доле, у трави, изгубљени накит, она се превијаше и најзад покри лице рукама, осетивши како се и он наже над њу и како дрхти.

Мучећи се читав сат, Исакович их исправљаше, јашући дуж редова, узимајући неколико пута „пред перси“, док их најзад доби баш како треба, у два реда, права, према застави.

тако да они плачу од жалости док их вешају, немајући коме да се моле и коме да препоруче своје, у далеком завичају. Најзад, пошто су обешени остали да висе три сата, капетан Антонович молио је за наређење да их преда на сахрану потполковнику

Возећи се по широкој равни, у провидном мраку, у ком остајаху све даље брда карловачка, трезнећи се најзад сасвим, од вечерњег хлада на водама и разном биљу, Аранђел Исакович снужди се у колима, видевши да се вози кући, не

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

животиња (слепи миш, жаба, змија, мрави, кртица), смртна свећа, земља с гроба, мртвачки прстен, смеће, олово итд. Најзад, и главни актер љубавне магије — жена, сматра се „нечистом“ јер је тајним нитима везана за подземни свет.

Млада га затим подиже три пута од земље, окреће га истоку, љуби га и, најзад, дарује (на пример, марамом). (Сличан овоме јесте и обичај забележен у Црној Гори да млада испред младожењине куће

Када жели да затрудни, она га узме и поједе.⁷⁰ Најзад, постоји и веома разумљива симболика извесних поступака којима породиља, на магијски начин, жели да оствари своју

велики страх од могућности лошег исхода порођаја, односно страх да ће родити болесно, наказно или дефектно дете. Најзад, ма колико ова правила (ваља се/не ваља се) изгледала бесмислена са становишта здраворазумске логике, она имају и

поступака и обичаја приликом рођења јесте да се дете, пре свега, одржи у животу, а затим да буде здраво и дуговечно. Најзад, настоји се да се овим поступцима детету обезбеде још и успех и свака срећа у животу.

према овом схватању, дете рођено ујутру биће добар ратар, оно рођено у подне биће господин, увече — ленштина и, најзад, у поноћ — разбојник.

¹³² Најзад, као врло распрострањен и ефикасан метод лечења од бабица користи се бајање. Народ верује да је и само изговарање магиј

века, било погодно за регистровање оног архаичног слоја језика који се полако губио у последњих сто година. Најзад, меродавни стручњаци истичу да је Вукова збирка јединствене и недосегнуте књижевне вредности и лепоте у односу на све

које су објављене у књизи Народно благо Мехмед-бега Капетановића Љубушака, затим пословице у Летопису Матице српске и, најзад, оне које се налазе у делима Милићевића, Врчевића, Мићовића, Мијушковића итд.

) и, најзад, 5) Схватање вредновања и ставови према деци одређени су патријархалном културом и начином живота њених чланова.¹⁹ А.

Као патер фамилиас, најзад, он очински теши, охрабрује и подржава појединца да успешно преброди извесне психичке тешкоће и кризе.

већ има многа права која женска деца немају: може да се понаша слободније и делимично учествује у породичном животу. Најзад, као ожењен човек и, уједно, равноправан члан задруге и припадник патријархалне културе он има високо место у

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Зашто се Хемингвеј убио пре него што је написао, можда, најважнију књигу, о томе шта му се догодило да најзад потражи тај последњи излаз? Неки романи подсећају на наш сопствени живот. Многи јунаци веома личе на нас саме.

која може стићи касније и бити другачија, али никада не онаква какву смо очекивали онда кад смо је заувек изгубили. Најзад и на њих стиже ред и они могу да чују како пева Империо Аргентина, како њен глас на седамдесет и пет обртаја стиже из

Постало нам је, најзад, свима јасно да смо кукавице и да никада нећемо освојити Европу, али чекале су нас добро познате кухиње, безбедност

Луњали смо неко време улицама пратећи једни друге, у ствари, било нас је страх да останемо сами те ноћи у којој смо најзад постали одрасли — неопозиво помирени са судбином.

Чуо сам грмљавину точкова на скретницама и тај монотони ритам ме најзад успава. У септембру се пријавих за војску. Господе, шта све нисам чинио само да се домогнем Европе!

Примио сам ваше љубазно писмо баш оног јута када сам покушавао да сперем сапуницу са косе после бријања и када сам најзад схватио да је то прилично безуспешно, пошто то нису били трагови сапуна, већ прве седе.

Када му то најзад пође за руком, оно треба да викне »Шуга!« а онда дотакнуто дете лови другу децу. Шуга (сцабиес) иначе је заразна кожна

али мислим да није у реду што за то више нико не плаћа дугим чекањем у реду и неизвесношћу хоће ли бити карата када се најзад стигне до стакленог отвора благајне.

Али, вратимо се у једну данашњу недељу, у три поподне! Када се Том и Џери најзад изјуре до миле воле, млади човек и млада жена облаче своју децу и излазе напоље на Косовску улицу.

гласови: успеси су смењивали приче о потуцањима и њеној пропасти — о невероватном богатству и пукој сиротињи — и, најзад, она је ту, за његовим столом, а да се пре тога никада нису упознали, никада причали, никада се купали на плажи Светог

ми и помагали да гурам, па смо гурали заједно један део пута и причали о добрим старим временима, а када би моја жена најзад успела да упали мотор, ускакао бих на седиште покрај ње и одлазио даље.

Али на крају лета акумулатор најзад коначно испусти душу. Стајали смо беспомоћно на киши у граду Стону. Један љубазан човек, који се разумевао у

Матавуљ, Симо - УСКОК

Женске приступаху да му љубе руку, али се он брањаше. Најзад стари бан гракну: — Хај’те, женске, напријед! Милице, Анђе, Горде, Киће, хај’те дома!

А вечера! Ђаво ви вечеру позобао! Мислите ли да се ријечима и здравицама може глад утолити! А, бабо! Не чудим се, најзад, никоме као теби! Не помишљаш ли да је човјек огладнио, верући се уз наше главице!

потекоше једно другом, али се на вријеме одмакоше, једно надесно, друго налијево, не губећи у томе мјеру играња. Најзад, брзијем полукругом измијењаше мјеста. Тако је игра текла уз пјевање и пуцање.

Ето ти колико нам поможе наше јунаштво! Настаде мучно ћутање. Најзад Рако Мргудов запита Јанка: — Гдје су то Руси били потучени?

Срећом, био сам у граничарском пуку, међу добрим момцима ваше крви, од којих научих ваш језик, а помало и писмо. Најзад, јутрос ми пође за руком да учиним на што сам се одавно спремао, умакох из града онога часа кад се отвори капија, кад

Остало је брзо ишло, сјем што на крају бјеше кубуре и смијеха са силајем и појасом! Најзад Јанко натаче свој фес и удјену леденицу за појас. Крцун га посматраше са задовољством. — Е валај си згодан Катуњанин!

Удри! Урте! Хај соколе! Хај жабо!“... Грјешни Лабуд бјеше сав црвен као рак и крупне капи зноја избише му по лицу. Најзад баци палицу и викну: — Ласно је овако, али кад би се баш добро ражљутио, кад бих кидисао, не вјерујем да би му што

половине печата; изабраше племенске судије; ударише дацију (порез) по шездесет динара (парâ) годишње на кућу. Најзад владика предложи да се одреди сто дуката годишње плате његову новом тајнику ускоку Јанку.

Бјеше крупно, чврсто, плаво. Окрећи, преврћи вим, подноси га под нос, питаше се Ћеклић шта ли то може бити? Најзад загризе га, па, осјетив сласт, брзо га прогута а онда се сјети шта је, те узвикну: „Ово је божје око! (боже опрости!

Млађи се оприје. — Те хоће бити, те неће бити, око тога се спорјечкају и најзад поставе добре људе да о томе пресуде. Суђе су два дана зборисале и узгред се гостиле, па пресудише да пјесма остане

Све то Јанко пробра и складно наређа по стијенама своје ћелије, а како је о томе једнако говорио, најзад наведе владику, духовнике и ђакона да дођу прегледати.

“ Никшићи су дуго клањали, па посједаше и запалише луле. Најзад, истијем редом, упутише се ка засједи. Четници као да већ и не дисаху, постадоше блиједи, а очи им усијане.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

која је несводива на уобичајене поступке и прописе; бављење тематиком детињства није предуслов настајања оваквих дела; најзад, у дечју књижевност сигурно не цпадају ствари које пишу сама деца.

Ни критеријум разумљивости, најзад, не треба постављати престрого: и ми, одрасли, при читању многе ствари само наслућујемо, друге нам промичу, а неке тек

Кад се обраћа деци, многа од тих изостављања и позивања на подразуме-вајућа знања нису могућа.”14 Најзад, при процењивању дечје књижевности, уз поштовање њене посебности, ваља, увек, имати на уму дух целине, општа мерила

Такав је Петар Чобанин: вјечити најменик, старац без игде икога свог. Навикао од луди и на добро и на зло, он се најзад повукао од њих у своју стварност и своју чобанску самоћу и спријатељио се с Децом, малим створењима, која су имала

Тамо гдје сви у фамилији вичу и кућу на главу дижу, провиче се најзад и најменик. Ако су чељад гладних очију и брза на кашици, прохитриће се и туњав најменик, јер ваља му жив остати.

Гдје у кући, опет, младо женско тражи себи ђавола, ту ће се најзад и најзадње најменичко блејало досјетити о ком је ђаволу ријеч и чега му се ваља подухватити.

мајстор га лупка по врату, пита га за здравље, мјери му леђа и најзад му нешто шапуће у само уво. Ех, да ми је чути шта му је казао. - Ми се договорили! - свечано објављује старац.

душа, овако тугује за својом умрлом женом: И тако из дана у дан: дедове жалбе све су краће и безгласније, док се најзад не сведу само на мрмљање и потврдно климање главом.

То није литература за дечји узраст, ни о детињству, већ поезија детињства самог. Најзад, савршено је неважно како ћемо је назвати.

остварује неке од најзапаженијих дечјих емисија на тим програмима (Весели уторак, Лаку ноћ децо, На слово, на слово). Најзад, један од изузетнијих резултата његовог песништва, циклус Вукова азбука, написан је за потребе Акције описмењавања,

Милутин Бељаковић, Петар Бељаковић, Александар Ђорђевић, Милена Јововић, и, најзад, заводљиви Добрица Ерић (1936) дали су, у последњих десетак година, песме које се ни у једном прегледу наше новије

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Затим, ово издање је илустровано, са 109 илустрација у тексту. Најзад, уз ово издање иде и библиографија дела и чланака о српској књижевности и српским писцима, као и регистар поменутих

Милану Богдановићу, студенту филозофије, који је израдио регистар особних имена. Најзад, захвалан сам породицама појединих писаца и својим пријатељима, који су ми давали и набављали фотографије и слике

Тек Јосиф ИИ узео је у заштиту Србе од гоњења мађарских жупанијских власти. Најзад, са треће стране, Срби су имали да издрже велика верска гоњења.

и за стручним образовањем свештеника и учитеља све више се осећала у српским редовима, и Срби су наваљивали да им се најзад да дозвола за отварање правих средњих школа.

и богословија, прва српска богословија. То је био велики успех и значајна културна тековина. Најзад се дошло до школа где су се могли свештеници и учитељи образовати, и српска деца могла су на свом језику и у својој

1751. године митрополит Павле Ненадовић је најзад измолио право да у Осеку или у Карловцима дигне српску штампарију, али када му је постављен услов да се у тој

У Бечу се најзад увидело да се мора попуштати толиким наваљивањима и увидело да оснивање једне српске штампарије у монархији значи

у Чтенія при императорск. обшествъ исторіи и древностей российскихъ (књ. 4), и најзад Стојан Новаковић у Гласнику Српског ученог друштва, 1871, књ. 31.

о српској аутономији, Срби моле за његову слободу и Леополда И и Петра Великог, али он остаје вазда у заточењу, и најзад, 1703, када је букнуо мађарски устанак и настало врење у целој земљи, буде послат у Хеб, у Чешкој.

После смрти митрополита Мојсеја, 1730, Суворов буде од свију напуштен, и школа тавори до 1731. Суворов је најзад напушта, и тај први покушај руске школе међу Србима пропада, али оставивши ипак видних трагова.

Када има да се одлучи између два датума, он узима средњи број, да помири оба гледишта! Најзад, има код њега и средњовековних калуђерских идеја о чудима, и »прсту божјем« он још даје места у својој историји.

Сасвим оронуо и оболео, добије најзад уточишта на Исајлову, добру бачког владике крај Новог Сада, и ту, убог и напуштен, умре 19. јануара 1785. године.

Милићевић, Вук - Беспуће

обукао, стрчао без доручка низ степенице, јурио станици, шетао немиран и узрујан, погледајући на сат који је милио и, најзад, попео се у воз који је тако споро одмицао.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практиканту Јови.

Приходи му се стога ужасно умањише, и он се најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе. И он се опет некако ућушка у државну службу.

Погледа прасе и немаде куд него признаде да је заиста тако. Погађаше се још мало, и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше. — У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш!

Г. Паја и госвоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако звани »брудершафт«, а домаћин не види ни беле мачке, него свршава своју подужу здравицу с реч’ма: »У то име дижем

ведром животу и мутних и облачних дана; понеки пут је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ено њега тамо крај извора, Где клонуо од тешког умора, Пуно гњевних мисли премислио, Ма га најзад санак преварио. Још он спава, за зору не хаје, Бела зора за њега не сјаје, Зора сјаје, диван свиће данак, Ал' наш

огњи већ одавно, Коњи пасу, ма јунаци пали, Крај пушака тананих заспали, Гојко дуго на злато мислио, Ма га најзад санак оборио. Спава и он, спавају главари — Али један за сан још не мари.

“ сви изгласа зборе, И умало града не пустише, Ма их најзад вође надмудрише: Да чекају још до тамне ноћи, „Тад ће“, веле, „жесток индат доћи: Војске пуно, а све момка љута,

И тако време дуже се провело, Ма најзад вако заче чедо бело: „Ох мој Стојане, ох мој друже мио, Не питам тебе што си наумио, Ма ако т' лице и јесте весело,

водице заита, Те брже назад, па је кваси, шкропи, Ма она ока опет не отклопи; И тако дуго мучаше се туде, Ал' најзад виде заман целе труде, Те лати пушку, сасу је у главу, И крај њи паде у зелену траву.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дјед се послушно диже и доводи окретна коњичка. Мајстор га лупка по врату, пита га за здравље, мјери му леђа и најзад му нешто шапуће у само уво. Ех, да ми је чути шта му је казао. — Ми се договорили! — свечано објављује старац.

Ја се мотам око њих двојице, више одмажем него помажем, прислушкујем њихов разговор, па се најзад толико осмјелим да сједнем сасвим близу, већ готов и да запиткујем. Поменуше мјесец.

) како је тешко набавити добре грабље, те ова се кућа раскућава, те ово, те оно ...Најзад је толико досадио својим звоцањем да је Петраку превршило и он, као гост и стар човјек, нађе се побуђен да га уружи:

И тако из дана у дан: дједове жалбе све су краће и безгласније, док се најзад не сведу само на мрмљања и потврдно климање главом.

а ти, бенашу један и говече божје, вјечито мислио да чврсто стојиш на једном мјесту и да је све у твојим рукама. Најзад ће те, као за казну, на другу обалу пренијети некакав упреподобљени компањон Великог Јове, ноћна лија кокошарка, која

Тамо гдје сви у фамилији вичу и кућу на главу дижу, провиче се најзад и најменик. Ако су чељад гладних очију и брза на кашици, прохитриће се и туњав најменик, јер ваља му жив остати.

А ја сам баш био за овога „из облака“ и с радосном стријепњом пратио сам како све више јењава стричево „пунтање“. Најзад се свело само на горко мирење са судбином: — Ето ти га, па му дај ако ћеш читаву кућу у шаке, старији си. .

Зузукао је нешто себи у браду, одсутно кружио погледом по друштву и најзад се латио свог цртаћег блока и почео нешто да чрчка и маже.

— Па ето, рођени стриче — почиње најзад цура, све гледајући у ону испражњену шалицу као да из ње гата — они су ти поручили да код мене оставиш толико и толико

Па шта ћемо сад? — оте се неком од укућана. Дјед је тужно зурио у испошћена коња и најзад невесело закључи: — Нека га, ово је његова кућа.

Ђуру не налазе у подруму. Откључала га жандармеријска куварица да јој закоље кокош. Ево га најзад у сјеницу с крвавим сикирчетом у рукама. — Које добро, господине водниче?

заиста се толико забезекнуо кад је чуо о каквој је трампи ријеч да је дуго, нетремице, буљио у свог интенданта и најзад му злослутно дошапнуо: — Дедер, дуни ми у лице.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

до шеснајесте године није се знало којима највише долази, али кад узе седамнајесту тад поче чешће попи долазити. Најзад попа, у споразуму са виђенијим људима из комшилука, договори се, те му одреди као неку плату, којом му се куповаше

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

). и, најзад, језик којим се све то, као оруђем, обрађује! Бујан а конкретан, сочан а нетражен, разнолик као цветање у природи и

И тако мислећи стигне најзад у оно царство и присније пред сами двор царев. Види све онако како је оставио, само му је отац много остарио а тако и

Кад тамо, а баба му се поболела па хоће рибе. Хајд он на пијацу са оном потуром, па стане обилазити сву рибу редом, најзад ће му рећи један рибар: — Ти се, стари, толико врзеш око ове рибе: или хоћеш да украдеш па не умеш, или би купио а

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Што јест, јест, дуго смо се растајали... И таман кад одлучисмо да се она уда, а ја да најзад постанем озбиљан писац, неко се врати и каже, на пример: „Хеј, нисам ти још ово причала!

подсећала је на оне грандиозне завршетке симфонијских дела Петра Иљича Чајковског; таман кад помислите да је ствар најзад готова, оркестар опаљује још једну грмљавину, а љубавници се враћају да још једанпут кажу једно другоме да се више

чега је најмање три четвртине приче било испричано кроз уста пуна кикирикија, а остатак уз обавезно грицкање семенки. Најзад, када је отишла из мог живота, сео сам за своју издрндану писаћу машину, окружио се пепељарама у огромним количинама,

Онда се најзад одлучим па — куд пукло да пукло! Цап — а ви мене право на вечеру! Стварно сте слатки! У ствари, допада ми се код вас

домаћих и коопродукционих филмова народ, коњицу, треће гробаре, пролазнике, као и читав низ других запажених улога. Најзад, и госн Суле се једнога дана нешто као прослави, када га изабраше да тумачи личност неког крајњег негативца који тек у

Он још око три и по минуте као тетура по пољанчету, вата се за стомак и говори ли, говори, и таман кад помислите да је најзад готово, госн Суле се опет придигне и још мало поприча, па тек онда дефинитивно падне мртав, само се у кадру лепо види

После дотрчава пресрећна маман, којој су најзад свукли ону лудачку кошуљу, па све троје одлазимо према такси-станици испред болнице. Али, већ ту почињу компликације!

И када се тај шоу најзад заврши, госн Кречко ми звизну такву једну шамарчину да су ми уши звониле пуна три месеца. —Одакле ти одликовање?

И тако, када једна Београђанкица, после свих мука, најзад успе да стекне свој дом, децу и мачку и таман кад мало одахне и седне да пије кофијановић, њена деца морају да почну

Ескивирајте их баш у оном тренутку када, после не знам колико мука, најзад позајме неку бедну гајбу и кад им падне мрак на очи; кажите да вам се баш те вечери гледају излози или какву сличну

— Ја знам, срце, да си ти бриљантна девојчица пресече он најзад тишину — да си, тако рећи, вундеркинд, али зар не би могла да будеш за нијансу мање духовита, баш сада, кад добијам

Кад стигнем тамо где сам наумила, обрнем се око осе, па натраг. Рекло би се да сам најзапосленија млада дама у граду. Најзад, пошто сам пала с ногу од базања, довучем се некако до „Руског цара“.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Пијетао не зна, од страха слијеп, гдје му је глава, гдје ли је реп. Најзад се срећно заврши борба, упртач пуче, одлети торба, а Лисац ријешен терета црна узбрдо здими брже нег срна.

Од јуче трбух боли ме јако, животу моме долази конац, а синоћ, зло и наопако, лептир ми неки разбио лонац. И најзад, јутрос (треба ме тући!) зубе сам дао на поклон Жући.“ Нато ће Пијетлић: „Ти можда шараш.

Прошли су много питомих доља, лиснате шуме и стрме горе, док најзад стигли до неких поља, кад тамо — гледај! — мишева море! Поскочи мачак брже од жапца: „Ово је земља Црвеног Врапца!

Од приче, најзад, пјесма се прави, другарство тврдо по свијету слави. У земљи Врапца Црвенога на цвјетну грану славуј пао и пуним

Кроз многе патње, мање и веће, стижете најзад у земљу среће.“ То рече неко, а свјетло сину, без трага некуд побјеже мрак, Црвен се Врабац над њима вину,

стаза лијево и десно, уз хрбат стрми опрезно плази, у влажну таму гудуре слази, шуља се плахо по шушњу меком и најзад стиже пропланку неком.

ИИ Цурица нека једнога дана купећи дрва у шуму зађе и тако најзад, с бременом грана, пред малом кућом она се нађе. Олуја иде, дрвеће пуца, облак се вуче црњи од гуња, а мала Рада

Уморна, најзад, кревету крочи и сан јој брзо затвори очи. ИИИ Под бурним пљуском, небеском чесмом, браћа патуљци долазе с пјесмом,

Опрезно, мудро, уз многе варке, прођосмо замке и тајне чарке. Стигосмо најзад ријеци без брода, пред нама пјени зелена вода, нико је досад прешао није, јер по њој безброј вртлога врије,

Гдје год стиго, неко би рекȏ: „Рибица добра живи далеко, напријед, морнару лијепи!“ И најзад Мачак, побједник мора, стиже до земље ледених гора, у крај сурове климе.

Далеко одмакли нису, чујеш, још труба свира. Ах, то је, чик, погоди! — Подмладак пионира! Најзад, за једним трагом, просута пера свијетла; прошао мудријаш лисац, однио — бабина пијетла.

Лав је чувао стражу ноћу, будан и љут, а слон је трубио силно: „Склањај се, правите пут!“ Најзад се дигоше увис око њих вјетар свира, путују изнад гора на змају од папира, на змају чудних шара у правцу

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— За једну ноћ ће ми то чак чинити задовољство. И, најзад, сутра морам прећи на другу страну језера. Острво према томе не бих ни видео. — Онда ће вас поштанска лађица узети.

минута, када чујем јасан шум весала по језеру; затим чујем и гласове, неколико мушких гласова, али не чујем речи. Најзад разазнајем и по коју реч, јасну и усамљену као звезда: — Не, кажем ти да не!

на врху брда, разгледам њене зидове што је опасују, шарене запреге волова који пролазе оним јединим двема улицама, и најзад кастел из ког се ишло кроз засвођену галерију у утврђење над самим језером.

— Девојка вам се није свиђала? — Не, она није била ружна, али ја је нисам ни гледао, а кад сам је најзад погледао, имали смо већ двоје деце и била је стара. — Али сада волите своју жену?

Младићи почеше давати живе знаке некоме који је долазио уз обалу. Били су срећни да могу најзад да утврде за кога сам питао. — Је л̓ онај старац? — Мислим да јесте, али је сувише далеко да бих био сигуран.

Било је непријатно, али решено задржах свој осмех. Најзад: — Добар дан, млади господине, прошло је већ много времена откако сте били код нас. — Скоро годину дана.

Жена је моја ишла јутрос код Лоње и донела ми о њему вести. Боље је да много не једе. — То кажем и ја. Најзад, зашто мени сви то кажете као да га ја храним! Довиђења, Армандо. — Довиђења, наш стари. — Видите ли овога?

Од горе до доле и било с које стране на другу, ниједне мисли. Све што је човечанско најзад спава и дубока људска дисања исто су тако мирна као дисања шума. Моја мисао такође више не ради.

Зашто да живи, шта ће њему да живи! Да би прво јео свог оца, па онда њега његова деца и најзад да цркне. — Ајде, ајде, — рече други. — Претерујеш. Као увек. Зар би се могло живети без деце?

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Тако је престоница најзад била у мојим рукама нејаросним и куполе Свете Софије беху јабуке мени на дар. Пошто се упалише светла почех да

само им реп долином дрхти, а Лазар се бори сам, Турци га за брке вуку и по оклопу шкакље и траже му слабе тачке. Најзад, и он зажели да види Мурата неверног и сјајног, пушта да га пред његов чадор воде и задивљено гледа тог азијског

тела стене и покрета реке што се баца од гајева до кланца, сунце као никад сјајно и двори високи, без броја. Најзад ето блаженог ми завичаја, нема више рата, ни помора, ал не видим земљака, нигде знанца, прилазе ми удовице неке,

доста буке и немојте ми се клањати дојадили су и мени национални Пантеони нек најзад дођу до речи рубови неми и белине!

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Немаш службе, немаш заната, немаш никакве користи. МИЋА: Немам, не кажем да имам, али, најзад, човек се и не школује зато да од тога има какве користи већ да буде школован човек.

АДВОКАТ: Добро сте ипак учинили што сте се уздржали, јер најзад, шта знате, можда тај човек није тиме хтео да вас вређа. ДАНИЦА: Али како?

САРКА (ужасно збуњена): О, господе боже! (Обазире се лево и десно и најзад у очајању баци пакет на фотељу, па клонуло и малаксало седа на њега не би ли му пригушила глас.

И најзад, сви други како тако, ал' да је пита човек, ову Сарку шта ће она овде? ПОЈАВА ВИИИ САРКА, ПРЕЂАШЊИ САРКА (обучена): Б

АДВОКАТ: То ћемо и учинити. АГАТОН: А ми, је л' те, можемо до сутра остати овде у кући? АДВОКАТ: Није ред, али најзад, један дан... АГАТОН: Па јесте.

) АГАТОН (запрепашћен утиском који је учинила његова лаж, клоне и тупо гледа час Симку час осталу породицу. Најзад резигнирано диже руке): Е, сад сам удесио ствар!...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Цело биће његово одисало је бескрајном равнодушношћу, која је најзад прешла и на мене, и сан ме почео хватати. Жуљала ме постеља, окретао сам се, опет сам спавао, али чини ми се

Отац је ћутао. Али сам осећао како савлађује свој бол. Кријући поглед од мене, добовао је нервозно прстима по столу. Најзад проговори: — Шта ћеш... није он сам. Цео народ иде... Не вреди плакати, опет ће доћи.

Народ загалами, почеше купити торбе и сви нагрнуше излазу. Стражар их је с муком задржавао. Најзад неко викну да се народ пусти и свет покуља са свих страна, прескачући ограду, гурајући се, вичући, дозивајући један

— падали су повици. — Јесте ли нас жељни? — запита дебељко оне из суседног воза. И опет трескање, лупарање вагона, и најзад се све утиша. На перону су остали још само капетан и стража. Напољу се зачу пиштаљка.

игру, из свега четири тона, док га је други из суседнога шатора пратио, певушећи: „Шалај Данке, гиздаве девојке“... Најзад песма замре, свирка умуче.

А сунце зинуло... Најзад је потпоручник командовао да се јаше, и људи изиђоше као они пајаци из кутија. Тада нове муке...

и прешло, али је заиста важно оно што кувари говоре: како ручак за сутра мора бити готов још вечерас у десет часова. Најзад је стигла вест са меродавне стране, од посилног команданта пука, који је чуо када је командант наредио ађутанту да

Било је најзад и смешно држати мараму стално под носом И бранити се од невине напасти, када ће на целу ову масу падати ројеви челика.

Још чисто не верују. Све мисле да ће нас ипак ова чаша на некоји начин мимоићи... Тамо се гине... Најзад, ако се мора, а мора се, мора... Отаџбина, деца, жене... робље. Да, да... — ако је судбина, од ње се не може умаћи.

Али, видећи равнодушна лица, нисам се усуђивао, да ми се не би смејали. Најзад, савлађујући себе, запитах као узгред: — Шта ли гађа она батерија? — Свакако Аустријанце...

Пешаци се наслонили на пушке и дремају, а артиљерци поседали на лафет или предњак и чекају. Зачу се најзад клопарање и, по ноћи, читава река људи крете у једноме правцу. Од раскрснице скретосмо десно...

Војници су слегали раменима, јер су и они чували главу од пушчаних метака, те и не знају како се то збило. Најзад наиђе један пешадијски поднаредник, који све објасни. — Били смо на самој обали и наређено нам је да се укопамо.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се штогод каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху. Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути. — Ехе, ја... дођосте и ви.

— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају. — Ја, па му директор опрости. Сад је поручник; Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде

»Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она. Мораће једно од нас двоје путовати.« Најзад гости се кретоше. Уредише децу, па опет окренуше низ потес. Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.

То јој најзад пође за руком... Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се

у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.

Мука!... Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше. Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.

Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити. Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело... То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Прво сам играо у репрезентацији школа, затим у клубу гимнастичара Темишвара (ТТК), а најзад, почев од седмог разреда, у клубу железничара, металаца (Кинизси).

Све се гласно довикивало. Весело. Кад сам најзад изишао опет на станицу да се вратим у Нови Сад, присуствовао сам још, случајно, повратку србијанске делегације, са

Ујак ме је на то избацио. Неко време, тада, имао сам тежак живот у Бечу. Најзад ми се побунила и мати, против брата, те ми обећа да ће ме она издржавати док будем био у Бечу.

Премештали смо је, са десна, на лево, на леђа, о врат, па смо је најзад као дете на крилу носили, и гледали забезекнуто, као да смо га ми родили.

возовима пуним трупа, трчкала уз црвене, зелене фењере, уз локомотиве из којих је избијала пара, као из змајева, и, најзад се горко заплакала. Викала је и моје име. Ја сам, сутрадан, пошао у тврђаву Коморан.

И слично. Затим полажем команде, на егзерциришту. Урличем, и окрећем чету, као да је лепеза, у колону. И слично. Најзад ми дају ратни задатак: батаљон је стигао на реку, и имаће да је пређе, у чамцима, у зору.

Узимају му капу и секу му са ње царску розету, а он се отима и они хоће да га туку. Псују. Најзад ми једна стара жена каже о чему се ради и ја дозвољавам да ми скину капу и одсеку монограм цара Карла, торжествено.

Возови иду без реда, а каткад се чују и пуцњи из, прикривене, пушке. Полазећи, најзад, у Загреб, са цедуљом Народног вијећа, остављам Беч у слици потпуне мизерије. Мрак, слабо осветљење, хладно, не ложе.

на станици, по патосу, леже, пролазим кроз специјалну чекаоницу, где ми опет траже ствари које су „државна својина“. Најзад, са једним куферчетом, сентиментално, улазим у један воз који ће ме, заувек, однети. Рат је свршен.

Хотели заузети од свакојаких патриота и политичара. Скупоћа велика. Узалуд тражим преноћиште. Најзад ме одводе (ако ме сећање не вара) у неку зграду Универзитета где за официре има бесплатних кревета.

Многи међу њима неће се вратити више, никада. У даљини се појављује, најзад, парк, пун јоргована лети, и чесма, која вечно шуми. Прем мојом кућом, видим да стоји права, кошчата, једна стара жена.

Једни тврде да су побратими мог покојног стрица, други да су са Томом друговали од детињства, најзад, неке жене тврде да сам био, у Галицији, са њиховим синовима. Доносе ми колача.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Пекар јаукну кад виде да је, најзад, сав обрастао у перје, да су му из прстију израсла велика брчна пера и да су му се руке претвориле у крила а усне

— Или те је моје силно благо тако задивило да си од чуда занемио? Говори! — Ја то злато не смем примити — проговори најзад старац. Цар га гледаше зачуђено. — Па добро, ја га и не дајем теби, него ти поклањам да подигнеш храм Божји.

беше много магараца али он не купи ниједног, не го би застајкивао и, посматрајући магарце, дубоко би се замислио, и, најзад, нешто смислио. Врати се газди без магарца. Газда га срдито запита где му је магарац и зашто није купио.

МАГДАЛЕНА Сврши се најзад крвава драма... Свет се разиђе... Никог не беше: Онесвешћену Матер однеше— Крај Распетога оста сама Од Њему верних

је на њих скупоцен лила Нард, А сад им грдне ране мила Очајних суза горком росом, С њих отирала својом косом Крв... Најзад јој стражар приђе ближе... Опомене је да се диже И отера је сузну, бледу...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

граја, врева, тискање све јаче и јаче, а из свију улица се свет згрће и наваљује да продре кроз масу да ме види. Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред.

— Има, хвала богу, има их доста, али свеједно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније; а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња?! Морало би се опет живети! — одговори ми равнодушно.

— Ја то питање, господине, нећу оставити, јер то ми, најзад, налаже дужност коју имам да чиним према нашој милој отаџбини као син њен.

Запитам другог, трећег, и сваки ме с презрењем погледа и не одговори. Најзад се намерих на једног с којим сам се познао приликом покретања једног патриотског листа, а већ у тој земљи, да се не

Затим су прешли на ред речи уопште, па посебно, на ред речи у акту директорову, и ту учинили стручне замерке. Најзад: „Стил и особине стила у акту”, а завршено опширним текстом од неколико табака: „Паралела између језика и стила у

Каква ли је то опет школа у Страдији? Радозналост моја постаде толико јака да сам најзад, не могући објаснити ово чудо сâм, морао прићи оном старцу, те из разговора с њим дознам да је народни посланик и да

У тих осам места ја ћу оставити да народ сам бира, па ћемо бар имати истинске опозиционаре! Најзад, после дугог објашњења, и пошто свакоме обећаше по штошта, пристадоше и она седморица да узму на се те мучне улоге.

измена и допуна сметали неколицини министарских рођака и пријатеља да заузму неке више положаје у државној служби. Најзад се унапред одобрише сви издаци које ће влада учинити преко буџета, и онда се скупштина распусти, и посланици, уморни

Скупштина на окупу, те се и тамо дебатује, решава, и најзад одобрише да се зајам закључи пошто-пото, и одоше сваки својој кући, а очајна радозналост све већа и већа у јавном

(Многи су, додуше, говорили да чича лаже како је угануо ногу, већ се само претвара, јер је рад да се врати натраг). Најзад, мало ко да нема трн у руци, или да није огребан по лицу.

За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши

Нигде живе душе. Журим напред и клизам се по каљавом путу, то лево, то десно. Посртао сам, падао, и најзад залутао. Лутао сам тако, бог свети зна куда, а ноћ није била кратка, обична ноћ, већ као некаква дугачка ноћ, као

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно... Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај...

Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... Наступила је поноћ.

Седну у »Трбоњину пивницу« и траже »у понизности пет пива...« Најзад су ту понизност некако привезали и за његову »вешерку«, — али о томе после. А он је у младости, веле, био други човек.

Чуо се плашљив глас мајчин, који је утишавао малог плачљивка, али без успеха. Најзад се зачу крупан људски глас: то се сâм судија пробудио и псује. Ко зна кога: жену или дете?...

Час за часом избија, а он још стоји и пуши... Најзад поче да осећа, како читава река туге поче да јури у њему и да га плави свега.

Нарочито му пажљиво разгледају одело и оружје. Оно им се чини необично, и ако ничег необичног у њему нема. Најзад се нађоше који га познаше. — Маџаревић! — узвикну један. — Јес', он је, — потврдише други. — Ко га уби, камо га?

Не зна шта ће пре да прочита од онога што му је мање познато. Најзад се реши да чита по реду, па докле дође. Завери се у себи да не преврће листове у напред из љубопитства, јер му то

Пиљар му даје шаку трешања за симит, а овај пружио капу и по свој прилици хоће да му се она напуни. Најзад се погодише за две шаке, па обојица седоше да једу трешње и симите.

Он опроба да је исправи, али му тај положај беше незгодан, тежак... Не зна како да намести главу... Најзад је опет саже, па покуша да што год мисли... Луксембург... Луксембуршка... то је тако нешто нејасно, тамно, непознато..

Не можеш им дати џевапа, ни одговорити им на свако питање. Те зашто ово, те како оно, па најзад и то: зашто данас капетаница није узимала боранију од баштована, кад она редовно сваке среде кува боранију.

запитах се сам. Ако се нисам добро истрезнио, не смем се ни јављати у школу. Протрљах очи, чело, образе, најзад се уштинух и још боље аналисах своје стање.

и ту поче да ми ређа Софокла, Тацита, Цицерона а ја је слушах и гледах не знајући шта да мислим о свему томе. Најзад је упитах: — Молим вас, госпо, који је ово век? — Двадесет први. — А година? — 2095-та.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

А за долажење, ево, сад ћу ја да дођем. ЖАНДАРМ: Разумем! (Салутира и одлази.) ИВКОВИЋ: Па хоћете ли се, најзад, газда-Јевреме, и мене сетити? ЈЕВРЕМ (спусти му руку на раме). Ево и теби да спустим руку на раме.

ЈЕВРЕМ (збуњено и тупо посматра све редом, он никог не чује и никог не разуме и најзад очајно узвикне): Доле влада! СВИ: Доле! СРЕТА (публици): Е, сад је постављена свака ствар на своје место!

Збунио се, час почне да чита рачун час говор, па их мења из руке у руку. Најзад се наљути, згужва рачун и баци га, па почне читати говор.) „Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње”.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека. Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. — Ка, кутија, господине! рече фамулус. — Ама, да, збиља... ја те и не запита’. Како ти оно беше име?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

БРКОВИ ТЕТКА-ГОСПАВЕ И мојој се тетка- Госпави Догодило, најзад, да се прослави: У педесет другој, сасвим малчице, Избише јој, под носем, црне длачице.

— У листу Цорриере делла Сера! Тако се, ето, тетка -Госпави Догодило, најзад, да се прослави! ЋУДЉИВОСТ СЛАВЕ Чувена са бркова, тетка- Госпава Волела је по подне да одспава: Сви

Капије скичале као прасад, Док на земљу не паде, најзад, Шест врло крупних капљица! Шест капи! Мајко моја, Ко да их лекар одброја У болесникова уста!

Стоје, насамо, очи у очи, Једно спрам другог, као Ђердап и Голубац. Кад човек, најзад, јабуку присмочи, Угриз му је нежан као пољубац.

Блесну собица од чистоће: Свака ствар ко да прогледа на очи. Да л ће сад хтети? Неће? Хоће! Фуруница, најзад, у моју собу крочи. Заложих дрва. Она плану Моћно и громко; потом згасну.

” Друга: „Моја држава Нигде се не свршава! Ко две чуме, две але Гурале се, стењале. Срћућ једна на другу Најзад се у каљугу Сурваше у исти час. Чу се Пљес! и Пљус! и Пљас! Хиљада ће Тисући: „Морамо се извући!

Њиснуо бих од радости као осао И дао отказ на посао, И претпостављенима, наоко блиским, Најзад рекао све што мислим!

су дана и седам ноћи Усред дивља шумског предела Три бабе стењале у немоћи Да петобанку поделе на три дела. Најзад су, проливши обилан зној, Дошле до бројке 16.666...

Срамота ме је да то признам, али тако је: пуна истина никад није заносна и славна. Најзад, крајем августа 1953, одлучим да побегнем у Бели Свет. Престоница Белог Света био је Бели Град.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Стопи се у мени страшћу твојом целом, Да сав изнемогнем под витким ти телом, И да душа моја најзад буде сита... — Кад помислим, драга, да ће доћи време Кад за мене неће постојати жена, Кад ће чула моја редом да

— Ох, буди једанпут ко и друге жене, Да одахнем најзад пред лепотом твојом!... ОБНОВА Хоћу на једноме свечаном опелу Да сахраним оно што прошлошћу зову.

Ти би воде. Ко ће ти је дати? Ту крај твојих ногу жуборећи тече. Али бич фијукне... Напред, немој стати, Док не падне најзад судбоносно вече. Подне, ти си гладан.

Јаук и писка свуда око мене. Стежи, о стежи, невидљива сило! И немилосно кости моје мрви, Док најзад моје не престане било, И не исцури кап последња крви! Стежи, о стежи, невидљива сило!

Ја за тобом иђах, и у једном маху, Слушајући тице и таласе речне, Ја осетих силно, у побожну страху, Да је најзад дош̓о час љубави вечне, Час љубави праве, жељене и чедне, И све што у души мојој беше часно, И добро, и нежно, испод

Јест, ја сам се дуго са природом рв̓о, Успео сам — све се може кад се хоће — Да на ово старо и сурово дрво Накалемим најзад благородно воће.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Боже! Али немајући куда, на друго које место, опет је ничке падала по кревету. И већ када сасвим дође ноћ, она најзад дознаде све. Тетка јој се врати отуда, а Софка је знала да ће сада, као што је ред и обичај, од ње дознати.

неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има, него да ће најзад морати да наступи оно... дугови, продаја куће... А сада, ето, хвала Богу, испуни се!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

напуклих ваза Даје, у чулност своју и нагон што нам слéде И што нас гоне, муче, док не испију снагу И оставе нас, најзад, уморне, мирне, бôне, Осетим и ја, каткад, чистоту срца благу, Лајички живот, ал’ с њим и часе монотоне, Отужне,

Влага. Баре... Видиш како баште кобно жуте. Наше наде неповратно старе; Наша срца могу још да ћуте. Све ће тако, најзад, да се стиша У последњу јесен једног дана, Стална, ситна док засипа киша, Уз одјеке црне песме врана.

И да ће, најзад, доћи дани бледи, Дани без суза, осмеха и среће, И без живота, кад ће у тој беди Владати немар, падање све веће С

Онога што волиш и мрзиш, ни да си Један фантом света, један облик сèне, Док језива киша постељу ти кваси, Где се најзад лêже, и трули, и вене.

Мада ти нико ништа не да, Ти рађаш својим лепим врењем И горду Мис’о што те гледа С осмехом и са сажаљењем. И најзад, када куцнеш тише, Измрцварено, тужно, грозно, Биће нам јасно, вај! — ал’ позно — Да никад ничег нема више...

понесу до места што чека; Где ће га већ време, влага, дрви гадни Разносити мирно у мемљивој тами: — Јер шта ћемо, најзад, кад смо тако јадни Да ни до гроба не можемо сами!

А људска је злоба увек будна, блиска, Па и онда кад се иде општој мети... И, најзад, нашто вапаји и писка, Кад треба храбро, ћутећи умрети?

И најзад нам све то, с предвечерја бледа, Расута арија живота изгледа. ОБИЛИЋ Лепше грло у Милоша царско... Зачела га жудња

Он се никад није крет’о са свог места, Веран својој груди и рођеном тлу. Али, најзад, када све полако преста: Кад му старе гране остадоше голе, А последња тица не дође му више; Кад су дуге, хладне

Јер свако зло, најзад, себе једе, суши; И за њега неће бити лека друга Док се, ипак, у свом калу не угуши, И не прође као бура, помор,

А оно ме је некад волело, Давно, у доба што у таму бежи... Данас је, најзад, за свагда преболело Вечите ране од судбине штуре, И непомично и вољно, друже, лежи На простом столу хладне

Прво снаге, воље, полета, весеља, Затим наде, вере, љубави, обмâна, И најзад другова, старих пријатеља, Нестаје к’о магле зором летњег дана.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Старац кихну једном, другом и трећом; затијем накашља се толико пута, па најзад: „Чујте ви доље, под бедемом! Запов...“ „Шјор конте ’бро јутро!“ прекиде га неки дебели глас оздо.

Ршум поново завитлај, те разагни сунчане зраке. Тако је бивало на измјену. Најзад додијало Свецу, те намаче самур-калпак на очи а ободе бјелца.

Дуго су му нешто говорили, тобоже благо, али је он видио да мржњом дишу... Најзад расковаше га и поведоше к неким старим, бабастим војничким старјешинама.

Он је јурио међу њима, час на коњу, час у колима, пролазећи големе равнице и брда... Најзад стигоше к мору, које он дотле не бјеше гледао. Ту се отискоше у великим лађама.

Оно јест, господар га је одвраћао, ама најзад пустио га је... Што ћете де! он хоће да се сасвим поцрногорчи, и аферим му за то!“ „Аферим, валај!“ рекоше у глас.

Тако је трајало неколико тренутака. Јанко је био вјештији и хитрији, али у онога бјеху штоно ријеч гвоздене очи. Најзад Јанко заскочи га и обрани по десној мишици.

Првијех година имао је Венцел много дјеце, која му помријеше. Најзад одњиви два мушкића: Венцела ИИ и Јана и једну дјевојчицу по имену Елвиру.

Годину након тога, турише га као поручника у Тирол. Отуда премјестише његову регименту у Истрију, а отолен најзад на крајну границу Аустрије, у скоро добивену Боку, откуда умаче у „Черну Хору“ на Бадњи дан 1817. године.

Видјело се очито да им је главно што ће сад видар рећи, а ово остало узгредно. Најзад врач остави рањеника па приђе к огњишту. Сви умукоше и почеше се размицати да му мјеста начине у прочељу, крај Пеја.

Рањеник је с почетка стењао, па гласније јаукао, док најзад болови му истискоше страшну, чисто звјерску рику. Није шала провући с бока на боку а кроз рану што се стискати почела!

„Што ти је Стане?“ запита најзад. Дјевојка сједе крај њега, загрли га и наслонивши своју главу на раме му, плакаше тихо.

Како бјеху уморни, одмах по вечери полијегаше. Видар се за неколико протезао и зјехао па најзад леже и он. Остаде Стана сама, с предивом у руци и замишљена.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

). Најзад има и благослова који су саставни део и садржина легенде, као код оне о постанку свилене бубе. Нарочито треба нагласит

Пословице могу да буду праве пословице (прозне), пословице причице, дијалошке пословице и најзад стиховане пословице. Праве пословице односе се на опште животне истине (о човеку и свету, о добру и злу, о истини и

реду за децу; затим као нека врста дечјих стационираних остварења, — наслеђених од претходних дечјих генерација и, најзад, као говорне творевине које су намењене и деци и одраслима.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

накањен наложеније — наредба, налог наложити — заповедити намах — одмах напојавати — напајати напоследак — најзад, напослетку нарав — карактер, навика нараван — моралан наравоученије — морална поука наравоучителан — поучан

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

видићемо!... Тамо по Божићу! — Ја... онај... како год ти речеш! — вели Кушмељ. Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно: — Па баш нека пође одма! Нека иђе!... Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.

У трећој страни затече још већу збрку. Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата, и обратно. Најзад стигоше до краја. Тако једнијем гредом обиђоше манастир.

Вигањ је био на њеколико корака одатле. Најзад отидоше у нову мађупницу. Њекада су слуге јеле у манастиру, али прије десетак година фратри саградише за наличјем

Док је то радио, он и фратар говораху талијански. — Таа-ко! — рече најзад Брне зијехајући. — Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме.

Је ли Врља Кукумарова?... Је ли Чандрљока Кокина? На сва та питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону. Најзад Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву питајући у себи: — А да није баш томе крива ова Цонтрона.

Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води. Дуго су морали чекати возаре. Кад најзад дођоше пред манастир, затекоше све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.

Шкоранца је врло често изостајао, због болести. Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова: Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваше један

грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо

јер се тумачаху „крипости“ богословске и кршћанске, „дила милости“, дужности редовничке, изреке светијех отаца итд. Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу да, по стоти пут, пише глаголицу.

За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар. Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања.

Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања. Најзад Балеган расјече њеколико јабука и пошто понуди служинчад, нали чашицу ракије, пак наздрави: — У име божје, а за добар

се опкладио са Наћваром да ће њешто наћи у њекој књизи, па је стога ходио у манастирску књижницу и изгубио опкладу. Најзад оста свак при своме мишљењу. Сутрадан дође мајстор Ловрић.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Празан сам и бео као дно кречане. Најзад, црни свете, ево твога белца! Међ ребрима смет ми снежно грање зида. Из мозга низ ждрело усов леда клизи.

И не знам ко сам, не знам шта сам, А хитам као да знам куда. Последњом снагом скривам да сам Постао, можда, најзад луда. Мотре ме здесна, мотре слева, Оком што чезне или сева И мисле да сам горд ил моћан.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али то до царских ушију није допирало. Живели би они срећно и задовољно да није било Ферфелина. Шта тај смера? Најзад и Црноглавка долете и пође у извиђање.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

себи упркос, радо слушао: да је баш његово, Господар-Јевремово, да сад, у последњи час, узме ствар у своје руке. Најзад је он то и учинио, узео је ствар у своје руке.

Натенане су му савијали кости, пекли удове, напајали га затрованом водом. Најзад су му набацили онај спасоносни гајтан.

Путовао је по Европи и тражио лека. Најзад је стигао у Оран: лекари су тврдили да ће у Алжиру оздравити. Није оздравио, умро је са тридесет и четири године.

Тражио је у себи радост јер је Београд, најзад, био освојен: радост није нашао, само збуњеност и, можда, малко кабастог умора.

нема и неће их ни бити, никада, у својим домовинама устаници су, изненадно спокојни, можда и могли да поверују да су, најзад, освојили мир, снег је сипао а сви су страхови били под сметовима, прозрачни, а Вожд је у Београду, у

Будио се, најзад, из те паклене море, страва се разбистравала, препознавање трајало: имао је десет или једанаест година, измицала је

Можда и због тога, те ноћи, нико није хтео да види крај певању: Вишњић је прелазио из песме у песму. Најзад је запевао и ону, стару, о светом Сави и Хасан-паши.

Рига је имао утисак да држи, у њој, све конце и све преплетаје. Када је, најзад, придобио и кнеза Маврогенија, некако лако, Рига је први пут био омамљен својом снагом и, одједном, склон да верује да

Или за то није био крив само пламен? Једном када се, у касну јесен 1797. године припремао да најзад оде на спавање, ноћ је била одмакла, новембарска суснежица је тукла о затворене капке, жар у камину тамнела, (све је,

Онда је, готово неосетно, тај слуга постао незнатан па знатан војвода и, најзад, Господар Србије. Љубица је постепено учила да види како смерност сасвим нестаје из његовог погледа а љубазност

Надала се да је то простор који је, најзад, освојила својим одрицањем и да искушења, бар оних најтежих, више неће бити. Али, било их је.

Откривали су, али не у потпуности. Најзад је Љубица рекла да мора да размисли: најрадије би да помогне и својим синовима и њиховом оцу.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

гора, Не питајући да л' је когод гледа, И да л' је слуша; и сред мртвог дола Ц'јелога в'јека звонку пјесму вије, И најзад умре - без имало бола Што јој пјесму никад нико чуо није! Ј.

Ја за тобом иђах, и у једном маху, Слушајући тице и таласе речне, Ја осетих силно, у побожном страху, Да је најзад дош'о час љубави вечне. Час љубави праве, жељене и чедне.

Ти би воде. Ко ће ти је дати? Ту крај твојих ногу жуборећи тече. Али бич фијукне... Напред! немој стати, Док не падне најзад спасоносно вече. Подне. Ти си гладан.

Јаук и писка свуда око мене! Стежи, о стежи, невидљива сило! И немилосно кости моје мрви; Док најзад моје не престане било, И не исцури кап последња крви! Стежи, о стежи, невидљива сило!

ЗВОНИ Журећи стазом из кобнога села, Кроз тужна поља као злато жута, Ја и мој чувар, лида невесела, Уморни, најзад, седосмо крај пута.

„Нужношћу ствари дух људски је дужан Да стреми стазом овог мучног пута. Хоће ли најзад стати, већ не тужан, Или ће вечно бесплодно да лута „Свеједно!... И нек' пропадају дела! (То је судбина свега.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

“ „Она је силнија од свих ранијих, веруј ми. „И то може бити и не чудим се, најзад, јер те познајем. „А зар је мене тешко упознати? Ја све кажем што ми је на срцу.

Морате се у овоме са мном потпуно сложити. И морате нам, најзад, прићи. Суморни студент, најпре одмерено, затим све живље и ватреније одговори ово: — Госпођице, ја сам вам рекао

апарата или поглéдасмо на таман звоник усред успаваног села и беличасте, разбацане кућице што сневаху на месечини, кад најзад, чусмо у даљини писак.

И, најзад, кад би време за полазак одосмо на станицу. На растанку, најсрдачнијем који сам упамтио, обећасмо скоро, поновно виђење

Почеках још мало, па, неиздржљиво нестрпљив, гурнух, најзад, врата која зашкрипаше. Он се трже љутито, загледа се, познаде ме, скочи (спавао је обучен) па се загрлисмо.

Мале кућице чувара пруге пролећу и најзад, не успоравајући нарочито, воз стаде. На перону јадно осветљене станице тискале се отрцане прилике неколицине носача

Ја мало размислих шта да чиним, она језа разочарења проструја сад кроз мене много јаче, па се најзад реших да уђем у кафану. Тамо ми показаше једно засебно одељење, одакле је допирала паклена свађа.

обрвама, зарумењени и узнемирени, нестрпљиво су очекивали команданта, који је у топлој турској соби потписивао пошту. Најзад појави се командант, висок, намрштен, у тешким ратним чизмама и дугачком постављеном шињелу, па замишљено сиђе низ

Сутрадан маршује колона и спушта се, најзад, у питому раван. Отегле се зелене, бескрајне ливаде и чуче велики пластови као шубаре.

Ах, псссст, пссст, господо, ужасно, за име Божије... шшшт, забога. И најзад, на једвите јаде, павиљон попушта, утишава се наједанпут жагор. — Је ли, а? Има ли жаба реп? А зашто жаба нема реп?

Кад сам најзад успео да се колико-толико оријентишем, склоним се у једну заветрину, одакле сам уплашено гледао у ноћ, подрхтавао и

Немам ја ништа против тога. Ама, хоћеш ли ми рећи, најзад, штогод о самом себи: да ли си себе разгледао, да ли себе разумеш, да ли себе можеш да објасниш.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

У том и јест невоља, у том лежи опасна снага слабости: што она нагриза, растаче, и најзад неминовно савлада снагу. Позната прича!

пустиње или над ледењацима сјеверних мора, предосјећам унапријед угоду која ће се, кроз борбу циклона и антициклона, најзад излећи, и већ као да ћутим на отврдлој кори свога дебла и на осјетљивом лику својих младих грана како их с једне

Лице би му одједном дошло кошчатије, испијеније, наочиглед је тамњело и најзад добивало спечену, печалну боју, као код тешких никотиничара.

Некад дојиља, сад ми је постала дадиља и друштво. И то најмилије друштво. Па и кад је најзад отишла од нас, опет се редовно к нама навраћала, по два пута годишње, каткад и на више мјесеци, нешто привучена

Те вечери нешто ме је неодољиво вукло у ту закључану одају. Молио сам и молио дадиљу, док најзад није попустила и откључала.

То ће бити болно, то ће бити жалосно, али, на концу, то је само нестанак једне јединке, и ништа више. То је, најзад, и сасвим природно. Све друго и даље траје. И, најчешће, сасвим непомућено и непоремећено траје.

Због тога су избијале дуге распре, јер је то дједу реметило поподневни сан. Спор је најзад нагођен тако да Егидио није смио свирати прије него би са фратарског звоника откуцала четири сата.

Зато су, најзад, ти таленти властите љепоте одувијек примани, на равну ногу и без трунка какве примисли о међусобној разлици у рангу

прати своју жртву од кољевке до гроба: од лијепа дјетета бива лијеп младић, па лијеп човјек, па лијеп старац, па најзад — лијеп мртвац. И због те солидности и зајамчености, таква се лепота у промету од свакога радо и бесприговорно прима.

Лежим непомично, као у доба првог мигољења свијести у новорођеном створу. Круг стварности око мене бива све ужи, и најзад се поглед скраћује на најближе: гледам с радозналошћу своје прсте, као онда, готово с удивљењем пред фактом свог

И, најзад, голи и празноруки избијамо на сунчану чистину у присоју. То је старост. Лијепа је старост. Средишњи, главни дио живот

Живот као да и не значи друго него нанизати велик, грдан број умирања својих рођених и туђих, — па најзад умријети, сасвим умријети. Престати доживљавати чак и умирања.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.

па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: — Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...

Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти. Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.

паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.

Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега. Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. Наступио је последњи тренутак.

Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим. Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. — Ене де, откуд ти, бре ?... Здраво мирно!

Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у

Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очију. И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...

чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... Најзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.

осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па застадоше, не мичући се н не пружајући руке један другом. Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. — А, бегунче, дође ли ?... — Дођох, вала...

Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима... Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић. Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

дошао до теталије, али она зла виче, псује, те куни, боже, куни, до бога се чуло, не зна се шта све ради, куне и куне, најзад рече: — Још једанпут ћу ти помоћи, па ако ме и ту не послушаш, онда јао си га теби, онда си пропао. Узјаши на ме!

Еле, народ давао, давао, па се свакоме и досадило, како сиромаху тако и газди... Најзад се договоре да оду пред Јерину, а предводиће их један сиромашак човек који нигде ништа није имао, него је надничио,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Знам да тада ни небо ни човек заплакао није, Знам да си најзад нашла хуманост и врата болнице, Знам да земља сачува влагу, њом да те мирно пије, Знам да ти свет и Бог све узеше,

Кроз топовску рику и дим од пушака Подигла се најзад царевина стара. Ви сте све постигли. Сад нема Турака, Нема ни Сливнице, ни беса Бугара.

тако ходи, Посећује време и пределе трајне, Колевку постања која све нас роди, Смрт, светлост и живот и вечите тајне. Најзад све је исто, и свест снова дође, Хоризонат мисли ведрији је само.

Да је да зађе крвави дан, И смех крвави, крваво цвеће, И да је да се најзад јави она. ... Откуд, да баш сада ударају звона? Што л' је то тако?

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

На разне начине сам проређивао њихове редове, што ми је донело незавидан углед пацоловца. Најзад се ипак и моје школовање завршило и невоље окончале.

неки пословни људи с предлогом да се под мојим именом оснује компанија за израду лучних лампи, што сам ја прихватио. Најзад се пружила прилика да радим на своме мотору.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Љубав народа према земљи у којој је живео, почела је да јењава и најзад се угасила. А кад та љубав нестане и држава мора умрети. То сам научио од неписмених сељака у Идвору.

Саве као свеца који је величао вредност књига и рода према земљи у којој је живео, почела је да јењава и најзад се угасила. А кад та љубав нестане и држава мора умрети. То сам научио од неписмених сељака у Идвору.

рату, пажљиво је пратио моје одгоре и увек би климнуо главом када бих тим свој им одговорима добио по који поен. Најзад је он нешто шапнуо осталим чиновници они су ме обавестили да могу да прођем и послали су ме у Биро за запошљавање у

Ово је сигурно необично и доводи до закључка да је, после свега, Билхарц најзад успео да ме одвуче од оног што је он називао ”научни материјализам”.

Али није ми се пружала прилика да чујем Хелмхолцово мишљење о Фарадеју. Најзад, пред крај прве године боравка на Берлинском универзитету указала ми се та прилика.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Био је ту јак и типично балкански стицај разних народносних група, са њиховим засебним културним повесницама. Најзад, да мимогред поменем још само удео који је овде имала опет једна специфично балканска, по културној улози „везивна“

Он се досад различито звао: одвојено српски и хрватски, па српски или хрватски, најзад заједно српскохрватски. Данас су називи поново одвојени.

А у једној од најтајнијих, која у почетку изгледа сасвим неразумљива, најзад примећујемо да јој се у средишту налази паничан страх од гнева расрђене земље.

Тако ће најзад и стонога из наше досетке, која се најпре збунила и укочила, не више инстинктивно, него са пуном свешћy проходати

Формулативност као општа особина може се посматрати и процесуално: као понављање, па устаљивање и најзад окоштавање једног скупа образаца по којима се комбинују речи у синтагматске и реченичне спојеве.

Они се пробијају кад напрсне и коначно се разломи наша уобичајена, разложна и разумљива слика света. И најзад, да наведемо барем један пример из прозе.

Осим, можда, ако све три слике као целина, као готов образац нису преузете из Библије. Постоји, да најзад и то поменемо, још једна песма у чија се четири почетна стиха појављује жена капиџија.

30 Он је уједно сумирао раније покушаје тумачења, све до Првог васељенског сабора (325. године). И најзад се овде може навести, што је и био наш прави циљ, теолошко тумачење великог знака који се на небу показао у првом

Она је попут конца који, кад га добро уочимо и повучемо, отвара нам унутарњи склоп Андрићевог романа. Најзад, и у трећем, такође изврсном кратком роману Људи говоре Растка Петровића, изненада се у светлости муње појављује демон

Остављено је нама да га у оба случаја наслућујемо и најзад откријемо. Изгледа да при томе прави циљ није да се дело затамни и алузивност учини широм и неодређенијом.

“ На острву с фаром био је писар, Чарнојевићев отац. Најзад, и можда најважније, у Писмима из Париза из 1921. године, на једном од места где се виде сами темељи његове поетике,

Јер то је једна од важних, унутарњих или, ако хоћете, стилских одлика његових песама. Најзад, средишње место заправо све време добија сан. Драинац га помиње у низу: бергсоновски схваћена интуиција, сан и екстаза.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: У овој кући једино ја имам права да се љутим и нико други. АНКА: Па добро, најзад, ако је ваша воља... ЖИВКА: А надате ли се да ћете успети? АНКА: Боже мој, не би' вам то могла унапред рећи.

и да јој дам једну нарочиту форму, ин форм спесиал3, да на крају крајева и ви сами почнете о себи рђаво да мислите и најзад, – е са се ла шоз пренсипал4 – чим кабинет да оставку, ја умем да појмим да ми је дужност да и ја дам оставку.

Све зависи од наређења које је издала твоја мајка. ДАРА: Најзад, свеједно, нека је и сутра, ја ћу бити готова. ЧЕДА: Па зар си ти одиста решила да идеш са мном? ДАРА: Решила сам.

ЖИВКА (шчепа један број): А ево, прочитајте ово на крају, ево ово... ПЕРА (чита гласно): „Најзад, није никакво чудо што се овакве ствари дешавају у Кини, али је право чудо што се то исто дешава и код нас и то у

И успео сам најзад да га сазнам...” ЖИВКА (нестрпљиво): Ко је, тако ти бога? ВАСА: Чекај, молим те. ЖИВКА: Читај, читај брзо!

ВАСА: Да, на жалост, због онога у новинама. КАЛЕНИЋ: Али зашто, молим вас? То не би било нимало лепо. И, најзад, не видим да је он ту крив. ЧЕДА: Па није, ал' видите, обично се кола крхају на ономе који није крив.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

визуелних, акустичких и тактилних, са финим прелазима; затим обиље чулних утисака који су преломљени у доживљају лика; најзад, хотимично везивање описа за око и ухо главне јунакиње, за њена изменљива телесна стања.

сенки; прелазе кућни праг и у предсобљу им слуга изнад глава држи упаљену свећу да би у мраку осветлио степенице; најзад, отварају се последња врата а гологлав теча - и то гологлав једини пут у години - уводи их „у ту велику собу из које

црна лука на слепоочњаче и чело, целу главу стеже јако, свом снагом, учкурима и то унакрст, да би јој мозак испао”. Најзад се кроз ову не само психичку и не само телесну, него кроз целовиту психосоматску муку пробија нова временска раван из

је Станковић мењао оба почетка њеног сећања, него је премештао и њихов положај у композицији романа, чак толико да је најзад дошло до пуног темпоралног преокретања.

Стога, у крајњој линији, и нема ничега противречног у чињеници да су за нас врлине оно што су за њих биле мане. Најзад, добија се утисак као да је Станковић, кад се по други пут вратио писању романа, у исти мах одлучио да крене потпуно

према редоследу замишљеног приповедања: прво ранији преци, чукундеде и прамдеде, па непосредно отац и мајка, да би се најзад самим синтаксичким склопом издвојила и истакла јунакиња (чини се то помоћу синтаксичке фразе „па чак и о њој - Софки”,

његова главна мана; а он је, да кажем једно своје скорашње уверење, најглавнији елеменат једнога књижевног дела”. Најзад, он такође тврди да је „неуравнотежена и згужвана реченица, и нехармонично развијање појединих делова према целини”.

онда није био писац од дисциплине; писац који би неговао језик не жалећи труда око намештања и најситније појединости; најзад, писац који би довољно полагао на вештину компоновања књижевног текста.

и Ракића не наставља артистички напредак, не диже на виши степен песничку вештину, него пре изгледа као опадање: „Најзад узнемиреност, изнуреност, извесна финија и сложенија осећања, иронија, песимизам (уз афирмацију живота), нешто

51 Најзад, Б. Лазаревић је срећно раздвојио умешност од уметности. Важно је то стога што умешност или вештина - језичка, стилска

су отиске остављали: прво, променљив однос између аутора и ликова; потом, такође променљив однос између самих ликова; најзад, индивидуална а трерутачна перцепција из угла неког лика онако како ју је писац у том часу имагинирао.

Преносе их модалне речи у реченици, модалне партикуле, затим речи са јачим конотативним набојем, па најзад, и нарочито, узвици.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Њега се најзад сети Суљ-капетан. Па позва старога слугу Ћерима: — Али знаш, мој Ћериме, да ми је сега срце ћумур? Још једна жишка —

И паре и коња. Сам је дошао код мене да броји паре, а његов слуга је донео пуну тепсију баклаве. — А што ти рече најзад? Мисли убаво, па да ми кажеш! — Рече ми: „Бог турска душа“... — Не, не!... Ваке: ,,Бог потурска душа“...

— Харам да ти је мој хлеб и со ако не појеш као што се пева у твојем селу! — узвикну Хамза најзад. гурајући му гусле у руке готово насилно. Озловљени качар прекрсти поново ноге, наслони мрке гусле и загуђе.

Аге тражиле земљу, па да се заузму. Види он намере њихове, па као стена одбија. Најзад лажни сведоци, суд и робија његовом сину... Отац сам, а ко не воли децу? — подиже свој трубни глас чича Мојсил.

— Дајте, синови, по једну каву новим гостима! — рече најзад Бац Хаџић, колико да затури траг својој збуњености. — Не по једну, побратиме, но колико можемо!

— А зар нећемо свратити код проте? – проговори ми најзад ћутљиви пратилац. — Ено његове куће! — Којега проте, побогу? — Код проте Дејана Поповића. — Шта?..

Нека му је просто што је кућу опљачкао и чељад застрашио. Али је најзад отворио његов ковчег и обукао његове одежде, чуване за укоп, нагонећи попадију да га без погрешке одене: стихар, па

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

сунца О зашто смо тако сами и слаби и крти Док се земља окреће око своје смрти негде испод земље зри тишина зла Најзад сам довољно мртав ништа ме не боли Дрво се нагиње над заборавом нема шта да се воли Нека ниче цвеће из проклетог

док певаш ко ће Твоје бреме да носи ВЕСЕЛА ПЕСМА Не веровати и даље оста грех Још нам цртају шибом по леђима рај Најзад је време да праснемо у смех Мокрећи на своје ране и њихов сјај Од среброљубља ко је постао сребрен Онај сам што олује

Краков, Станислав - КРИЛА

слепци... — Повећај одстојање, повећај одстојање, — вапијали су зелени светлосни сигнали у зраку. Најзад се фијук повећа, и стаде да се цепа гвожђе у зраку и на земљи дуж падине пред гребеном.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Душко скоро луд од страха и умора испењао се најзад на камениту косу. Није он бежао ка превоју, куда су сви нагли. Изабрао је други слабо тучени, али скоро непролазни пут.

Наскоро се изви дуга пруга људи, који се провлачаху између дрвећа и жбуња, и избише најзад на просечени пут крај батерије. Топови су били спремни и мирни.

Његов плавичасти срп је био сићушан и танак. Крај пута се црнела страшно надувена лешина погинулог коња. Најзад је батаљон стигао на камениту косу, ону на којој се прошлог јутра разбијен скупљао.

А пред жицама пламен, тресак, урлик. И лешеви се гомилају. Најзад, када зора поче да свиће, они беху опкољени. Тада мајор Милорад гологлав, рашчупане косе, сав модар у лицу рече

ВИИ Као бела веверица претури се дим по грању. Пишти, лупа, јечи. Најзад је све тихо. Онда војници подижу увис очи и пипају се. Или лупи у стену. Запара, зареже, и сече.

Целога је дана преплашен мењао места по гребену. Сувише су близо гранате падале. ”Погинуће” шапутали су за њега. Најзад се скрио у дубоку рупу иза сандука и џакова са земљом. Одједном је свега нестало у црном вихору.

Али то је било само изјутра. Тада је и говорио. Проповедао је братство, бацао проклетства, звао на побуне, кашљао и најзад се смирио. Грмљава се удвојила. Одједном је нешто грунуло страшно, необично. Земља се исплазила црним језицима.

Одасвуд са сува и бродова грмеле су усправљене цеви топовске. У ескадрили су најзад прикачили митраљезе на апарате, донели муницију, утурили реденике, налили бензин у резервоаре, пилоти навукли шандаје

— Разумем, разумем. Спустио је слушалицу. Скинуо је шлем са главе, провукао руком кроз своје беле косе, и окрете се најзад маломе потпоручнику крај себе. — Кога ћемо првог? — као да пита ађутанта. Овај чека и ћути.

И рањеник пита носиоце да ли је и он на граници рањен. Потом би бол због потреса био јачи и он би јечао. Најзад су угледали неку малу светлост у ноћи. Стигли су. Крај округлих шатора носила се стицала једна за другим.

Онај брадати рањеник тек јекне а као одјек дође му подсећани јаук официра. Пуцњава се све слабије чује. Најзад је и он дошао на ред. Лежао је на леђима у слами сред дугог низа рањеника, и чекао да га понесу у операциони шатор.

Петровић, Растко - АФРИКА

Не усуђујем се проверити, једним простим покретом, у кога је. Сва чар неизвесности пропала би. Најзад, та далека линија на хоризонту обала је Западне француске Африке.

Лепе успаване девојачке очи гледају нас предусретљиво. Најзад изабрасмо једну кућу где је девојка јединствено лепих обнажених груди, сањалачког, скоро нежнога лика и дугих дивних

Пажљиве су, насмешене, али равнодушне и упорне. Излазе, улазе, уистину заборављају да смо ту. Оној најлепшој најзад врућина и, кад смо већ уморни од наговарања, без икаквих увода одбацује свој „пањ“, и остаје мирна и бестидна као

затим га шалупом превозе преко лагуна обраслог густим „пото–потоом“, непроходном мочварском шумом пуном крокодила. Најзад улази у прашуму кроз коју је прсечен друм.

Око један сат ноћи њин позив најзад паде и ја, одушевљено, победнички одахнух после мучне психолошке тензије, и опрезног али упорног навијања.

Смеје се, задиркује цео свет, нуди им своје сасушене груди и трбух. Најзад ево правих свештеница Нои и Сати, на раменима младих фетишера.

Ко зна шта каже! Црнац такође одговара само са по једном речју, али нагло, гласно, и све уплашеније. Најзад Н. говори сам дуго, реч по реч, сасвим тихо, скоро шапатом у улаз колибе као у какво огромно уво. Онда одлазимо.

у бифеу, а пуштамо Самбу, првога боја и кувара, онога Самбу ког сам у Басаму узео, да иде у село и руча са друговима. Најзад се појављује Меј са својим фамозним товаром; он је наг, са једном марамом само око појаса, као било који други млади

обешене налазим лук и тобоце пуне отровних стрела; у другој једној четири дрвена фетиша сасвим стара, прашњава, и најзад једну млађу жену која пристаје да ми све то она, уместо правих домаћина, прода. покојнице.

Тешко је наћи улаз и разабрати где почињу станишта крала, а престају његових поданика. Најзад проналазим да се у двориште улази кроз један трем, који је у ствари штала за краљеве коње.

Н. не показује ни знака збуњености; он просто прождире; његов је апетит нешто што је тешко замислити. Најзад се опраштамо од краља. Мој поклон од двадесет и пет франака изгледа да га необично радује.

тих бедника, иако ми кажу да се сâм не смем замарати ако не желим тропску грозницу, да су они добровољно ту и да то најзад и није за њих сувише велики напор. Одмах почиње између њих брз разговор и смех, као у деце.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

„Ево смо!“ — шапну неко. И строј као по команди полете. Нешто је пиштало око мојих ушију, и ја се најзад саплетох. Пао сам у неку рупу. Чујем шум, клопарање, звецкање, жагор, нешто се сломата лево и десно...

Али Бугари су још увек пуцали. У почетку учестано, потом и они све ређе, док се најзад не ућуташе. Завладала је тајанствена тишина. Наредио сам ипак највећу опрезу.

— Али одмах, непосредно иза тих жица, налазили су се бугарски ровови. Па сад извол’те!... Ни помена да сечемо. Најзад смо решили да их разнесемо бомбама.

Рука ме је све више болела. Од радости и болова сузе су ми текле. Око моје мишице нарастали су завоји. Огрнули су ме најзад шињелом. — А где су се Бугари разбегли? — пита Мишић.

У неколико махова опалио сам из пушке... Притајили смо се најзад мало и ми. Али на најмањи шушањ трзао сам се. Испред нас нема наших војника. Ми смо први на које они треба да налете.

Носили су ме тако једно пола часа, а мени се чинило у бунилу као двадесет година. Најзад су ме спустили. Чујем жагор људи. Неки се надносе нада мном и загледају ме. Слушам како спомињу моје име.

Дакле, наљутио се Бог на земљу, повукао сву небеску полицију и рекао: нека се туку, не би ли им најзад дошла памет!... Уграбе ту прилику Срби, и кидну са Крфа.

Затим смо претрчали један незаклоњен простор. Био сам већ сав мокар од зноја. Најзад наиђосмо на зачеље наше чете. Војници ми рекоше да је старији водник на челу, у близини изласка из клисуре.

Кад пођу одавде, направе ми још већи скандал. А кад их отерам, они ми се после десет дана враћају са температуром. Најзад, на савет виших официра, решио се управник болнице да у павиљону где су потпоручници постави собног старешину.

Тада је управник одржао говор о реду, дисциплини, говорио је о казнама и најзад представио капетана Воју „Фикуса“. —... Од данас, господин капетан је собни старешина.

Нико не може да дође до речи. Сви говоре, али нико никога не разуме. „Фикус“ приводи најзад Сергија Николајевича столу. Ордонанс Рус прихвати његов шлем и корбач. Сергије изви вратом и откопча јаку на блузи.

— Ко?... Је л’ ја? — подражава Брана Перу. — О-хооој! — уздахну, најзад Пера „Ђеврек“, обриса зној са чела, и онако лежећи погледа мутним очима Фјодора: — Скажи ми, как је твоје имеју?

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Зар је тако лако одрећи се свега тога, зар је уопште и могуће? И, најзад, зар је баш потребно? Дах старинске фразеологије и заостатака старинског речника пробија се енергично све до Бранкова

прихатљивијих него понеки бројем и угледом знатнији обрасци владајуће, званичне и учене литературе тога времена. Најзад, још је једна околност у вези са грађанским песништвом важна; она се не сме мимоићи ни у овако збијеном упозоравању

љет пребив живот сиј скончал. Плач Јер. Гл. 5. ст. 2. 20. 50. 70.”; и најзад, 3) код последњега стиха десете строфе (О себје пекут сја) опет има звездица а под њом у дну белешка: Плач Јер. 2. 14.

137. Матичина издања). Најзад, Јовићева песма је преведена и на немачки: др Страхиња Костић, професор Универзитета, дао ми је податак да се тај

Н.-ова песма прештампана је такође у Забавној песмарици Јер. О. Караџића, Београд 1854, 250—1. Суботићева песма је најзад прерађивана и прилагођавана и провинцијалним и националним потребама. Тако је у ИИИ св.

). Најзад, поводом ове као и поводом неких других својих песама, Суботић је писао, на свој охоли начин: „Тако ми се чини да што

И најзад, много су ми помогли проф. Иванка Веселинов, а нарочито Лазар Чурчић, библиотекари Матице српске, који су ми без роптањ

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

(најпре је са радозналошћу, затим са запрепашћењем слушао почетак писма, прелазећи испитујућим погледом све редом. Најзад му се на лицу изражава јасно сазнање и он очајно дрекне): Чекај! (Збуни се, не зна шта ће.) Овај, како да кажем...

(Даје му писмо.) КАПЕТАН (загледа потпис): „Марица”!... (Поражен, сломљен, хукће и шета узбуђено. Најзад застане пред Вићом и више поверљиво.) А овај... Шта би ти рекао, господин-Вићо, на кога се као односи ово што она пише?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Од 15. века романима се придружују и летописи, историјски списи лаичке садржине. Најзад, народни језик је без сумње био изражајни медиј усмене књижевности, за коју имамо доказа да је у средњем веку цветала

и 1815. године. И најзад, Караџићева азбука и његов правопис били су очигледно надмоћни над затеченом баштином (и данас Караџићев графијски

И док први пут за девет година Бећир-ага са женом мирно вечера и распреда о радосном сазнању да се најзад ослободио хајдука који му је толико додијавао, млади напасник прислушкује разговор под прозором, упада у собу и крваво

оквир психолошких особина читавог народа, синтеза усменопоетског доживљаја мита, историје и свакодневне реалности и, најзад, магнетско поље за интернационалне мотиве, на којима се таква биографија и гради.

Добијена слика показала је да се нова српска књижевност развијала на начин типичан за европске књижевности. Најзад, Павле Поповић (1868-1939) предузео је широка историјско-компаративна истраживања у свим доменима: народна,

в., и њихово учешће у биткама широм Европе. Снажна романескна фреска на библијску тему о изгнаном народу. Најзад, Роман о Лондону (1972) даје слику емиграната, расејаних лица у савременом мегалополису.

Показале су то још усмене приповетке и епске песме у Караџићевим збиркама. Затим Петар Кочић. И најзад, савременици Андрићеви, од којих ваља поменути Исака Самоковлију (1889-1955), Боривоја Јевтића (1894-1959) и Марка

начелима писао хуморну поезију (Хумор Заспало, 1930) и поезију за децу (Подвизи дружине "Пет петлића", 1933). Најзад, најмлађи Оскар Давичо (1909-1989) у изузетно плодном песничком и романсијерском делу најдаље је ишао у повезивању

велики је историјски роман који је књижевно транспоновао ратну драму и страдање српског народа у Првом светском рату. Најзад, 1950. изашло је Зимско летовање Владана Деснице (1905-1967).

Онда у опису, који је прецизан и готово оскудан, али са јаким симболичким конотацијама. Најзад, у књигама Велика деца (1953) и Папрат и ватра (1962) радња је свуда пажљиво вођена и композиција уравнотежена.

су његови комади Љубинко и Десанка (1963), Чарапа од сто петљи (1965), Крмећи кас (1966), Друга врата лево (1969). Најзад, Душан Ковачевић (1948) наставља традицију Нушићеве, београдске комедиографије: Маратонци трче почасни круг (1973),

(1926-1985) изненађује изврсним романом Судбине (1984), уравнотежено писаним, са нијансираном психологијом ликова. Најзад, прилично је велик број све млађих аутора, који су увелико започели нову етапу у развоју српске прозе и међу којима

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

прича се да је поникао из помешане крви Срба и Бугара, који су се некада ту сукобили (Караџић, 1, 1899, 12). Најзад, за б. на Добричу (топлички округ), који је различите боје.

У околини Дебра, приликом другог (поновног) погреба, поред покојникове главе меће се б. (Браство, 9—10, 438). Најзад, жене о Отворним задушницама саде б. по гробовима (СЕЗ, 19, 61). Можда овде треба рачунати и обичај да се б.

који је узабран на Светог Макивеја и осушен под стрејом). Б. се накађују и сипљиви коњи (іб., 333). Најзад, б. радо употребљују породиље. Да би се жена лакше породила, треба да пије воду са крстовданским б. (іб.

, најзад пред дворишним вратима: »Мој суђениче, или си у гори или у води, или си у лугу или си у ћумуру, дођи ноћас да се видимо

и Фехрле, о. с., 144°). В. се, најзад, на Ђурђевдан опасује и ведрица за млеко (»да млеко у ведрици расте, навире као в.

, и они се за њу грабе [ко је уграби, тај ће се први оженити] — н најзад је заједнички поједу (СЕ3, 19, 161). Сватови се не пуштају у девојачку кућу пре но што из пушке погоде ј.

код Вишеграда: чим би се од ћуприје што подигло, наишла би Дрином оморика, ударила би у ћуприју и срушила би је. Најзад, неимар удари брадвом, наопако насађеном, у оморику, из ње потече крв, и проговори глас да ће ћуприја остати и тога

на гробу), или разбацује, или заједнички једе. Најзад — и то је најсавршенији ступањ — п. може бити израђена у култички хлебац или колач, в. чл. Колач. П.

је тешко у земљи, како јој црви подгризају корење, како се мучи у воденици између два тешка камена, па онда у пећи, и најзад у устима када је жваћу), »и Бог, кад чује п. муке, сажали се и неће да пусти град« (СЕЗ, 17, 144).

када сватови улазе у кућу, меће метла: она ће задржати зле душе, ако покушају да у свадбеној поворци уђу у кућу. Најзад, ту моћ нема само трње, него је може имати и грање уопште.

Постоји, најзад, и травка за којом су чезнули и тражили је многи јунаци из епских песама и из народних приповедака; то је травка

које припадају дивовима), или, најзад, божанствима (храст богу громовнику, леска неком великом женском божанству, липа такође неком великом божанству)« (Мит

Ћипико, Иво - Пауци

мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.

И подуље остадоше тако, к'о веома забринути због нечега. — Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. — Појмо! — одговори Јуре. Упутише се на излаз.

— Наопако, ако се нашем свиту пушча! Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... Најзад се младић опрости и пође у своју собу.

— Могу на њем лепиже гонит' — и гуши се од смијеха... И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад...

Нико се не одазива. — Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. — Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле. А доље једнако чује се шкрипање врата. Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.

— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати ... — Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. — Никада нећу! — очито изјави Иво.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

То је код њих као од шале. Жена причучне, породи се и настави да ради као да се ништа није догодило. Димитрије Најзад се и Доротеј вратио. Испричао сам му подробно све што се овде збило. Он се забринуо.

Димитрије Суша је најзад прошла. Небо се отворило и на жедну земљу пао је плах дажд. Морава се замутила. Проћи ће најмање десетак дана пре него

Вила се потрудила да избрише сва сећања на себе и на ту ноћ. У томе и јесте њена моћ. У реду, рекао је најзад Лауш. Пристао је да се подвргне скидању чини и да уради све оно што му Јевђеније буде предложио.

Јелена Лауш је најзад излечен. Тако је рекао Доротеј. Рана се смирила, каже, болест је укроћена и неће бити опасности да се поново поврати

И оно кир, што на грчком значи господин, прекрстили су у ћир, па је испао ћир Јаки, затим ћир Јак, и најзад Ћирјак. Занат нисам савладао.

Изгледало је да је Кирча савршено срећан човек. Све му је полазило за руком, био је вољен и поштован и најзад, што је најважније, био је задовољан собом. Но тада су у Вратимље довели неку Јању, војничку курвицу.

Најпре је изгубио ведрину, потом се стао љутити за најмању ситницу, најзад је постао туробан и горак. Кад је Јелена протерала ону дрољицу са Куле, па је ова неповратно ишчезла са живописцем,

Сачувај нам Доротеја од греха. Сачувај га за твоју цркву што твојом речју насељава душе овог простог света. Богдан Најзад сам дочекао да видим како се наша госпа пече на тихој ватри.

Покушава нешто згодно да смисли. Кад је најзад престао са тим усиљеним кашљуцањем, које ми је до те мере ишло на живце да сам све време стезао зубе како ми из уста

Хоће ли то сан да ми каже како ја само смрт за собом вучем? Чега се год дотакне моја проклета рука! Артемије Најзад су разбојници напали и северни бедем. Неколико њих се пред зору успузало одоздо из провалије. Настало је кратко гушање.

Све је могуће међу људима. Димитрије Најзад! Киша! Плахи благотворни дажд спустио се на Вратимље. Најпре је стајао црни, чинило се градоносни облак, ниско над

Сунце је најзад, два копља пред смирај, измигољило испод дебелих сочних облака те се његов зрак сада копрца на мокрој Лаушевој коси.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Јер прво поглед, после нâд, Затим се пољуб даје А најзад... драги, то је јад, Најзад се све продаје. 1883. СПОМЕН Времена мрког мину вид, И немир прође војни, На мирног дома

Јер прво поглед, после нâд, Затим се пољуб даје А најзад... драги, то је јад, Најзад се све продаје. 1883. СПОМЕН Времена мрког мину вид, И немир прође војни, На мирног дома тврди зид Положен мач је

“ Да, то је доиста мучно! Ко сваког с радошћу прима, Тај с тешком досадом, најзад, и леђа окреће свима, Јер љупка спољашност тада пред нама изгуби цену Кад човек обману позна и пустош осети њену.

важне, идоли јавнога мнења, Чувари свакога добра, и части, и поштења, Слепчевић, чувени песник, цело је зборио вече, И најзад, промуклим гласом, са сузним очима рече: „Истина то је јасна, кô сунце с ведрога неба, Да младом народу нашем озбиљно

„Пријане, - рекох му најзад, - и ја ћу с изјавом прићи: За вас ће најбоље бити одавде што пре отићи, И то је најпреча дужност, од које користи

Он је напирô снагом, ал' спасти није се могô, Док најзад изгуби смисô. Једино после се сећа Холује и кметске жене и њених пуначких плећа. И кравар помену Бога...

Кмет, човек побожан јако, погледа Амора благо. „Чиј' си“, рече му најзад, „кажи ми, детенце драго, Имаш ли оца и мајке, ил' барем тутора свога, Кад голо и наго скиташ?

Но срећа потраја мало, не зато што беше срећа, Већ бедном кравару селском што, најзад, буклија трећа Одузе сва чула редом.

Спојише чопора оба, И онда иђаху тако, ћутећи до неко доба, Док, најзад, стигоше реци. Ту мала пастирка седе, А свежи подухну вихар у њене образе бледе, И она уздахну ти'о.

“ Мислећи донекле тако, Амора пред собом виде, И стид га за дете узе, па рече да кући иде. Јер, најзад, и није лепо, пристојност уопште не да Да једно невино дете комотну клисарку гледа, Те Амор у село оде.

Али, збуњена здраво, и клањајућ му се нице, Клисарка навали с молбом, градећи љубазно лице, Да и кмет пропусти, најзад. Обоје осташе сами, И њега подузе језа у овој угодној тами, Језа некако слатка.

Он к небу подиже главу, Но тада угледа само бескрајну пучину плаву. 5. Паде, најзад, и вече уочи Ђурђева дана, Чисто и светло вече.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

После неколико месеца, опет погоршање, и хитно путовање Тошино. Сад су почела долазити писма с рђавим вестима, и најзад депеша Петровој жени: да морају одмах натраг, „много је ларме у лечилишту, Петру треба тишина”.

Дете отвори очи, и поче сад продужено да вришти. Како су за госпа Нолом сва врата остала отворена, неко од млађих најзад чу, или осети несрећу, и разбуди се сва кућа. Паланка је ћутала као преплашен мишињак.

„Дај Боже, да и ова Јулица не полуди крај њега”, говорили су људи. „Већ је и целој вароши додијао!” Свршило се најзад просто, и као неочекивано, са општим изнурењем.

Јулица је хтела да остане да спава са сестром, али Нана не дозволи. Раскинуше се најзад, наста тишина, госпа Нола уђе у своју собу.

Павле се на први поглед издвајао нечим туђинским у изгледу и у понашању; затим својим маторим самопосматрањем; најзад, једном сасвим јасном иако уљудном страшћу за стицањем и имањем.

Павлови родители жестоко се споречкали због новина. Најзад је ствар стигла и у осми разред. Неки другови почеше осуђивати Павла. — Уображен је. — Прави се важан.

Пссст! Срамота! Зар се тако говори у осмом разреду! С матером Павле стално разговара немачки, одродиће се сасвим — Најзад се јави Бранко. — Шта лармате ту! Павле је желео да свира што боље ствари, и зато је бирао велике композиторе.

Просу се низ песмица: песме љубави, младости, растанка, и најзад оне туге којој нема имена, која подједнако гуши младо и старо, срећно и несрећно, зато што човек има срце, и срца

Дакле, не.” И уписао се на медицину. Владимир Рибарић је преко ферија заиста обишао неколико царстава, али се најзад зауставио у малој републици Швајцарској. Од осамнаест матураната остаде у паланци само Павле.

— Паланка, лепо да пукне. Она хоће скандал, а кућа фрау Розина цакће фино и равномерно као захуктан разбој. Пуче најзад: Павле се уписао у месну трговачку школу: курс од годину дана, тромесечна пракса, и онда испит.

фрау Розин син иде у Париз! Шта кошта Париз! — Павле, међутим, мирно спрема одлазак. Паланка најзад увиде да судбина неће да интервенише, и да ће Павле истински отићи у Париз. Завист устукну, и начини места иронији.

— Ово последње питање поставила је госпођа апотекарка, велика помодарка варошице, која је најзад утерала госпођама паланачким у главу појам „елегантности”, и од тога времена збиља и успела да буде елегантна.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Код мене се, на пример, дуго и дуго није било начисто са годином мога рођења, те се најзад једва успело утврдити да сам се родио 8. октобра 1864. године. Раније тврдње мојих биографа да сам се родио 1866.

Да спор реши, г. Миленковић се упустио у истраживање по старим архивама, претурајући све школске протоколе, где је најзад утврдио несумњиви факат да сам ја први разред гимназије учио пуне три године, из чега се да извести јасан закључак: да

пакосним задовољством већ неколико година бележи фразе за посмртни говор који намерава да ми одржи пред црквом; и најзад, у многим и многим другим замршеним и неразрешивим односима.

И у том се погледу тако далеко ишло да сам, слушајући свакодневно то па то, почео најзад стицати уверење да сам ја у ствари нека наказа, скрпљена из разних делова тела целе моје многобројне породице.

сам затим још чешће разбијао себи нос, чупао сестри косу, угануо једанпут палац на руци а други пут ногу у чланку, док најзад нисам једног дана просуо жар из пећи те упалио простирач на поду, затим чаршав на столу и завесу на прозору, тако да

одлучно остајао при своме захтеву, драо сам се, плакао, пиштао, вриштао и ваљао сам се по патосу, све док мајка није најзад донела једне овештале панталоне мога старијег брата и натакла ми их проклињући ме: — Дабогда, синко, пожелео сукњу!

А најзад, ни та његова спољашност није представљала бог зна какву опасност, јер не треба се никад плашити опозиције којој бодљик

се дуже бавио на школовању но ми остали; па онда био је и два пута из школе отпуштен те знао у прсте школске законе; а најзад и зато што је писменост сматрао као луксуз, што је уосталом било мишљење и тадашњих одистинских министара.

Он је нарочито инсистирао да се гускама осветимо, јер најзад, рекао је он, суседов плован имао је донекле и разлога да нападне нашега, у одбрану своје домаће части, али су се

Ију! Ију!“ па затим објашњења и извињења и, најзад, падање у несвест оне тетке што је цело после подне шарала торту. Одмах затим, што сам уосталом ја и очекивао, ушла

школског мора једном напустити тај разред, он је остајао доследан своме мишљењу и упорно и даље одлазио у исти разред. Најзад су професори дигли руке и стрпељиво очекивали да мој рођак дорасте за женидбу, те ће га ваљда то извући из школе.

и остајали по две године у ропству, у истоме разреду, али нас је ипак наша истрајна седмогодишња војна довела најзад до одлучне битке, до матуре.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

ПАКЛА 192 ГОРНИЧЕВО 214 МАЛАРИЈА 223 КАЈМАКЧАЛАН 230 СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА НОВО КОСОВО ПОЉЕ Престала је најзад киша, али су гранате најтежих калибара све жешће риле по рововима и около топова.

У мени као да је нешто прегорело, идем готово равнодушно. А подсвесно тиња и радозналост, да их видим најзад. Ама, ти нас нешто далеко водиш? Немој, стари, да се играш главом — шапуће командир. — Ено онде! — з астаде старац.

Кад наиђосмо најзад на друм, мучно стање ишчекивања је врхнуло. Био сам готов да безумно полетим кроз ноћ. Одмицали смо споро, да се не

А једна кола просто здрускана. По разбацаним стварима видимо да је неко покушао да их оправи, па најзад дигао руке од тога посла, испрегао коње и отишао.

Али колона иде без застоја. Ако стока посустане, онда се збацује терет, претурају кола, или се коњи замењују. Виде најзад и коморџије да је опасност свима за вратом, те сада журе и они... Житко блато развлачи се као тесто.

Дисао је брзо и шкрипао зубима... Најзад савлада себе и пригушеним гласом обрати се трговцу: — Измери ми два килограма шећера!

Онда проговори: — Колико сте имали шећера? — О томе води рачуна ти, а нећу ја... Најзад отвори, и у каси заблиста пун чанак сребрних динара. Лука се маши за новчаник и извади гомилу банкнота.

дивизије како на миру прилазе, логорују у близини границе, онда њихови команданти извиђају и испитују терен, и пукови најзад поседају положај... Све пред нашим очима и нашим приправним топовима...

Док један вод застане, да би изишао други, заспали и возари и послужиоци. Александар је прво молио, онда тукао, најзад малаксао и он. Гледао сам га како наслоњен на дрво, у стојећем ставу, спава.

Онај мали Арнаутин принесе суд са водом. Стари скиде кондуре и у присуству нашем поче да пере ноге... Најзад опра и руке. Потом застре једно ћилимче, клече, па састави шаке и принесе челу шапућући нешто.

Са војском је Краљ, са њима су старешине. А она униформисана организација постоји још увек као целина. Најзад, било их је који нису ништа мислили.

Наређено је најзад да се људи склоне. Онда су бачене бомбе у топовске цеви. Одјекнули су још и последњи пуцњи, као почасна паљба приликом

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

А ја певам охоло: Соко летео, соко ловио, соко пао, Славно пао, пошто је ловио!“ Да ли разумеш: најзад пао? Сви корачају они данас испод јесењег неба као испод прокислог сурог амрела. Ај! ај! ај!

Шевар се на све стране поклања, Један лист вели: пољуби; други вели: загризи; Трећи најзад: поједи. Девојче потрча да их узбере. Али је тресиште ровито: више се никуд не може Него у дубину до краја.

Причекај док ноћ падне велика, ведра, Да тихом ноћи најзад покријемо недра И пролеће, које нам данас срца пробуди, Као кришка ће образ цуре да заруди, У невесте затегнути

сродства са оним што ме окружује; и кевће, и лаје, и тугује тај комад џигерице бачен за храну псима, и предаје се најзад неким величанственим заносима растрзања; ја имам толико генија да би двадесет манекена постало од њега духовима, па

Те никад њеног одлакшања дочекати нећу, Смрт ће мене најзад растурити сутра; Умрећу. Кад? У хладна јутра. Два војника крај друма седе, Па усхићено гледам њина лица млада: Ко би

у дрхтању Откровења дане, Када ће му сваки уд зазвучати као виолина А он сам бити почетак свих музика. Најзад говорити слободно и до краја.

Скоро стално видим у пројекцији, у даљини, догађаје који ће ме захватити. Расту све више што су ми ближе, и најзад сам органски детаљ само у њима: али колико? Један тренутак!

те ни један закон није још ни довољно потврђен ни завршен, да би се о њему могло поставити правило: зато смо одагнали најзад релативност, и уперили своја тела у бескрај где су бачена испуњења законска као мостови.

прегонити ме, у труљење, Када ниједним дизањем свести нећу се ишчупати том дну, Већ кроз спектар разједињења завршити најзад сељење: Мољах га да не одмиче се, вече то, од мог спавања, Па ако примети плавило лица, сам ме пробуди; Не помогне ли

Његов, Господњи, глас, и сви гласови; Охолости, није ли демон то твој и твоји грехови ”Дошао си најзад, најзад мрцварени песниче, Протрљао очи руком, видео да зора свиће, Погледао у мутну ову земљу, где злато нам се

Његов, Господњи, глас, и сви гласови; Охолости, није ли демон то твој и твоји грехови ”Дошао си најзад, најзад мрцварени песниче, Протрљао очи руком, видео да зора свиће, Погледао у мутну ову земљу, где злато нам се стиче, Дошао

песниче, Протрљао очи руком, видео да зора свиће, Погледао у мутну ову земљу, где злато нам се стиче, Дошао си најзад сам крвав и задихан песниче.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

и чаме Ти си ме тешила смерно. Ти ме у данима мутним Опскрби пићем и јелом, Новцем, рубљем, оделом, И најзад, и листом путним. Нек те бог дуго јоште Од жеге и зиме штити, Нек никад не удели ти Кô мени 'ваке милоште.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

није погинуо у косовском боју; влада његовог сина Ђурђа Бранковића, са разних разлога, била је изузетно тешка народу; најзад, за владе Бранковића српска држава коначно је пропала.

од колена колену, разлегао се по целој нашој земљи као немилосрдна порука, као страшна опомена, растао и гранао се и најзад био изливен у гвоздене, уништавајуће Његошеве речи: У памет се добро, Црногорци!

Прво, он тражи од њега да се бори против Арапина, нарочито за то храњеног; затим, да уђе у усијану пећ; н најзад, да преплива Црно море и да с оне друге обале донесе три златне јабуке.

пре примања хришћанства живели у варварству и тиме је знатно допринела одржавању и даљем развијању културних тековина. Најзад, код нас, за време турске владавине, угледу цркве доприносила је и чињеница да су се класне разлике подударале са

Ако би њих изгубио, остао би крњ, ништаван, ружан. И тај бедни и наказни живот тиранин би најзад узео. Истог је мишљења и Пријездина љуба, поносита Јелица госпођа, која једноставним речима — као нешто што се по себи

Нашу земљу, дакле, они су освајали дуже од једног века. А кад су је најзад заузели, нису могли у њој мирно да владају. Појавили су се нови ратници у земљи и ван ње.

Са једним босанским пашом, који се спустио до Боке, они су се просто играли: убијали стражаре пред његовим шатором и најзад му одвели све коње из логора.

се жени, коње јашу, славу слави, храни мајка, рано рани, бога моли, протужио, разболе се, санак снила, кличе вила; и најзад тзв. словенска антитеза. Многи од оваквих почетака нису непријатни кад се понављају, а неки су чак и веома лепи.

То је човечност и праведност у људским односима. То је оданост у љубави и пријатељству. То је, најзад, и у највишој мери, сама смрт коју захтева лепота живота.

Сем тога, тај идеал налазимо и у ускочким и хајдучким песмама, па чак и у песмама новијих времена. Најзад, и најважније, тај идеал није ни једини ни најглавнији идеал живота у нашој епици.

Кад је Душан ипак посредовао за такву женидбу, Југовићи замало што нису посекли цара у столици. Што је до женидбе најзад дошло, за то треба захвалити „књигама старославним“, које су предсказивале „пошљедње вријеме“ и у том времену Лазарево

Марка је убила мемла, он се с муком и после дужег времена опоравио и најзад је победио не снагом него преваром. У прилог овоме тумачењу — мада сами наведени стихови и даље остају у оштрој

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Нечим сличним вијали су ме око цркве кад сам скидао врапчија гнијезда. Све су ми ноге биле модре. Одлучио се најзад за једну потпуно суву младицу.

смијех, да чак и Сивац диже главу и пријекорно их погледа као да вели: — Будале ил се смију ил по глави чешу! Најзад Мачак пронађе у својој „радионици“велику иглу за шивење самара, звану „самарњача“или „чувалдус“, затим јак и дебео

Од обијести је вукла Стрица за ногавицу, пропињала се уз Јованчета, гурала Вањку Широког. Морали су најзад да је вежу за кочић пред њеном кућом, јер је сметала у послу.

— Силази доље да те женимо! Постиђени Стриц навали да се пентра још више уз дрво и најзад сасвим ишчезну у лишћу. Послије краће станке, одјекну његов глас однекле с врха дрвета: — Нек иде она куд хоће,

Дјевојчици заиграше усне. Она погледа по свима редом да се увјери узимају ли они озбиљно то што Стриц говори. Најзад заустави поглед на њему, кос, испитивачки и мученички поглед онога који страда и воли.

Аха-ха-хааај! — Хи-хи-хи! — њиштао је разред. Учитељ се толико смијао и смијао да му најзад ударише четвероструке сузе.

Овоме се он ни у сну није надао од једне дјевојчице. Зато је и остао мирно на своме мјесту, жмиркао, климао главом и најзад прогунђао: — Тако ме је лијепо молила да је измлатим, а ја умјесто тога заопуцао прутом по читавом разреду.

Отискивала се и котрљала неколико метара низ тијесно гротло понора и најзад се нашла на дну јаме, у густој хладној тами.

— А ми нећемо да сиђемо, па им је опет џабе! — заинати се Стриц. — Они могу посјећи букву! — препаде се Николица. Најзад се договорише да кују вежу за једно дрво, десетак метара даље од њиховог.

помирише непознату јазбину и забринуто се огледа на дјечаке као да пита: — Куда сте ви ово са мном наумили, је ли? Најзад је мали Николица морао први да сиће у земуницу и тек се онда Жуја драге воље спустила за њим.

А кад су најзад сва имена била прочитана и запамћена, Лијан забаци на леђа кожни торбак, мину крчму и упути се кроза село на својим

Значи — не долазе овамо. Претражио је затим кукурузишта, усамљене љескаре ивицом ливада, најзад и црквени таван, али је тамо само поплашио неког побожног мачора који је ловио црквене врапце.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. Исправку му је написао баш онај

Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче: — дошла сам си, ете, на један еглен... Заради неку послу... Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?!

њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан, и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!.

) Долази најзад и давно изгледани Нацко. Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.