Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ударише му и сузе од муке, а он их растрља песницама, промрмља нешто, па опет најлак гига навише... Не кида се он толико. Дуго је до подне — стићи ће кући; а може где још и проспавати.
Попа нестаде. Нити се знаде куд оде ни шта би од њега. Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа! Иде он опет најлак насипом, иде... Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга. Он је узе у руку па пође мало брже.
— Ноћас ли, рече, видеше се? — Ноћас! — потврди Витомир, па оде најлак навише, а нешто се сметни. Газда Трпко уђе у механу, па викну своје момче: — А бе, дете, донеси ми онај пусат!
Сава и Никола пођоше најлак пешке за њим. — О, брате, ала ме онај данас наљути — јеси видео само! — рећи ће Сава. — А што се ти, опет, кидаш?
И сва та гомила људи крете се доле у општину. Радош, пресустао које од страха које од бежања, па оде најлак кући. У доњем је крају судница општинска и одмах до ње механа.
— Гони те овце горе у гај! — повикну Живан, па се врати у кућу као смушен. Она се упути најлак с овцама навише, пошав у гај што беше одмах изнад куће. Почесто се обзирала и ослушкивала.
Кмет и још њих два-три пуше на кратке чибучиће. Кмет легао потрбушке, па се ногата најлак; у руди му некакав патрљак, те шара њиме испред себе по земљи.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак. А душа му се смешкала: — Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...
— Хајде ко хоће! И почеше се разилазити у гомилицама. И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак... Осећао је умор и клонулост... И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...
— Не марим. — Нимало? — Нимало. — И... свеједно ти је? — Свеједно!... — Добро, иди сад! Она се окрете и оде најлак. Он погледа жалостиво за њом... И што је она више одмицала, њему све жалије...
А ја се жив не дам свезати!... Збогом! Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се... Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави.
— Тако, Срећко. — Добро. Збогом! Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. Харамбаша погледа по дружини. Сви га погледаше радознало... — Зовни стражу! — заповеди он.
Збогом! Па му окретоше обојица леђа и одоше. Иван зинуо од чуда... Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен. Нека га језа хватала од попиних речи... 15. ДВА ОЦА Милош се био страшно поплашио.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Лани си ми добро погодио све! Кнез одсијече с плећа већи дио меса, па га стави у опћу здјелу, па стаде најлак откидати ситне залогаје и стаде питати домаћина: — Овај је твој, то знам, но ми реци, какве бјеше длаке и рогова?