Употреба речи најопасније у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... Станко издаде заповести шта који да чини. Себи је наменио најопасније место; али зато око њега беху: Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица... То су биле сигурне руке и очи.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

и три дана то је по некад вечност; и да сам ја имао толико уживања сам бих вечерас свечано тражио да ми одреде најопасније место па ма изгубио главу. Ето рецимо, спавам ја и пробудим се и видим да сам двадесет и три дана био ожењен.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Услед свега тога је овде било најбогатијих и најсилнијих бегова у целом централном типу. Држали су многе слуге, најопасније типове, који су извршавали њихове наредбе.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— А где си то пао, благо мени? — На тротоару. — Е, ’оће то. ’Оће! Сад у мају су најопасније поледице, па се омакне човеку нога; и тада има највише смртних случајева! — рече газда Радисав па устаде.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Обреновићевци шапућу да сам шпијун Петра Карађорђевића, па ме често туже напредњачким капетанима. Због такве, најопасније сумње, неколико пута су ме хапсили, држали по десетак дана и пуштали, некад Аћимовим заузимањем и јемством, а некад

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Мама-Јумба заогрнутих плаштем митскога или заодјевених у бијело рухо привидно рационалнога. А ове посљедње обично су најопасније.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Највише, најопасније да се она љуља, издиже. И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У извесним тренуцима он је спреман да без колебања кидише на читаву војску, да загази у најопасније сукобе, чак и без оружја. Али у другим тренуцима он је јунак по својој мудрости, по способности да превари непријатеља.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Тркачи ће, дакле, бити Потрк, Стриц и Ник Ћулибрк. — А ко ће на Лисину, на најопасније мјесто? — зашкиљи Мачак. Сви се, као по команди, окренуше према Јованчету. Он се само насмијеши. — Добро, идем ја.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности