Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Видиш, Лазо је добро дијете. Он њу воли. Грјехота је раставити оне што се воле!... А... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... Иван обори главу. Видело се на њему како се бори сам са собом.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Бог с тобом! Кад Радојка после све исприча ђеди, он се замисли, замисли. Најпослије мрдну обрвама: — Знаш, снахо, све је тако! Ама ја сам слушао од старих људи да не ваља деци кварити така посла.
Матавуљ, Симо - УСКОК
друма и ледина од повише Новога чак до под Цавтат, све је то било покривено љешинама, рањеницима, оружјем и стварима. Најпослије уђоше у свој утврђени логор под Цавтатом, а ми се вратисмо у Нови, са силнијем плијеном.
Ето си чуо да узеше и владици!... Али, свеједно, најпослије! Најмање је смрти од глади! Ако се сад смиримо међу собом, као што се надам, биће опет плијена доста.
него се надаше да ће се то моћи свршити до поклада, ако се о Васиљеву дне учини умир на Цетињу, као што се надаху. Најпослије се упутише ка Маркиши Стевову, о коме успут Крцун исприча ово: — Маркиша се млад оженио, па кад му жена за пет година
Друга му роди двије кћери, те и њу отпусти. Најпослије и трећа му роди двије кћери! Тада разумједе да је то судба и да не може ништа против ње!
— Па шта ће бити, најпослије? — Због таке работе било би крви у другим приликама, а, дати, због сметенога Кићуна неће! Нека му даду барјак, па
Виђи ти, молим те, ђавоље работе! Ђавоља је и та лацманска работа, као и свака“... Најпослије захори се смијех и учесташе узвици: „А, удри, Лабуде, погани! Удри, мрцињашу! Удри! Удри! Урте! Хај соколе! Хај жабо!“.
У средини бјеше сто застрт зеленом свитом и око њега три столице. Најпослије у углу бјеше велик орман и до њега рукомија. Слуга изнесе чизме.
Кнез Драго пропусти да се изређају и млађи од њега; иза њега стојаху Јанко и Крцун. Кад најпослије приступи, рече: — Благослови, свети владико, овога новог Црногорца! Ево сам ти га довео!
Знаш, мека је срца, па... Али, проћи ће! — А како би било, господару, да и он пође са мном, ако можеш без њега? Најпослије и њему је Анђе рођака! — Видиш, то ти је добра мисао, синко. Нека иде! Нека остане, ако хоће, цијелу недељу!
томе; свакога вечера, кад би Бајица поштоноша испразнио своје бисаге, дрхаташе Јанково срце, па би га спопало очајање. Најпослије изгуби сан и поче вехнути, а о своме тајном страдању не помену ни владици!
Јанко се није могао заносити том осветом, јер, најпослије, Милун је погинуо одводећи плијен. То толико да њешто рекне, запита: — Дакле, биће рата?
— Јесте ли задовољни? — запита га најпослије Петровић. Јанко се трже као да се пробуди иза сна: — Опростите, господине, ја... ја... — Разумијем ја то добро.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он јој рече нека причека. Она се снебивала и стајала мислећи неко вријеме, па најпослије сједе на канапе. И он касније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше киша.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
шта се учини с нашијем сестрама кад не знадосмо ни трага ни гласа куд одоше и за кога се удадоше! Најпослије један другоме рече: — Да идемо сестре наше потражити.
вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше. Најпослије дођу порано опет код једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер, —
имајући чим ватру зажећи а браћу не хотећи будити, пође мало у пустињу не би л' штогођ виђети могао, али нигдје ништа. Најпослије попне се на једно дрво високо, па кад изађе уврх дрвета, погледа на све стране не би л' штогођ виђети могао; гледајући
Царевић узме перце и пође тражити Баш-Челика. Путујући по свијету од града до града тако све даље и даље најпослије нађе своју жену у једној пећини. Жена како га види, зачуди се па му рече: — За бога, чоече, откуд ти овдје?
Пошто то рече, Баш-Челик одведе жену са собом, а царевић опет остане сам не знајући што ће. Најпослије се ријеши да наново иде за жену своју.
Но жена почне сваки дан наваљивати и досађивати, те човјек најпослије мораде пристати. Зовне он Милоша, па му рече: — Сјутра ћеш узети штрањгу, везаћеш Дивоњу и одвести у шуму, па ћемо га
храни мрвама, а њену кћер даде своме сину, који се тако врати на пријесто својега оца, као што и сваки божји суд мора најпослије да се збуде онако како је речен и како је и право и драго.
Потом маћеха навали на свога мужа да се крава она закоље; муж је изнајприје жену од тога одвраћао, али најпослије кад се жена није шћела оканити, пристане и он на то, и каже јој да ће је у тај и тај дан заклати.
— Дајем ти их, онаке каке су! — рече бог. И човјек се опет обрадова у срцу своме што је вијек тако продужио. Најпослије, створи бог мајмуна, и рече му: — Личићеш много на човјека, али нећеш бити човјек него мајмун.
— одговори му бог. Али се човјек и овде узе чешати по потиљку, стаде се накашљавати и облизивати, па најпослије рече: — Господе, дај мени и тих десет година које мајмун неће! — Дајем ти их, онаке каке су! — рече бог.
уши не чују, памет изанђа, човјек се обично подјетињи, и тада одиста врло често личи на онога у чијих се десет година, најпослије, бијаше загледао.
Купô би се, а и не би, са свију страна шума, па страшиво да га ко не нађе и не оглоби. Најпослије скине се и све пооставља далеко једно од другога.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
је на пољу, а ишла киша и снијег и цигани; а како се то треће вријеме зове, никако га није ћео по имену казати, него најпослије рекао: „Онако као што се ми зовемо“.
МОРА Приповиједа се да је некаквога човјека тако морила мóра, да већ најпослије није могао заспати, и досади му се код куће живљети, него узјаше на свога бијела коња и побјегне у свијет не знајући
овако замађијани људи молитвама свештеничкијем (испод петрахиља) избљували све оне мађије којима су замађијани, па најпослије и само своје срце.
(Мрква) 191 — Мање има када метнеш, више бива када узмеш? (Јела) 192 — Најприје бијело, па онда зелено, а најпослије црвено? (Броћ) 193 — Ногама у блату, а главом у злату?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад то цар каже своме зету, а зет се опомене, што му је најпослије казао побратим на растанку, па не смије да иде, него се стане одговарати, да је он већ побацио љекарину, и да више не
По том га одведе у другу собу, у којој је за јаслима стајао бијел коњ с такумом од сухога злата. Најпослије га одведе и у трећу собу ђе је за јаслима био кулатаст коњ и на њему такум драгијем камењем искићен.
Из те собе одведе га у другу у којој је друга ђевојка златне жице испредала. А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима
је био, он их сазва све у сватове, пак с ђевојком дома пјевајући и лубардајући, и ту их части пићем и јестивом, па најпослије сваки својој кући, а он са својом младом оста, и већ Бог зна шта је од њих било, а сад се спомињало. 24.
” Младић кад то чу, нагна се на свакојаке мисли, пак најпослије захвали цару на ђевојци и пође с Богом натраг како је и дошао.
је и бјежи натраг, па ако се она досјети и за тобом почне трчати, баци јој најприђе везену мараму, па фацулет, па | најпослије огледало, онда ће се она забавити, а ти ону длаку продај какву богату чоеку; него немој да те преваре, јер ова длака
По том маћеха навали на свога мужа да се крава она закоље; муж је изнаприје жену од тога одвраћао, али најпослије кад се жена није шћела оканити, пристане и он на то, и каже јој да ће је у тај и у тај дан заклати Кад пасторка за то
Кад то цар каже своме зету, а зет се опомене што му је најпослије казао побратим на растанку, па не смије да иде, него се стане одговарати да је он већ побацио лијечење, и да више не
Послије тога ђаволи нађу светога Јована штаку и капу и одежду, па се сваде не | знајући како ће то подијелити, и најпослије реку: „Хајдемо к Премудроме да нас он намири.
реп од ждребета, одмах се своме јаду досјети, те обије врата и стане ридати и нарицати над мртвом главом ждребећом, а најпослије од тешке туге и жалости отиде па се умртви на путу.
шта се учини с нашијем сестрама кад не знадосмо ни трага ни гласа, куд одоше и за кога се удадоше. Најпослије један другоме рече: „Да идемо сестре наше потражити.
вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше. Најпослије дођу порано опет код једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер“ веле
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај докле не заспи. — Бог ће све на добро управити! — рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања. — А да ко него бог! — прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли.
„Који му је враг јутрос!?“ — вели фра-Брне. Најпослије весла ударише и лађа се отисну. Стипан стао насред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од
“ Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разговарати које о чем, па, најпослије, поче га запиткивати о ономе што бејше научио као ђак. Бакоња све своје знање истресе пред стрицем у мање од по уре.
— Барем по нашој вири нису... Фра-Брне се ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а најпослије доказивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске које не признају „чистилиште“ (пургаторију), а ипак се моле за
Он је то чинио тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну само голицало. Пјевалица најпослије зазвижда и одмахну руком. — За њеколико неђеља нестаће свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш!
Али шта му, најпослије, могу? Е, да видиш, могу! Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину не трпе ни као помоћника на парохији),
Та граја привуче пажњу по кућама, те се свуда отвараху прозори, а он се црвенио. Најпослије смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата. Миса бјеше при свршетку. По клупама било је њеколико постаријих госпођа.
Дјевојка нахерила лијепу главу и прати очима његове покрете. — Шта сте изгубили? — запита она најпослије. — Изгубија? — рече Бакоња дишући испрекидано. — Нисам ништа изгубија. Нисам има шта да изгубим.
али како бјеше вријеме највећег пољског рада — окопавање кукуруза — није нико долазио ни у цркву ни иначе к њему. Најпослије ограну и недјеља. Све, и старо и младо, спремаше се цркви.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Наивно сам помислио да се осмијех на сликама ваљда наслика најпослије. Очи су гледале право у нас, кроз нас, као што гледају очи човјека изведена из самице.
Њихово страдање најпослије гане домаћице у мјесту, па почну шиљати женама храну, сирупе против кашља, нешто топлог рубља, нарамке дрва за огрев.
Сваких шест мјесеци све се циклонизира, свеједно да ли је инфицирано или није. И болесник најпослије полаже оружје. Преносе га на бијелим колицима. У новој соби.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цар је толико слуга намучио и посјекао, ама све узалуд: неће нико да укабули оно што није учинио. Најпослије цар зовне ону исту баџу, па ће њој све казати, а она ће њему: — Имадеш у ашчиници једнога јабанџију.
Он цару све исприча по реду ко је и оклен је и шта је доживио — овако као ја вама па му најпослије рече: — Честити господару, мене је бог досада чувао, а твоја кћи колико је мени мила толико сам и ја њој, него да нам
Из те собе одведе га у другу у којој је друга ђевојка златне жице ицпредала. А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима
Шта се учини с нашијем сестрама, кад не знадосмо ни трага ни гласа куд одоше и за кога се удадоше! Најпослије један другоме рече: — Да идемо сестре наше потражити.
вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше. Најпослије дођу порано опет код једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер —
имајући чим ватру зажећи а браћу не хотећи будити, пође мало у пустињу не би л̓ штогођ виђети могао, али нигђе ништа. Најпослије попне се на једно дрво високо, па кад изађе уврх дрвета, погледа на све стране не би л̓ штогођ виђети могао.
Царевић узме перце и пође тражити Баш-Челика. Путујући по свијету од града до града тако све даље и даље, најпослије нађе своју жену у једној пећини. Жена, како га види, зачуди се па му рече: — Забога, чоече, откуд ти овдје?
Пошто то рече Баш-Челик, одведе жену са собом, а царевић опет остане сам не знајући што ће. Најпослије се ријеши да наново иде за жену своју.
Пошто то рече, узме жену па је одведе, а царевић опет остане сам мислећи све једнако како би жену своју избавио. Најпослије сам себи каже: „А што бих се Баш-Челика бојао, кад још имам два живота, један што ми је он поклонио а један мој?
Ујутру скочи он први на ноге, а дивови, како се који будио, стале су му очи од чуда кад угледа старца. Најпослије га стану питати како је ноћас спавао и је ли што опажао. А он им рече: — Добро сам спавао, само су ме буве клале.
Све дивани: „Умријети, умријети!“ И гле, баш умријети! Најпослије дође најстарији лекар и каже да му се не може помоћи. Управ исти дан стајао је и један малар крај мора, кад се по мору
се мало промисли: да му је не да, остаће му рогата, па је онда неће моћи никако удати; а ни везировићу није мане, те најпослије рече: — Бољега зета нећу ни добити. Сретно вам било!
Ћипико, Иво - Приповетке
—Куда ћеш? —У О... —Дај новац! — и пружи руку. —Колико? —Двије круне и двадесет! Дај, брзо! Жена се скањива. Најпослије смисли се, развеже мараму и пружи му круну. — Ча? 'Ајде к врагу! Двије круне и двадесет! — понавља агент љутећи се.
Мушки, као да није њихов посао, ћуте и пуше. Не чује се него јецање и кукање мајке и сина. Најпослије Јурка се разбере; дотужи јој Цветина мука. Стаде па је диже и теши. —Погибе! Јадна ти сам до бога!
!” Најпослије и отац се диже, и породица опет крене. Пожурише да куму чим прво стигну; сигурни су да ће код њега, изгладњели и уморни
их; види се, вјерује њиховим исказима, помаже им кад се у говору заплету, али они су збуњени, па ништа не примјећују. Најпослије им лијепо каже: —Зваћу вас опет, па ћемо боље развидјети, — и предаје их тамничару.
Домало, једно за другим, дође син господарев Никица, дијете, и кћи господарева, већ дјевојка за удају, па најпослије и господар из дућана. Он потапка ногама по поду, свуче капут и сједе за трпезу. Намргођен је као и обично.
с улице и гледа дјецу која потрчавају поред врата и учини јој се да би ваљало да буде и она весела, јер су јој се жеље најпослије испуниле. Али залуду, радост не може да јој се у душу усели, као да је од ње нешто гони, — а наједном лијепо и устрне.
” Најпослије одреди да је, кад се пружи пригода, пошаље у њено родно мјесто да се братство с њоме брине. Једнога јутра купи комад кр
Киши и хладно је. Неко вријеме, згурена уз кућу, гледа у чељад што се жури, блене у простор, а најпослије буљи у војника на стражи; заборавља своју невољу и слуша једнаки му ход амо—тамо по намештеној дасци.
Мало по мало свикне му се, и није онако испод себе убојито гледао. Најпослије се и ослободио, био весео, и више пута смијаше се његову чудноме причању, понајвише о војницима што су по тврђавама
И као да јој брдо снаге даје, гледа у њ. А како га с вида губи, све јој је тјешње у души, док га најпослије заклонише градске голети.
Она увидје да треба нешто да рече: —Брзо ће зима, рано су почели студени вјетројави се најпослије, не гледајући у њ. —Зима ће, да! — једва дочека Марко. И, залишљен, надода: — Ово је прва што ће ме сама наћи...
На вас глас јављају се и радују им се! Најпослије, кад изиђоше из села, сватови се љубазно опраштају с њима, препоручују им у задњу мир и љубав, и једнако се
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ама, не знам, главати и велевлажни, господине, који ме ђаво натента да се удовицом оженим. И најпослије доћи ће ми главе. Писарчић: Зар си удовицу оженио? Давид: Како рече? Писарчић: Зар си удовицу оженио, питам те?
Ћипико, Иво - Пауци
Војкан, накресан, премишљајући, пред дућаном оклијева неко вријеме: нека Васо проговори господару — и најпослије уђе. Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу.
Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву крчму. Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери.
Војкан, посрћући, свали се у јаругу. Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи једнако, с натегом извуче се и, тетурајући, упути се из вароши.
Суд најпослије поништи опоруку као незакониту. Кад ствар бијаше изведена на чистац, газда Јово позва Петра, и, прама погодби, склопише
Цурика је недјеља близу, а Цвијета још није никоме у кући рекла што Радивој намјерава, а најпослије, премишљајући, одлучи Ради се повјерити: с њиме је слободнија, јер је он најразговорљивији и за њу најбољи у кући.
Питају је што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач. И никако неће да рече узрок зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући: — Не питај
Бискуп проповједа и свјетује, и најпослије вели: — Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега бога те
— Чујте, молим вас .... — и стаде да чита како иза толиких прогона има још жртава. — Најпослије, од мађарских судова била су осуђена два учитеља на неколико мјесеци затвора ради свога домољубља — очито ради свога
Гледајте траг у снијегу... И о томе , разговарају неко вријеме. Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.
Позива се најпослије на законске прописе и моли да суд ријеши туженика... За накнаду, дангубе, дневница и путнога трошка тражи сто круна.
пршута вилицом и на тањиру реже га ножем; то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу. Најпослије, приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље.
С брода бацише уже и поставише даску. Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
вољи, људе били и убијали, глобљавали, отимали (или узимали као своје) коње и оружје, и друго што им се год допало, најпослије стану силовати жене и дјевојке: изгонили су их у коло, да играју пред њиховијем хановима и чардацима, или пред
Сва се српска причестила војска, најпослије три војводе бојне: једно јесте Милошу војвода, а друго је Косанчић Иване, а треће је Топлица Милане.
Што ме питаш кад помоћ не можеш?“ Све му каза од краја до конца, од шта млада бјежи у језеро: „Најпослије казаше ми Марка у Прилипу, граду бијеломе, и казаше да је јунак Марко, да би могô Арапа згубити; ја сам њега богом
Браћа сеју врло миловала, сваку су јој милост доносила, најпослије ноже оковане, оковане сребром, позлаћене. Кад то вид’ла млада Павловица, завидила својој заовици, па дозива љубу
Испроси је Смиљанић Илија из Приморја, из кршних Котара; ал’ на Мару просци навалили, браћо моја, са четири стране; најпослије Турци навалили а просити лијепу Марију.
Тад ђевојка на земљицу паде, сви сватови дизат је до’дише, најпослије старац Мустаф’-ага, ниједан је подићи не може; а кад дође Зуко од Удбиње, уд’ри барјак у земљицу чарну, пак ђевојци