Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Да је његова најпрво глава за дуго жива, а добро мудра: У господа Бога умољена, а у господе удворена: на дивану божијем штимана и прибрана:
(Часовник) 335 — У кога су прсти без ноката? (У рукавице) 336 — У шта се ексер најпрво удари кад се кућа гради? (У главу) 337 — Чега има највише у брду?
Ћипико, Иво - Приповетке
Он би хтио за њима у цркву, но боји се сеоске дјеце, па се крије. У цркви најпрво уставише јој се очи на зраци сунца што пред прозором од свода трепери и ниже пада на слику светога Антона, а мисли
— Не мари, ви сте ово први пут дошли на шкољ, а ко дође, ваља да се најпрво са мном поразговори! Је ли тако? — обрне се рибарима. — Остарјела си јур!
Ћипико, Иво - Пауци
— Фала! Колико имате ученика у школи? — Око... да, око двадесет... Сви су на окупу. — Најпрво ћу походити цркву. Има ли каквих знаменитости? — Стара црква... Господин жупник чека.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
да ли живим на свијету; Па кад ми најпре ко кроз тмину Познања искра у духу сину: Чим ли ријеч стекох заупих звати, Најпрво Мати, – најпрво Мати!
свијету; Па кад ми најпре ко кроз тмину Познања искра у духу сину: Чим ли ријеч стекох заупих звати, Најпрво Мати, – најпрво Мати!