Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад је било време јутрења одосмо у цркву. Сећајући се и сад оних свечаних тренутака церемоније, једне од највећих и најсвечанијих обавеза коју човек може примити, знам како сам онда веровао: да се она никад не може погазити, бар ради лепоте оне
Тада усред оне мртве тишине, једне од најсвечанијих ноћи коју је љубав могла да доживи, задрхташе наједанпут па се као неки таласи нада мном пронесоше гласови са неколико