Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
се увек ономе чије расположење попушта, цвркућући непрестано, очаравајући нас својом умиљатошћу, и заносећи нас до најслађег заборава.
— угледах те ноћи ону најпустију празнину празнинâ кад срве вапије за смрћу риком најслађег спасења. Сутрадан била је недеља. Пролеће је дисало плућима пуним рајскога мириса.
свим оним што смо заједно, онако опијени, гледали, летесмо ми тако сами, заборављени, чврсто припијени, усхићени до најслађег заноса, праћени божанском музиком најфинијег брујања читавих хорова анђела, којима је, чинило нам се, сва неизмерна
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Слутио сам да ће се нешто значајно догодити кад нас покрећу из најслађег сна у глуво доба ноћи и кад већ не могу да сачекају барем зору.