Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НОЋ Већ сја Кумовска Слама... Јејина, сва од свиле, И с ватром у зеницама, Диже се летом виле. С целога небосклона Блисну у једном трену, Да би по земљи она Бацила своју сену...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Људи ми се, под памучним балдахином такве среће, под ниском, непробојном капом тог небосклона, виде бескрајно тужни, као разгаљени малограђани с нараменицама преко кошуље у башти неке пивнице у спарно љетно вече.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Управо у њима зна да промине онај „урнебесни кликер“ о коме Мишић говори у есеју „Хумор и поезија“ и да звезде с небосклона пошаљу тајни знак: на песнику је било да све те, често сновидовне, наговештаје и мигове обједини, преуреди у своме