Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад нас је видео, он се издиже мало и пружи руку да је целујемо, мој побратим приђе руци, а невеста за њим... Кад је њу видео архимандрит, он остави настрану бројанице, лице му се зажарило, а у очима му се распламташе
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
ветропировић — човек немиран и неозбиљан вираун — Циганин, свирач виргаз — прут вициг — досетљив вођевина — невеста вучија — врста малог дугуљастог бурета Гарабиљчина — карабин, врста пушке герга — гомила гебилдет — образован
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се. А заћутало се зато што се невеста Јула стидела и устезала се; а стидела се зато јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Док се он за новце бринуо и намиривао, донде је око невесте била Сока. Сока је приметила, кад је невеста рукавице навлачила, да она има дугачке нокте. Марта је то као из моде пустила. Сока је зовну настрану.
Теодосије - ЖИТИЈА
у пустињи, а осим тога био му је и пријатељ, јер кћи цара Теодора Ласкара беше удата невеста Радослава, сина Стефанова, синовца светог Саве.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Има песама у којима се млада невеста тужи старијима на младожењу: Твој внуче, моје момче, не зна да љубит. Често се у овим песмама осећају утицаји
Напред је висока перјаница. Невеста носи овај тепелук обично док не роди, а највише две до три године. Само богате имају свој венчани тепелук, док остале
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
).²⁵ Несумњиво симболичко представљање порођаја јесте и магијски поступак пропуштања семена кроз одећу: „Кад невеста пође на венчење, њена мати узме семенке од конопље, које спусти младој у недра, те са њима иде на венчање.
) Смисао обичаја је јасан: да невеста у свој нови дом донесе сина. Постоје, међутим, и сасвим различити магијски обреди, са истим циљем, у којима главну
Такође је веома позната и следећа басма коју невеста изговара на венчању, пошто прво у себи зовне мужа: „Колико ти у глави зубова, онолико ти родила синова.
У Левчу и Темнићу невеста која не жели неколико година да има деце, толико пута поскочи. Нека млада завеже онолико чворова на појасу колико
За време венчања, невеста колико година жели да буде бездетна, толико пута кришом окрене прстен. У срезу бољевачком из истог разлога она изброји
Један од најбољих примера ове врсте поступака јесте гашење и поновно паљење угљевља (забележено у Ибру). Пред венчање невеста извади из огња неколико „живих угљенова“ (жеравица) и онда их угаси водом.
¹⁴ У Шумадији невеста, кад оде у прву посету родитељској кући, треба да седне код огњишта на врећу, па ће, кажу, лако рађати — „као из
веома велики број магијских поступака, враџбина и табуа чији је циљ да се одојчету осигура овај драгоцени напитак. Невеста настоји, стога, да се унапред обезбеди да, када буде родила, има млека у изобиљу.
Испрошена девојка је „вођевина“, а када се уда, све док не роди дете она је „млада“, „невеста“, „снаша“. Тек када роди дете, она постаје „жена“.
Када се уда, њен социјални углед је формално већи од угледа девојке, али у самом почетку, као млада (невеста), она у туђој кући има, током прве године, најнижи статус — труди се да свима угоди, пре свега свекрви и мужу.
Велики број магијских радњи (табуи, чини и контрачини) врши се да би невеста затруднела, односно да би се осигурало потомство.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Ал ја нећу да умрем, оћу да се гојим теби у инат. МУЖ: Добро, добро! ЖЕНА: Отишла сам у цркву, злоудно млада невеста, кад тамо, свака, свака боља од мене. Тек видим како се подмигују. Право имају: ко се неће подсмевати несрећи.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од њега је остало неколико епских песама (Братоубица, Невеста Пивљанина Баја, Барјактаровићи, Мученица, Причест). То су у ствари романтичке приповетке у стиху.
калуђерске љубави, и то је Шапчанину послужило за прилику да развије сву сентименталност своје лирске поезије. Невеста Љутице Богдана је у српско историјско рухо обучена једна романтичарска ритерска повест, са потпуним одсуством
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Знам распоред. Овде брат, овде чауш, и тако даље, овде невеста, овде младожења. Ал овде, где је место младожењи, ја видим коња! За кога моју жену удајеш?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПРОЗОРОМ Поглéдô сам у небо, у месец, звездице, у прозор и у тебе однета невице; млад месец метô венац, кô млада невеста, млад месец тебе гледи па венац намешта. Месече, што се лудиш? месече, што си слеп?
Чело ногу богињиних седе младих врх степена, млад је женик живи пламен, а невеста бледа, нема. Млад је женик пламен живи, гори, збори, приповеда: „Што је теби, злато моје? Што ме сунце не погледа?
Што ме сунце не погледа?” „Не питај ме, срећо царска,” невеста се исповеда, „још је Самсон у животу, то је извор мојих беда.
Млад је женик мрко гледа, нема збора, лица бледа, а невеста моли, куне, из очију бол исцеда. Из очију болом проси немилосна милос' нева, за немилос' једну мушку обећава милос'
Скамен'ло се царско веће, свећеником крви нема, прикован је женик млади, бледа лица, збора нема. А невеста нема гласа да јој вриском одолева, сакрила се за ступ златни Астароте, мајке света.
Око струка богињина невеста је руке свела, самртне јој капи бију с обамрла бела чела. У простору грдна трема тишина је мртва, нема, Самсон чује
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Ако је воде, не води је туђин, него девер. ЉУБА: И да се свакоме поклања до земље. СТАНИЈА: Ка млада невеста. ЉУБА: И да Цигани напред иду. СТАНИЈА: Зато је свадба. ЉУБА: То неће бити код мене. СТАНИЈА: Ајде, ајде!
Ја сам у мојој кући господар. СТАНИЈА: Каква свадба, жене гологлаве, девојке у сватове, млада невеста без превез; без свирку, без обичаја; све наопако, све на моду. НЕША: Сад што ћеш, како сви, тако ћемо и ми.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ВАЈАТ Чекрци, разбој, кануре. Пуцкају сура повесма. Уз окно сјаје татуле. Невеста лежи болесна. Расеца месец богазе и чедно пуни чиније. Из мрака ткале долазе седају око синије.
Тмурно тоне придев зиме у окрњак месечине. Скончавају, кроз неместа, ратник, овца и невеста. уз невреме време пузи. Лутај, роде, по каљузи. (Римовање не смирује но нецпећy раскриљује.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Пред зору магле нестаде сиње, покри се земља мразом н ињем, цакле се окца неравна друма, бисером блиста невеста шума, па чак и месец одозго гледа, окружен пољем прозирна леда.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже: — Хе, дикане мој, кажем ја!... Гле како се постидео кô невеста ! Ха-ха-ха... — Којешта!... Није то... промуца Гојко, па се још више заплете.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Лепше се вама по небу шета, по земљи има блата. Чвршће грлите но невеста заклета око млада врата. Па кад је срце лудо тако да више воли поштење и све за чим је свет толико плако но помије и
и показивала ми рушевине старих кућа на обали, где се искрцала Марија Стјуарт, пре четири стотине година, кад беше невеста. Ту је море било плитко и дубоко плаво. У вртовима је цветало цвеће и лежали су грудоболни морнари.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Иди, ветре, у црну гору, под церову кору, где се слава не слави, где невеста не рани, где се ватра не ложи, где се кућа не чисти. Оста (име болесника) лак к’о перо, чист к’о сребро.
— проклет био! наопослом — унапредак нева — невеста (млада) непоменица — змија ни мукајет — нимало не обраћа пажње ницина — болест жлезда новљак — нови, млади месец
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Како се служба сврши, а он ти управ к мени, који му се као стидљива невеста и невешт начињах. Зовне ме напоље да ме нешто пита. Одемо насамо под један [х]раст.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Затим се склупча крај њених ногу и прошапута: — Буди моја невеста! — плахо се подиже и загрли је, а стена се трже, обрадована. »Гле маленог!
Узалуд тврдила да воли другог. Приређена би најраскошнија свадба. Сви су задивљено гледали у невесту. Само је невеста гледала кроз прозор као да неког чека. — Сад наш принц има принцезу!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Лагранж је тада стајао у својој педесетшестој години а невеста му беше много млађа“. „Честитам Вам, госпођо грофице, на томе проводаџилуку!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Његово увежбано око открива ту чудновату причу. Свако цветно стабло тих мајских дана је у његовим очима невеста у најлепшој венчаници, која жељно очекује свог младожењу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Са женикове стране, међутим, невеста је дочекивана као грањавање сунца, као његов долазак. Ово друго је веома наглашено у песмама које је Вук прикупио, али
образлагати, из читања косовске – мислим и косовске и метохијске – лирике износи се упечатљива слика оне магле за коју невеста, при прстеновању, с приметном језом каже да јој је пала на главу.
Она која га је и зачела: митска Мајка Земља, која је и Богородица. На почетку песме земља се појављује као невеста коју оплођује небеско сунце, што нас непосредно упућује на прастари мит о светој свадби, да би онда остала мрачна
Он, по свему изгледа, и јесте човеколико и у траговима сачувано древно сунце, док је невеста зора, а сватови су звезде што се дању губе, „растурају“, да би се иза сунчевог заласка поново појавиле, „окупиле“
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се, као што знамо, на старим свадбама у песмама тужило, нарицало, девојке су у хору плачевно набрајале (шта све и кога невеста оставља у „топлом”, „свом” дому, а одлази у „хладан ”, „туђ”)99, и то свакако и у Станковићевоме крају, и Станковић је
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
) Мон фрер, гди сте ви? РУЖИЧИЋ: (као дошавши к себи): На Парнасу, на вр Хеликона. САРА: Јао, јао! Млада невеста вас чека. Шта сте скинули мараму? РУЖИЧИЋ: Мараму? (Пипа се.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Сећаш се сад? СТАНА: Ах, пропала сам! (Гласно.) Сећам се да сам, као невеста, Тридесет пута руку љубила И триест пута клела часове Што руку дадох једном војводи Те са хајдуци горски шурује.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Почне ми дакле приповедати како је невеста од главе до пете одевена била, кака је који сват био накићен и каква су јела при обеду имали, све редом од супе до
Живковић, а ноте в. код Ћурчина. У познатој сцени Сремчева Поп-Ћире и поп-Спире на Јулиној свадби песму пева сама невеста. У нови (стр. 273). Песма је први пут објављена у Подунавци, бр. 18. за год. 1857, стр. 137, са потписом ивковић.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Не, то није моја Венеција, Невеста сјајна мора зеленог; А то што гледим, тамо далеко — Те горостасне, црне авети — Што, као претећ небу, поносно По
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ВЕЧНО НИШТА ОД ДАНАС ДО НАВЕК НА ОСТРВУ Нечујно пучина примиче се хриду, Сањива у вео облачи се мрачни, Кô невеста бела, кад у чедном стиду Са трептањем чека на пољубац брачни.
Царске твоје ките судба нам додели, Јер невеста жудно на жалу нас чека. О, неранџин цвете, окити нам чела! Нисмо за плач дошли ни за покајање, Нити нас је судба
Нисмо за плач дошли ни за покајање, Нити нас је судба за робље довела. Младенци смо, што су дошли на венчање! И невеста наша, Слава Победника, Са венцима рајским свежим и опојним Чека драгог свога крвавога лика, Чека га са стегом и
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Знам шта хоћеш да кажеш. Не брини, господине Вићо; ако овај посао свршимо, мени класа, а теби невеста у кућу. ВИЋА: То тако ви кажете, а девојка?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Ти су захтеви, међутим, увек искључиво етичке, никада материјалне природе. Невеста треба у младожењину кућу да донесе свако добро "а највише биља од умиља/да је мирна кућа у коју ће".
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Па где сад почивам?... О, да дивна места! Лепша никад није с уресом невеста! Извезено цвећем, окићено горам’ — Ја и ово место оставити морам!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
То женик свате проведем. Крв пјаним бризга на ресе, занаго, сејо, мре ми на руци невеста. По бледу за ноћ сахраним, или то утрне срце за даљи некуд пој. Ронила ронила ми дробну кап у сретање.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.] — Децо моја слатка! И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: — Иди код
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
новце, и она се после да невести (СЕЗ, 32, 1925, 394; ЛМС, 122, 104); негде се то ради и пре свадбе (ЗНЖОЈС, 11, 113). Невеста треба да са младожењом подели и заједнички поједе ј.
или јабуку као уздарје оној невести која их је даровала марамом (Срп. далм. магазин, 20, 1861, 99). О свадби у Гацком невеста баца л. у коло, а момци и девојке грабе се ко ће га ухватити (БВ, 16, 1901, 154). Наш народ позива сватове л.
горе под Јабука). О свадби невеста баца н. у коло (БВ, 16, 154). У народним песмама често се спомиње како мајка сина неће да укопа у гробље, већ га
Н. је врло популаран у [етимолошкој] љубавној магији. Невеста доноси своме мужу у кити цвећа невена, да би венуо за њом (народна песма, Вук, 1, 645; Врчевић, Помање, 32).
Самтер, Фаміліенфеѕте, 61); на дан венчања невеста, уз остала καταχύσματα (јабуке, ораси, лешници) баца под сто и п. (Беговић, 134. καταχύσματα су жртве прецима, в.
У истом циљу употребљавају девојке и с. корен (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 191). У народним песмама спомиње се како невеста доноси своме мужу киту милодуха, да би се миловали (Врчевић, Помање, 31; ТРЂ, ННЖ, 3, 118. Етимолошка магија!). С.
и босиљка (ЖСС, 213). У чувеном српском сватовцу (епиталамиуму) невеста носи оминозно име Смиљана. Кићење смиљем и остале манипулације долазе свакако отуда што с. има апотропајску моћ.
Од с. (и других биљака и стварчица) прави се нарочита капа коју млада невеста има да носи 40 дана после венчања, или док не затрудни. Према с., таква капа и зове се смиљевац.
1958, 443); у Оберићима, у једној сватовској песми, помиње се чудесна дуња (»од сто листа, од дванаест лита«), коју невеста носи на дар свекрви (ЗНЖОЈС, 45, 1971, 287). Дуњом се заштићује од чуме (в. горе ѕ. в. бостан).
, 443). У околини Новог Пазара, кад сватови поседају за трпезу, и пошто невеста полије из крчага старог свата да се умије, изнесе један момак на тањиру ј.
за »саборњак« у Нишави ГЕМ, 34, 1971, 91 идд). У Ливањском пољу, пред младожењином кућом, невеста баца три ј. преко крова: ако се која врати, верује се да није добро за невесту (ГЗМ, н. с., 15—16, 1961, 215).
у њој окрећу пред сваким сватом и прскају га »као ваљавичар у ваљавици« (ибід., 152). У Херцеговини »невеста, док је на коњу, пребацује јабуку са новцем преко куће«, а после вечере »нина се јабука« (окачена на дугачком концу о
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Збирке песама: Абердар, први јек (1868), Други јек (1870), спев Српски патријарх... (1866), балада „Невеста хајдукова“. Стеван В.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Напољу су већ коњи приправни били, и наша млада невеста ободри Романа да се ништа не боји, седну на коње (она је онако јашила као наше даме у садашње време) и упуте се шумом,
Колико најпосле пути млада невеста обећа послушаније своме супругу, ал’ чим месец протече, гледи да га под папучу притисне!
Отац. Ако буде од бога суђено, оно ће бити. Младожења (прводаџији на уво). Новце, забога. Прводаџија. Гди је млада невеста? Мати дозива девојку и младожења је дарива; на које она одлази. Прводаџија. Е, да видимо сад има ли што девојка?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
водио их и држао ред међу њима); сват који преноси наредбе старога свата; гласник чаша молитвена — чаша из које пију невеста и младожења на венчању и коју невеста чува као најдражу успомену Чекмек-ћуприја — мост који се подиже и спушта, у
који преноси наредбе старога свата; гласник чаша молитвена — чаша из које пију невеста и младожења на венчању и коју невеста чува као најдражу успомену Чекмек-ћуприја — мост који се подиже и спушта, у песми ћуприја код Београда
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПРСТЕН НА ПРСТУ У Богу ваља да смо тако израсли, кано гране на дрвету; ш њим тако се држати и боравити кано невеста с младожењом, ка пчела на цвету, ка новци у кеси, и птићи у гњезду, ка писмо у књизи и риба у води, прстен на прсту и
А трећи је написао да је понајмоћнија од свега млада невеста, да речемо, ето, жена. Заштоно она је на овај свет родила и цара и краља, и оне, којино виноград саде.
О ИГРАЧИЦАМА Жена играчица сотонска је невеста, проћи ће онако кано и кћи Иродијадина, штоно је кроз њу свети Јоан крститељ погинуо, јерно жена, девојка ли је врла
И паче мојсејскаго дажда провештаније твоје. Нелаживе сушто препокојила јеси нас, јако невеста песана с прахом васаким миром податељним исплн, о, благоухала јеси нас!
то ти је од мене мужевљи дар и венчаница! Него саде и ја хоћу већ да видим камо твој дар пак мени? Да знам што ће и невеста напред изнети. И ти унеси штогод да не буш ка без дара ниподашто на венчању.
Ето, то је жених, штоно се називље младожења и рад тога невеста да има оставити своју родбину. И тако ћемо се друг другу обручити.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
? Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи. А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори?