Лалић, Иван В. - ПИСМО
И осећаш да си И одступницу предао у залог Одсутној некој милости. На траси Што увире у обзор, сјај даљине Већ руби невид, и облак прашине За коњаником који носи налог. Пурпурне крпе лепршаве зором! Покретне слике, вртови на коси!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кроз поднебље полуседо, дан и поноћ, упоредо, једући се, док се топе, од две сенке нулу склопе. Са Борање, невид-горе, облаци се завијоре и тукући жито, поље преко Цера одгргоље. А све потом што се чује муња палцем потписује.
ЉУБОВИЂА Где је лето, где ли зрење? Што саберем - буде мање. Невид-жицу кроз мршење ја уводим у сећање. Злато ми је сјај у слами, а у пређи жубор-нити, сврачје писмо, дијаграми.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Тишином себе затрубити у трубље; плаветнилу кô Икар винути жарко у пад. 3 Загорчај, загорчај, зацрни — у невид-рухо претварам се бело. Поклецни, ного, посрни — узлет је у недостижно што зову овде пад.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
била све лето о чему радећи и видећи већ готово да весело збере и дома за зимину снесе, а једним часом нестане и у невид оде!