Употреба речи негде у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Кад су се пустили, он се изгуби негде међу дрвима, а ни њу нисам видео... Тек после, кад су се људи почели разилазити, вратио се и он; ал’ она се није више

— Мора да је био Прус, па је помислио да га је негде на барикадама републиканским погодило ђуле, а уистини и изгледаше као онај који умире: „Ди лајте синд... ди... ди...

Баш као да су рођени једно за другога! Лепши пар не би у свету нашао!... Пре сам их негде видео где разговарају: поруменели обоје, а шапућу...

— Познајеш ли ову шарену дуванкесу? — питао је учитеља. — Као рекао бих да сам је негде видео, — одговараше збуњени учитељ, — али ти не могу тврдо казати где и у кога је видех.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ловац, негде ту сакривен, устрели орла. „А, мој горки лову, тебе ли ја овде чекам,“ начне полумртав орао себи говорити.

20 Курјак и лав Курјак yграби негде из цтага овцу, пак пође носећи је даље од пастира и паса, да је с миром изе. Сретне га лав и отме му је.

Лисица је томе весма негодовала, но шта ће једна парама толикима? Онда ућути, а како негде упази парче меса у шкрипцу, довеуе ту мајмуна и каже му да је она нашла то сокровиште, но да га не сме узети будући да

Но о овом смо и на другом месту опомињали, које за довољно находим. 29 Лисица и вран Вран нађе негде комад меса и држаше га у кљуну стојећи на древу.

44 Магарац у лавовој кожи Магарцу се досади твар носити. Нађе негде лавову кожу, замота се у њу и пође плашити све што пред њега изиђе; узнемири и растера сву питому животињу по пољу.

Ови је почну кљуцати и терати који с једне који с друге стране. Бедна препелица сакрије се негде и почне оплакивати злошчастије своје, које је довело туђу међу туђе, гди је не могу трпети.

Кажу да један старац спреми се да пређе преко планине Вучјака, чујући да тамо негде има место гди ниједан старац не може живити. А кад чује да се на планини појавио страшан медвед, а он ти бежи кући.

| 107 Мишеви и прапорци Мишеви нађу негде два прапорца, пак учине сабор и начну се совјетовати на што би их употребили да им полезни бyдy.

| 108 Рис и лисица Рис састане се негде са лисицом, пак нама' почне о својој кожи говорити, дичећи се и поносећи каква је лепа, глатка и шарена!

Али опет неће да верује, зашто добро зна (јер је тако чуо) да је рај негде на другом месту. Ништа зато, он на сваком поточићу пере се и метанише, једе до ситости кад једно кад друго воће, као у

Бежи сиромах Абдул Ибраим другим путем, кад ето ти види негде одерата курјака гди га једу орлови, захваљујући богу што је курјаке за њих саздао.

Мало потом намери се негде на убијена орла, кога већ црви једући међу собом говораху: „Дивно чудо, и сами високопарни поднебесни орли за црве су

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

нахији, у Бранковини селу; Протић у Пожаревцу; Теодор у Цесарији у Руми; Чардаклија, заборавио сам где за се каза, негде, чини ми се, око Арнаутлука, и даје био у Цесарској ритмајстер, да, „како се Србија побунила против Турака, одма сам

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

како се наш учо пући!...« Неки ђаволани беху разгласили да је био негде шустер; али ко зна? Можда су само изнели. Истина, неки су виђали у његовом ћилерићу неке чекиће и шила, али кад су га

»Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако. Салета тако, салета... Док запева петао негде у селу... Нестаде попа. — Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте. — Не пушта он њих шале...

по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији. Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша итд.

по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији. Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша итд.

Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша итд.

места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.

Само шкиљи још једна лампа. Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре. Негде далеко чује се песма пијаних људи. СВИРАЧ На други дан Васкрса слегао се силан свет на сабор код цркве рогачке.

Аја, неће момче ни да чује. Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па тек ћушну оном момчету у шаке и викну: — Овим, овим, бре! Баци ту маљицу!... Опали сад!

Да ли ви познајете почем неког Мојсила Пупавца? Јамачно га не знате? Видите, била је у селу Јасиковцу, чак горе негде око Ивице или Букова, једна велика и јака задруга, која је од вајкада још носила име Пупавци.

Погледа на прозор, већ свануће... »Их, шта ли ме то тишти? Мора да сам се убио негде синоћ.« Оно тишти једнако. Помаче ногу, опази нешто тврдо под собом.

на чиоду и суши их Што ће му то, не зна чак ни поп Вујица, иако је кашто одлазио у Београд и тамо слушао, где има негде — те се тако купе бубе, камењице и травке. Напослетку, шта се то њега, попа, тиче?

И хођаше зло проћи да не наиђе чича Митар из доњег краја, онај што плете кошнице, с две кошнице што их је у потоку негде горе оплео, па једну натукао на главу, а другу ношаше под пазухом.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ти му буди разговор!... И погледа на небо. Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси... Она прошапута: — За грм, друже!... Била је уверена да је то Станкова звезда...

— говораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!... Идем ја тамо негде... ближе Сави... Па се диже...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

распаљено сија, Сва река крвава од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија Иза црне шуме старих четинара. Негде у даљини чује се да хукти Воденички точак промукнутим гласом; Дим и пламен ждеру небо које букти, А водено цвеће

Опет једно вече... И мени се чини Да негде далеко, преко трију мора, При заласку сунца у првој тишини, у блиставој сенци смарагдових гора — Бледа, као чежња,

Трава пуна росе. Тужно стоје врбе изнад воде мутне, Хладни ветри мрсе зелене им косе. На западу негде полумртав блеска Угашеног дана задњи бледи пламен.

Најзад, многогласно, Доле, под земљом! Негде у дубини Једнаким ритмом, као мукло звоно, Огромно срце зачу се у тмини: Удари мирно, тихо, монотоно.

Ми смо били сами. Хујаше негде ветар око виле Песму о тузи. И ја гледах тако На њеном челу и лицу од свиле, Где мутно вече умире, полако.

ЧЕЖЊА Небеса су празна; немо вече слази, Негде у алеји задњи зрачак блиста, Венус архаичка сама је на стази, Гола, и сва стидна, без смоквова листа.

Ја не знам зашто само тугу снијем, А нит што жалим, нити желим друго; И не знам зашто тражим да се скријем, И негде плачем дуго, дуго, дуго...

САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно: Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби: с топола се расу Задње мртво лишће.

Али с црне куле кобан и потмуо Глас поноћног звона одјекну у тмини — Негде из дворане дуг се уздах чуо У мраку, у немој студеној тишини.

ПУСТИЊА Дивови сунца, као ветри, Пролазе овуд с неба врућег, И мину горке речи две-три Пророка негде вапијућег. Ноћ овуд свугде смрћу заспе; Али већ јутром, дан без гласа Све љубичице Парме распе, И светле руже из

А када у тренут неки касни Све ствари зажеле задњег сна — Пред ким ће поћи да негде заспи Ледена звезда са речног дна?

ЋУК Над смреком прва звезда блисну, Чу се ћук; негде вода засја. Под кишом мрака жали кисну, Омара дуну с црна класја.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре! А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.

И ту ноћ сам сањао. Сањао сам: а ја као идем неком ливадом. Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!

Око нас шума и чисте стазе. Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу! Сав свет је она, и она сав свет!

Све се обукло у неку тајну свечаност и сваком зуји у ушима нешто налик на: „Глас господењ на водах”. И само да негде затрешти прангија, све би се узело крстити. Ђеда с безазленим достојанством погледа по свима Сиромах, сиромах старац!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ниједан од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу. Да нису тих дана Одсуствовали, богзна да ли би било свега тога, па наравно и саме ове приповетке.

— запита већ мало љутито поп Бира. — Па то и јесте што ме једи! Потпустио ону бештију, а он се извук’о: отиш’о негде на пут, а њу оставио да газдује. — Ал’ ти ми не рече: шта је то све радила?

— Кад корачи, све се тресе земља под њом! А ова моја к’о нека балска лепеза; да је дунеш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака! Никакав тежи посао није за њу.

Само немецки, слатка моја!... Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја саветовала да дâ њену Јулу негде на страну у кућу, у лêр, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: »Не дам ја, док сам ја жива, —

— Можда га није ни пон’о. — А како да га не понесе! Та ди би он пред владику без појаса!? Ту ће негде бити да је и појас. Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук... Стари је то курјак... Кајафа је то!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И Наза му је заиста давала. Али да не би пало то у очи код осталих просјака, она би га прво корела да седне негде истакнутије где може штогод да се напроси а не тако, у крај, где га нико не види.

И тако пажљиво вирећи у цркву, једнако мрачан, не мичући се, годинама је одстојивао сваку службу. Дању се завлачио негде и тамо цео дан и ноћ прележао да би сутра, ујутру, опет поранио и на време, у почетку службе, дошао да, вирећи у

А то га сналази у ноћима с јаком месечином. И кад би га после слуге негде тамо у крај вароши или у каквом јендеку, њиви, нашли палог, и онда понели кући.

И заиста он је увек, где год ишао по чаршији, улици, вукао, скупљао камење и трпао у недра, појасеве. Кад негде наиђе на много, он изује чакшире, гаће и пошто увеже ногавице трпа у њих, пуни их и онда носи.

Умро који од тих просјака, божјака. Не памтим ко беше, само знам да га мртвог нашли негде у јендеку, у кипти, и понели га.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Где си, мили мој, о где си? Глава клоне и тако дрхћем и плачем, гушим се, тонем негде. Стежем твоје мале... које ти најволиш, молим да ме оне утеше, али и оне плачу са мном, јер их ни овога јутра нису

и та сјајна бљештава лепеза од бајонета полети напред као ала; онда се, урнебесно проламајући ваздух са „ура,” изгуби негде у своме летењу да се убрзо опет појави на самој ивици села Б.

и смишљено лаже о оној борби кад је рањен у ногу и то лично, вели, од једног улана, са репатим шлемом, с којим се срео негде у шуми као батеријски извиђач, прса у прса, кад је улан њега ранио у ногу а он улана убио на место посред самога срца

као батериски осматрач и зашто, кад је рањен, није прошао кроз завојиште своје дивизије, него отишао на другу страну и негде у туђем превијалишту добио први завој као и све остало што по томе има да каже.

„Е, вели, не ваља му отац ни две паре, није се владао као човек“. Знам, реко', и сама. Још турског рата упропастио се негде око Битоља, па после пише, пише сваки дан, а никако не долази на одсуство к'о други, док једног дана, кад није имао

(Она прича, а увек гледа кроз прозор као да ће ону своју сестру угледати негде на ливади поред пруге.) Прича она и гледа кроз прозор, а Јуршићу се све чини да њега гледа, и ужасно му непријатно.

Па тек шешир на главу — оп, оде негде. — Исто — прекида је огреѕѕе — и она рђа мене никад не пита. — ...Тако један дан, тако други, тако трећи.

знања, у неком пустахиском наступу, напустио војнике и батерију и фронт и све послао до ђавола па на коњу појурио негде ка Солуну, одакле је, пошто је већ био измакао пуних тридесет километара скоро силом враћен натраг, ствар је овако

Ови мрави, вијугајући брзо, нечујно и вешто обилазили су један другог и као важно хитали негде пузећи и котрљајући за собом са свим ситан, фини и перласт песак којим је непатосана земуница била посута и који се

Иде тако неколицина међу њима, упутили се бајаги важно негде и Јуришић их бодро прати и следује им, а они вијугајући обиђу оне што им иду у сусрет, очешу се о њих или не очешу, и

Јест две године питам се ја стално: треба ли да останем ту и пуним ове топове овде или да дунем и бестрага далеко негде од њих побегнем? А године пролазе као глас и не може човек целога века, као сви мрави овде, полазити и враћати се.

Ево ову пандурску крнтију треба поставити негде пред канцеларију и само зато је она дошла на овај свет: да прекрсти руке и са наћуљеним ушима чека кад онај изнутра

Африка

Швајцарац диже пушку и чека; светлост се одмах потом гаси, што је знак да је звер скренула свој правац кроз ноћ. Негде бескрајна гора у пламену, праћена праскањем дрвета и дерњавом птица што одлећу.

Нама би међутим било боле да заноћимо негде дале од реке, где није мочварно. Тако одлазимо у пусте колибе које су одређене за путнике, црне или ретко беле, које

Не узимам ниједног од наших слугу, који су до малочас прали рубље и који сад треба да се забаве негде у селу. Идем само са једним старцем и неким великим дераном, његовим сином, обојицом из Банфоре.

Шаљем једног од дерана да их негде добави. У суседној ћелији, го, покривен крпама, са лицем закопаним у сламу, растурених руку, скупљених ногу, као да

Црњански, Милош - Сеобе 2

Ако треба мрети на путу у Росију, хтео је да мре, усамљено. Да га коњ збаци негде, мртвог, у реку. Да га вода прогута у неком газу. Живог га неће добити још једном, сад, кад има пиштоље у пасу.

Божич је засветлио, као лисац, очима, кад виде новац. Кад би негде застали, у неком шумарку, Божич је силазио из кола, да мокри, а позивао Исаковича, гласно, да му прави друштво.

Знали су само толико да је, поменутог дана, наставио, поштом, у Беч. Могли су само да се надају да ће га срести, негде, случајно, на улици, у театру, или код жена.

За све то време, из зидова, допирали су, до Павла, свирка, дрека, смех женски, вриска. У кући је, негде, морало бити много веселог света. Госпожа Хумл учини се Павлу врло чудна.

Кад се Сунце рађало изишао је на доксат, кријући се, иза зида, а загледан изнад кровова у далека брда, иза којих је, негде, остао Цер, на ком је опадало жуто лишће. Тако га се сећао.

Она притрча инструменту, плачући и проклињући, на немецком. Човек је за њом залупио врата. Негде су се отворила још нека врата, у степеништу, неко је нешто довикивао, али се брзо све стишало.

Али њене очи нису тражиле Исаковича, него неку утеху, негде, у ваздуху. Њено је лице било увело иако је, тада, могла бити тек прешла тридесету. А и њено тело било је опуштено.

И за себе и за своје братенце! Ко год је уписан на листи ђенерала Шевича – који се, изгледа, и сад скита, негде, по Славонији, у тазбини – добиће пашпорт.

Волков га је запиткивао, весело, где проводи вечери, и излази ли у друштво. Коцка ли се, или ће вечерати негде, у женском кругу? Иде ли у театар вечерас, или ће ићи да гледа хансвурста? Или фајерверку?

Павле је знао да ту, негде, заседа и Гарсули. Његов екипаж поздрављали су, не само војени постови, него су га загледале милостиво и Бечлике, које

Била је осетила да та жена постоји негде, са зеленим очима. Да је Исакович овде, у њеном загрљају, изненада, видео ту жену, у мислима.

Не постоје трепавице боје пепела! Својим женским нагоном, госпожа Божич је, међутим, осећала да та жена негде, заиста, постоји, и да се Исакович, те жене, сетио, у њеном загрљају.

Теодосије - ЖИТИЈА

Ако је тамо негде дошао син великога жупана, владара српскога, са сваком журбом нека се врати оцу својему, да не би како отац његов,

А ако би се зауставио негде у дубини, постајао је храна рибама. Као што рекосмо, његово весеље смрт беше човечја. Такав, овако је чинио, јер се у

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Њих има на Косову и Метохији, у тетовској околини, у Поречу, у Преспи итд., као и у шопским крајевима. Негде има и обичаја славе.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Зар не видите ви у целој овој појави известан систем, систем са рушилачким тенденцијама? Тај се човек завукао тамо негде, у неки тајанствени кут Европе, у неку фабрику вели, а ја бих рекао у неку интернационалну разарачку ћелију.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Стигао је у шест и већ три сата гунђа мислећи да сам се обесио негде у шумици: да је он на моме месту, он ту срамоту не би преживео. Боље би било да сам се обесио. - Боже свети, Весна!

Изгледало је као да је неко потресао кастањете негде у даљини. Понудих се да носим торбу док будемо ходали унаоколо, али то је била идиотска идеја.

Стјуардеса је била љубазна и нудила путнике бомбонама, али су ови већ негде над Зворником почели да повраћају, тако да је она, Рашида, јер није била везана, устала и покупила бомбоне испред

Једино што није признавао као своју особину било је Владино двогодишње стажирање у општем списку на медицини. Негде у себи отац је, као и ми, знао да Влада никада неће постати лекар, али то је било оно што није хтео да призна ни

Ја ћу се као правити да то није важно, али негде у себи превртаћу се од поноса, мислио сам. То да су писци битанге као и сви остали тек сам имао да утврдим, као и то

Ја сам био негде на репу листе, али то није важно. Саша Албрехт је тврдио да сам будала, а Тома Црни скандирао, завезанко, завезанко!

Ја сам морао да знам, ја морам да знам је ли он то нас ноћас тражио по насипу! - убеђивао сам себе, а негде унутра, ипак, знао да је то прикривање жеље да видим Рашиду.

- Боже мој! Због тога? - насмејао се и било ми је јасно како ми не верује. - Само због тога? Човече, нађи негде огледало и погледај се: изгледаш као заљубљени ћуран!

моје ноге расцветавао се бокор љубичица, а свуда унаоколо били су гробови обрасли светлозеленом травом и споменицима. Негде је међу њима била и гробница Бароничине породице.

Није брат зевзек, другом ти то! Шта, шта кажеш? Вечита љубав? А, да! То си сигурно негде прочитао? Зашто прочитао? Зар је већ све записано у књигама? - Не волим књиге... Знаш, ја волим...

- Обећај, Слободане! - Обећавам! - шапнуо сам, јер је Бароница прилазила к нама. - Тај мали Емилијан! Видели сте негде нашег драгог Емилијана? Имао је плаво маринско одело, ако га нисте видели, онда већ спава.

Чуће те ако није у води! - додао сам, али сам негде при дну душе био убеђен да би је он чуо управо и на дну Тисе. Звиждала је гласно као ђаво. - Шта ће ти Атаман?

Црњански, Милош - Сеобе 1

слушао је као кроз сан, који га је мешао са кишовитим облацима што су се све више испаравали, јер је иза њих било, негде, безмерно далеко, али огромно, Сунце.

Ни те ноћи под ведрим и тамним небесима, ни ти воћњаци који се осете тако у мраку и миришу негде у близини, ни тај лавеж паса који је свуд исти, ни те ватре од којих засузе очи, загарави лице и угреје се једна

Па процеди кроз зубе, са погледом љубазним, мало сетним, изгубљеним негде, изнад града, изнад црквених кула, око којих се витлало јато голубова: „Господине Исаковичу, честитам, особито на

Нек скрха врат са коњем тамо негде у Италији, али при том уопште нек не мисли да се то њега, као брата, нешто тиче. То му је рекао.

Друго би било да је био негде напољу, у Земуну. Овде, унутра, у својој кући, чинило му се да је потпуно безбедан. Нико то неће сазнати.

Замишљао га је, хтео је да га замисли крај ове жене, али узалуд; није био ту. Чак и та деца за коју је знао да су ту, негде, иза зида, па плачу и дрече, буде се у мраку и дозивају матер, као да нису постојала. Нису била видљива.

још ту светлост под дугим, при крају широким трепавицама, као што се не заборавља златна киша вечерњег сунчања, виђена негде, на рубу младе шуме.

Било јој је равнодушно да ли ће то, на неки начин, дознати чак и муж, тамо, негде, далеко, у свету. Заплака само при помисли да ће опет да роди. Најпосле, тај муж је то и хтео.

или пред снегом, опет одселили даље, Аранђел Исакович осетио је дивљу потребу да свему томе стане на пут, да се негде задржи, и да и друге присили да стану.

Као нека сенка пратили су га та жена, која му беше досадила, и та деца, што су била његова, али увек негде у даљини. Вратио се он, не вратио, осећај да је раскинуо са породицом потпуно, знао је да ће му остати на души.

Живот, онај на дому, за Вука Исаковича не беше живот, прави живот био је за њега негде другде, диван и значајан. Код куће је било само блатиште и јад, вечито то трговање тамо‑амо, гурање по прљавим местима

Отићи некуд и живети безбрижно, одвести и њих да живе негде лако, пријатно, чинило се Вуку Исаковичу тако могуће. Негде је морало бити нешто светло, значајно, па треба отићи тамо.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁴⁹ Обичај је у нашем народу да се млада при уласку у младожењину кућу провуче кроз савијен мушки појас. Негде се, на пример у Херцеговини, још пре свадбе, кад се девојка прстенује, а другде (Фоча) при поласку на венчање, девојка

⁴ Негде се верује да још прве брачне ноћи, пре него што младенци легну у постељу, муж треба да раскопча на невестином оделу сва

Исти смисао има и, у Шумадији забележен, обичај магијског разбијања судова (негде с водом) на свадби.⁶ Када млада ступи у нови дом, обичај је да згази јаје или да раздува перје са тањира, да би јој и

А у Бољевцу кажу да ако је трудница пегава у лицу, родиће мушко, а ако није — женско дете.²³ Негде, пак, сматрају да она која поружни носи женско дете, које мајци одузима лепоту.

³¹ „Тестирање“ пола детета негде се врши још на свадби. Тако, на пример, у ђевђелијској кази, кад свекар с колом уђе у кућу, онда онај што удара у

„Не ваља се“ да трудница једе зечетину јер ће јој дете, негде сматрају (околина Шапца), бити разроко, а негде (Скопска Црна Гора), имати „дрхтавицу“.

„Не ваља се“ да трудница једе зечетину јер ће јој дете, негде сматрају (околина Шапца), бити разроко, а негде (Скопска Црна Гора), имати „дрхтавицу“.⁴⁰ Трудница такође не сме јести „начето“ место.

Трудница се, пише Милићевић, „чува да не види змију, јер ће јој дете бити шарено“. Негде, опет, мисле да ће у том случају дете бити „вечито хладно као змија“.

Ако се не држи ове забране, дете ће јој се неминовно кад-тад, макар и под старост, удавити. Негде, пак, мисле да ће у том случају дете само плакати када се буде купало.

да „помете“ плод или ће се то што је желела, а није добила, показати на телу детета као белега, а може се, како се негде верује, дете родити с рукицом у положају као да моли.

У једној клетви, што је такође симптоматично, каже се: „Други торник да не та прачека!“²⁶ Занимљиво је и то да се негде сматра да није цео уторак несрећан, него да има само један зао час у њему, али незгода је у томе што се не зна који је

Дете рођено у петак, верује се у нашем народу, неће имати среће у животу. (Негде, нпр. у ђевђелијској кази, међутим, сматра се да ће дете рођено на овај дан бити — срећно.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

каквога кнеза и дужда, робовања код хана Ногаја, битка код Лима и Велбужда, крв људска што се у боју просу, остану негде иза врата, иза прозорског смеха и сјаја, за час дана кад буду сами као звук изгубљен у космосу.

да судба нанесе на чардаке веће од њихових земљотресе, да језик пожара стогове нечије славе лазне, а они да га мотре негде изблиза. За завиднике, њима, царе, не треба горе казне од злобе која им срце нагриза.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Однела га нека Циганка, са осталим старим стварима, у замену за ћурку. Да нисте случајно негде видели мој џемпер? Нико ништа не зна о њему. Шта да радим? Молим госпођу Циганку да ми врати бар изгубљене мирисе.

Можда се тај живот, у ствари, најпријатније осећао у оној старој сваштари, коју смо успут негде загубили, а која се тражи у овом огласу. КАКО САМ СЕ РАЗОЧАРАО За време рата чувале су ме две дивне, старе госпође.

Река је била плитка и у њој су живели пуноглавци. Савезници су нас преварили; искрцали су се негде на сасвим другом месту, и ту сам се први пут разочарао.

ОДРИ, МОЈА ЉУБАВ Одри Хепберн ме је први пут приметила тек негде у септембру 1954. у плишаној сали једног биоскопа који је мирисао на ментол бомбоне и носио звучно име »Империјал«.

— Није ни овде тако лоше... — закључи неко. Мислио сам све време на то како је Вера поверовала у наше приче да негде мора да постоји један други свет, са више смисла и радости, тако различит од наше родне провинције, у којој се ноћу

У том ослобађању кроз додире има нечег што се ни данас није променило. Читао сам негде да се у најскупљим швајцарским клиникама уображени болесници лече додиривањем. Тач-терапија!

дуван за лулу, где има много пријатних ствари на окупу, много лепих и удобних ствари за око, добро је што сам ту, а не негде горе у копну, где је сада прашњаво и знојаво, улице пусте, а свет куња иза спуштених ролетни, добро је, ипак је добро

до овог јутра на Тераси, када су за две слободне столице њиховог стола седела покрај њих и два пораза, један покупљен негде у белом свету, други зарађен овде, код куће. Погледали су се и осмехнули. – Колико остајете? — упита она.

од свега било је што ми се после свега пушило, а нисам имао шибицу којом бих запалио цигарету, нити сам смео да се негде заустављам и да је купим.

Лавиринт калдрмисаних сокака плео се међу белим минаретима сасвим налик окамењеним млазевима воде. Негде су, грмећи, одлазили експресни возови, а њихови звиждуци допираху чак до Синановог зида попут далеке јеке.

Ипак, тај облак остаје да лежи похрањен негде у кинотеци њихових призора, и једнога дана када га постану свесни, тај птичији облак ће их однети према другом граду,

– Зашто су глупе? – Зашто не приђу једноставно и кажу: »Хајдемо негде!« Схваташ? – Оне држе до себе! – Глупаче! - Пуфку се учини да то није довољно: – Будале!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Истраживања су понекад тако радикална и самоубилачка, да нам се чини да поезији до општења и није стало. Ту негде, наиме, дају се назрети услови и узроци настанка дечје песме.

Избор је био препуштен васпитачима и издавачима. Са појавом посебно обучених дечјих писаца, негде у освиту ХХ века, усмеравање је променило карактер: са препоручивања и тумачења оно је прешло на стваралачку

интуицијом детета, песник зна да лепота живота није у ономе што јесте, већ у оном што се слути, што би могло бити, што негде можда постоји. Све је на свијету тужно и ничему се не види прави лик ни јасан извор.

знао За све што га чека Не би се ни рађо У виду човека Већ би био птица Или вредна пчела Или само багрем Негде на крај села.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Зашто нису сви устали на оружје, па не би ни морали бежати. СМРДИЋ: Тако је; негде оће људи војводину, а неће да се бију. ГАВРИЛОВИЋ: Они мисле да би могли и ви оружје носити.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Орфелин је одатле узео главне идеје, негде је просто преводио, одбацивши што је било за руске прилике, и удесио према српским потребама.

остало: мешавина народне поезије и митологије, митолошки речник, местимично коване речи, чести архаизми, а негде се осећају и мање реминисценције.

Дело је историјски произвољно, личности су претеране или у добру или у злу, психологија површна, склада нема, у радњи негде се јури а негде мили.

произвољно, личности су претеране или у добру или у злу, психологија површна, склада нема, у радњи негде се јури а негде мили.

Али предмет је згодно изабран, драма има полета и речитости, живописна је, негде је и занимљива; има лепих стихова, јамб [по угледу на Л.

План му није био јасан, оскудевала му је влада над својим пером, и зато је негде претерано развучен, а негде одвећ убрзан.

План му није био јасан, оскудевала му је влада над својим пером, и зато је негде претерано развучен, а негде одвећ убрзан. Ипак је писао чисто и јасно, иако са доста овешталих књижевних израза и новинарских фраза.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

на коњицу, Женску главу добро распознаје, Сећа с' љубе, мисли Српкиња је, Чија можда љуба вереница Што уграби негде потурица, Па га тера, а вако кликује: „Пуштај роба, ол' т' заклаше гује.“ Већ га стиже, већ — ох љутих јада!

Ал' залуд пита, нико г' не познаје. И један само одговори на то: Да лице то му није непознато, Негде га виде, али де — не знаде. То само рече, више не придаде.

Још неки веле да негде на страни, Баш иљада је људи оружани. Но Стојан данас весео је здраво, Ал' окле ово, ја не знадем право; Ма може

Куд ће, да ће, свеједно је.“ Урош беше од то двоје, Што је било тело поста, За њим сама душа оста, Па се негде светом вије, Ал' Уроша тамо није. То премисли, уз зид клону Па у тежак санак тону.

Тај га пре ту жива виде Како поред реке иде, Да здрав здравцит он бијаше; Трећи вели још друкчије, Да се не знам негде вије, Да с њим тамо — Ал' и то су приче само.

им љубе веренице, Осташе им јадне кукавице, Једна од њи једва наљубљена, Друга, кажу, и ненаљубљена, Само, кажу, негде у сењаку Да се дала жељноме јунаку Пре сватова кад се сукобише, И то двапут, једни кажу више; Ал' како је за љубу

рањен одоздо до горе, Једва свога што се држи доре; Али није ни коњицу боље, Обоје су однекуд с невоље, Газили су негде огањ живи, Па с' соколи опалили сиви. Право коњик ка Милети краче, А он скочи: „Откуда, јуначе?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Не знају да је судија у колевци... На да не чујем ни кад први пут каже „мама”, а мајке му нема, већ негде мртва у пустињи живи... ХАСАНАГА: Није у пустињи, немо да лажеш, него у Имотском, у кадијином кревету!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

више слушао онај смех, кикотање, крцкање и товарење товара, само сам једва чекао да пређем царски друм и одем тамо негде... Почех да се грчим. Магла никако да се дигне. Нарочито се у даљину ништа од ње не види.

Спавај ту. — Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу. И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде. Целе ноћи тако је остала. Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

У толикој старости живећи, усни једну ноћ, да има негде у свету некакав град, и у томе граду да има један студенац, па да му је воде из онога студенца да се окупа и умије, да

иде, стане смерно и жалостиво казивати све по реду, како има оца стара и слепа и глуха, и како му је отац уснио да има негде у некаквом граду студенац, и да би се помладио, и да би опет чуо н видео, да му је воде из њега да се окупа и умије; и

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

и... и... ви се, наравно, нећете љутити ако ја...мислим, ако вам поклонимо нешто, то јест овде ми је у ташни, само се негде затурило... Боже, чега све нема унутра! А, ево је! То сам вам донела на поклон!

на палубу, а затим кроз расушене даске одлазе да се улију у Саву, а онда у Дунав, па у Црно море, које се такођер негде улива, само не знам где, јер сам била болесна када смо то учили.

Љуљали су ме у огромним количинама. А ако има ичег што не подносим, онда је то свакако љуљање. Негде око седме године кажем матором: „Доста, бре, тог љуљања, добићу морску болест!

На крају, наравно, шта би се друго могло очекивати, баш када се госн Суле као поправи, одмах негде после завршног монолога, њега изрешетају непријатељи, али варате се ако мислите да је он, госн Суле одмах пао и умро;

Пронађемо се негде пред вече! И то због тога што матори није стигао од силног узбуђења да исприча маман како су их (то нас) избацили из

новинама; оћу да кажем (ако можете да ме пратите), уколико ми Београђанке имамо неког стила, и штатијазнам, онда ваљда негде мора да постоји и наш властити стил у одевању, неки систем, оћу да кажем, неки фазон коме се свет неће смејати, који

Таласање трепавицама и ти системи! Ићи непрестано улицом као да си негде задоцнио. Бити паметан, разуман, протезати се према губеру, студирати и олакшати родитељима старост.

Просто да човек излуди! Провирих кроз куполу — негде у том бетонском пространству, у тој прашуми најружнијих кућа у Европи, светлуцао се и мој бивши прозор.

да се додирујемо коленима и свачим, пошто је врећа, као и свака друга врећа, била прилично врећаста, то јест уска. Негде, сасвим одоздо, до нас је допирала тутњава тешких камиона. — Причајте ми нешто! — замолих Мишелина.

пред капијом, њега су питали да ли ме познаје и где станујем када изгубе адресу и број телефона, а знају да сам ту негде, он је показивао прозор пред којим треба да ми звизну ...

Мислим, читава ствар ме је пресекла негде у висини плексуса, баш ту негде. Посматрао ме је кроз дим, смешећи се. Ваљда човек има право да путује куда хоће и

Мислим, читава ствар ме је пресекла негде у висини плексуса, баш ту негде. Посматрао ме је кроз дим, смешећи се. Ваљда човек има право да путује куда хоће и када то зажели?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Златна чаша склизне с руба изнад стола сјане дуга. Строп се круни, сени круже. То се негде смиче уже. Лудња ли је или збиља: ваза, окно, стручак смиља, иза неба детелина, грах у цвету, чуда ина, и

Палеж! Похара! Гори намастир у метатези. Радосно словце крепког тропара плакаће негде о ломној брези. Чује се кашаљ, тежак, хроничан уљаник тутњи, параноичан.

Још котрљ чујем, мученице жута, а здела наша негде труне, хлапи, док јесен капље. - Бескућница зјапи и горко пече она прљут љута низ коју бурић дао се у Дрину...

) Сваки је кутак колерин одмор, жариште куге, могући Содом. Руше се с дажда, негде за Гомор, секунд, минута, одломка одлом. Трудничке шпиље вратима шкрипе: завија свевук с бодеж-кадифе.

(Зането радан дактило-трохеј расклапа разбој, празни колица уморних дана.) - Негде нас одвеј, пахуљо шумна, врати нам лица. Голи, и празни, крећемо кротко, основе друге Божија потко!

Утрином стрњик расплине Слова и сомнабулно невин лелуја, па се ни крвник, притајен негде, не лаћа пера, топле бодљике, жедно што цвили, но скрајнут чека да Калòпера, на пример овца, чедно измили међу

Октóбар пали брегове Баната. Лековит жамор, који поглед питом: тренутак лета узрелог над ритом. Дежура негде Мајстор без алата да срцем слуша тајни језик Оца, док окном зукти изгубница оса. Октóбар пали брегове Баната.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Сврака ме и сад по свијету тражи А гдје се кријем — ти јој не кажи. ЦРВЕНИ ВРАБАЦ За шумом тајном, чаробном, негде у крају незнаном, Црвени Врабац има дом.

„Грррр, куд журиш, кажи-дер ловцу; можда си, негде, пронашла овцу?“ „Идем да дознам лија све дува — зашто јеж кућу толико чува.“ „Ех, кућа, трице!

Дивља се свиња у њојзи бања, поспано шкиљи и — јело сања. „Хр-њи, јунаци, сумњива трка, негде се ваљда, боговски крка?!

Весело момци, дигните главе, ведар сам, ево, и ја, ако су овде магла и туга, негде нам сунце сија. Негде у свету све је зелено, а сутра к вама пролећа ено.

Весело момци, дигните главе, ведар сам, ево, и ја, ако су овде магла и туга, негде нам сунце сија. Негде у свету све је зелено, а сутра к вама пролећа ено.

Негде у свету све је зелено, а сутра к вама пролећа ено. Кад ваша поља завије зима, негде је лето, знај, мислите онда на цветне даљи, на сунчан јужни крај.

Кад би нам тога казала пола, била би пуна четвора кола. Негде, на пример, на старом газу заглиби турски топ, а након тога, столећа другог, упаде пијан поп.

“ И ту се деда за леђа прими, застаде часком па ће ти рећи: „И ја сам, канда, уморан мало, ваљаће негде зеричак лећи.

Шума малена тананих бреза просипа шапат речит, а тамо негде, кроз росну траву, промаче Жућа вечит. ВИДРАН ВИДРИЋ Ветар је свуноћ причао с врбом, пустињом неба месец пловио,

спреман дечак основац, не пије вино, не воли новац, шећерне ствари његов су сектор, зато би радо био директор негде у селу или у граду, а у фабрици за чоколаду. Једина мана — признајем грешан — много сам јешан!

Да си тамо скитарио, ти би — стомак покварио.“ НАЈБОЉИ ДЕЧАК Године прошле, негде у мају, изгубих дечка, добро га знају, најбољи беше у нашем крају.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Изнад мене се чују журни кораци, отварају се врата негде у дну горњег ходничића и топла, радосна светлост расипа се на све стране.

— Тамо можете много научити. — Како не! Кад одслужим војску, мислим да ћу негде у вароши моћи служити као лакеј. — Свиђа вам се та служба? — Врло је тешко бити добар лакеј. — Добро, Васкес.

Шта је тај градић? То је сасвим далеко, у лево од Монт Паланкиноса. Како да га нисам видео за време дана, негде, у другом плану иза првих брегова!

Али зашто не пођу да виде шта се догађа? Чујем, затим, такође људске гласове, негде иза кућа да се, као папрати уз високо дрво које чупају елементи, скупљају и пузају уз велико, страховито крештање.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Више нису имале шта да раде у земаљској пустоши, а ми смо осећали да силазимо негде испод нивоа земље, у вршкове траве подземних ватара полуохлађених ваздухом који ми живи још морамо да дишемо.

Апокалипса збиља није стипса нема више завета уговора ни прстенске везе сви који су некад и негде рекли једно не долазе да нас подсете да су били у праву Престају постови престају молитве монаха укида се и строги

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ГИНА: То што ти кажем! САРКА: Вала, неће ми га мајци отети па макар се рвали. Је л' рече да су Агатон и Симка тамо негде? ГИНА: Тамо, дабоме!

АГАТОН: Ама, чекај, брате! Ја то износим више онако, као предлог. После можемо разговарати о томе, па негде скресати, а негде и додати погдешто. Будите само стрпљиви! ВИДА: Па 'ајде да чујемо даље.

Ја то износим више онако, као предлог. После можемо разговарати о томе, па негде скресати, а негде и додати погдешто. Будите само стрпљиви! ВИДА: Па 'ајде да чујемо даље.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Склапао сам очи. Још један дубок удисај и тело као да обамре... Негде је лануо пас. Као да чујем зричка; онда је умукао, па опет затреперио његов шум, али то као да није био шум, већ звук,

Отпратиће пролазника погледом, не дуго, а одмах затим окренуће леђа, па ће набити кабаницу, загледати се негде у даљину и тако ће сатима остати. За једно кратко време звуци се нису чули...

Ако има здраве очи, а нема једну ногу, стави га негде у заседу и подај му митраљез... — А шта ћемо са оним „цвећкама“... зараженим?

Помислих да их је Траило приликом намештања шатора негде склонио, те га узгред упитах где ми је оставио шињел и чутурицу.

Паде ми у очи само један црномањасти, тамо негде на левом крилу, са опуштеном доњом усном и отвореним устима, како равнодушно гледа испред себе, као да дрема.

Наскоро се узмуваше око суседне батерије. Разлеже се команда и људи као да се следише. Сви зуримо негде на десну страну. Само коњи машу реповима и трупкају ногама.

Копите коња су трупкале дижући облаке прашине, и цела „кавалкада“ заустави се тамо негде на левом крилу, код суседне батерије. Дуго смо чекали док је стигао до нас.

„повечерје“... Морало се раније лећи. Жмиркале су звезде и шкиљили варошки фењери, када су војници устали. У даљини негде крекетале су жабе, а зричак је и дале безбрижно зрикао и подсећао на она времена када се лешкарило на трави, сањарило

Само, још једино Петар нишанџија није могао да преболи. Држећи се за штит топа, ишао је тако, блудећи погледом негде у даљину, И мислио на жену и своје село.

Само су још официри тихо разговарали и зурили у мрачан хоризонт, тамо негде према Сави, где су се с времена на време видели кратки одблесци топовске паљбе, као сијавице при сушном времену.

Људи су потрчкавали да у мраку не изгубе везу, а муниција у фишеклијама је клопарала. Застадосмо... Негде је загушило. Чујемо како треба пропустити сељачка кола, са избеглицама.

Једино је Танасије безбрижан, објахао лафет и заглабао клип куваног кукуруза који је дигао негде уз пут. Потпоручник Александар ми приђе и прича како нигде није видео лепшег народа него овде. —...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом. Ви сте ми тако познати. — Учили смо гимназију заједно..

И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.

Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.

Али да знаш само шта сам измислио... Слушај ! Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби... Тражићу негде па граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и...

Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту. Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

БЛАГОЈЕ: Само ти слути! ЈЕЛИСАВЕТА: Знаш ли где је Филип? ВАСИЛИЈЕ: Можда негде пробада Полонија, можда броји талире... Откуд знам! ЈЕЛИСАВЕТА: Да опет, будала, негде нешто не забрља?

ВАСИЛИЈЕ: Можда негде пробада Полонија, можда броји талире... Откуд знам! ЈЕЛИСАВЕТА: Да опет, будала, негде нешто не забрља? ГИНА: Да ми је знати због чега ли је пуцало! ВАСИЛИЈЕ: Ви се нисте нимало уплашили?

БЛАГОЈЕ: Знам само да је био машингевер! СИМКА: Као да је у центру. БЛАГОЈЕ: Биће да је негде између Фото Лазића и КњиЖаре Дебељевић. СИМКА: Досад је обично пуцало ноћу... А Гина стрепи због Секуле?

(Прилази кориту и наставља да пере веш) БЛАГОЈЕ: Биће да се то негде гладно напило! СИМКА: Шта да пије, кад нема шта ни да једе? БЛАГОЈЕ: Нисам ни слово разумео!

ГИНА: Ја сам моје очи одавно исплакала! И остави ту флашу, кад ти кажем! Треба још негде пијан нешто да излајеш! БЛАГОЈЕ: Ја, за разлику од тебе, владам собом! И знам шта говорим!

ВАСИЛИЈЕ: Све. ЈЕЛИСАВЕТА: Несрећни Филип! СОФИЈА: Зна ли се где је сахрањен? СИМКА: Вероватно негде у Крчагову. Данас све бацају у масовне гробнице, полију кречом и утабају! СОФИЈА: Значи, никад му неће пронаћи гроб!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Смрт моја зависи од певања тица, а немам ја дома, ни имена. Далеко негде стоје вите јеле, снежна лица, ради њих ми је, мајко, драго да си потиштена.

камења и неба пашће, криком, у завејане, младе јеле, и посуће им крила, дахом нашим, што ће се следити у звезде, негде... где нисам био... и где ниси била.

Рекао сам ти цвет један лак испуниће твоје мисли. Све осмехе који су од бола свисли, сачуваће зрак негде у даљини. О ничег нек те није жао. Зато сам ти ту мисао дао тужној голој и белој, невеселој.

А раге мокре парове вуку, у колима, ко у мртвачком сандуку, што шкрипи. Да ниси сад негде насмејана, богата и расејана, где смех ври? О, немој да си топла, цветна, О, не буди, не буди сретна, бар ти ми, ти.

Помислимо: како су тихи, снежни врхови Урала. Растужи ли нас какав бледи лик, што га изгубисмо једно вече, знамо да, негде, неки поток, место њега, румено тече!

СТЕЊЕ Данас сам био тако весео! А сад? Гле, једва дишем, са осмехом мутним, уморно. Далеко, негде, иза шкотских обала, диже се, из мора, модро стење, тако грдно, тако пусто, суморно. Ја га се сетих! Ја га видим!

Моја баба, Јула, отхранила је мог оца ваљушцима од црнога брашна. „Далеко ми је Банат, црна кошуља!“ – каже, негде, Јакшић. Поп Мита је имао три сина и две кћери.

Први ми се последњи пут јавио пре првог светског рата, са Експортне академије у Келну, а чуо сам да је био негде у Индонезији, после рата, тренер коња. Његов отац имао је комплетно мађарско и енглеско издање Шекспира.

Био се оженио ћерком проте у Смедереву и био је срески начелник негде у Нишу. Био је неконформист, и влада, и радикална партија, гонили су га, тако да је сваки час губио службу.

У тој нади сам се преварио. „Надо моја, ваљда ниси пена?“ каже негде Бранко. А полицијски писар Никољче у Београду: „Неки Бранко, да одмах у полицију дође!

Међутим, тај критичар се није био задовољио тиме. Он је тврдио да сам се ја против тих светиња бунио тамо негде око године 1916. Хтео је да каже да сам Аустрији служио. Имао је право. Читалац је видео како.

Помислих: гле, како никаквих веза нема у свету. Ето, тај мој друг волео је ту жену, а она је остала негде далеко у некој завејаној кући, сама, у Тоболску. Ништа не може да се задржи. И ја, куд све нисам ишао.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Где је и кад је ово било, то се, мислим, не тиче ни вас, ни мене. Главно је да ви мени верујете да је ово било негде и некад у неком крају, а то је доста.

мало-помало, ослободих се те страшне заблуде, и сад тврдо верујем да је све ово што ћу сад причати било и морало бити негде и некад, и да ја то никад и ни на који начин нисам ни могао измислити.

Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је

” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан! Хууу!...

Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па

Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави. Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. — Штета, млад човек! — говорили су. — Па и није био рђав човек.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули. Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају од

»После Аркадија... нема Луксембуршке династије. Каква Луксембуршка династија? Ње нема у Византији; она је тамо негде... та, ко ће то знати, и шта ме се то тиче... Главно је: после Аркадија«... — Дакле?

то је тако нешто нејасно, тамно, непознато... У осталом, само то име није му непознато; он се сећа да га је негде чуо и можда чак и прочитао, али с којим народом и догађајем стоји у свези — то није у стању ни из далека да одреди.

Један радник провуче празна кола од пртљага, остави их тамо негде међу шинама па га нестаде... »Кажем ја њој, мисли Живко ходајући, да се не креће по оваквом времену.

Само му пред очима пролећу неки светлаци и у мислима стоје само они, његови најмилији, који тамо негде у равном пољу на овој студени, можда леже размрскани, побијени, мртви. »Шта је ово ?... Не може бити!

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Па она сад каже: досадило јој, и отишла од мене, као да ће негде наћи боље. Него тако, женска памет! Па отишла право у адвоката, те твој господин тужи мене за тешку повреду и сад ме

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко. Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Улица је пуста одавде до Тахита. То је време кад се чак и трамваји негде скрасе И кад беспослени ветар по вртовима скита. Ногу пред ногу, па све преда се.. Изгледа, нечега сећа се...

Које укршта хитро, све хитрије; До подне обигра све биртије, Поздрави ленштине најзнаменитије, Распита се да се негде није Догодило какво важно збитије...

Сретнем ли га негде, пре подне, Из главе ми оду мисли незгодне: Да, вредело је доћи у свет Да се с њиме доживи сусрет!

Ал чини ми се да знам шта му је: Заљубљен је, тако ми Бога, Иако ни сам не знам у кога! Јер има негде једна мачка, Светла и добра ко играчка, Са очима ко два маслачка, Ах, тако ломна, и слабачка, Чиста ко љубав прва,

Јер има негде једна мачка... БАЛАДА О ОДБЕГЛОМ МАЧОРУ Децо, тужан сам да би ми срце могло пући: Седам је година један

по ивици Шуме мичу се клизави свици — Звездани инсекти, пуноглави, Петролејске сузе у трави; Попац, на стази, ту негде, слева, Наизменце са собом пева; Док рој комараца изнад мог дома Лебди као нацрт атома.

Врба је по природи упорна и задрта: Чим негде осети воду, сама се крај ње нацрта. А кад се једном крај баре ил крај реке намести, Више се не миче, ко Вацлав са

Да ми је препливати Студеницу Да украдем једну лубеницу! Отрчао бих негде у гору, Појео бих јој чак И кору! ДИЊЕ Из детелине ледене, сиње виркају лубенице и с њима диње; затегла

прелива дуња; тај сјај: све месечине у њ се слише, сјај, ал и мирис, јоште више, који нас, увек изнова, сећа да негде — ван земље — постоји срећа, и да смо, пре но што смо на земљу пали, све већ видели и све знали.

Лева, на улици, горко пати: Не уме кући да се врати; И десну чека крај неславан: Забациће је негде на таван. Пазите, зато, на рукавице — Не растављајте најбоље другарице. ОЛОВКА Давно је било.

Док не цикнуше: „Ко то?” „Шта то?” Заглибивши се, целе, у блато. ФУРУНИЦА ЈОГУНИЦА Негде, у најмањој од свих улица, У радњи лимара Петра Бобоша, Дуго је живела једна фуруница, Фуруница не већа од добоша.

” Пођох у град, у најмању улицу, Са уштеђевином од десет динара, Решен да негде купим фуруницу. Тако натрапах на старог лимара. — Молим, имате ли какву фуруницу? — Како да не! Ево! Најмања.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Скуп— љен је драгоцен материјал који је све више доводио Шмита, до уверења да плодиште јегуља треба тражити негде у близини Саргаског Мора.

Дошло се доста брзо до поузданог закључка да се европске и америчке јегуље плоде негде у Атлантском Океану, северозападно од Азорских острва, почевши од којих је био загубљен траг одраслим јегуљама које су

Све су оне имале испод 30 милиметара дужине, што је потврђивало закључак да се негде на томе океанском простору морају налазити плодишта јегуље.

Песници су прихватили ту идеју и створило поетску легенду о бродоломцу који вечито плива по океанским дубинама, негде између површине и дна мора, не могући никуд, док траје света и века, стићи на дно.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ДРАГИМ ПОКОЈНИЦИМА Верујем да негде ван нашега круга, Ван граница земље кржљаве и сиве, Под вечитим сјајем непрегледних дуга, Ваше драге душе као некад

спрема, Па док из даљине грми градска јека И забаве пусте што низе човека, И бучно веселе тајанствено хуји, Запеваће негде скривени славуји, И природа цела зашумеће страсно, И пола, и горе, и баште, и врти, Све што у њој живи поздравиће

Тишина. Само, тужно и очајно, Јеца ко дете циганско ћемане. И докле песма полагано трне И тоне негде, невешта и бона, Старинска песма многих милиона И док по небу круже сенке црне, Ето се буде из прошлости голе Спомени

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао он тада не би звао њега, сина, већ њу, матер. — Чу ли за онога?

да ће их он сасвим напустити, ако не јавно а оно бар тајно; да ће, никако не долазећи к њима и не јављајући се, тамо негде свршити, чак и навлаш, и насилном смрћу умрети, да би тиме и пред њима и пред светом забашурио праву истину...

Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била. Из њива и башта допирао мирис труле траве и корења. Тамо негде далеко, око реке, чуло се шуштање воде и по који цвркут пробуђених тица.

није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде | у дворишту, него, отварајући крила, а од страха не знајући шта да говори, он поче коњу: — О, алат! Ја, алат!

они били опшивени новом, скупоценом поставом, док остала леђа изнутра, цела постава, сва је била стара, масна; па чак негде и без поставе са поиспадалим памуком.

Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са

Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора. Све постаде мекше, топлије и утутканије. Цела кућа доби други изглед.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ни дах поћи није пирн’о. Ти не мораш, као мати, У тој тами Бдити, знати Да смо сами, да смо сами. Јер се негде бој сад бије, Пушке праште, Крв се лије За ловоре славе таште.

Сваки од њих ноћас стаће, Прстом ледним Закуцаће На вратима тужним једним. Јер се негде бој сад бије, Пушке праште, Крв се лије За ловоре славе таште.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Ти си то негде украо.” Најпосле отац да би их умирио, рече им: „Знате ли шта? Идите још један пут у свет, па који донесе ланац да се

ње златан ланац, они се сви удиве, па старија браћа скоче нањ, готово да га убију: „Ти ћеш нашу кућу оборити, ти си то негде украо.

У толикој старости живећи, усни једну ноћ, да има негде у свету некаки град, и у томе граду да има један студенац, па да му је воде из онога студенца да се окупа и умије, да

иде, стане смерно и жалостиво казивати све по реду, како има оца стара и слепа и глуха, и како му је отац уснио да има негде у неком граду студенац, и да би се помладио, и да би опет чуо и видео да му је воде из њега, да се окупа и умије; и

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

СЛИКА 119 ВИИ СЛИКА 138 ЧУДО У „ШАРГАНУ” ЛИЦА ИКОНИЈА, власница приватне кафане „Шарган”, негде на београдској периферији; удовица, држећа, у свему искусна ГОСПАВА, држи радњу за отварање рупица; у слободном

И то догурала све до четвртог месеца! ЦМИЉА: То је Бога ми прилично касно! СКИТНИЦА: Уапсе ме баш негде пред венчање. Принципијелно неслагање, таква су била времена. Добио седамнес месеци, одлежо петнес.

ЦМИЉА: Јесу га барем уватили? ЈАГОДА: Немоте да сте наивни! Префригано је то! Здимио, и то негде Карађорђевом, па Сремском. Упамтила сам му лице за цео живот! Овако ми се урезо! Свака црта! Маркантан!

Заринглаш се трипут, па опет ниси сигурна! Да није било света и милиције, сад би вам ја пливала негде у Дунаву, силована и задављена! (Излази) ЦМИЉА: Како ћу ја ноћас по мраку сама до Репишта?

ТАНАСКО: Госкапетане! Овај што прође много ми изгледа познат! Ја канда сам га већ негде некад видео... МАНОЈЛО: Не прекидај ме, видиш да рекогносцирам! Качаник, Врање, Вучје, Габровац, Сталаћ...

СКИТНИЦА:: Само да се поздравим, путујем ноћас. ИКОНИЈА: Опет негде да тражиш Вукосаву? СКИТНИЦА: Диго сам ја руке од Вукосаве! ИКОНИЈА: Не могу да се начудим како те прошло!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Бог и[х] знао откуд изничу и произлазе; ваља да се и они, зар, негде плоде. Лете један за другим као гаврани, пак све истражују гди је ко умро; ни на оном свету душа човекова од њи[х] с

Како је њему одвећ мило много читање, он задуго у [Х]опову места неће згријати.” Ја сам међу множеством у сали негде у бужаку стајао и слушао ово говорење. Нисам се могао начудити што је овим људма. И митрополит исте памети мога старца!

У Котари, негде око Надина, намера ме намери на неког Спиридона Торбицу Драговићанина. „’Ајде, крашани“, рече | ми, „са мном у Плавно.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Низ тебе сав крвари Медвед са венцем од иња И слепе слонови стари. Препун си змија, мајмуна. Док негде у дну тек тиња У сетном сну златна куна. НИТИ Једном нас ту, где нас има, Неће бити.

У густи снег? У пусти врт? Пасти у меки болесни сан Као на смет, под лед, у смрт? Куда побећи са овог дна? Високо негде? Још дубље? Где? Ево већ тешке руке сна Прибијају те коцем за тле.

КУЛА НА ПЕСКУ Није ли касно (сати јутра иду) Додати опет неку реч тој хрпи Речи, што лежи одавно у крпи Корица, негде на рафу, у зиду?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Често би ноћу заплакала у бризи за њим што је негде далеко у свету, туђем и мрском, у свету друге вере и другог говора, мислећи да је гладан, болестан, кад зиме дођу да

У овој крчевини смирио се негде и мој деда. Лука Дошљак. У Београду, на гробљу, и ја ћу бити дошљак. На средини гробља стаде, као уморен тискањем кроз

“ Нећеш више. Кафана је била пуна црних шубара кроз које је он пропадао негде дуго, дуго, па је грмнуо из тог меког црнила: „Нисмо ми пријатељи! После избора оџак ћу да ти претурим!

Кров свој да имам. Па да негде жену нађем. Откако сам се родио, спавам сам. Право је да и мене неко угреје. Ради тога служим.

Истукао је зато што није могао да јој каже. Она ће, сигурно, с њим, сада, док је он овде. Наћи ће се они негде. Зашто је није убио? Тако би се све свршило. Па се свукао и легао у кревет. Смирио се. Боли га... глава.

Врисак је замукао негде у корену дојки. Једном руком сусретао је кратке замахе њене срџбе што је јачи, а другом јурио по топлој и косој

Стегну вилице, као да се буди негде где није заспао. Сам. У празној ћелији. Ћелија је у њему сада, углављена између ребара, налегла на стомак и притиснута

Кучићи су јој и хлеб јели и воду локали. Кад крџалије побацаше коле с људима негде да нико није знао где, она је два дана луњала за гробом, па, како га није нашла, вратила се и села крај рупе што

Кад дорастох да се на коња попнем, он ми исприча да ми је мати од жалости за оцем полудела и изгубила се негде. Нико ми није рекао где јој је гроб, а ја се нисам ни распитивао.

Биће нешто и за сељачки свет. Брже од књажева, поче власт да се мења. Људи ни овамо, ни онамо. А негде се мора. Сад си горе, па си доле, данас јеси, а сутра те нико не пита.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Имам леву! — дечак стисну зубе и настави да деле све Док се на источном рубу неба не јави месец. Негде пред зору мајци се учини да дечак са неким разговара. — Не даш се? — свађао се с неким кога она није могла да види.

А онда дођи по њега! — патуљак се насмеја, али тако тихо да се дечаку учини да је ветар прошао кроз траве или негде у даљини зажуборио поток. — Више никада нећеш бити гладан! — као кап росе патуљак склизну у папрат и нестаде.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Полако је одлазио из себе а свуда је била светлост. Опет је лебдео и као да је, негде испод, видео капију једног града. Оцећао је да је ту капију, некад, познавао и осећао је да му је, некад, значила.

остаје само кожа, сува и нестрпљива под жмарцима, остану и запети мишићи, у дослуху са оном напетошћу која је сва негде унутра.

Ту где је сада његова улица, негде близу раскршћа Симине и Добрачине, још не на стрмини, Добрача је застао, сам, у дворишту рабатне турске куће.

даље је препознавао: седео је на улазу у нечију стају, прсти су му дотицали сламу, овлажену и присну, овце су биле ту негде, на чакшире, просењене на коленима, падала је топлота.

Увек у путу а слуха изоштреног за промену, очекивао је да ће, бар негде, открити преимућство друкчијих моћи. Али, не: као да су сви које је сусретао били сатерани у исти страх са много

су оптужени да су у аустроугарској монархији припремали устанак који је требало да избије у турској империји, истина негде на дну, у Грчкој. Били су оптужени за велеиздају а Европа се занимала.

Друго: да су затвореници у Кули провели готово месец и по дана иако ниједан дан више нису видели. И треће: да су негде пред крај јуна, који је те године био прозрачнији него икад, сви поубијани ноћу, изненада, брзо и тајно.

Светлосни трептај је узмицао али не натраг, ка њој, него негде поред, у провалију. Милош је гледао Љубицу, а она је осећала да је не види: или јој се то само причињавало?

Није била сигурна ни коме је она, осим својој деци, пријатељ. Негде сасвим далеко била су остала она времена кад су сви они, око Милоша, били повезани чистијим поверењем.

што се, после пропасти Првог устанка, надвила над Србију, Милош је предложио Љубици да је, са децом и мајком, склони негде на страну а он ће остати, сам, да хајдукује.

Постао је свестан те сенке кад су га први пут, негде крајем септембра, извезли на излет у Кошутњак, до Хајдучке чесме, и кад је угледао воду што истиче испод зеленила свег

Сви су га одговарали од тог лудог наума, али је он слушао у себи изазове неизвесности: морао је да хита, негде га је у тој белини, предосећао је, чекала нека порука.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

небо распаљено сија, и црвени река од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија Из црне шуме старих четинара. Негде далеко чује се где хукти Воденички точак промуклијем гласом, Ал' над долинама док још небо букти, Цвет водени већ је

Опет једно вече... И мени се чини, Негде далеко, преко трију мора, При заласку сунца, у првој тишини, Тужна у сенци смарагдових гора, Бледа као чежња,

Само, - у тмини, полумраку ледном Види се негде слаби зрачак плама у тихој вили. У прозору једном, Кроз вреже ружа, и за завесама, То гори светлост.

В. Илић ЛВИИИ СОК У широком хладу палмине лепезе Лежи лепа Наксис. Подне је врх Нила. Јато ласта негде преврће и везе; И ваздухом топлим разлеће се свила. Нил прастари, зелен, с изнемоглим дахом, Одилази тромо.

Па док из даљине грми градска јека, И забаве пусте што низе човека, И бучно весеље тајанствено хуји, запеваће негде скривени славуји И природа цела зашумеће страсно, И поља, и горе, и баште, и врти Све што у њој живи поздравиће

Трава пуна росе... Тужно стоје врбе изнад воде мутне, Хладни ветри мрсе зелене им косе. На западу негде полумртав блеска Угашеног дана задњи бледи пламен.

Дучић ЛXXXВИИИ САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно; Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби - с топола се расу Задње мртво лишће.

Пучину гледам неба бистру, плаву, Док ранâ пчела негде близу зуји. А сунце лије, точи зраке вреле; Под жаром им, ја сањам усред јаве; И пред собом већ слутим воћке зреле, И

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Сместих свој реципијенат у четврти спрат и понових свој опит. Овога пута вода се не попе до рецепијента, но застаде негде у цеви“. „До које се висине она попела у цеви?

То мора да је било негде у Бечу! Расклопих план те вароши, како је она изгледала у добу моје младости. И заиста, у њеном трећем кварталу

„Стварна истина“, одговорих му, „лежи, као обично, негде у средини. Док су Језуите господариле нашим школама, био је и наш Универзитет у неким наукама врло назадњачки, али

Очекивао сам да ћу њено решење пронаћи негде у архиву Земљине историје. Почех да га претурам и тек онда јасно увидех како је тај архив непотпун, сличан књизи из

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И не само рукопис него сам погађао унапред и саму садржину писма. У Вујановцу, једној малој окружној вароши негде доле, имам најбољег друга из детињства, младости и ратова који ме, не знам већ по који пут, позива да му одем у госте.

А после, сваки оде на своју страну, сем кума коме воз беше умакао Док се негде бавио. Ох, а неколико тренутака затим, кад сам се нашао сам у купеу воза који ме је носио за Београд, сећам се како

Ајд' реците сами. У свакој кући официр, је л' те? Једна кућа, брате. Стâри поспе, деца поспе, а негде је и без деце, нема говора. Ту ти је једини Господ Бог сведок.

окопилила се и цео свет зна да је апотекарово; и он се сад жени другом; а кад је полиција дошла да тражи дете што је негде бачено она лично служи полицију кафом, смеје се и занима с полицијом. Па и власти нису као некад, нема говора“...

— А напољу ветар бесан, луд. Мислио сам, подићи ће и однети и мене и амбар и цело Сланце, и бацити нас тамо негде преко Дунава, на аустријску страну.

— А-ла! — Учинило ми се, господо, да сам пао негде кроз патос, у подрум, амбис, пакао, шта ли, и тек кад ме она позва: „Пођи“, па лагано, на прстима, изађе из собе, ја

поглед судари са пакосним командантовим погледом ја видех мога Бога, ја сам био начисто да ћу колико сутра заглавити негде пешачки ров. Ни помислити нисам смео да изађем за сељанком. И тако прође ноћ у највећим мукама.

опомену звекет гвожђа на ногама и онда се наједанпут сруши у немоћном бесу, па обамро клону и осети како опет тоне негде доле у мрачни бездан пун магловитих, замршених слика.

А кад је опет нешто свануло у свести његовој, ћелија није била сасвим мрачна и свитање јутра гонило је негде ужасне ноћне визије.

одобравао и говорио за њим и казао да познаје, него шта, све оне бестидне учеснике, а да је оног означеног дана био негде око парламента скривен и очекивао резултат те да, у случају промашеног атентата, сам, баш он лично, Петроније Свилар,

па се страшним треском сломила и он као пао, стропоштао се и углавио угодно између две греде и тако уклештен остао негде доле, дубоко, у понору, сам, али у пријатном неком осећању и угодности.

Онда је наједанпут угледао доле, негде на дну вароши, велике оџаке фабрика и инстинктивно тамо појурио. А хучна река оног света остала је за њим, бучала,

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.

Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу,

Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. — Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. — Од муке, мој старче, није од залуднице.

Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно. А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је

— Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. — Хоће ли сви право овамо?

— Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. — Па шта ћеш ти за то време да радиш? — Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. — А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... — Стој !

— Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... У тај мах нешто шушну више њихове главе. Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу

Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... — Шта ћемо сад?

Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати.

На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена.

Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо. Морао се негде одморити. После краћега двоумљења оде к Јову.

— Бадава, своје па своје! — Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао... Нисам знао како је то необично.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад јунак срете овога човека, замоли га да га негде сакрије, јер га неко гони. Овај ни пет ни шест, одреши широке чакшире, па га сакри у њих.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Где нема зала. Са заносом неким Ја често идем из тужних долина Негде, далеко, са звуцима меким, И ту смо срећни ја и виолина.

Ваздух мокар пао. Неба нигде нема. Можда је пропало. Елементи страсти негде се још боре. Можда је и сунце ропства нам допало. Знам, тог јутра земљи није било зоре.

А небо узеле планине облака, И ничег над главом до литица голи'? Кроз ноћ глас пригушен креће се из мрака: То се негде робље за нас Богу моли.

тама шири и по њој се крећу Неке сенке што се, устремљене, нагле И прилазе, вуку, у поворци слећу; Не види се ништа, негде носе магле. И, костију, крви к'о да сада неста! К'о да све ишчезе неосетно мину! Зар ничега нема?

Све се досад преживело. Нема више Ни времена ни потребе да се страда. И док негде страшно лију тешке кише, Сад судбина, као мајка, са мном влада. И сад ми је добро, тихо, и све тише.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Знао сам да ћу страдати ако не успем. Сада сам осетио да је битка добијена. Негде дубоко у свести налазило се решење, али још нисам могао да нађем начин да га изразим.

слику свога драгог пријатеља, под условима за њега врло чудним, пошто га је само мало раније срео на улици или видео негде његову фотографију.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Велики Медвед, Северњача и Млечни Пут су нам служили као компас. Знали смо такође да негде дубоко у ноћи, када чујемо слабачак звук црквених звона у румунском насељу, око четири миље источно од нас, преко

Кристијан је још био у Кливленду, али ме његов отац дочека раширених руку и обећа да ће ми негде наћи посао. Није прошло ни недељу дана а он ме запосли у познатој Творници двопека у улици Кортланд.

Али једног дана Фред стаде на ”луди камен”, ожени се и изроди много деце, негде у Џерси Ситиу. - Данас је - настави Џим - Фред по својој памети на оној истој позицији на којој је био и пре дванаест

Ближио се летњи распуст 1879. године. Знао сам да ће сви моји пријатељи са Академије у Њујорку и из Бруклина отићи негде у унутрашњост. Није било никаквих разлоп да остајем у Бруклину, осим мојих обавеза према добром доктору Шепарду.

уверавали да је сада сувише касно очекивати да ћу наћи место за становање у неком колеџу и да смештај треба да тражим негде у граду, најмање за једну школску годину.

Мекмиленова колиба била је веома скромна кућа која се налазила негде на пола пута између Кориа и врха планине Гоут Фел Маунтин, највишег врха на острву Арањ.

- Да ли си икад видео скромнијег, мисаонијег и продуховљенијег човека негде на свету? - упитао ме је Никола. Ја сам му признао да нисам. - Онда престани да говориш о пруској надмености!

На једном од ових састанака, негде крајем 1887. године, присуствовало је много научних дивова универзитета и Хелмхолц је био председник.

Пре тога, теорија је у свој комплетности постојала, али се налазила негде на висини, на небеским висинама Фарадеја и Максвела.

Истина природних наука није хладна уколико ваша душа и срце то нису. Негде у свакој чињеници природних наука постоји жар који ћемо осетити ако правилно разумемо поруку која нам се открива.

Ћипико, Иво - Приповетке

Наједном ветар плахо ду'ну и подиже хартију и друго смеће. Оно шушти и котрља се док се негде у заклоницу не увуче и смири.

Звиждук и шуштање гдекојег сухог листа губи се негде у висини, праћен тугаљивим хуком ноћног ветра што чак до срца допире.

Кад је напољу ведро, назиру свјетлију зраку што одозго с прозора к њима долази да им навијести да је над њима негде јавило се сунце и — жеља их за њим вуче.

Ма само да ми га је видјети! — закључи и, побојавши се кише, обазираше се уоколо да се негде заклони. А било је и вријеме, јер над пучином и копном паде рани јесењи сутон, врхови посурише, а у дубравама већ је

Па пучина негде пространа, пуста, негде тесна као река из које као да ничу острва, школи...И пусти рати задрти у море, окићени белим

Па пучина негде пространа, пуста, негде тесна као река из које као да ничу острва, школи...И пусти рати задрти у море, окићени белим песком, пеном....

Девојка сврне погледом другамо. Чињаше јој се као да се пробудила иза сна и сада гледа оно што је у сну негде гледала.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

„Песник је син хармоније“, а онда одмах додаје: „њему је дато да игра неку улогу у светској култури“. Ту је негде и већма узвик и жеља но што је гола констатација Андреја Белог: „Сва култура је израсла из песама и игара“.

У Енциклопедији ликовних умјетности загребачкога Лексикографског завода истиче се тако да су се негде од петога века после Христовог рођења уз разумљиво поштовање икона почеле ширити и – очито се мисли да су неразумне –

Прекида, дисконтинуитета негде има мање, негде више. Српска књижевност има у свом развоју врло оштре ломове и дуготрајне прекиде.

Прекида, дисконтинуитета негде има мање, негде више. Српска књижевност има у свом развоју врло оштре ломове и дуготрајне прекиде.

јула 1820. г., у седам часова изјутра, полазила из Беча за Земун, и свакако да ју је у то време и негде на томе путу и забележио; песми је наслов накнадно дао, а штампао је у стиху 6: А звездама м. Звездама се.

као да су голети, „ужасним збиљама“ у којима се живи: Очи ће ти заувек остати заражене Ужасним збиљама које си негде живео, И којима ћеш опет пошумити Све провалије сна, Још пре рођења – залуд за спас твој – од бескраја обнажене.

Ту негде и започиње нови језик поезије. Тај језик очито измиче појмовноме схематизму који време строго дели на прошлост, садашњо

Прекида, дисконтинуитета негде има мање, негде више“ – пише Петковић у завршници свога московског реферата: „Српска књижевност има у свом развоју

Прекида, дисконтинуитета негде има мање, негде више“ – пише Петковић у завршници свога московског реферата: „Српска књижевност има у свом развоју врло оштре ломове и

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Боље би било када би он пожурио да нам јави шта је ново. Али, дабоме, он се завукао негде у кафану. (Сети се.) Чекај... где су карте?...Ти си их синоћ размештала. ДАРА: Ето их у фиоци.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

поређани уз кућни зид једнако клече или леже: „Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње, и све се то спаја уједно, и све, као нешто живо, заједно са

Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних, а негде и напуклост и отвори од врата и прозора. Све постаде мекше, топлије и утутканије .

би се дало показати како се с краја на крај Дневника о Чарнојевићу кроз непосредно дату раван приповедања пробија - негде јасније, негде пригушеније - још једна раван.

како се с краја на крај Дневника о Чарнојевићу кроз непосредно дату раван приповедања пробија - негде јасније, негде пригушеније - још једна раван. Ова друга, да се послужимо просторном сликом, смештена је испод оне прве.

258 И за другог брата, Вука Исаковича, такође постоји симболичка веза између голубова (птица) и звезданих небеса: „Негде, као и тај сноп сјаја што је стајао на врху воћњака, изнад вароши , са звезданим небесима за собом, у тами кровова што

једним тајанственим осмехом”; (2) „Било јој је равнодушно да ли ће то, / на неки начин, / дознати чак и муж, / тамо, / негде, / далеко, / у свету”; (З) „Празно је дакле било, / пред њим, / заувек, / и узалудно, / за њим, / све што беше

Замислимо да су нам дате две овакве реченице: (1) „Било јој је равнодушно да ли ће то на неки начин тамо негде далеко у свету дознати чак и муж”; (2) „Било јој је равнодушно да ли ће то, на неки начин, дознати чак и муж, тамо,

далеко у свету дознати чак и муж”; (2) „Било јој је равнодушно да ли ће то, на неки начин, дознати чак и муж, тамо, негде, далеко, у свету”.

Све скупа узето отвара пут разноличним синтаксичким понављањима, која иначе налазимо - негде више, негде знатно мање - у свима врстама стихова, али не и у прози.

Све скупа узето отвара пут разноличним синтаксичким понављањима, која иначе налазимо - негде више, негде знатно мање - у свима врстама стихова, али не и у прози.

према почетку реченице (тачка рачунања је прирок „дознати): „Било јој је равнодушно да ли ће то на неки начин тамо негде далеко у свету дознати чак и муж”.

поредак био преокренуо овако: „Било јој је равнодушно да ли ће то, на неки начин, дознати чак и муж, / тамо, / негде, / далеко, / у свету”. Слично се може поступити и са првом наведеном реченицом.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Међутим намрштени харамбаша упре поглед изнад њих негде у даљину, па се дубоко замисли, а руком се играше са голим јатаганом, по изгледу само да нареди да му повију Спасу

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

где те песма оставила самог на врху Ловћена с челом пуним сунца, тамо где не постоји време, где једна светлост жута негде у висини чува отисак твога лица. Човече тајно феникс је једина истинска птица.

Мртва је а негде још траје дан, о ласте Сви мртви су заједно био си пун мрачних нада У пустињи си што у празној светлости расте док у

су сви први пут мртви иза последњег сунца О зашто смо тако сами и слаби и крти Док се земља окреће око своје смрти негде испод земље зри тишина зла Најзад сам довољно мртав ништа ме не боли Дрво се нагиње над заборавом нема шта да се

ИВ ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА Шта је то што се у дну песме крије Кад исти дар негде је јутро а негде ноћ мира? О даљино сна где југ влашиће свира Скриј ме од слепог камена који у небу бдије.

ИВ ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА Шта је то што се у дну песме крије Кад исти дар негде је јутро а негде ноћ мира? О даљино сна где југ влашиће свира Скриј ме од слепог камена који у небу бдије.

) Неиздвојен појавом још нико није Открио себе, свете, у твојим призорима Врати ми дан ако га негде још има Земљо поново непозната кад у лобањи легу се змије.

склопљеног ока где ни један цвет није узалудан нити измишљен она ми испере глас и смири га, песма без речи пошао сам негде а удаљавам се о водо Ти си глас птице после поноћи времена анђео с двоструким лицем и потаја далеко иза светлости

Краков, Станислав - КРИЛА

Седи мајор је играо санса са Душком и потпоручником Милованом. Овај је стао да претура по џеповима, и одједном — негде је близу грмнуло — са тргнутом руком излетела је и кутијица. Провидне, жуте капсуле се просуле по земљи.

Свако је у њему осећао будући делић себе. На све је пала ноћ и подерани покров лишћа. Било је тихо и чуло се како негде дале ко, далеко завија усамљени пас. Можда је и он био привиђење. Сви су били занесени, поспани и блиски смрти.

Тога је дана са сузама молио болничарку да га извини што су га тако са прљавим ногама донели. Био је рањен негде крај Црне Реке. Њих двојица су били сами у соби, јер су пуковника пре два дана послали у депо.

Њих двојица су били сами у соби, јер су пуковника пре два дана послали у депо. Једна сирена је пиштала негде далеко у ноћи.

И опет се сјајне елисе вртоглаво превртале. Ноћ је била хладна, те је по сасушеној трави било још иња. Тамо негде где је исток, небо је требало да се румени, али је свуда још било магле. Један се пилот сањиво протезао.

Снег је утирао траг прошле коморе са храном. Чуло се још како негде у магли лупају плехане канте са пексимитом, потом је ветар све односио. Свуда се белила огромна пустош планине и снега.

Петровић, Растко - АФРИКА

Швајцарац диже пушку и чека; светлост се одмах потом гаси, што је знак да је звер скренула свој правац кроз ноћ. Негде бескрајна гора у пламену, праћена праскањем дрвета и дерњавом птица што одлећу.

Нама би међутим било боле да заноћимо негде дале од реке, где није мочварно. Тако одлазимо у пусте колибе које су одређене за путнике, црне или ретко беле, које

Не узимам ниједног од наших слугу, који су до малочас прали рубље и који сад треба да се забаве негде у селу. Идем само са једним старцем и неким великим дераном, његовим сином, обојицом из Банфоре.

Шаљем једног од дерана да их негде добави. У суседној ћелији, го, покривен крпама, са лицем закопаним у сламу, растурених руку, скупљених ногу, као да

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ: А јеси л’ негде видео Часнога оца, седог Пајсија?... ИСАК: Видео, Али не више међу живима! На бедему се лаки ветрови Са седом

(Гласно.) Па, децо, псето кô и керуша, Са лајања су зубе губили! А то ће рећи: да су каури На турску правду негде ланули. И зато... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Бе, аферим, бабо! СТАНА: Зато им треба зубе вадити.

ГЛАВАШ: Чуо сам све И разумео куда нагињу Сулејманове ћуди смишљене... ХАСАН: И ово пише: „У Станоја се негде прикрила Војводе бившег ћерка једина, Па сад је тражи мати њезина“.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ја се опомињем да сам негде читао да оне под јесен у великим јатима... Ја га прекидох питањем: — Мислите ли ви, оче прото, да пред оном турском

Један турски топ с виса сваких десет минута шаље по једну гранату која увек прелети високо нада мном и удари тамо негде доле у поток.

— Јашите, јурите све у трку, нађите капетана Сировацког, он је негде око Шуматовца, подајте му ову записку и реците му, и помозите му да се наши батаљони што одступају од Пруговца задрже

бол за остављеним огњиштем, за милом породицом, за оним малим, гладним сиротанима, што су остали тамо далеко, далеко негде у Азији саморани, без оца, без родитеља. А ко је тога низама дотерао амо? Мислиш ваљда дошао је сам добровољно?

Черњајев је негде у Русији, и давно се већ утешио и за Србијом и за покојним капетаном Живаном. Комаров уређује своје новине у

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Све се тиша, све се мири, — Свет је канда сад још шири — А бескрајност у црнини Жели негде да одане, Па на моју душу пане, Ту пребледе, као да је Црна рани моћ, — Гледи на ме, оставља ме, — То се зове ноћ.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Тежак је био овај пут. А уза све напоре још је и ноћ. Пушке праште без прекида негде напред. Артиљерија повремено гађа и видимо засењујуће одблеске топова. Људи су ћутали.

На друго место где хоће. У рату се гине... Јест... Али, мислим, нема глупље смрти него кад те погоди залутали куршум негде у далекој позадини. Скинуо сам шлем са главе и држим га испред лица, и сваког часа очекујем кад ћу чути: дан!...

Застали смо да видимо где ли је заклон команданта пешачког батаљона. Мора бити негде ту око нас... Окренуо сам се случајно. Островско језеро... а још даље равница, над којом лебди прашина. Тргао сам се.

— Било је додуше неко мало померање, колико да се изравњамо. Али тукла нас бугарска артиљерија с бока, тамо негде од Старковог Гроба.

Можда су пошли и сад лутају по магли, те ће нам донети јело на којем се с прста ухватио лој. Или су негде пали, те просули јело. Али оно што је главно, донели су... Маказе за сечење жице.

Очекујем да дође неко да ме изнесе. Ослонио сам се мало на руке. Око мене лежали су непомични војници. А тамо лево, негде далеко преко бугарских ровова, грмели су топови... У неко доба ноћи зачуо сам нечије кораке. Позвао сам их полако.

Нигде нисам видео шајкаче. Истина, наиђох на једну војску тамо негде око Средоземног мора. Носили су енглеске увијаче, француско одело, јели су америчке конзерве и псовали страшно...

на Солунско поље, узе Господ на себе сподобије човека са дугом белом брадом и упути се према Могленским планинама. Негде око Вертекопа наиђе на нашег стражара, трећепозивца, и овај викну: „Стој!“ „Стао сам!“ — рече Господ. „Ко иде?

Спуштали смо се низ једну клисуру. Ишли смо обазриво. Ја сам први који наступам. Негде пред нама, или са стране, нисам могао тачно да оценим, пуцале су пушке.

„После вас ни риба водом није могла да прође“ — говорио ми је. Али командант нашега пука, који се налазио негде позади, наређује да се пређе по сваку цену. А овоме издаје заповест дивизија са петнаестог километра даљине.

— Читао сам негде — додаје Живадин — заборавио сам где, да је целокупна људска историја једна гробница, један маузолеј срушених култура

штаба, иначе душом и телом пешак, предложио је команданту дивизије, да један од вас иде код те јуришне чете, тамо негде на „Јежу“, као осматрач. А међутим, јуришне чете дејствују без артиљеријске припреме.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

„Ми смо несрећни по многоме којечему (да не речем у свачему)“, — писао је Вук Караџић баш негде почетком године 1848 — „али смо у књижевности најнесрећнији.

Шта све то значи? Значи: да су дубоко негде у себи већ поколебани; да не верују заправо више једном од два (а којем то?

Костић.) — По свему судећи, Рајићева песма је била и преписивана: преписао ју је, свакако негде већ крајем XВИИИ века, Василије Крстић, парох румски и оснивач српске гимназије у Руми у XВИИИ веку; препис се није

” Песма није датирана; може се претпоставити да је написана негде између 1799—1805, а упућена можда ономе истоме сегединскоме проти којем и Трлајићево писмо из С. Петербурга од 25.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

разговор Телал тек бива већег грдила, Што крајем својим пјано поводећ За собом вуче тешку мрцину — Баш кô на репу, негде, вуковом Што је лисица санте лепила. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Венеција је у опасности.

Мртав је он!... Убијен... леш!... На стени тамо негде каменој Немилице се трују орлови Месишта тврдог љутим отровом...

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Не верујем да је то лице у вароши; оно се крије негде у срезу. Али опет, нека види. Кажи му нека завири где год се може завирити. По свима кафаницама.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Беласа твоје тело у сутон. ТРУБА Шта вреди плаветно небо, и зумбул и девојче и ласте лет. Негде зàпева труба. То иза гора и вода лелек је рушне сељанке. Род смо. Кад умре човек, и моје срце рушно је.

Откини зумбул с груди, погни главу. Негде зàпева труба. СЕСТРИ У ПОКОЈУ Субота, мори ме туга, прислужи, мамо. Руже што у муци, да умине, везла, кô мрље

Худи свој, госпо, на песму проћердавам век. Завапим, ал’ извије се глас. Милогласан је негде на звезди спас, што болни певач промуцах овде доле. Јер нема руке да раздреши нам чвор.

И кости, те до костију ме опеку, гомила су жара. Ох, то је, покоја нê, ван иза рођаја негде и мрења. Жив премрем тобом, мртва прегориш мноме до спасења. Ох, то је, то.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

је издржала«, <и> зато се плод њен не једе, али се ни гранчица не сме употребљавати ни за шта (Ст. Димитријевић). Негде се употребљује за лаке алатке (јармове, чункове за ткање, витлове за мотање пређе), јер се лако ради и лака је, али се

(»да ми расте коса као в., а буде дуга као конопац«, ЖСС, 118). Негде девојке остављају зејтин да на в. преноћи, па њиме после мажу косу (ГЗМ, 6, 371). На Ђурђевдан чешљају се девојке на в.

, у којој су забодени новци (ТРЂ, ННЖ, 3, 33 и 34). Негде опет млада, кад је уведу девери у кућу, пољуби огњиште и дарује га ј.

У Ресави баца млада ј., коју сватови грабе (СЕЗ, 7, 40). Негде девер баца јабуке или новчиће преко куће, а деца трче н грабе их (Стражилово, 6, 539). За време ручка сватови у ј.

За време ручка сватови у ј. забадају новце, и она се после да невести (СЕЗ, 32, 1925, 394; ЛМС, 122, 104); негде се то ради и пре свадбе (ЗНЖОЈС, 11, 113). Невеста треба да са младожењом подели и заједнички поједе ј.

могло бити везано религијско поштовање. Понеки примерак постао је фетишем. Љ. Пећо спомиње, негде у северној Босни, »криву јелику«, која је трајала до пре педесетак година.

Она брани стоку од чинилица, и у томе циљу, да се стоци не би одузело млеко, мажу се стоци о Ђурђевдану (негде и о Светој Јевдокији, 1. марта) вимена к. (СЕЗ, 19, 56; 32, 1925, 108 ид; 40, 112). К.

па њима пуштају, по заласку сунчеву, низ реку, »те да и кукуруз потече из земље као вода низ реку« (СЕЗ, 19, 361; негде то раде на Богојавлење, СЕЗ, 14, 23); први окруњени к.

н. кал., ЗНЖОЈС, 10, 50). Негде у Далмацији се семе за расад сеје на Св. Трифуна, па к. неће изести бувач (ЗНЖОЈС, 20, 40).

једну стару букву, СЕЗ, 70, 1958, 398). У околини Бјеловара букова гранчица, забодена негде у кући на Ђурђевдан, употребљава се у врачању против грома; кад лети грми, старе жене ваде ту гранчицу и машући њоме

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Тога се сећам јер сам се дуго двоумио да ли уопште да идем на Мораву или да се завучем негде у хладовину и да одремам док оморина не прође.

Није био од оних ништарија које човека мере од главе до пете и при том цокћу језиком од чуђења да таква наказа уопште негде постоји.

Лутао је од једног до другог града по земљи рашкој, пељешио лаковерне и опсењивао будале. Чим би негде намирисао неку невољу, створио би се одмах онде и нудио своје услуге.

да се брину о њему до ивањске ноћи, да га хране дуњицом и једино њоме, а Дадара је морао са својим копљаницима пронаћи негде у жупи моравичкој ту девицу којој је намењена главна улога у скидању чини са господара.

Корачао је месечарски, одсутно, као да му једино тело савлађује узбрдицу, док му душа негде луња, далеко као утвара, али надохват ако је буде звао.

Ноздрве му раширене, пара из њих бије, кожа подрхтава. Али он, мој коњаник, је непомичан. Загледан негде у даљину. Одсутан. Мислим о томе како да дођем до њега. Гледам испресецани предео. Јаруге су се испречиле, изукрштале.

Слутио сам да је ту негде, на ливади, одбачено једним бесним хицем и да ћу га сигурно наћи само ако се потрудим. Сада је овде у мојим рукама.

Узећу две шаке ораха и ћасицу меда, забићу се негде у неки скровити кутак одакле ћу имати леп поглед на окршај, крцаћу орахе, умакати језгре у мед и грицкати док буде

Около изгужвана брда, без растиња, гола и сура. Из пукотина на стењу избијају густи праменови паре. Негде на средини равнице треба да се догоди наш сусрет, али њега још нема.

Осећам да је и он ту негде у близини, можда одмах иза мене, чујем му дисање, али се не осврћем, радије чекам да ми приђе.

вечерима кад сам, осећајући на себи тескобу мантије, лутао обрешцима и шумарцима у нејасној жудњи да ће се ту негде, на неком скровитом пропланку, догодити изненадни сусрет с непознатом, предивном женом.

Због мене је све време чекала негде напољу и гледала када ће оне најупорније савладати сан да би могла да се ушуња, преплашена као кошута на појилу, у мој

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Око мене никог нема, нити чујем жива јава, Небо ћути, земља ћути, све спокојно, мирно спава. Само негде у даљини чудновати крик се оте, И задрхта у тишини, пун ужаса и страхоте.

„Отвори једанпут, море!“ Кмет се очајно дерô, кô село да негде горе. Најпосле испаде неко, комотан, из вајата. Буктиња засветли јасно, а пред њим - општински ћата.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Сада се сигурно вратио у свој стан који је сигурно ту негде, у близини; лако ћемо га пронаћи, велики филозоф је угледна, позната личност вароши. Сишли смо са Акрополе.

То Сунце замишљао је тамо негде у висини. На замишљеној, малој Земљиној кугли, виде он и Александрију, једну тачкицу; и њу веза у мислима са Сунцем,

Био је негде на путу, али се кући вратио само његов коњ Мркуша, без свога господара. Укућани слутећи зло, пођоше трагом коња, који

увек мирно причекао док се та процедура не сврши па да тек онда своје предавање продужи; вероватно је мислио да сам негде запослен те нисам у стању доћи раније.

На њеном врху плавило се Ваше мило писмо; њега сам прво прочитао. Важи! Идућег лета наћи ћемо се негде у Алпима. А дотле ћемо путовати кроз васиону и векове.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Пије): И сутра, пешке, гологлав, на царски друм и из хана у хан, из вароши у варош, док негде не липшем, скапам, на неком ханском ђубрету или штали. (Наједном скочи): Идем, идем. Не могу сâм. Не смем да сам сâм.

« Шта ти знаш? Можда се за севап, за спас душе своје, заветовала, да не би он умро негде на друму, у пољу или од глади?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

По уској стазици од Лазарића гробнице дође се, на северу, до зида између православног и католичког гробља. Ту негде на ивици, тврде људи, сахрањен је био љубимац слуга гос-Тошин, баштован и авлијар Љуба, сведок несреће на салашу, и,

Знала је, наравно, где је исток. Али од раног пролећа до дубоке јесени, она је у време изласка сунца обично већ била негде на друму, возила се до својих њива и стаја, и врло често дремала од самог седања у кола.

— Чим је негде више него један доктор, шиј црн барјак — протумачила је попадија од Госпојинске цркве. Петар се поправио и остао код

Удари киша, он не иде кући, него себе у точак завије у кабаницу, и шћућури се негде под стреју, као да куће и огњишта нема. А увече у цркву. Жена његова, кад сврши домаће послове, 'ајд у цркву и она.

” — „Чудна жена: толика сермија, све њено до крајцаре, а да је кад штогођ узела за своју конту, да је кас' ти, отишла негде на луфт, или се барем обукла к'о госпоја. Ни пар штифлетни нема, ни крст око врата, ни златан сат и ланац.

Може да опстане без паре у џепу; и могао би, што овде кажу, сфискати царство за два дана. Сад је на салашу, сад је негде у трговини. Причају ми људи да се коцка; али не као човек који би од тога живео. Слаба утеха.

Био је то један од оних потеза судбине који одједаред припну живот како се живот није надао. Некада раније, и тамо негде далеко, за време маневара, упознао се био Јова с једном необично озбиљном радницом у једној платнарској трговини.

— Али слушај, Бранко, није ту у питању само Рибарић; ја бих рекао да и код мене негде нема доста малтера. Мени све иде од руке, али све некако на парче.

Зна се, Милане, сад већ давно да је она непокрштена Јеврејка. Павле ми је причао да је дед њен, негде у Виртембергу, био прешао на протестантизам, али се потомци опет вратили у Мојсеју...

Али павити и гране не умиру, иако се коренак извалио. Можда је безброј коренака? Није. Једва далеко негде нађе човек други, који се такође лако извали.

ли се, гутали смо литературу, а литература се састоји од самих смрти, али, себична младост, Боже мој, то су смрти тамо негде и нечије само нису наше... Ево ћу да окренем веселије.

Сви се људи боје ноћи. Живот, то је као човек који негде подалеко треба да стигне, и ужасно жури. Гута друмове; прескаче потоке; падне у ледену воду, али исплива, окашљави

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

бој Настављамо га унатраг Још нисмо децо стигли И бог зна хоћемо ли икада стићи До почетка боја Одавде чујемо Негде високо над нама Зелену песму коса КОСОВО ПОСЛАНСТВО Кос крила орошена крвљу суши На ватри црвених божура Пред њим се

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Па онда — ја сам негде напред то поменуо — да је мој отац све до мога рођења био богат човек и да је некако баш тих дана банкротирао, што

Уједанпут, и сасвим изненада, појави се с бока нашем развијеном фронту домаћи пас, који је дотле спавао негде у кујни.

Има успут да се укрсти с другим возовима, па мора машина узети воду, па се мора негде уставити да сиђу путници и да нове прими, да се штогод истовари или утовари.

— казивао би нам каплар, који ту мудру реч није могао наћи нигде записану, али који је ипак то морао негде и некада чути.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али, сузбијени на једној, Немци би продирали на другој страни и морало се хитно одступати. Било је то негде иза Паланке. Спуштала се мрачна јесења ноћ пуна влаге.

А ти хоћеш да опалиш? Лепо бисмо се провелн. Сада смо ишли мало слободније. Негде у селу закукурека петао. Сетих се Јанкуља... Али шта ћемо сад?... Сем неким другим путем да пођемо.

Старац као сенка одмиче преда мном. Запитах га куд води овај пут. — За Стари Аџибеговац, ако успете да се извучете. Негде десно свитну нешто. Не знам да ли је близу, или далеко... Ноћ је стигла, непрозирна и густа.

Сад сам уз возара. Ух, ала ме ошину бичем. Ударих га песницом. Нешто се на путу испречило. Коњ прескочи. Већ сам негде око половине батерије. Где ли је командир? Послужиоци се прибили један уз другога. Испод топовских шина сену варница.

Друм је закрчен, и сви стајемо. Стока малаксала, и једва креће. Пут је све гори. Блато је негде до близу осовина. Те ноћи небо је било ужарено од огромних ватри позади нас. Фабрика у Обилићеву горела је.

Идосмо још мало, и онда застадох са поручником Луком. Отприлике негде на средини клисуре. Коморџије зашле под брдо, наложиле ватру, и баш се спремају да легну.

— Ајд ојс! Стока малаксала. Људи одупиру леђима. Батине пљаште. Ни име божје се не штеди. Негде пуче револвер... Точак се сломи. — Бацај, бацај... — Удвостручи запрегу! Лука промукао од урлања... Опет неко јауче.

Е све ми се преврте... Запитах, где је поднаредник... Али он се склонио негде и нико не може да га пронађе. А сада треба ићи у дивизион, и већ можеш да претпоставиш шта ме тамо чека.

Али ходајући по њој, видимо мале брежуљке, ониске висоравни, као оно наборана вода на лаком ветру. У даљини негде штрчи минаре, а још даље, виде се дивље планине у плавкастој измаглици дана... Косово поље...

Котрљају се топови и људи гамижу за њима, или се држе за штитове топова и одмичу све даље. Негде у близини границе застадосмо.

Неки су се поздрављали. Други су се колебали. Многи су били очајни и збуњени. Негде у даљини засвира труба. Чује се неки гласан жагор као узвици.

А и коме би падало на памет сада, у овом јаду... Имало их је који су већ клонули од умора, и тужног погледа зуре негде у даљину као неко коме је кућа изгорела, па сад посматра јадно згариште.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

сад тепаш именом Марата, У одећи мокрој свој извеженој шљокицама свода, Загазиће реку што се зове Историја, Далеко негде сања Калифорнија. Кад уђе војник да се купа по реци у ноћи, Он и његов коњ, У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?

Сањао, не сањао; псовао ти по друмовима; Очи ће ти заувек остати заражене Ужасним збиљама које си негде живео, И којима ћеш опет пошумити Све провалије сна, Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.

спокојством да те угости, Да спречи онај крик опори ужаса Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности). И из задаха постељног зноја и никотина, Испе се као рођај по

Постоји болест математичка. Све његове жеље крију тајну намеру да буду коначно задовољене негде изван границе схватања: тиме њихова испуњавања добијају интензитетом у овом животу.

траг, Као млака светлост, драга, у сутон се разиђе, Кроз тугу моју само још корача у даљину благ Тај стас, који ће негде морати да наиђе На ову жудњу и на кобни овај глас: ”О ти, о, ти, учешће чије заструји кад-где у мени, У стварност

вам толико у вама и толико изван вас где људи који певају изгледају тако изван вас да се осећате на граници апсолутног негде где је дан што и ноћ безнадежно сам у тој оштрој светлости Безнадежно ван човечанства први тренутак када мораш живети

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Бео мрав! Крилат мрав! Какав ужас! Савет стараца донесе одлуку да се Белко искључи из племена. Нека се настани негде у близини, али нека живи сам. Погнуте главе, без отпора прихвати Белко своју судбину.

Свиралу, мач и верног пса—пријатеља имао је младић, али његов је био свет. Чим би се негде појавио све би постајало радосније и светлије, све док није угледао Златокосу.

Таласи би се ваљали, дани би текли. Море би догнало боцу до острва и принцеза би знала: негде у далеком свету један дечак мисли на њу... Да је на врху страшне планине послао би јој глас по орлу.

Звоњава је пролазила кроз зидове, кроз јастуке! Чинило им се као да им у глави звони, да звоњава негде у њима избија. Тако су већ од самих себе почели да беже. — Морамо нешто учинити!

док ме будеш волео, све док ме се будеш сећао — бићу ти пријатељ, бићу с тобом, чак и ако будем на Брегу Светлости или негде другде... — Мицко се осмехну и поче нову игру.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Али ни М. Константиновић, који је ово стављао на хартију негде око 1499, не помиње Вука Бранковића као издајника, а о њему говори одмах затим, без икаква знака сумње.

Он је владао на самом Косову и није погинуо! Та чињеница, после сто година, негде између XВ и XВИ века, кад је турска владавина већ постала тешка, могла је да буде сасвим довољна за приписивање

Мустај-бег Лички (Хуракаловић) управљао је Ликом и имао седиште у Удбини у другој половини XВИИ века. Негде у то исто време Бојичић Алија био је заповедник тврђаве Задварја (у клисури код доње Цетине).

с Турцима, он отиде у Босну, и проврљавши којекуда по своме пређашњем обичају, састави неколико коња и намести се негде у наији сребрничкој да живи као кириџија; но наскоро потом испребијају га некаки Турци, па умре од убоја.

Умро је негде пре 1833. Од другог једног Колашинца, старца Рашка, који је у почетку буне на дахије добежао у Србију и настанио се у

Песме: Перовић Батрић, Три сужња и још неке записао је Вук од Ђуре Милутиновића Црногорца. „Он је, као слепац, негде око 1809. године, донео Карађорђији писмо од црногорскога владике, па потом и заостао у Србији, где је до 1813.

младожењина рода (најчешће брат, а ређе и неко ван рода) који прати девојку на дан свадбе ђегођи — ђегођ (гдјегод), негде (ђегођи је због стиха) ђем — жвале, гвожђе на узди што стоји коњу у зубима и око уста ђемија — лађа ђено — где

седиште власти (кадилука) невјера — (значи и:) неверан, непоуздан човек, издајник него — (значи и:) само неђе — негде неимар — градитељ, мајстор који гради куће, цркве, градове нејак — дете, млад, недорастао нејачак — мали,

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

само седе И смишљају бекства На све стране света У сва лепа места Могу ако хоће Да се сместе сместа Кад чујете негде Да шкрипућу шљунци будите сигурни То беже бегунци Само да се склоне У ватру у воду Али ван оквира У неку

човек знао За све што га чека Не би се ни рађо У виду човека Већ би био птица Или вредна пчела Или само багрем Негде на крај села А МАЗЕ ТАТИНЕ Мамине мазе На чистоћу пазе А татине мазе На чистоћу газе Мамине мазе Једу док је

једну овцу Која много блеји Свршила је траву У једној алеји Чобанин сам у селу А немам ни плату Волео бих да сам негде На неком занату Кад је занат обдарен Лако је за храну Радио бих цео дан У неком дућану РЕКОШЕ МИ БУДИ ПЕКАР

Ваше рођено дете Сваког дана Ма колико био дугачак Човек у срцу чува Један потајни зрачак Да ће и сам Бити негде далеко Када одлази Онај најдражи неко БИЛО ЈЕДНО ТУЖНО МОРЕ Било једно тужно море Вода доле небо горе А у води

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

друге што опет тесно и помало извиру, а не зна се откуд им је глава; и неким чује се хука испод земље с надањем се негде излазу, али врло се заустежу позадуго; и неке пак натраг се одбијају; а једне јако сукте напоље — ето, таква је та

Села и градове негде своје имате? Кроз тај понос и печење божијим покарањем погубили земљанско царство и господство, и тако радите да се и

и у скупштини боравцем, који су под заптом и освем тога путником калуђером и боравцем по вароша уједно с људма, и негде самцем ка јејине, сове ли рећи!

ЦАРЕВ КАПИЏИЈА Кад негде дањом, ноћом ли чују се многе свирње, клепет, скака и игра, злочесто ломно срдца танковито женско мамљиво појање, све

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањарским очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.

И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав