Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
опколе, и тако се вас дан тукли у једној вртачи опколе наше војске и с њима оне славне и храбре све ајдуке и обадва Недића.
У шанцу се задржимо, рањенике испратимо које у Ваљево, а неке својим кућама. — Зовнем ја Мијаила Недића из Осјечне буљубашу, и рекнем њему да узме вредни̓ момака, колико више може, да иде да запали турско село Петрц,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Несрећни сусрет дечјег песника Змаја и критичара Недића поновио се касније безброј пута, с том разликом што су Змајеви и Недићеви потомци често бивали слабији и као ствараоци
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Због болести стављен је у пензију 1899. Умро је у Београду 29. јула 1902. КЊИЖЕВНИ РАД. — У књижевном раду Љубомора Недића има прекида и промена.
Али на томе се заустављају заслуге Љубомира Недића. Он је у првом реду негативан дух и рушилац, и одликовао се у одрицању и рушењу, крчио земљиште за друге који ће знати
Он је у приликама када је требало, умео да буде оштар, али не са оном суровом негативношћу Љубомира Недића. Он је рушио, али не из задовољства да гледа рушевине, но да рашчисти земљиште за грађење новога и бољега.
личности (Макијавелија, Томе Карлајла, Џона Морлија, Артура Балфура, Томе Вучића, Пере Тодоровића, Љубомира Недића, итд.) широко схваћени, живо представљени, савршенства су своје врсте.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И милујемо далека брда и ледене горе, благо, руком. Београд, Браће Недића 29, 1920. СТЕЊЕ Данас сам био тако весео! А сад? Гле, једва дишем, са осмехом мутним, уморно.
Уштогљен. Он је завршио као генерал, Недића. Завршио је пред пушчаним цевима. Луначарски је, једном, причао како је тешко искоренити поштовање старих икона.
Он је, већ после другог броја, отишао у Америку, а мени предао редакцију Дана, и свој мали стан, у улици Браће Недића (бр. 29). У тој малој кући, са јоргованом под својим прозором, преживео сам најсретнију годину у свом животу.
„ЈА, ТИ, И СВИ САВРЕМЕНИ ПАРОВИ“ За време мога боравка на Универзитету у Београду, у оној малој кућици, у улици Браће Недића бр. 29, која је била редакција Дана, ја сам, за штампу, био припремио много штошта.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сваки је осећао, да се догађа нешто необично, и желео је да не узме учешћа у томе. А крупна фигура пуковника Недића стаде да се примиче мајор Илији.
Он виде да је сваки отпор бесмислен, и очекиваше пуковника Недића као што осуђеник очекује смртну казну. Пуковник Недић учини два-три корака, па стаде, витлајући корбачем и адресујући
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То се јасно осећа почевши од књижевних и језичких огледа Љубомира Недића, па током целог трајања модерне и паралелног излажења кључног часописа – Српског књижевног гласника.
писао „београдским стилом“, он је заправо писао изванредним научним стилом који се, као и научни стил Љубомира Недића и Богдана и Павла Поповића, формирао у нашем модерном књижевном језику а у београдској културној средини.
“22 После оваквог објашњења слике мењају смисао. Раније се чинило, у тумачењу Владана Недића и Хатиџе Крњевић, да су изнутра озрачене неким дубљим, можда заиста древним и митолошким смислом, из многобожачкога
Функционални стилови, међу којима је и научни стил излагања. Данас би се рекло научни дискурс. Од Љубомира Недића, преко Богдана и Павла Поповића, па до највише хваљенога Слободана Јовановића образовао се један стил уравнотеженога и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ваљевца Јакова, — у Јакова није млого војске, нема више од триста Србова, и четири с њиме арамбаше: до два брата, два Недића млада: Димитрије и с њим Глигорије; треће бјеше Дамњан Кутишанац, а четврто Дамњановић Панто.
Ал’ бесједе два брата Недића: „Чича Јашо, што си полуђео! Ми нијесмо једне женске главе — под затвором женски да помремо, па да цркву крви
Слушај, госпо, ко заврже кавгу: два Недића бусије не траже, већ падоше оба на колена, а обадва пушке оборише, — обје пукле, остаће им пусте.
Бого мили, чуда големога! Ђе два брата, два Недића млада, погодише у турској ордији до два брата, два Турчина млада, оба брата изврх Вуковија, оба брата, оба
Боже мили, срца слободнога у два брата, два Недића млада! Ђе с Турцима завргоше кавгу, триста Срба са седам хиљада: два Србина уд’риш’ на педесет, четворица на стотину
Ђе је срећа, ту је и несрећа: у Недића нестаде џебане, а не могу на ноге устати да потраже по друштву вишека, већ изгласа сташе дозивати: „О дружино, браћо
Погибоше два Недића млада, и погибе Дамњановић Панто, — погуби га Дервиш од Зворника: Дервиш-ага Панту долећео, удари га сабљом