Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Грлице, шта ти је?“ питаше ме тужно осмејкујући се. „Воде!... Само једну кап воде!...“ Он се маши руком у недра, извади један мали судић чуднога изгледа. (Ја онаки никад нисам видела, само то једанпут у сну.
Ја сам одбацила те несрећне хартијице од себе. Он их покупи, па ми их силом тури у недра. „На, на!“ додаде он журно. „Узми ово, па бежи, Грлице! Бежи од глади! Беж’ од непоштења! Бежи одавде...
страна дебели грм, увуче у једну шупљину руку, па као да је онде неку драгоценост нашао, тури ту нађену стварку у недра, па брзим кораком оде... Стојна је замишљено гледала за њим.
Кад су били код школе, скиде стари Сремац кромпир с леђа, одреши уже и мету га, пажљиво у котур савијајући, у недра; после се окрете учитељу, па му рече: — Сад још с Николом морамо свршити, у њега је она друга половина од конопца...
И оне љубе оно шарено цвеће што своју лепу главицу умиљато доле савија да у своја недра усиса те бисерне капи потокових пољубаца... — Ти као да из књиге читаш, моја мила Јелчице? — Ах, и читала сам!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но неки Живан Јеротић из села Близоња, који је онде послуживао, ноћу је украде, метне у недра, склопи гуњ око себе, и тако главу у недрима нама донесе.
кажем да сам син Алексин; док један мени руку у џеп, извади кесицу, у њој седам које петака које марјаши, пак себи у недра.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сима приђе Раки, извади му из џепа у гуњцу четири дуката у злату и два у ситнини, па завеза у пешкир и стрпа у недра. Затим му одреши руке, па узе један камен и поче му избијати клин испод врата.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој. Томе она отвара своја недра и даје своју милошту... А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не
То Дрина прича чудновате приче. Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала... Многога је невољника у своја недра примила. Тај ужасни хук, то је јаук њихов... Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис...
Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! — Говори! Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра. Јелица склопи руке: — Не куни ме, мајко! Ја знам да је он њега мрзио! — Ко?... Лазар Станка? — Јесте. — А зашто?
Скочи други — исто тако... Турци се скаменили... Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... — Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. — Што то би!? — упита преплашено један.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Отвори ковчег и извади један ђердан од некаких старих орлаша. Тури ђердан и један убрушчић у недра и дође поново бунару. Сви се беху умили, а свима је Анока поливала.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
нагунтан, са по десет пари кошуља и гаћа око себе и пун других крпа што једнако купи и халапљиво трпа у своје пазухе, недра, ногавице.
И заиста он је увек, где год ишао по чаршији, улици, вукао, скупљао камење и трпао у недра, појасеве. Кад негде наиђе на много, он изује чакшире, гаће и пошто увеже ногавице трпа у њих, пуни их и онда носи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
на обали, тако мали, оте из материних руку, па скочи из скеле и узе купити, по песку, на обали, камичке, и турати их у недра. Док га мати ухвати за руку, рекавши: Шта ћеш ту, вода може да те привуче и однесе, болан брајко.
Из ње избија нека топлота и милина. Он је, каже, грмео, да се увукла матором човеку у недра и отима оца деци, а жени мужа. Викао је, каже, као поп са амвона.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
пропуштања семена кроз одећу: „Кад невеста пође на венчење, њена мати узме семенке од конопље, које спусти младој у недра, те са њима иде на венчање. Млада за време венчања мало подигне појас, те то семење из недара падне на под.
најпознатији и најраспрострањенији симбол плодности новог живота, па је логично што мајка на венчању ставља младој у недра јаје, да би била плодна. Пуж је такође животиња која се користи за плодност.
При поласку на венчање млада, између осталог, треба да стави у недра још и босиљак и здравац, па ће имати порода, верују у Хомољу. Од воћа најчешће се користе јабука и вишња.
Од воћа најчешће се користе јабука и вишња. Млада кад полази на венчање, и код Срба и код Влаха, ставља у недра јабуку да би имала порода. Од лица која се укључују у обреде за плодност, најчешће се појављују трудница и породиља.
овај поступак: кад се нека жена порађа, нероткиња треба прва да прихвати новорођенче и да га затим протури кроз своја недра. За разумевање језика магије плодности важно је знати време када се обављају ови обреди.
Обреди плодности заснивају се на принципу имитативне магије (бацање семена и плодова на младенце, стављање у недра јабуке или јајета, отварање сандука са девојачком спремом) или на принципу преносне магије (обреди у којима трудница и
У срезу хомољском пред полазак на венчање дају младој да стави у недра храстов жир, орахе и лешнике и да се тако венча, па ће рађати само синове.
⁷ У шабачком крају, да би породиља лакше родила, кроз недра јој пропуштају јаје да падне на земљу.⁸ (Широка употреба јајета у овим обичајима објашњава се веровањем да ће се жена
¹⁹ Да би порођај био лак, бабица треба да узме зечију шапу и да је пропусти кроз недра породиље, изговарајући ове речи: „Као што брзо иде зец, тако брзо и дете да изађе!
Жена која донесе бабине сипа мало воде породиљи у недра и у десни опанак, да јој не би пресушило млеко. Смисао бабина јесте у томе да се на магијски начин дете заштити од
поред породиље, она умешену погачу да прво неком детету да је оно начне, а тај први залогај узме породиља, стави га у недра и чува га.
⁶ Пре него што породиља пређе поток или реку, она мора да се напије вода из потока, а затим да мало сипа у недра, па ће имати млека колико јој треба.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За прећутаног велможе сина коме се смилује убога кудељница из потлеуша. За дете ничије што без недра мајке живот поче, коме не остави отац штита, за нахоче коме нема нико да двори, нико да мости, нико да
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Како клета под небо с' узвила, Камен пусти камен је нагнао, За облаке рујне се ватао, Кô да оће на љубавна недра Да небеса земља свуче ведра, А небо се дивно запламтило Па красоте своје истурило, Пламти небо као живи пламен,
Момак руку у недра јој тура Па момицу о травицу фура, Ао Бого — срце даље теде, Ал' и ово мал' му не приседе. Ко да с' гора цела
Ао селе, бриго моја, Дела покри недра своја, Да се јунак не помамим, Да се на те не намамим Кано јуче, Бело луче — За тобом ми срце пуче.
упре млада бојажљиво, А он је слуша, осменут се ћаше, Ал' брзо смисли, па дар доваташе, О врат га веша и спушта у недра, Па љубну злато посред чела ведра.
Тако беше, ал' не дуго, А он заче још што друго. 41. У недра јој руку тура, А да види шта ту крије. „Не, о нете!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Плаве, велике очи оборила си доле и ногом бираш на који ћеш камен стати. Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.
Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уза зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме. Моја вас је мати радо имала.
Била си само у јелеку и шалварама. Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра. Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама. — Стано! — Викнух. Ти се трже и ослушну.
Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже и сишем, сишем... Ђипих. Ухвати ме страх.
Дођи довече или лупи на капиџик, баци ми макар камен преко зида, те да га метнем у недра и љубим... Ох дођи, дођи и јави ми се!“ ...
Она се нагнула к њој, ручицом јој запушила уста, а, од стида сва зажарена и уздрхтала, сакрила лице у њена недра. — Тето, молим ти се, стани... Слатка тето!... — шапуће и све више у крило моје матере крије лице. — А... Не може!
Ако случајно чује што од жена да јој треба какве понуде, одмах би отрчао и доносио. Једном узео па напунио појас и недра номоранџама, лимуновима и другим воћем. Иде, смеје се; ми трчимо око њега тражећи му, он нас одбија: — Хајд, хајд!
Он извади кесу с новцима и пружи ми динар: — На, да си купиш... — Па мећући ми новац у недра пусти руку на њене руке и задржа их. — Не узимај, не узимај! — иза мене чух како ми Нушка престрављено шапуће.
Како сам је десном руком обгрлио око врата, прсти моје руке допираху чак до њених топлих, врелих јој уста. А недра јој топла, тврда. Чисто осећам како се неке грудвице растварају и крше у њеним недрима под мојим лактом.
Једва се трже. Разгрну јорган, паде, узе ме у наручја, пригрли, привуче у скут и метну моју главу у недра. — Спавај, спавај!
И да бих био већи, старији, опасујеш ми очев, свилен мор појас. Његов сахат мећеш ми у недра, вадиш ланац и распоређујеш га да ми лепше и истакнутије стоји.
Још с краја улице скидам капу, добро је угурам у недра, да ми је не би ко извукао, и палим свећу. Једва ако се прогурам до порте.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Распаде се цела грађа од ливанска тешка кедра, на јуначке пада главе и на бела пада недра. Кô усови са Ливана кад укопну на врх брега те кедрове збришу луге под навалом силна снега: Тако тутњи, тако
кедрове збришу луге под навалом силна снега: Тако тутњи, тако пуца пољуљана зграда цела, на јуначке пада главе и на недра пада бела. И на круне и на венце и на митре од обреда, и на старце и младенце, на румена и на бледа.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Хвала ти на дару и бог те благословио — рече старац, затим прими новце, спусти их себи у недра и оде својим путем. — Е, хајд, хајд, видећемо! — каже Срећа. Идући старац даље, ожедни у путу, па сиђе на реку.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тек с девојке зарумени воће тамном ружом дисове мекоће. Откриј недра, историјо сура: позна зрелост у корову спава, парабола, од бола фигура, отрже се врежи заборава, изнад којег као
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Земљи сам близак, она боље памти речи но крв; у недра ћу јој казати, загрљен са зовама, све што о љубави знам. Мали је ваш мач да читавој земљи главу посече.
најлуђа прерађевина има нежно лице за сваког лудака и мртваца што труне ког нико да погледа неће она нежно узима у недра земља је највећа покровитељка увек пристаје да буде одоздо ал њен пол је тајна иначе би свако могао да је има она
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Без нас, бре, не можете. Ко ће вас хранити? — говорио је дебељко откопчавајући прсник, па завуче руку у недра и поче да се брише. — А после, где ћу ја овакав? Нашли би ме од прве — и он се задовољно насмеја. — Штета би велика...
— Са могућом приликом сигурно, па ће и претећи нешто — смеје се Танасије, гурајући дуван у недра. — Е, браћо, хвала вам и до виђења! — Куда? — Куда?... Опет бацамо бомбе вечерас...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
80. Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом куму у свил’на недра. То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода.
Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом свекру у свил’на недра. То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. 81.
“ 113. Смиљ Смиљана покрај воде брала, Набрала је недра и рукаве, Извила је три зелена венца: Једнога је себи оставила, Други својој другарици дала, А трећи је низ воду
Или дуњом, ил’ неранчом, Или смиљем, ил’ босиљем?“ “Ој Бога ми, млад јуначе, Моја недра не миришу Нити дуњом, ни неранчом, Нити смиљем, ни босиљем — Веће душом девојачком.“ 152.
Иза поља једна гора зелена, И у гори бунар вода студена, У бунару једна груда снежана; Узми груду, те ју метни у недра, Како копне она груда у недра, Онако копне моје срде за тобом.“ 179.
И у гори бунар вода студена, У бунару једна груда снежана; Узми груду, те ју метни у недра, Како копне она груда у недра, Онако копне моје срде за тобом.“ 179. Ај, дошла Дрина од брега до брега, Да л’ од кише ил’ од бела снега?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Једнако ћарлија као далек врт трагом мојим сенка моја, пуна жита и неба ведра, врела као једра недра твоја. И док ми се ноћу преплићу на руци голе жене, и звуци крвавих накита страшних, тешке свиле и листови
Под гором високом у вечери јасне, шаптаћеш ми речи плахе страсне, и нудити недра најежена бела. Али ће из моја оба ока невесела јурнути да грле погледи жудни планински један стрм, или бор, или јелу,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чича Пера се усправи. Махну левом руком преко чела, затим је завуче у недра и извади једну хартију — Ево ти, дете, решење општинског суда.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А то је била дужност заменика Вујице. И он узе депешу са потписима и метну је у недра. Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. Он оде, а они осташе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СРЕДЊОВЕКОВНОГ ДВОРСКОГ ПЕСНИКА ЈЕСЕЊА ЖАЛОПОЈКА Фењер гори и пси лају и у недра древних њива Од вечери до раздања са неба се киша слива.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у’скут, и знајући за Софкине најтананије, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно да Софка кроза
Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село. Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.
Кида саму себе. — Ух, ух, тето, тето! Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.
Иде полако. Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава. Нећете је никад видети да једе. Готово никад ништа.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и пусти патке у каду, па обуче оне хаљине од мишје коже, а од свиле, од сребра и од злата у ораховим љускама метне у недра па кроз пенџер побегне.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ако допустиш да се утопим, прими у милост и у отеческа твоја недра душу моју! „Ниси ни то говорио вели ми. | Молим га да ме се прође: „Што ћу ја с богом говорити? Зар је бог као човек?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кеса с дукатима жуљи ребра, као да је белутак. Гурну руку у недра и помери је с леве на десну страну. Злато суво зашкрипа и Ту шкрипу крв разнесе по свим жилама.
Гледа их: некада, на путу До ове механе, радовао се њиховој тежини. Слатко су му грејали недра. Ситне и топле детиње песнице. Лаки и меки детињи прсти. Очи што све виде.
досадило му да ме уједа за срце. Аћим ће ме надживети. Симки, врата су тесна. Лош им је живот. Опипа недра: дукати му се јавише сипљивим диком. Узе пушку и стави је на колена. — Толе, нек ти је пушка у приправности!
Сећање на облачење кошуље стврдну се у Симки у стид и женски бол. Ђорђе нагло и нервозно завуче руку у недра и баци кесу на наћве. Поред њене руке ражаби се платнена кеса и умуче, ове вечери последњи, сипљив цик дуката.
Своје ћу очи подметнути под његове песнице. Нека их бије, злотвор. Несанко, гурни ми главу у недра. Кад дете плаче, свеједно му је чије је наручје и чија су недра. Помери браду да ти не гребе лице.
Нека их бије, злотвор. Несанко, гурни ми главу у недра. Кад дете плаче, свеједно му је чије је наручје и чија су недра. Помери браду да ти не гребе лице. Завуци ми руку у недра. Угреј се Ту, ћути, нисам ти ја отац...
Кад дете плаче, свеједно му је чије је наручје и чија су недра. Помери браду да ти не гребе лице. Завуци ми руку у недра. Угреј се Ту, ћути, нисам ти ја отац... Осећаш ли колико сам млад и јак?... Видиш ли? Види ме...
и није могао да издржи, копрцаво и грчевито окренуо се к њој и загњурио главу у њена недра, па се припио и угрчио у њено тело, а она му се подала, опуштена, туђа и далека, чврсто стежући рукама даске кревета.
Ушли су у воденицу и нашли га мртвог поред коша. Пао је с врећом, а жито му се просуло у недра и око главе. Празан камен се окретао и у трењу палио паспаљ и рам од амбара.
— Неколико тренутака још подржа печат, па га врати у недра. — И кад преко нас мртвих прегазе! — викну Тола, а сељаци га погледаше, поћуташе, па се гласно сложише: — А ви се,
Узми прво! Покупи све, метни у недра...“ Ђорђе хроптаво јаукну, прући се на земљу и зари лице у грудве земље. Сенка се одмакла од њега. Био је на сунцу.
“ Лице је наднео над валогу размакнутих дојки: знано су замирисала њена недра, мучио се да их не изгризе и не раскрвари. „Ако га и после будеш пуштала у себе...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сред тишине неме, У топлој соби, кревету од кедра, И под јорганима, куд су кризантеме Расцвале бујно - млада, голих недра, Ту лежи жена. Пред њом, у ормару Од ебаноса, укожени красно, Тасо и Платон...
Све клија, пупи; свуд струјање, врење. Чисто се види где земљи из недра Живот, кроз жиле, сише подмлађење. Под једним храстом лег'о сам на траву, И слушам како шушти, пуцка, струји.
Скрушена иде к'о погреб пун мисли; Гараве своје косе је расплела: Пале су власи к' тужни таласи, Потопиле јој врат и недра цела; Црње нег' нојца, оне крију чари Беле нег' ова месечина бела!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав. Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.
Само ми њега не дирајте... Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље.
— О-хој ! Ти си добро пазарио... Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? — Биће доста свима, само ме чувајте?
Јадна Јока, како смо лепо живеле.... Она мени еве: Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако... А-а-а-... оно!,.. Зар такав крај дочекасмо? И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ту виде доба, она светла, ведра, Да их већ нестаје полако и тужно, Да пролазност своја отвара им недра, И да стварност свуда подиже се ружно. Из мисли се тргох. Бацах поглед доле, Никог није било.
НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А Пођи ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време за радосне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули ветрови ломе снажна једра.
Пођи ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време за победне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули крстови ломе снажна једра.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Желим да спим у среди летњих јазбина, А међ зубе запало пуно звезда ко жита презрена И руке су ми у кладенцима а недра пуно зелена.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и почела једним наглим потезом): „Разгрну јорган, паде, узе ме у наручја, пригрли, привуче у скут и метну моју главу у недра [. . . ] а сва се тресла, ваљда од свега овога што је око нас све силније и силније бивало.
И као што то бива при човековом суочавању са граничном, самртном опасношћу, она тражи мајчино крило и недра - да се врати првом извору милости и заштите.
У њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена. Јер оно „што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко,
призор аутоеротизације: „Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље, чежње, страсти, грли је тако силно да Софка кроза
не устеже се, већ слободно иде, сагиба се, пружа, без стида и бојазни што ће им се можда показати, јаче истаћи прса, недра, облине тела . . . И то не чине из жеље да драже, изазивају, већ мило, страсно . . .
Станковићеви ликови - пре свега женски - могу опустити своје тело, смеју се слободно кретати, па и „јаче истаћи прса, недра, облине тела”.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Пуне очи жара; Пуна уста сласти, Мирисава недра Пуна бујне страсти; Мило чедо, коме У погледу пише, Да ни само не зна За чиме уздише; Што би знало чарне Не
Савиће се бисер око злага, Савиће се трипут око врата, Што претече, нек у недра тече Што остане, нек у недра пане... Мој је бисер, а на мом је цвећу, — Завидећу, — ал’ замерит’ нећу.
Савиће се бисер око злага, Савиће се трипут око врата, Што претече, нек у недра тече Што остане, нек у недра пане... Мој је бисер, а на мом је цвећу, — Завидећу, — ал’ замерит’ нећу.
ЛXXИИ Тија је поноћ света, Чује се звезда пој, — А мене драга пита: „Шта радиш, брате мој!“ Љубим ти, душо, недра; — Ал’ ја сам увек Срб, И сад сам ту нашарô Пољупци српски грб.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Затим се хитро окрете, отвори врата, извади кључ, па изнутра забрави и кључ стави у недра. Ух, шта урадих! — помислио сам. Њено лице је сијало од задовољства. Она обриса очи и приђе ми.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Жедниш ли знати радо л’ госта прима И што замучи пријан док те прати: У своја недра озбиљски се хвати, Ти кључ имадеш груд’ма дволичнима. Сагревају сва срца исто семе!
Развиј, дични попуљче, красоту и рајску милину, Проспи небесни мирис, излиј сунчану светлост! Топла тебе недра очекују, чисто седиште, Да те од сваке собом заклоне беде и зла.
Даље идеш, у лугу кроз грање бели се нешто; Несташно ту се момче с младом девојком сигра. Сигра кивна на недра, а копче недру неверне, Победу руке мушке каже згужвана чипка.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Још живи он. А та извесност На устима ми леди пољубац, Не дâ ми срцу јасно закуцат Да на дрхћућа недра притиснем Мог жића данак, сунце дана мог. КАП. ЂУРАШКО: Умреће! Сад збогом!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
— — ''О, разблудна тајно, што не оста тајна? Зар и ти мораде расветљена бити? Ај, у недра твоја мрачна и бескрајна Сав бол свога ништа најслађе је скрити.
XИ, 2, З) Страст је закликтала на лешини Вере, Страст што чини усне модре и зелене, Страст што седи косе и што недра дере.
Мој дан пун је зиме, старост крв ми трује, С распуклих усана руј ми време стрло, Срце ми је восак, гнојава ми недра, Сув језик приону за увело грло. Тисуће иноча стезаху ми бедра.
Салома, Салома, бруји песма ведра И сланом се пустом крици здравља оре, Сунце пржи мушка раздрљена недра. ''Вај, како ми уста за пољупцем горе!
Одлази, о страсна царице сатира, И сажежи косе и разгубај усне, И разлупај мрамор нимфијских кумира, И рашчупај недра крв на њих да пљусне. Дубоко у мене зарила си нокте.
Снио сам те лепу, али данас, јао! Разривена зјапе твоја горда недра. Са храмова твојих песма није ведра А на твоје чело црн је сумор пао.
Само наша душа у ту вечер страсти Мрка је и хладна кô недра дубина, Врх нас заман лоза просула је цвасти: Недирнут је гитар и пехари вина.
Јер нас хвата језа и северац свира Кроз недра, где чама на згариште седа, Јер храмови свети нашега свемира Остали су иза урвина и леда.
Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласа сенци Измеђ' недра земље и небеског свода. Стојте, галије царске!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
С вечери, туго, ко коме плен? X Крст на раскршћу ту наука. Сина не распесте ви, распео се сам. Ни недра мајци, ни бедра. У крсту кад ње рођај вам и задојење. О, зар за даља распећа невинога не.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
За спасоносну снагу п. сведочи чињеница да га девојка, кад полази на венчање, меће у недра (СЕЗ, 19, 151; ТРЂ, ННЖ, 3, 122).
кум ставља млади мараму на главу (ГЕМ, 38, 1975, 139). У Ресави мајка млади »код опраштања спушта у недра јаје или црвену јабуку« (коју младенци пре спавања поделе и поједу, ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 174).
У Горњој Ресави (у Пањевцу) млада на поласку од своје куће скида са капије венчић од цвећа на коме је и ј. и спушта у недра, и чини то исто и код младожењине куће (ГЕМ, 25, 1962, 149 ид), а за време ручка чауш или војвода суд са водом и ј.
исти начин окретали једни око других« (СЕЗ, 83, 1971, 174, Алексиначко Поморавље); мајка млади при опраштању »спушта у недра два ораха да би млада рађала мушку децу« (ГЕМ, 28—29, 174); »породиљу посипају орасима како би јој се олакшао порођај«
на њиву« или се, ако се то не учини, замењује (обично код суседа); сем тога, »узму мало семена у крпу и провлаче кроз недра мртваца, јер, ако то не ураде, неће ,живот да роди̓ (ништа неће родити у тој години)« (ГЕМ, 25, 1962, 176). Сено.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
сам хтео да кажем, шта сам хтео — шапућем као у тужбалици, у некој давно запамћеној отегнутој песми коју је мумлао у недра непознати, безуби старац, да ли крај неког извора, или на клади под старом батаљеном воденицом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
мирне газеле пасу и рајске тичице лете И Гангес вечито шуми, Носећи свештене вале са даљних индијских гора У недра сињега мора... Да, ми смо већ стигли тамо.
древне палате њине, и њине пагоде свете И Гангес поред њих шуми, Носећи свештене вале са даљних индијских гора У недра сињега мора. 1887.
Кметица, снажна и сниска, вукући препуна ведра, Засук'ла рукава оба и малко открила недра, Те кравар ушара много. Најпосле укрсти очи, Кад вредна кметица поче да хладну ракију точи. И сасвим изгуби памет.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Полази дечјој соби.) ТАШАНА (га прати). ХАЏИ РИСТА (враћа се из дечје собе мећући у недра кесу из које је децу даривао. Ташани): Како ти? Добро? (Брижно): А деца, јесу ли здрава? ТАШАНА Јесу.
(Плаче.) Ја ли, твоја мајка, теби то у инат учиних? ТАШАНА (обесне се о њу, плаче, гура главу у недра): Нано, нано! О не знаш ти, нано моја! КАТА (милује је): Па кажи, чедо, кажи нани својој! ТАШАНА Не знам.
И сви ћете бити земља. МИРОН Јест, јест. Од земље смо, и бићемо земља. Али зашто ти земљу да једеш, кад су ти недра пуна комадима хлеба. И зашто земљу, кад је и за птице Бог дао хране.
Улази Младен (водећи децу за руке. Деца обучена у ново. Недра им пуна цвећа, босиљака и колача). МЛАДЕН (с улаза, сав срећан): Па, чедо, Ташана (показује на децу) ми смо већ
Бојим се, ће се соплетем, па некем на главу а некем у недра да изручим пиће. Па ме страф да изручам ћутеци и тој оној право турцко тепање! КАФЕЏИЈА Може, може, де.
кад ми деца одрасту, неће смети да ме воле колико ме воле, неће смети да ми безбрижно леже у крилу, завлаче руке у недра, косу, бојећи се да то није у реду и да то не доликује. И ето, зато сам тебе толико чувала, радо помагала.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Нежну пилад потура себи у недра, ту их греје и успављује, и чини издалека прстом знак да нико не галами. А после, седи за клавиром читаве сате, и
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тек што сунце величествено зарну своју главу из недра Ауроре дигнувши, великољепни своји зраци све поверхности земне предмете озари, и животворну силу на цвеће и усеве, и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Надимају их што могу више и, уместо да заврну завртањ они оставе цев отворену, онда притисну мишицама, а цев завуку у недра, и тако се хладе. Мало после настаде неко пиштање на броду, као да неко дува у оне дечје трубе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Желим да спим у среди летњих јазбина, А међ зубе запало пуно звезда ко жита презрена И руке су ми у кладенцима а недра пуно зелена. Ноћас ја слушам топот љубавнога млина међ таласима, Ноћас!
Причекај док ноћ падне велика, ведра, Да тихом ноћи најзад покријемо недра И пролеће, које нам данас срца пробуди, Као кришка ће образ цуре да заруди, У невесте затегнути бедра: А позно у ноћ
грцањем и да се снило, тражисмо зацењени: О, болно неко прапотопско месо; Дрхтању нашем као да си стресо У недра, са грана својих морнара Ти, Океан!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
и тих је био глас свирале, али траве и воде су од њега постајале лековите, заустављале се поплаве и пожари, отварала недра земље да покажу своја скривена блага. Да је хтео — младић је могао бити моћнији и богатији од сваког дара на земљи.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Моје је! Чедо ми је! Одавде ми је, газдо, одавде! (Чупа недра, косу и лице.) Одавде, газдо! АРСА (одгурне је, понова полицаји): У затвор!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сморне очи дижу и нагињу ведра, Просипа се вода и на гола недра, Почађала, цури... Врхови се жаре — Тихо вече шушти у гримизу свиле; Они кући иду, као сенке милê Путем, покрај
Кад на твоја недра панем, Рај нада мном почне сјати; Но кад речеш: ''Ја те љубим!'' Морам горко заплакати. 5 Скоро сам у сну гледô
Он ми у те веру ствара, Реч је празни шум и пара. О куни се, само куни, Све верујем што ћеш рећи! Ја на твоја недра падам И верујем у свој срећи: Љубићеш ме над сва блага, Вечно и још дуже, драга.