Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
се пуна црква жена, али поп једанпут, послије службе у петак, стаде пред олтар па поче говорити; да је бог оставио недјељу и празнике за цркву; да се у остале дане човјек радећи моли богу; да се он за све моли кад они морају радити; да је
Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа. Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету.
Попу не смијеш ни поменути да устане око владике, не би ли је он како истргнуо отуд и добавио нама, ма на недјељу дана. То би њега, сиромаха, само још јаче цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.
Попа се клони, да је чудо. Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријеч проговорио. Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу. Јес', ал' учитеља нема!
Попа се клони, да је чудо. Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријеч проговорио. Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу. Јес', ал' учитеља нема!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Одбијајући дете од дојке, извештава Манојло Кордунаш, врше се и ове магијске радње: „У младу недјељу узме мајка дијете на крило, даде му сису, принесавши уза се краљачу.
“²¹ У горњој Крајини, да би дете проходало, „треба га у младу недјељу прије исхода сунчанога, полагашно провести око столице“.²² Дете се, исте сврхе ради, често води око куће.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Спремало се велико зло, јер оба племена бјеху јака! Тада им владика пошаље свога момка с поруком нека се стрпе само недјељу дана, па послије њека раде шта знају! Они послушају.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— О, мој имењаче, невољо моја, а ја још мислио да те јутрос, у свету недјељу, пошаљем у цркву да се и ти зеричак богу помолиш. Аја, боме, не смијем.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од куће сам већ недјељу пету у Бихаћу, у далеку свијету. Да ли ме се сјећа добри Жућо, је л' Шаруља теленце добила, шта ли раде јагањци и
РИБИЦА НА ВРБАСУ Да ли спаваш или будан сањаш, вјерујеш ли веселоме гласу: у недјељу која прва дође провешћемо одмор на Врбасу. Од јурњаве и гунгуле врашке окренуће вода унатрашке.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Стари слободњак, по цијелу би недјељу смишљао што ће писати своме посинку; не бјеху то обична писма, но по читави табаци исписани.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Б) ПОКЛАДНЕ 1 МАШКАРЕ У Црној Гори, уз бијелу недјељу, дјеца се нагаре и објесе о себи звона и свакојако друкчије нагрде се, па иду по селу од куће до куће, те ишту сира,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Заиста, то бјеше њеко чудна болест! По читаву недјељу ни трага од болова, па онда дан-два ни да стане на ноге. Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, а да
“ Још недјељу дана трајаше врдање по манастиру, јер су прековођани доносили кљук и кукурузе, па се поврати ред какав бјеше завео
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Лијеп и ведар дан предосјећам дуго унапријед. И спремам се за њ, као што се сеоска дјеца спремају за недјељу, за бијелу недјељну кошуљицу и за кротку звоњаву звона с цркве на главици кроз проријетки ваздух прамаљетног јутра.
И у самом зраку у коме се труни златасти, љепљиви недјељни пелуд. У недјељу је сунце више сунце а тишина више тишина него у друге дане.
У недјељу је сунце више сунце а тишина више тишина него у друге дане. Још у дјетињству чинило ми се да се у недјељу сунчане опеклине на купању добију кудикамо лакше и брже него радним даном.
У недјељу и бубе спорије гамижу, и сокови у билинама спорије струје. Али нарочито је споро, љепљиво споро, и сво гњецаво од неке
У ово недјељно поподне и болесници се осјећају као на кратком допусту од своје болести. Јер знају да у недјељу, а поготову у недјељу послије подне њихово болничко својство знатно попушта.
Јер знају да у недјељу, а поготову у недјељу послије подне њихово болничко својство знатно попушта. Они што могу да ходају изишли су у својим модро испрутаним
Ћипико, Иво - Приповетке
Ћипико ПРИПОВЕТКЕ НА ПОВРАТКУ С РАДА 2 БРАЋА 21 ЦВИЈЕТА 32 АНТИЦА 53 СТАРИ СВЕТИ СПИРИДОН 77 ДАНГУБА 84 У СТРАСНУ НЕДЈЕЉУ 93 ПРЕЉУБ 99 ИВО ПОЛИЋ 121 НОВИ ХРАМ 131 ДОМАЋИН 137 ПРИПОВЕТКЕ НА ПОВРАТКУ С РАДА Хватао се први мрак када је
—Казуј.... — муцаше Цвета. Рана на нози дала му се на зло... Није боловао него недјељу дана... Пазила сам га као свога. Да му бог прости! —А љекар? Шта уради он? — питајући гушила се у сузама Цвета. .
—Добро говори... Нека остану оба... —То не допуштам! — плане дум Андрија. — Напокон, ко сте ви?... У настају недјељу, по подне иза благослова, однијеће се кип на гробље... А ако се будете бунили, знам коме ћу се обратити...
Умириће вас они... Дум Андрија потражи свој штап и, не обазирући се на њих, изиђе нагло из куће. У настајну недјељу, пред заход сунца, литија суче се из цркве. Цијело село сакупило се да што достојније испрати кип старога свеца.
— Зар се никада и не крсти? — погдјекада међу собом говоре сељаци. — Биће да му је тешко руку да дигне! ...Сутра, у недјељу, пред велику мису, Дангуба са добивеним новцима покуша срећу на игру „под ногу”.
— и чисто матерински осмјехну се на ме, његова бившега друга. У СТРАСНУ НЕДЈЕЉУ Југо, тугаљиво југо Страсне, Велике недјеље почело је да дува одмах још док је било изложено за четрдесет сати на
Помете нас... — Е, где је то? Закон је закон. Још треба недјељу дана да издржи. Вала, охладниће и она; — насмеја се преко воље Илија, и даље раскидано о нечем говори: — На, ево ти, —
Ћипико, Иво - Пауци
Раде, брате, — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну, — неће ти жао ако ме у недјељу Радивој из кола својој кући поведе? — Па и земан је, — одговори Раде. — Да са срећом буде!
У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу. Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У роду је мало вр’јеме стала, мало вр’јеме, ни недјељу дана; добра када и од рода добра, добру каду просе са свих страна, а највише имоски кадија.
ока граха, по једну оку тежине и на кућу по јуњгу масла; осим тога беглучили су му љети у пољу, и то отприје највише у недјељу, а послије, кад је зулум већи настао, и у друге дане, па не само љети него и зими кад би му што затребало, нпр.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Међутим, нови учитељ опазио је послије недјељу дана да Николица доводи Жују и веже је у шупи, па је строго наредио: — Да те више нисам видио с том чобанском