Црњански, Милош - Сеобе 2
У гостима, у сватовима, кад се дојке тресу у колу. А често је таква љубав остајала незнана и неиспуњена жеља. Нека зла, мрачна, подмукла, невидљива воља, Божија, састављала је, тако, каткад, и рођака, и рођаку.
Црњански, Милош - Сеобе 1
се, најпосле, у целом полку да не иду на Турке, као пре, те им се земља којој су ишли, учини, збиља, тајанствена и незнана. Наступила је тада дубока потиштеност.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
пред њу пада, За своје је моли дете, Да га глене милостиво, Да му своје руке свете На срдашце метне живо, Од незнана спасе јада, Са којега тако страда. XX Амин!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Само на вршку брега висока, незнана соја, незнана рока, једно се дрво големо гледа, и сунца, и посред, леда векове траје, побратим кама, од смрти живећ,
Само на вршку брега висока, незнана соја, незнана рока, једно се дрво големо гледа, и сунца, и посред, леда векове траје, побратим кама, од смрти живећ, од јада
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Можда часови Помичу те теразије; Незнана мера на снази је И још оклевају тасови: Јесмо ли сабрали тегове? Шуме у језеро силазе И сећања се разилазе у
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
преста: Кад му старе гране остадоше голе, А последња тица не дође му више; Кад су дуге, хладне удариле кише На незнана гробља оних што се воле; И када је, први пут у своме веку, Чуо корак руље и усклике њене да ће снажно, добро дрво
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Колико пута дјетињом душом промакне, незнана, смрт! И за њеним проласком, куд је она помела својим црним скутом, остаје вир празнине...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Сточарство је у Гори уништено и настала дотле незнана печалба. Не може он ићи у Смирну и Сарајево да гради халву и продаје бозу. У друкчију је печалбу пошао.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Пева из незнана. Једина уме да пепео победи И да из ватре изнесе свој глас Обећана у одговору на пакао лети Сама у себи и чека свој
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Она слуша и гледи, а како слуша и гледи, Љубов са целе сија, љубов незнана себи. Није могуће гледат да т’ љубов ломи девојче, Па да т’ руку сила к њој не понесе моћна.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
и чаршилије дивили И чудили згоди и богатству Рељином, а у његовој души дизаше се сласт и топлина, свијетла и мека као незнана пјесма без ријечи што се диже од загријане земље, и миришући веже се са насмијаним небом прољетним.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
). У Лесковачкој Морави в. се још употребљава у врачању за одузимање млека (СЕЗ, 70, 382) и у врачању за кишу: »незнана« крстача привезује се за в. близу воде — да је запљускује три дана (ибід., 556). Гатање помоћу в.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
где је прва четврт месечева, Растворити груди поносито, Поклонити се на све стране; Погледаћу небо житно високо: Незнана са гране птица пева, Ко сребром ковано дрво вито, И све је ново и опет као лане.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Бог му срећу дао... Но хљеба нема... Збогом! Хљеба... хљеба...'' 1906. РИБАРИ Примите ме тамо на убогу лађу, И незнана странца назовите другом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Проговара Косовка девојка: „Драги брато, делијо незнана, ја од рода никога не тражим: нити брата, нити братучеда, ни по греку стара родитеља.
Мож̓ ли знати, делијо незнана, кад кнез Лаза причешћива војску код прекрасне Самодреже цркве три недеље тридест калуђера?
Вели јунак од Прилипа Марку: „Ој, бога ти, незнана делијо, нијеси ли отуд од Прилипа, од оџака Краљевића Марка? Је ли Марко код бијела двора? Има л’ Марко доста узавница?
Вели њему незнан добар јунак: „Нека има, незнана делијо; ако бог да и срећа јуначка, совра ће му у крв огрезнути, бога ми ћу њега објесити баш о вратим’ бијела
“ Девојка се до земље поклања: „Здраво да си, делијо незнана!“ Ал’ јој Марко поче беседити: „Драга сестро, Косовко девојко, лепа ти си, секо, млађа била!
“ Проли сузе Косовка девојка, па говори Краљевићу Марку: „Драги брато, делијо незнана, с себе срећу изгубила нисам, ни са себе, ни са своје мајке, ни са свога стара родитеља; већ сам јадна срећу
Имам речи беседити с њиме“. Девојка му поче беседити: „Драги брато, незнана делијо, а што питаш Арапове дворе? Што и питаш? остали му пусти!
“ Арап њему лепше одговара: „Здрав, јуначе, делијо незнана! Од’, јуначе, да пијемо вина, па ми кажи што си ми дошао“. Ал’ беседи Краљевићу Марко: „Немам каде с тобом пити
Погибох ти данас изненада!“ Па ме јунак јесте упитао: „О, бога ти, незнана делијо, од кога си града и племена? Како ли се по имену кажеш? Нека знадем ког сам погубио“.
Кад су били пољем широкијем, проговара Мустај-беже Лички: „Ој, бога ти, незнана катано, откле ли си, од које л’ крајине? Како л’ тебе по имену вичу? Куда ли си био намислио?
“ Јави му се Туркиња ђевојка: „Ја те питам, незнана катано! Ја сам сестра Мустај-бега Личког“. Проговара Јанковић Стојане: „О Хајкуна, да те бог убије!
“ Она њему боље одговара: „Жив ми и здрав, делијо незнана! Немам, рано, никога млађега, до Стојана јединога сина. Њега једног заробише Турци, а и њега и Илију мога, Стојанова
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
вечером, поред огњишта, казује бака забленутом унуку, а дјечак само шири очи и од мачка у ћошку чини му се да је незнана огромна звијер с ватреним очурдама.
Само се кроз дрвеће нејасно бјеласала некаква безоблична гомила, незнана њихову оку, никада дотле виђена. — Рат! — потиштено се јави пољар. Рат!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Понајпосле — незнана смрт, мирна, зла ли. Мртвим пак у гробу смрдљиво раструњење. То је свима последња издата част. БРЗИ КОЊАНИК А наши
Ја тебе просим да дођеш на мој извор, а ти мене, како незнана, из далека уморна путника из твога студенца напој. Дај ти пити мени пиће своје, и од мене прихвати моје.
Од сад лав се мишу моли, бољарин на гласу од просјака кап воде проси, не од другога кога незнана, него исто од тога који је пре желио шњегове софре мрвица му окусити...