Употреба речи неисказана у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

И данас, кад месец проспе своје сетне зраке по луговима и по долинама, мене обузме нека неисказана туга, нека чежња, ишла бих некуда, тражила бих, гледајући сузним очима у те бледе месечеве зраке: али га срце никада

После ми љубљаше уста, трепавице, чело... То ме све трже из укочености у коју ме је неисказана жалост бацила, и ја, савладана тугом, падох на његове груди, па сам ту на њима плакала дуго и горко.

Лице му је озбиљно, намрштено, али преко свих тих бора збрчканога лица лебди нека туга, нека неисказана боља... Кад би га ви видели, ви би се запитали: шта је тај човек томе болеснику?... Шта је у њему изгубио?

Теодосије - ЖИТИЈА

И благодат Божја беше на свима и весеље и неисказана радост. Узевши реч, преподобни рече брату самодршцу и благороднима и свима који су ту: „Гледајте сада што се збива

Милићевић, Вук - Беспуће

је осјећао толико терета на себи; сиве, оловне чаме која је била страшна, јер је била непомична и грозна, јер је била неисказана и немилосрдна, јер се није мијењала, остајући вјечно иста.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Јер, ваистину, сви који су живели у околним крајевима и дивили му се, гледајући на њему неисказана Божија силажења, и долажаху њему на благослов.

пак, на задовољење манастира и оних који живе у њему управивши, проведе ту осам месеци, чинећи подвиге и дела духовна неисказана, која не може исказати ум човечји.

А сви ми гледасмо и плакасмо горко, гледајући на овом блаженом старцу таква неисказана Божија провиђења. Јер како је и овде, у држави својој, молио у Бога и даде му, тако ни до овога часа не хтеде ни једне

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Доброта неисказана, милост отеческа и љубов, све је то онда било пред мојим помраченим умом, као пристрастија овога света која одвлаче

Ћипико, Иво - Пауци

— И, говорећи плахо, расијано, насрће на њу. — Је ли нам лијепо?... Што велиш? Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију...

— Прерано, да!.. Та још покојни отац у гробу није се ни распао !... — И згрози се, и трга га велика неисказана бол... — Драге воље подметнуо бих господару своја леђа, — помисли, пролазећи преко својих земаља, што леже у

И неисказана бол овлада њиме и уби у њему разбор и наду, и премишљаше. А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и п

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности