Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Они који ишту науку само да чрез њу на некакова зовома господства дођу, а не да разумнији, просвећенији, бољи и совршенији буду, пак ако ћеду и у селу децу учити:
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Читајући Златоустове беседе на дејанија и на апостола Павла посланија, чудна некакова чувствованија возбуждавала су се и рађала у мој ем младом срцу.
к дому и братији мојега друга, гди њега све сродство његово, браћа, сестре и снаје, тако весело дочекају као да је из некакова ропства утекао. Ово је ујесен било. У то време вођаше се Седмолетна војна међу домом аустријским, Прусијом и Росијом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад хаџиница опази Бошњу гдје онако немилице пуши дуван, рећи ће сама себи: „Ономе је човјеку бели некакова велика мука док онолико пуши“, па спреми слушкињу те јој зовну Бошњу.
Ћипико, Иво - Приповетке
„Зашто се срди на ме? С чега ме криви?” И њена нехај чисто га стресе, и, у тим мислима идући кући, кињи га некакова сумња и нешто неодређено...
Ћипико, Иво - Пауци
Нероткиња си, штирка, а веле да су штирке љуће... Може бит' да је и до човјека; и јест човјек ти некакова рђа... Маша, док Раде говори, мисли: „Како је заношљиве, отворене бесједе! Ко би то негда био рекао?
Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду... Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла... Гуши се...
Оћути силну бол у глави; размази се. Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете. Завлада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем. Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!” Чињаше му се да је у томе још једини спас.
Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина” прилика с изразом непомичности и нехајства. — Никад ништа не уловите?