Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сви очекују кад ће излећети прва ријеч. Као некијем чудом и под бедемом метеж малко утоли. Сунце (и оно, гле!) повирје иза брда, те млазну својим зрацима конту у очи.
Калфе поспремаху хитно; ћепенци и врата на некијем дућанима позатвараше се већ, јер трговци, већином православни, хитаху дома к дјеци; градски чистибаше метијаху улице;
Поглед јој сину некијем чуднијем изразом, као да је тијем погледом хтјело простријељати његово пространо чело, улећети у мозак, те подјарити и
Ћаше, ја мним, тога пута љоснути у сред огња. Од онда нијесам му дао више да лежи украј огња, но га увијек растављао некијем... И јутрос, глејте, ударио је зубма о цијев!“ Јанко се зацрвење као да бјеше нешто скривио.
“ Три Његуша полијегаше. Јанко започе поново да сипље из својега издашнога срца. У некијем часовима заиста му вријаше у њему, а тад му саме ријечи летијаху из уста.
Кад се пробудих, али стока отишла пут Бајичке границе. Ја онамо и налазим Илију Драгова под некијем дубом ђе сједи. Назвах му: помага Бог, а он мени грдно: А што не чуваш овце, никоговићу, но их пусти у наш крај?
„Ја ниједнога не познајем... Да, једнога знам!“ „Он ми је ујак рођени, онај постари човјек!“ рече цура с некијем поносом. „Лијеп човјек!“ прихвати он. „Она два момка, оно су ми рођаци, по теткама!“ „Лијепи момци!“ опет ће он.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Младић пристане на ово и упуте се к вилиној гори све странпутицама некијем, калаузећи откупљеник а младић сустопице за њим, док тако дођу у некаку гору, којој врх до мјесеца дотицаше, а листови
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кнеже наредио војску ихтијар — старац ишћерати — истјерати јà — тако, или, али, а; „у пјесмама“ — каже Вук — „на некијем мјестима готово не значи ништа, него се додаје да изиће пуна врста“ јабана — туђина, туђинац јабанџија — странац,