Употреба речи некој у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

„Душо“, рече, „и ми се на ову годину једва хлебом хранимо, а како ћемо још и дадиљу држати?!... Него иди некој госпођи, те ваљда те приме?...“ Ја одем...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Случи ми се у Црној Гори читати у некој књиги да од свију знања најбоље је човеку знати да ће поћи с овога света с добром совјестију, кад је у општеству у

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Људи и жене и деца ваздан су говорили о роги и газда-Раки и смејали се. Сима је тај дан попио више части него ка некој слави. А тако исто и Ђура и Спасоје. Газда Рака утекао у качару на таван, па није одатле три дана силазио.

на прилику, потписаног одузме, а тако исто и свештене утвари, које се, као што сам могао дознати, налазе сад у некој сарачани учитељевој, и у њима држи он — учитељ — што се тиче, јаја и мекиње; а за све то молим, на прилику, власт ту

« Шта да ради, него потеци некој Анђи, травари и гатари, да је пита има ли му каква лека. — Богами, пријо, није добро! — вели јој Анђа.

Ко зна шта је чека док се Живан врати. Тада је у Зарожју, подалеко од села, на реци, била, у некој грдној гудури, воденица, сеоска. Ту су Зарожани кад су год били гладни, млели жито те се хранили хлебом.

Подне беше увелико превалило. Пред кућом Мирјанића у Овчини седи, у хладу на некој по њавици, стара, престара бака. Већ саставило браду и колена, изгледа, као нека аветиња. Трећи зуби давно јој никли.

Због ње се и зове та кућа Мирјанића, а сви у кући — Мирјанићи. Еле, седи баба у хладу на некој поњавици, празник је, па су је изнели мало пред кућу. Радним даном баба се обично не одмиче од огњишта.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Она је за те прошла!... Збогом!... И оде... Као да су главе погубили у кући Ивановој... Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.

Наједаред затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше. Сила застаде и окрете се... И јекну кроз војску: — Опкољени смо!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

А сто срца ноћас куцају у мени, И цело ми биће буди се и диже Часом некој звезди, а час каквој жени. Све кипи у мени, кô плима кад стиже: Као сад да постах!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— А шта си сањала, 'ћери? — Сањала сам кô ја у некој великој вароши, па кô неке велике, велике куће: па кô ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Настаде једна повећа пауза. Сви се дали на посао. Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди. Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафе, а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.

Еј, Лало, Лало! Фурт ми твоје речи и твој тестаменат зуји у глави и у ушима. А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем, па долази сваку ноћ; докле је ту, све

Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом заостале му неке ситне сачме и сô, па од тога доба је боље и сигурније знао да

Има и женидбе и удадбе. Па је лако било и милило се човеку онда поповати! Него попуј ти сад кад је све таксирано и по некој тарифи, па ’ајд’ живи ти сад ако можеш. — Не ваља, не ваља! — вели поп Спира.

за лице, и ону справу за бреновање косе, и неке комендије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези, удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и справу за закопчавање рукавица, и неке силне конце и

Наспело ми да се мало провеселим. Није шала, толико већ време све у некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Црне масти, црне косе, црних очију. Погледа истина блесастог али некако упорног, пркосног. Он је вечито, готово гô, у некој дугачкој, пртеној кошуљи, само спавао и лежао.

Чак је имао и као неку превласт што је само он могао до клисарнице, у једном заклону од стреје и прућа, да у тој, као некој соби, само он спава и довлачи та своја пустињска одела. — Жене давав, Таја бута!

Лице јој ситно, старо и пуно неких белих, великих маља. Уста јој и вилице све обрасле у тим маљама као у некој бради. Само јој очи крупне, беле.

XИ МЕНКО Увек у говору, и то оном брзом, доказивајући, као кад се човек побије или присуствује некој погибији па одлазећи од ње, престрашен, прича о томе, доказује... Такав, занесен у томе говору, свагда се виђао.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

љутитог и огорченог изгледа, али без трунке оне радозналости, која је распињала сав онај остали свет што се гушио у некој мутној душевној узбуни, мрзовољан, блед, са црном брадом и чудним очима, студент права Алексије Јуришић.

је поразила, па је као неко што је очевидац док се на његове очи руши кућа сазидана до самога крова, наједном обамро у некој страшној, укоченој и малаксалој узетости, док се постепено није повратио да осети једну једину страст: једну мутну и

сунца подрхтавала је над равницом и у оном лаком свиленом сјају сунчане магле и боја, мир огромне долине сневао је у некој мистичној удубљености.

ноћи y његовом животу, гризло га, гребало као мачјим ноктима, па је змијски гмизало дубоко у његовој души као у некој пакленој сенци те се сав осећао јадан и укаљан, сав од смрдљивих црви и неког пацовског гада.

стрељају оне несретне војнике што долазе овамо да виде кућу и фамилију па да се врате, и пошто побију оне јаднике ту у некој јарузи више гробља, они изађу на корзо као да ништа није ни било, шеткају, загледају у прозоре и занимају се са женама.

и сумњи силом угуши; и са једном искиданошћу и јадом, који унакажују душу, носио оне слутње и све оно тужно искуство у некој мутној нади: да се мрачна пропаст што је пред њим зјапила, ипак некако може избећи...

Али ова душа коју Ти обожаваш, ова полудела паклена душа, сва мрачна и мутна, пламти сва у некој сумњи према свему.. О јадна, мила моја мала, опрости ми, јер мало после она и теби неће веровати.

“ И сад шта? Ја сам њихов син, а праунук сам једнога кириџије. Па шта ја хоћу? Распињем се нешто и кидам у некој умној напетости и стално би хтео да идем, путујем и да се пентрам по оним врхунцима ствари.

Преда мном је огромна пучина хаоса, све је најцрња, најстрашнија збрка, нечувено се витлају каламбури и све хуји у некој ужасној грозници и лудилу. Агонија. А отуд преко оштрих стена јуре, хуче и запљускују пенушави таласи оне нове вере.

Да ли треба? Или је боље: остати горе и овако у планинској усамљености, у болној и сањарској некој контемплацији, гледати: како по вечним, неумитним и леденим законима оне периоде пијанства и слепила смењују периоде

Африка

Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти. Прилазимо некој врсти огромног мола подигнутог на кољима, осветљенога сам о лампама што клате они који нам помажу да се испнемо.

На пола пута црни газда шалупе наплаћује карте у мраку. Половина сапутника има карте купљене за повратак још на некој другој шалупи, али на којој им је речено да ће важити и за све остале шалупе пошто припадају истоме белцу, те одбијају

То су говеда не већа од наших оваца. Све спава. По некој ларми у даљини, тражећи там–там, наилазимо на дечаке који у једној забаченој уличици говоре гласно и вичу.

Даву прича како је због глупости које је починио према некој Рускињи у Паризу — „о сасвим ружне ствари!“ — породица тражила да или ступи у страну легију или да се изгуби у каквој

Ипак, ја сам све тврдоглавије замишљао како би било већ крајње време да смо у некој колиби, где би ми бој могао развити постељу и филтровати воду за пиће.

Ја им дајем знак главом да пристајем на оно што желе, иако управо не знам како се мисле помоћи. Пирога затим прилази некој колиби пред којом је упаљен огањ. Добре наге жене спремају нам кус–кус од проса.

Црњански, Милош - Сеобе 2

полкови српских „шережана“, да би се, изненада, помакли, претворили у колону, која маршира, и мења облик, као на некој табли шаха. Пешадија је, те године, била, први пут, униформисана, па је, издалека, имала боје цветних леја.

Ђурђе се био прућио на под, као да је у некој диванани, и вирио је кроз пукотине дасака, док је Петар седео на клупи, наслонивши главу о дирек, са једном ногом на

А још се толики спремају, да пођу. Стално, тако, лутамо, у некој ноћи, из које, нама, излаза нема. Ракосавлевич је, с почетка, тешио свог сународника, али кад чу да је Павле побегао

Живог га неће добити још једном, сад, кад има пиштоље у пасу. Трандафил се и на то смејао. Ни говора нема, каже, о некој опасности, ако са Божичем буде путовао.

Махале, који је угледао на зиду бела места у прашини, тако је и Павле, на том свом путу, осетио да је сам, самцит, у некој прашини, која се диже куд пролази, а која се слегне, кад прође.

На кући су били упаљени сви фењери, а у прозорима су гореле свеће. Сав је Херренхаус треперио, као да плови, по некој води, у вечерњој светлости и тмини. Путници су били срдачно дочекани.

Довољно је било да му понуди да седне крај ње, па да јој, оматорели, тешки, човек, пољуби, као некој принцези из бајке, руку.

Павле је корачао погнуте главе. Био је уморан, као да је јахао из Срема, до Беча, на некој лудој кобили, без одмора, без циља, без памети. Није ни приметио Агагијанијана, који га је чекао у капији.

Тако су пролазили дани. Ноћу, међутим, госпожа Евдокија лежала је на својој постељи као у некој грозници. Ноћ проведену са Исаковичем, снажним, ћутљивим, али жарким, није могла да заборави.

Осећао се као мува у некој мрежи неког паука. Све је било другаче него што је очекивао. А кроз три дана – на дан мученика Јермолаја – кад се од

Била је прави анђео. Павле је још увек мислио да га је Петар омрзнуо, због те селидбе у Росију, али се некој љубомори Петровој никад није надао. Шта му би?

Та лепа, стасита, жена, крај њега, вртела је главом и, гледајући у таваницу, понављала, као у некој грозници, да се она више никад неће у Темишвар, Трифуну, вратити.

Теодосије - ЖИТИЈА

У таквом непријатељству и прегањању између браће била је српска земља у великој невољи, као у некој тескоби, опустевши од много плењења и проливања крви, пропадајући до краја од глади због неорања, тако да су се многи

а мислим да је богољубивим душама које ово слушају и сада поучно до суза. Јер као по некој сагласности живи са мртвим договараху се, и овај као богословним језиком апостолски све поучаваше, а други, точећи

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Судови које су дали људи разних генерација о некој народној групи могу да буду врло разнолики, јер су у појединим временима једне или друге особине дошле до интензивног

Они који су доста путовали по Балканском полуострву одмах осете и распознају у некој народној маси динарске људе од других група. На њима су најбоље изражене све особине западних Јужних Словена.

Има чудних примера, особито у старој Рашкој, како мухамеданац бег и православни кмет сазнају да су од истог рода по некој старој икони, по старом крсту, хаљетку или оружју, који се понекад чувају у мухамеданској кућ, док су се у

Изгледало је да се повластице које су давали аустријски владари више дају некој вероисповести него једном народу. Православна вера је тако за избегле Србе постала симболом њихове нове отаџбине, а

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Ланац дугачак а госпођа стара, аждаја несташна па само трчкара. Мало, мало, па на некој стени аждаја стане и почне да шени. Вероватно знајућ’ шта најволи ала госпођа јој баца принцезе у зјала.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: Не знам, али она је богата. Додуше, она се носи мишљу да све своје имање остави некој хуманој установи; све маторе девојке, знаш, болују од хуманизма, али ја мислим да ће она водити рачуна и о теби.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Ниси ни могао да чујеш. Нисам ти ни рекла. Тако сам сазнао да се зове Рашида по некој својој турској баби, да је пре три месеца напунила четрнаест и да већ одавно зна све о мени: Весна ме препричава у

Наша гимназија, саграђена у некој мешавини готике и барока, са читавим чудом кулица на крову, изгледала је као картонска макета утиснута у нежно плаву

- И ти се ниси обесио? - било је све што ми је рекао кад смо се срели. - На твом месту ја бих већ висио на некој грани!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

віртуосус, итал. віртуосо) — човек који је у некој вештини или врсти уметности достигао савршенство вист (енг. wхіст) — енглеска игра карата са четири играча и 52

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ноћ је пролазила у некој белој светлости, која је сипала као ситна киша. Тужни, изударани, уморни, толико да су седали сваки час, почеше полако

Ни за тренутак није се сетио брата, ни за тренутак не изиђоше му пред очи њена деца. Био је сам, у некој пријатној, високој хладовини. Ни најмање није мешао себе са братом.

Не, овога пута, неће се више вратити. Каткад, у њеним успоменама, он ће јој се јављати на неком брду, у некој шуми, у сну леп као јелен у пролетном сутону, али биће дана кад ће јој бити одвратан, као неки медвед у смрадној

Чак и са њеног крила, њене су ћерчице пружале руке према даљим стварима, као према некој другој обали, за коју се отимаху вриштећи, као из руку неког џина.

Није хтео више ни да чује о повратку у Турску, још мање о некој сеоби у Русију. Са жељом за непомичним и непролазним, изненада, даде му се да испуни своју жељу за телом своје снахе,

паса, одлазећи ноћу на игранке које су приређиване у њихову част, Вук Исакович је обично одабирао преноћиште на некој висоравни, пропустивши војску у долину, тако да је пук ноћио недалеко пред њим, растурен око многих ватара у шуми,

У некој ванредној војсци, у некој дивљој бици, мишљаше да ће се појавити он и његови људи, силни, прослављени и награђени нечим

У некој ванредној војсци, у некој дивљој бици, мишљаше да ће се појавити он и његови људи, силни, прослављени и награђени нечим, што није знао шта ће

Почетак те вечери видела је већ у некој магли, са високог, знојем натопљеног узглавља, обронке брда, безмерну ширину и воде блатишта усахнулог, од којих се, у

Грех његов остаће тајна, нико је више неће имати, а та његова једина, права љубав у животу, свршиће се у некој светлости, без које би, то је осећао, постала неиздржљива, мрачна патња и казна.

У том животу, иако се све догађало по некој безумној, изненађујућој неочекиваности, треперило је све од звезданих облика догађаја, који су били изванредни и за

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

у утроби и постељица били повезани за време трудноће и чинили једну целину све до порођаја, народ верује да су они у некој мистичној, магијској вези чак и по престанку њихове стварне физичке везе.

¹¹⁵ За одржање деце у животу прибегава се и обреду жртвовања животиња. Када у некој кући често умиру деца, тада домаћин, док свештеник чита опело, одсече петлу главу на кућном прагу.

БЛАГОСЛОВ И И ЗДРАВИЦЕ Благослови су лирске говорне формуле у којима је на свечан и леп начин изражена жеља да се некој драгој, вољеној или поштованој особи догоди много тога лепог и доброг, уз уверење да ће се оно што је речено и

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

начине да нас примети, али док су наши вршњаци правили чуда по свету, родни град нас је још држао у дечјем вртићу , у некој врсти продуженог боравка. Због тога смо проводили вечери причајући, причајући, причајући, ох, само причајући...

Жужи поправља шминку. Све је већ речено. Устају и одлазе ка некој позајмљеној соби да се још једанпут воле. Плакаће, биће им лепо, биће им очајно, биће им очајно лепо.

акумулатором носе ме сада средином носталгичне матице сарајевске јесени 1953, када је Сеад зарађивао за живот у некој смешној представи ударајући као шашав по лажном контрабасу. Одлазио сам да га гледам како се мува по позорници.

Замишљао је будуће вечери у некој нестварној соби и брзи пролазак улицама које би у том случају изгубиле за њега сваку важност.

да га питају куда их то води, а он их је водио све дубље у планине, па су се негде крајем августа месеца нашли тако на некој непознатој херцеговачкој висоравни.

обраслој у шикару која је човеку досезала до паса, а дан касније — у потпуно пустом и претужном Месечевом пределу, на некој црвеној земљи, по којој је било расуто оштро камење обрасло маховином и кржљавом травом.

На Каленића пијаци купи канаринца са кавезом, па после, не знајући ни сам шта ће с птицом, поклони све скупа некој старој госпођи и побеже смејући се после ко зна колико времена, као дечак. Одлазио је у нове четврти.

Јесам ли због тога студирала енглеску књижевност, да будем слушкиња у некој кретенској селендри будалама које тек тако свраћају? – Истина, студирала јеси, али још ниси дипломирала...

Али човек никад не зна шта га чека у животу... Захваљујући некој оптичкој варци, Замак некадашњих грофова, поседника зелене долине с обе стране реке, удаљавао се као да је зачаран што

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

куглу да би притекао у помоћ непознатом другу, Папуанцу, с којим је дошао у додир разгледајући једну „чудну слику” у некој сликовници.

Стога, ако се говори о могућем утицају раних дечјих искустава на образовање једног талента, те о детињству теми и некој врсти естетског идеала, добро ће бити да се све то испита баш на Ћопићевим причама из завичаја.

Он поседује вербалну лакоћу и смисао за игру слика и ритмова, али све је то некако ближе логичном плану, и тече по некој бездушној инерцији: кад би на свету остала само неозбиљност, онда ништа више не би било неозбиљно, а лакоћа и

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први пут и чуо Јова да је уопште има на свету.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И тако, скупљајући све што му падне шака, полако, поред зида оде некој својој кирајџики, подводачици, да види да ли му је довела што „ново“... И после, остало?

Али не слободно, безбрижно, већ све као у некој бризи, страху. Никад се они не проведоше, не развеселише. Кад славу славе, славе је лепо, отмено, не изостане ништа

Зато она плачући поче да нариче о некој својој сестри, која је била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену сестру тамо на ономе

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

брат говорити: — Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах стражу, наједанпут аждаха пође из језера да нас прождере, а ја

Лалић, Иван В. - ПИСМО

ноћног бдења Стрепња изнутра размрежава очи И корен вида шири се и мења да новим путем нова слика крочи — На некој звезди море се расцвета, у чаши воде заискри тишина, Свака је прошлост стално започета, А море, то је најлепша горчина.

ко пустињу вода, Јаву у којој изнова си створен: у несаници светлуца слобода — Друге су ноћи оних који бдију — На некој звезди море се расцвета, Прадавне шуме загрцнуто пију Ваздух и воду будућега лета; Последња слика: као ретровизор Пун

Лептир у срцу. И осећаш да си И одступницу предао у залог Одсутној некој милости. На траси Што увире у обзор, сјај даљине Већ руби невид, и облак прашине За коњаником који носи налог.

Свеједно, певам лепоту По сећању и можда по некој инерцији, што је Сећању сестра близанка; обману дакле певам у некој упорној нади да ће будућност једном Посведочити да

Свеједно, певам лепоту По сећању и можда по некој инерцији, што је Сећању сестра близанка; обману дакле певам у некој упорној нади да ће будућност једном Посведочити да је обмана била битна У свету сувише стварном, а да би истинит

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Мислим, шта ће ми све то? Хоћу да кажем: више волим да седим у некој кухињи где ме нико не види. Да седим с пријатељима и клатарим ногама, ево овако (не, нећу пасти, не плашите се), па да

осим да изигравамо хронику о сиромашним љубавницима, и да фолирамо како смо поблесавели од љубави, док се као ватамо у некој смрдљивој капији пуној промаје и будних настојника, добијајући хронични бронхитис, а о дистонији неуровегетативи да се

И уопште, то је живот у конспирацији: осећате се као у некој филмчуги о илегалцима за време окупације. А тек њихове приче! Господе! Знате ли оне системе: „Жена ме не разуме!

Мислим, требало би да човек у животу непрестано у некој својој фиоци чува по једног старог Фокнера испод свега, да се не избламира сувише, ако разумете шта оћу да кажем?

(најмање минус двеста или близу те цифре), коју сам видела у некој изложбеној дворани како чува дозлабога досадне слике?

Шта ми друго преостаје него да почнем да се затрескавам у Београд, кад сам већ била такве среће да се не родим у некој пристојнијој вароши! Шта најпре урадим? Почнем да испитујем шта је све измислио мој родни град!

а њихови матори нису у стању да им пруже ништа више сем оног идиотског сервиса за ракију од кристала, купљеног на некој распродаји. Поново потуцања, поново газдарице, туђе пролазне гајбе, иста стара излизана филмчуга...

лука из пљескавице од петнаест комада, боја разливене нафте по реци Сави, крцкање печених кокица, линија џоњања на некој тараби, боја београдског асфалта у августу, када се летњи ветар лудира и игра шуге са старим новинама; оћу да кажем

Чудо једно што је свет навикао на шаблоне. Чим се нађе у некој куполи пуној промаје, одједанпут му је све тако романтично!

Када сам тог јутра полазила на пут, матори ми је пружио мали замотуљак — Понеси то некој буби из твоје збирке! — казао је, тајанствено се смешећи.

“ и, заиста, био је то Том Џонс, али шта има везе, мислим, кад већ држи свог човека за руку у некој полумрачној дискотеци; баш треба да је буде брига ако се случајно појави неки лажни рудар из Велса, нека икебана од

А непрестано је држала свог човека за руку, и то тако некако као да држи руку на некој пепељари пуној опушака, или на допола попијеној чаши, а онај се њен момак све некако смањивао, све се више и више

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Тамо их страва и данас туче, у некој шпиљи вјечито чуче. Помељар Ћоса узима торбу и брашно сипа, кући се спрема. Диву је Брки скувао чорбу, па више

Крај саме штале дедица хрче и сања призор луд: извести њега у некој шуми пред прави лављи суд. Везан је деда, тресе се сав, док пред њим риче гривасти лав: „Ви ли сте Трифун,

Једино кад би дошао млину било је среће лоше, ту би насео подвали некој лукавог мачка Тоше. У сваком лову, игри и борби тај ти је био спретан . . .

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Ничега на њему нема што би ми било туђе или што би ме чинило туђином. Ви бисте ноћас могли бити на некој мојој реци и осећати се исто тако присно и угодно као да сте у самом завичају.

Можда ће се на некој идеји наћи заиста цео свет и почети заједнички веровати у њу... До сад су, осим религиозних идеја, само идеје

Лупају опет. — Баш врло добро, — каже жена испред отворених врата и као лебдећи у некој рујној светлости, што нам пође полугашена и помешана сенкама. Ја тада видим сва окупљена лица.

Ја тада видим сва окупљена лица. Они гледају унапред оштрим погледима и као да су на некој ноћној миси. Велики женски крик полете на нас тешко и оштрицом.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПРОКА: Ето, зар то није јасно као дан? То су документа, брате! САРКА: Ако је по томе, Проко, висим и ја ваљда на некој грани, а не само ти. ТРИФУН: А како би било да нам Агатон прво објасни по чему је он тако близак род?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

ОД САДА ПРИПАДАМО ОТАЏБИНИ Осећао бих се лакше, чини ми се, да сам у некој јединици која се мобилише у мом родном месту. Ту су били сви моји другови и познаници.

Ишли смо журно баш у томе правцу. Осећали смо да се ближи одсудан час. Можда ујутру, можда сутра. Тамо већ гину. А у некој бари жабе крекећу... Ми журимо у борбу, у смрт... Свесно?... Вољно?...

Иди тамо где ти се нареда! — вели на једном застанку капетан Јован. — Јер, био на Дрини, или на Шапцу, или на некој трећој страни, увек те исто чека: поправник, месни угао, плотун здесна... — Море ћути, богати, овако фино!

Још пију и пиво... Прођосмо мост и, на крају вароши, на некој пољани, готово у сам мрак, постависмо бивак. Строго је наређено да се из логора нико не удаљује.

Сећам се и кафане из које су војници украли буре пива. Кажу, било је намењено некој команди. Сад свеједно, ма чије било, главно је да је цела батерија пила у здравље Танасија и Јанкуља.

Ето... Говорио је сасвим спокојно, готово весело, као да седи у некој кафани. — И ви сте митраљезац? — Не, већ мученик божји, звани пешак.

Али целом дужином тела осећао сам један струк кукуруза и, као да лежим на некој греди, жуљило ме по куку и рамену. А у неко доба осетих како ми нешто мили низ леђа, па ме засврбе.

Прогурасмо се кроз народ, који нас је у чуду гледао, појахасмо коње, и, онако окићени пешкирима као да смо на некој селачкој свадби, потерасмо у галопу ка Милићевом брду. Да му само измакнем са очију.

И са доста поуздања тешио сам их. Око подне отишао сам на очев гроб. По некој чудној асоцијацији ту се сетих да се команданту родило дете... Издалека чуо сам весели жагор.

Без иједне речи појахасмо коње, и појурисмо на разне стране. Силазио сам према некој ували и баш у потоку угледах једну групу војника. Не више од једног вода.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те сниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио

И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

” ЈЕЛИСАВЕТА: Шта му то значи? ВАСИЛИЈЕ: „...и да се моја лобања преда некој позоришној трупи, као реквизита.” СОФИЈА: Као реквизита?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Читалац је можда, стекао уверење, из ранијих коментара, да сам ја, са површношћу женскара, романтичара, провео рат у некој врсти литерарних халуцинација. Читалац се вара.

Можда пије добијала моја писма. Ко зна шта ће и она дочекати? Не знам ни сам шта ћу, можда ћу добити место у некој банци.“ Све се то одиграло на станици у Загребу. После сам ја сео у воз и отпутовао даље.

Полако сам се насмехнуо. Где све тај човек није био! Сећам се да ми је причао и о некој жени. Из његовог описа запамтих само њено бледо лице.

Помислих: гле, како никаквих веза нема у свету. Ето, тај мој друг волео је ту жену, а она је остала негде далеко у некој завејаној кући, сама, у Тоболску. Ништа не може да се задржи. И ја, куд све нисам ишао.

Изиђох у ходник, где је било хладно. Стајали смо опет у некој шумици. У једном вагону су певали. Негде је плакало једно дете.

Изгубио сам страх од смрти. Везе за околину. Као у некој лудој халуцинацији, дизао сам се у те безмерне, јутарње магле, да испружим руку и помилујем далеки Урал, мора

збиља мислим да живим песничким животом, да одемо из Париза, некуд у Бретању, на пример на острво Уесан и да живимо у некој кули светиљи. Мени се то, тада, чинило јако комично. И лудо. Данас ми се чини сасвим разборито.

Небеса Босне. Шарена и кадифена, којима се плови, као на некој раскошној, турској галији, пуној блага и разблуде. Са узалудношћу рођења и узалудношћу смрти.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

је епископ Христове цркве у Риму један старац, који је, пре тога, у посту и молитви провео четрдесет и седам година у некој пустињи. Старац се прочуо као свет човек, велики праведник и чудотворац.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Кад сам ишао хотелу с оним пандуром, морам и то напоменути, видео сам где вуку у затвор једног што је украо ципеле у некој радњи, а и њему о врату орден. „Какав му је оно орден?“ — упитам пандура.

ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само како је пре неколико година држао први хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад

— упитам. — Власт! — Па зар против себе? — Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. — Можда је збор противу народа? — упитам. — Можда — одговори онај на исти начин. — А шта ти мислиш?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А у селу права мртвачка гробница... Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га

И како је нераван пламен горео и дрхтао, тако су и зидови били час осветљени, а час су се њихали и трептали у некој покретној полутами, која је усамљеног човека плашила, улевајући му у душу неки сумор и сету...

у луци Туријиној, бели се чопор говеда, а међу њима он, ђак — основац, седи и чита, а мајка му шапуће о будућности, о некој великој слави и господству.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Извади књигу: Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини. Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином

! Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. Ђаво од човека! Свако му ђаволство падне на памет.

То је питање времена. Све, све се изменило! А то је Сретина заслуга била. ГЛАВА ДЕСЕТА У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се

му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Све је продужен одјек, Ил тешки, напети спокој; Грмуша проводи век У бризи некој дубокој. Стежу се планинске косе, Скупља се полукруг плави. Бог је у птици, што се С путељка шумског јави.

” Јер Срби поштују своје кумове Више него највеће светске умове! „Куме мој, живот си с главом у песку Провео, у некој тамо НЏамени, Бринуо си бригу белосветску, У срцу збивања, увек на сцени... — Доста си савета дао Унеску!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

А кад наступи ноћ, оне се изнова групишу у кордон који се крене узводно као по некој команди и продужује тако до идућег дана«.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Дакле, био је тако близу, а не, као што су ове мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора. Али та мирноћа материна не потраја за дуго.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сад бијаше у некој војсци. Солдати ношаху гаће модре (као и они први), а бијели гуњић и некакве свијетле капе, као да бијаху замазане.

Простране одаје бјеху урешене старинским и новијем сликама и оружијем. У некој соби видјеше високе ормане, уз три дувара, пуне књига. Један папагај викаше им: „Ко је то, ко је то?“ „Добро дошли!

Затијем примаче се к огњу, даде крај од стијења некој од женскијех, па га намаза мелемом. А кад то сврши узе вино, цијев, и „фитиљ“ (тако зову тај дренаж), па се упути к

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

брат говорити: „Кад сам пошао с мојом | браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах стражу, наједанпут аждаха пође из језера да нас прождере, а ја

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Све ово има своје време, а сада је време исповести, исцељења душевних страсти. Те ако хоћете да говорите о некој срџби, све поруге и узроке греха, ма какви били, похитајте да себи припишете и наметнете.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

АНЂЕЛКО: Донес ти мени једну месечарку! И отворде ми једно лађено пивце! А проводаџиши некој другој будали! МИЛЕ (улазећи, с врата): Дајде ми једну ракију! СТАВРА: Чујем зглајзо ти онај твој!

МИЛЕ: Ако ти треба неки послић, мого би да ти се нађем... Можда на пример местанце у некој фабрици... АНЂЕЛКО: у фабрици? Да ми и муда оћелаве! МИЛЕ: Могу ја и нешто боље да уредим.

Мами умро муж у заробљеништву... ИКОНИЈА: У Немачкој? ЈАГОДА: А мама кувала на некој економији. Сврши се рат, и тамо доделе једног, из нове војске, заћоре се на први поглед!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Зашта си убија дите? — пита Брне, једва дошав к себи. Али Пивалица канда не чу то, но настави као у некој грозници, говорећи брзо: — Па ’нда сам бија сву другу годину болешљив. Пија сам пуно, опија се сваки дан.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ХЛАДНО ДОБА ГОДИНЕ 25 ЈАВА 26 СЛИКА У РОДИТЕЉСКОМ ДОМУ 27 У ДОЗИВИМА 28 СКРОВИТО МЕСТО 29 МИ СТИЖЕМО ПАДОМ 30 НА НЕКОЈ ПАДИНИ 31 РАСКРШЋЕ 32 ОПЕТ ПОД НЕБОМ 33 ПОД НОЋНОМ ЗВЕЗДОМ 34 НА РАСТАНКУ 35 НОЋ ЈЕ ДУГА 36 СЛОБОДА ЈЕ

У пристаништу сам лутао по кафанама пуним морнара. Слушао — глас од леда. Гледао — очи од жара. Будио се у некој соби уз шкрипу старог ормара. На перонима сам чекао: црн од самоће и гара. Стајао сам крај мора: зурио у једра бела.

Сунце нам у оку куле сјаја зида. Трепти срж борика, дрхти влат и храшће: То стижемо падом ми на ходочашће. НА НЕКОЈ ПАДИНИ Песмо, ти си жедна, а протиче вода. Бол је твоје пиће (оно: чега нема).

Могла си, песмо, да блештиш као луна На некој падини и ја ту, у трави, Са једином стрепњом да те грȁд не смлави. РАСКРШЋЕ Залутах, тајно, где гомиле једу Под

Само је срце у овој шупљини. Гле у стаклу: сунце! Жута мрљо, Под којом сам се жего, чистио и прљо! (На некој падини сад у житу, ражи — Једна сама булка моје око тражи.) Слобода је усамљеност, ал не лечи.

ВРАТА Понекад, тако: на некој старој згради Отворим врата — обично никог нема. Посматрам ствари бачене испод трема: Зурим у ормар (у коме жижак

И мисао се ево тањи, А воља чили, срце грчи. И већ сам двапут, трипут мањи. И клечим ко на некој срчи. А до пре само трена два-три Сећам се да сам био цео И с главом чак у некој ватри.

И клечим ко на некој срчи. А до пре само трена два-три Сећам се да сам био цео И с главом чак у некој ватри. Сад ко да за мном паде реза: Све оно што сам рећи хтео Прогута страх и стину језа.

И час се знојим, час се ледим На измишљеном сунцу, ветру. За стаклом — ко за решеткама — Док бдим у некој бившој вери Окренем главу према вама: Завидим чак и мачки скотној Што се за окном, ено, цери Робијашу на доживотној.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Да знаш, Роза Швабица једна је у целој Србији. Газда је чак из Крагујевца довео. И чим се Симка породи, иде у Пешту некој грофици да се нађе. — Једна као Симка родила је дете с две главе шапуће Анђа.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

учила да види како смерност сасвим нестаје из његовог погледа а љубазност постаје двосмислена: не ретко, претходила је некој опакој Милошевој замисли или је ту замисао следила.

Као да очекује нешто изузетно, Љубица је од јутра била на опрезу. Онда се дан искосио и почео да струји према некој тачки коју није видела мада ју је предосећала.

Учинило јој се да се све светлости потапају у некој невероватној магли. Пред њом као да је искрсавао црн пролаз који се није могао мимоићи.

Отезао је да одговори Румуну баш зато што је знао да неће и не може да се одупре овом изазову који га приближава некој истини о њему самом: xоће ли умети да прочита околности што су се сплеле око њега?

је осетио како се ближе хладноће и, у исти мах, разазнао у себи ново ишчекивање: опет је, значи, ишао у сусрет некој неизвесности, и опет већој но икада. Био је спреман, сав начуљен.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Све до једнога јутра кад освану снег на заузетој некој турској вароши и кад пуковски дежурни, сав узрујан, дозва батаљонске и саопшти: да ће командант тачно у подне одржати

Стари телеграфиста, први је хугиста у Србији, сав смежуран старац од осамдесет година, живе мошти у некој црвеној блузи револуционара. Он болно јечи у кревету до пећи.

Онда се све збркало око њега и у глави па се изгубио бестрага некуд у сну... Лежао је тако на некој, уској, трулој даски и над мрачном празнином, а даска се угибала, увијала, прскала па се страшним треском сломила и он

И сва му крв опет јурну у срце и сав, дотле скривен у дубокој некој тајни, крвав, страшан слом негдашњег поноса букну му пред очима као најстрашнији пораз свих илузија.

како се меко и некако фино спуштају и слажу пред његовом кућом, размишљајући све једнако о томе како људи, а по некој урођеној несрећној навици, воле да замршују јасне као дан ствари и да од питања савршено простих испредају којекакве

“ Пошто је изговорио ову страшну пресуду судија нареди служитељу да уведе парничаре по некој другој парници. За то време као смушени, суманути и полудели излетесмо ја и мој клијент из заседања.

И брзо узима, па тражи, преврће и прелистава по некој купусари коју извлачи испод тезге. — Виђи, виђи, бога ти, тако, мислим, јесенас. — А одаклен сте? — пита Икета.

Дођу беспослени сељаци и досаде му пробајући оне влашке везене свирале и двојенице, које он држи у некој плеханој кутији од бонбона.

бранио историјски Таковски грм и Горњи Милановац, извади из џепа роткву, доиста врло сличну бомби, а купљену ту у некој крфској пиљарници, па је исече, посоли и загризе апетитом курјака чији зуби заиста никакву милост не познају.

Не памтим тачно колико је година прошло (али није много, кад сам у некој прилици случајно чуо да је мала Светлана, чију сам рукавицу давно био изгубио и заборавио, умрла.

Ја оставих људе на некој ледини иза брда под којим се гробље налазило, па се, нимало узбуђен, упутих тамо где сам се надао да ћу моћи да

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Стална и трајна, она је угњијеждена негдје дубоко у својим носиоцима, у некој скривеној ћелији или гену, и даље неумитно преносива. Такве су љепоте лијепе и кад мирују и кад шуте, и кад спавају.

Сваки се живот одиграва у некаквом, мада и илузорном, мада и произвољном, систему координата; на некој, мада и чудној, шаховској плочи.

Покушаји мушкараца, за нужду обазриви и пуни суздржаног једа, да уклоне деришчад или да их бар задрже на некој удаљености остали су потпуно безуспјешни: дјеца би само пренијела своје испитивачке погледе и своја отворена уста са

Куд да се дјене, што да започне? Ван да му посрећи мјестанце секретара (више као декоративна просједа фигура) у некој концертној агенцији, или библиотекара у каквом старом дворцу, међу полицама на којима се, као последњи и

како поступио, то није више било из спонтане побуде већ у оба случаја зато да бих трећем нешто доказао или оповргао, у некој релацији с туђом инсинуацијом и као утук на њу.

Обична дјечја жеља да што прије постану „велики”, која ниче из представе о некој неодређеној али безграничној слободи одраслих, а која се често не уобличава ни у чем бољем него у томе да пођу у

Тек, по некој необичној чистоти обриса, по некој свирепој оштрини доживљавања ми можемо да наслутимо да ли ће оно што се у тај час

Тек, по некој необичној чистоти обриса, по некој свирепој оштрини доживљавања ми можемо да наслутимо да ли ће оно што се у тај час одиграва по нахођењу оног слијепца у

И нехајно сам остављао да се та булажњења лелујају на некој угодној граници, једнако далеко од срачунате лажи као и од стварније помисли.

А како се, по некој подсмијешљивој игри удеса, догађа да најосновније наше истине спознајемо из истини супротних тврдња и оцјена наших

Као што ни ређање, алтернирање, супротстављање тема у некој симфонији не бива зато да би на крају неко некога о нечему увјерио, неко некоме нешто доказао.

Они су имали „животне озбиљности”. Ето опет нешто што ми недостаје. По некој мојој фантастичној френологији, центар за озбиљност лежи одмах негдје иза обрвног лука.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Да бисте имали представу о мојим недаћама, замислите да сам некад био на сахрани или у некој нервно напетој ситуацији.

Они су вероватно моје најчудније и необјашњиво искуство. Обично су се појављивали када сам био у некој опасности или невољи или када сам био врло усхићен. Понекад сам видео како је све око мене испуњено пламеним језичцима.

једног господина, чудног изгледа, који ме је недавно посетио да би ме ангажовао за изградњу светских предајника у некој далекој земљи. ”Ми немамо новца”, рекао је, ”већ пуна кола златних полуга и бићемо великодушни.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

студенти су долазили у контакт са професорима, а у колешким активностима ван слушаоница, било у атлетици, било у некој другој спортској дисциплини, долазило је до личног додира међу самим студентима.

Осећао сам јасно да кроз ову ноћну тишину струји заносна песма о љубави, о љубави према некој девојци која се налази под неким идворским кровом и мисли на њега.

У такве, по успеху изабране групе студената који су завршили неки колеџ на некој другој страни, долазили су студенти да би учили математику и припремали се за “Трајнос” испите из математике.

Па шта онда раде ти наши универзитети? Они раде свој посао, као у некој првокласној школи, али о таквом раду мишљења су подељена.

Свака природна појава има два краја: један који је у нашој свести, а други на некој звезди која ужива у бујној снази своје младости.

Ћипико, Иво - Приповетке

Уто двојица младих варошана изненада приступе Загорцима. Приближе се некој женској. Један се од њих уозбиљи: —Хоћеш доћи у мене на радњу? упита је, гледајући је безочно равно у очи.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

темом као што је улога књижевности и уметности уопште у прожимању националних култура1, он готово нехотице, и можда у некој врсти самоодбране, жели да започне разговор са неке неформалне, неочекиване, па чак и мање озбиљне и веселије стране.

појављује се у Попиној песми у простору који је хијерархијски организован као кутија у кутији: у души је као у некој кутији сребрна риба, у риби слама, на слами шарена крпа, на шареној крпи три звезде девице.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Што је мрежа или „систем забрана и прописа191 у некој култури гушћа и строжа, мање се може говорити о „сировом” и „природном”, а више о условном и култивисаном човековом

Мисао о некој далекој непознатој земљи само је једна од многих утопија које је тадашња млада генерација у свету, након стравичних

Мало је, међутим, вероватно да је та лакоћа случајна. Заснива се она, по свему судећи, на некој заједничкој подлози коју је Црњански израдио за стих подједнако као и за прозу.

За тренутак су је занеле познате, присне црте мужевљевог лица. И она их разгледа у некој врсти екстазе. Оно што је најтеже из јунакињиног немог сећања вербализовати, језички изразити, то је психолошки

] Вук Исакович је обично одабирао преноћиште на некој висоравни, пропустивши војску у долину, тако да је пук ноћио недалеко пред њим, растурен око многих ватара у шуми,

крају крајева, ни бескрајни плави круг са звездом у Сеобама нико није збиља видео, него се само понекад, кад се нађу у некој граничној ситуацији, јунацима чини да су га угледали.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Сиромав човек сам, па опет во мој ћемер ће се нађе некој алтан... Само земи мој прстен. До Сењаник има још лоши људи: нека ти бидне он дерудеџија — зашто па један је

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ПРВО ПЕВАЊЕ Обрех се у некој мрачној шуми ДАНТЕ То је била шума која је појела небо шума из које кад изађох видех да нисам изашао да су ме звери

ИВ Не, више није важно шта ћу рећи. Већ беше све то некад ко зна кад у неком сну ил некој чудној речи. Ја после сна тог не знам куда сад.

Краков, Станислав - КРИЛА

Душко је већ тихо шикао са главом на бисагама, и није осећао како му револвер жуља крста. Сањао је о некој црној жени, која је при ходу избацивала високе кукове, и имала јамице на лактовима. Мајор је лежао на леђима.

Петровић, Растко - АФРИКА

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Између нас се отвори овакав разговор. — Е, мој оче М., ви у скупштини већасте о рату, већасте о некој вајној контроли народној, ми новинари опет сањасмо о Солуну и Једрену, па гле нашта изађе: дошљаци Руси заповедају по

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Драган је био хладан и прибран. Стајао је наслоњен на зид, руку завучених у џепове чакшира, као да је овде била реч о некој спортској утакмици. — Сада долази оно главно... Нас двадесеторица расподелићемо се у четири групе. По петорица.

Ујутру, кад је требало кренути, нема шофера... Остао у некој кафани. А италијански војници, који су путовали са мном, вукли су се као црева. Један дође, други оде.

Опет кораци, брава шкрипну, и ми уђосмо... Велико предсобље, многа врата, старински намештај. У некој соби залаја куче. Она журно пређе и откључа врата једне собе, одакле нас запахну тежак ваздух од разних мириса.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Је ли право да то стари раде? Поимљу ли оци ваши што сте ви из' брали, Могу л' у том поступати к'о у некој шали? Кане л' они жизан своју вашем придат другу, Или серце мње пљенити ваше као слугу?

— Уз песму, Остојић је донео савремену белешку која објашњава постанак ових стихова; у белешци се каже: „В некој компанији в Новом Садје некоторе девице јавиле что би оне раде за официре удати се; на которо слово сказао стихотворац

Манојловића: оне се разликују од оригинала, а рађене су према некој загубљеној првобитној верзији Љубопевца. ЦВЕТ (стр. 270).

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОШКО: Хајд’мо, Богдане, хајде, Станиша! Те лутајући ваљда нађемо, Ако не мелем тешким ранама — А оно барем, некој колиби Куцнув на врата, измолићемо Уморном телу тврду постељу.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Зар није тако? — Јест, брате Крстане, тако је — мијења глас и одговара сам себи... — Кад буде по некој памети, брате Крстане, мрачне су ово и крваве бешједе, али се мени не море ни смркнути ни сванути међу људ'ма, јер ја

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Купина; оструга; »ђавоље грожђе« (Вук, Рјечн., Софрић, 144 и СЕЗ, 32, 95; 40, 74). У некој купини, поред извора, код Трстена (околина Дубровника) нађена је икона Богородичина: неколико пута се покушало да се

даје закључити из етиолошке скаске о постању једне џамије у Чајничу: Мехмед-бегу привидило се у више махова како на некој о. учи хоџа језан, и он на том месту подиже џамију (БВ, 16, 177). ОПИХ Селлеріе (апіум гравеоленѕ).

Некаква Циганка, за опкладу, од 50 плугова који су на некој њиви орали зауставила је својим басмама 49, а један није могла, јер је у роговима волова било уврћено помало тисовине

нпр. Вук, Рјечн., ѕ. в. вјештица; СЕЗ, 50, 163). Марко Краљевић је у некој прилици размрсио вили косу која се тако била заплела, и вила га је зато наградила да буде јунак над јунацима (Караџић,

На средини сваког листа, с горње стране, налази се по једна затвореноцрвена пјега која је најсличнија некој мрљи насталој на неком предмету од капи крви.

поређани), везује црвеним вуненим концем, кити цвећем, и онда одсече (или, ишчупа) најлепша девојка (која мора бити у некој вези са женским божанством жита), а затим »божју браду« (пошто је понегде и пољубе) носе кући ћутећи (да мишеви не

Ћипико, Иво - Пауци

на попа Врану: оно јест, раније били су душмани ради тога што поп завргну сеоску благајну, али откада се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју говораху да ће бити од велике користи тежаку, — помирише се.

На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине. Обрнувши се к'о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже 'се и шкрапавом стазом попође к њојзи...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Јер, шта губи ако се препусти некој тупоглавој враџбини? Зар му није досадио терет немоћи под којим му клецају колена.

Био бих празан као стари бадањ у коме више не гргољи вода. Да ли бих осећао своје тело? Да ли бих у некој бистрој бари могао да погледам у своје лице, макар и с овом спарушеном зеленом кожом, макар било још избораније и

Нашим припростим људима би се учинило претераним ако би каквом јагњету било дато да води главну реч у некој важној ствари. У реду: јагње у пољу, на ражњу па чак и у рукама свеца. Али забога, откуд јагње које жари и пали.

Са пуним устима Доротеј се кикотао некој Димитријевој шали, коју нисам чуо, јер сам тог тренутка помислио на Анчицу. Ето дакле Анчице где ми чупка длачице на

Кудро рече да су га нашли шћућуреног у некој мрачној пукотини у зиду пећине, тако да га у први мах нису приметили. Није хтео да пође с њима.

Шта сам хтео да кажем, шта сам хтео да кажем, шта сам хтео — шапућем као у тужбалици, у некој давно запамћеној отегнутој песми коју је мумлао у недра непознати, безуби старац, да ли крај неког извора, или на

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Но уз пут кравар га срете, и чисто у некој страви, Потрча сад кравар крчми да чудо народу јави. „Та такви доводе олуј,“ пијући кравар је викô, „Ја лепо говорим

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Не чукај, да те не чукнем сас некој чабрњак. (Опет лупа.) Ама па кој си ти? САРОШ Ја, Сарош. КАФЕЏИЈА Сарош ли? Ели сам, ели сас бегови?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ја по висини, као нешто мало и сећам на оца, а по свему другом ни на оца, ни на мајку. Родих се у некој дебелој кожи, и она ми све кости поравнала, и дошла сам трупац. Лепом човеку се морају и кости видети, јȁ!

цео дан остаје гос-Тоша у собним ципелама, и у нечем што је можда прародитељ данашњој пиџами, у широким панталонама, и некој врсти женске рекле с мало дугмета и много гужваљака од прилегања и лежања.

Два прста нема на левој руци; зна Свето писмо; станује у некој напуштеној општинској стаји, коју је вештачки очистио, наместио и украсио као вертеп, с полупреградама и разним

к'о за пакост, дадох последњи штуц тамо опет некој сиротињи... А што не запали кандило, кад си већ тако милостив, еј, чича Никола!

Научила се да гледа у живот као неки уметник. Извештила се да индивидуалише људе и догађаје, и да их види као на некој позорници... Швабе имају услужност. Услужност отвара сва врата, јер свима треба услуга, за тело и за душу...

Ја матер врло волим, али је то чудна и тешка жена. Увек незадовољна, брижна, увек у некој распри са својом савешћу. Све се нешто каје и кара. Међутим, има много вере у себе. Не овако као ја.

Звуци и ритам жмаре. Главе око клавира се понагињале, полегутило се старо и младо у меланхолији и љубави некој која би свет спасла, кад би свету спаса било.

Замало, као у некој бајци, кућа се и створила, и сви станови били издати. Сабио се ту шарен сиромашни свет. Од судског пристава с лудом

Да, оно енс аппетибиле није ни у философији, ни у науци, ни у положају, ни, наравно, у некој докторској тези, па није ни у нама Славенима, него је у јеврејској раси. — Биће, мање-више, како кажете.

Од четири гробића, три су стиснута као деца у школској клупи; а четврти је нешто мало удаљен, али очигледно у некој заједници са осталима. То су гробови деце из четири разне породице.

поштовањем: њен муж; њена старија пасторка Агница, млада девојка за удају, бледуњава, витка и висока на оца, учтива по некој врло пријатној урођеној финоћи; и пријатељ и побратим господин-Васин, и пријатељ искрен целе куће, Миша Богдановић,

Умро је Арса далеко пре времена, али неочекивано блажено, на некој манастирској слави, на бденију, у свечаном појању и великом метанисању.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Командир заћута, обухвати прстом слепе очи и протрла их. Друмом су шкрипала кола. По некој чудној асоцијацији мисли, сетих се оног убијеног воденичара... Можда се још увек окреће онај воденички камен.

Овако се мисли растежу, војници седе ћутећи поред ватре и повијају се као дим на ветру. Проносе се гласови о некој важној седници команданата. Причају неки да ће бити офанзива.

Али ми сада у њима стално живимо. И као по некој поступности, наш живот сваким даном постаје све тежи и мучнији... Тешко је присетити се и јучерашњег дана.

— Ама, побратиме, то није ситна ствар... — То би исто било као кад би неко од нас пошао на осматрачницу, и остао у некој кафани — објашњава потпоручник Војин. Свештеник нас је збуњено гледао. А та забуна његова распаљивала је нашу машту.

Доскора смо се служили једном, коју смо нашли у некој школи црногорској, у сразмери према неколико милиона. Па и она нам изгорела. Очекујемо само вече те да приклонимо очи.

Наиђосмо и на војнике из Душанове батерије, негде доле, као у некој јазбини. — Слушајте ви, оца вам вашег, немојте нешто да дигнете са ове лађе. Није ово Албанија.

У средини тога зеленила је многољудан град од белих високих кућа. Покрај града стародревна тврђава. Као у некој бајци... Неко рече да се острво и град назива Крф.

та деца доведу сутра на друм, испод нашег логора, а ви, као њихов вођа, треба да их спроведете до Крфа и предате тамо некој комисији на острву Виду. Било их је двадесетак. Стајали су дечаци на путу, док је киша немилице лила.

— Здесна у топовску колону. И поче да се одмотава дугачка поворка... По некој чудној случајности, кренули смо исто овако пре две године, јула месеца.

Тешка прашина обавила земљу, као да смо у некој пушници. Од некоје стране допире мирис печених семенки. Пред Белом кулом свира музика и све живо испија пиво.

— Здраво друже! — обрати му се потпуковник Петар. — Зар и ти? — Шта ћеш!... Немамо среће да се видимо на слави, или некој свадби, већ овако... — Како ти изгледа? — Гадна ствар... Ено је линија рова! — он показа руком у једном правцу.

Она ме подсећа на тиху, бистру реку, обасјану јутарњим сунцем, уоквирену мирисним цвећем, на реку која, по некој уклетој коби, наједном понире у бездан.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

њена и туга: О, ја слободом ништа нисам стекао Ни назрео дно понора страшна, Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао Лепињу од земље и брашна, Котао супе да сам испио, Загњурио главу у крило драгане, Свој гнусни жиг на

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Да је на врху страшне планине послао би јој глас по орлу. Да је на некој од звезда, облаци би до ње стигли! Дечак блеђи од кромпирове клице наслони чело о стаклени зид своје куле.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

њој у нашем народу постоје разне приче (да је као жива жена која тражи од људи да је носе, да са осталим кугама живи у некој земљи преко мора и да је бог отуда шаље када хоће да казни људе, итд.).

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Једном су му чак, у некој црквеној процесији, дали да носи пред народом крст, а он га је пограбио и трком појурио око цркве тако да су бабе

— сад нешто ближе чу се танак пискав глас. — Не пали! — шану Мачак. Јованче је напето ослушкивао. У некој књизи, добијеној од учитељице Лане, он је читао о патуљцима, малецним добродушним људима, који лутају шумом.

Видећи гужву око свог малог љубимца, Жуја навали на гомилу као бијесна. Једног зграби за ногу, другог за тур, некој стрини подера сукњу. Морадоше јој зато набацити на главу стару Мачкову врећу, угурати је унутра и врећу завезати.

строги и наоружани, али прекасно: Николетина је већ био одмаглио с неким ћумурџијама чак на други крај планине, да у некој шумској ували пали ћумур, дрвени угаљ.

а кад Стриц стиже већ надомак једне удољине, ненадан ударац збаци му шешир с главе и он се пружи колико је дуг по некој густој папрати. Пуцњава нагло престаде. Усташе су, ваљда, мислиле да су га погодиле, па или су продужиле пут или...

— увријеђено и ожалошћено прошапута Стриц. — Па дабоме да је мртав! Јасно је видио себе мртвог на некој зеленој пољани, а Луња се нагнула над њим па само горке сузе рони, јер зна да се Стриц више никад неће дићи ни

стражар, који је те ноћи стајао на заравни испред логора Тепсије, заспао је и управо је сањао како се налази на некој гозби, кад га стегну за раме гвоздена ручерда митраљесца Николетине. — Да ниси писнуо! — Добро, добро.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Кано и пророк погански бијаше. Ама и с ангели бесеђаше, Бога небеснога по некој прилици сазнаваше. Именом Валам. Те што би год рекао, свака му се је реч збила на истину.

ВЕЧЕРА ВЕЛИКОГА БОГА У неко доби, кад је био свети Јоан у Патму, у некој ади и тамо неко виденије чудно од много руку му се показивало.

Баш смо тако налични некој војски да се на месечини ноћом на малу виделу бије не познајући се у смеси. Тако и ми с тога лакомства несита не

Ништа ни мало не фали од механе: маскара, смех, говор, шала, укор, позор. У цркви се то стаје ка у некој бањи, на тргу ли коме, и осталих зурница, сви што исто призјавају!

маечком свећицом танком све цело обсјавати лепо свуда виђено, ил' му са свим јуначким пусатли бојним оружјем, — ка на некој исто комедији за игру и шалу, — једно дијете окрилати!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

песме једне која се негда тихо певушила по српској махали, — тихо, да Турци не чују — песме о младом кануру и о Зејни некој!

натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници пашачаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе као да се пита:

и зато сада нити иде у хапс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.

Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима. Сви отурају од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.

— „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава“, рече па она. „За тој па да није! Некој си је“, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје“, рече, „и сас севдах; па такој је“, рече, „и сас Зону и

„За тој па да није! Некој си је“, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје“, рече, „и сас севдах; па такој је“, рече, „и сас Зону и Ману“: Ако паре, рече, немаме, ока и пол севдах

Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.