Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Напослетку, готово пред подне, устадоше. Видак оде својој кући да начини неке процене, а Милун некуд у село да прикупи неки лој и вуну.
— упита Видак и уз то намигну на Голуба те овај уста и нестаде га некуд из механе. — Што не бих? — одговори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. — А зар не би више?
У том рвању догураше се до амбара. Оно момче скочи буновно, па нададе дреку и утече некуд у коров. Утом Среја некако одгурну Милуна, зграби бубањ, па њему на главу и беж на вратнице.
рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд низ поток. — Та пушку ми дајте да убијем пса!
таман беше Милун опремио Среју чак у Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом некуд на другу страну, док ето ти му дође пет-шест људи; неки носи вучију, неки чабар, а неки не носи ништа.
Па ти се теке тргнем. Мало сведем очи, а оно курјаци, курјаци, читав чопор, да ме изеде... — рече Трпко и изиђе некуд у авлију. Мало затим врати се па викну: — Дете, бре! — Чујем, газда! — А камо млеко? — Још није донео.
— рече учитељ Грујица, пун радости што је добио тако ретку тицу јутрос на уранку, па узе јеину и однесе да је некуд склони. Живадин разгледа остале већ испуњене тице, и сам вели: »Боже, какав ти је овај наш учитељ!
Сео је ту да се мало одмори и да запали једну, па ће већ даље. Спремио се да путује некуд. За појасом му два пиштоља и велики нож. Торбу и гуњац спустио поред себе на земљу.
У тај мах излете вампиру из уста прамичак некаке маглице — сушти лептир и одлете некуд. — Их, утече лептирак! — повикаше многи. — Шта учини, Ћебо, да од бога нађеш!
Таман Миона оздо уз воћњак, а Душанка испаде из куће. Стутољила нешто у лепу шарену торбичицу, па све некуд жури. — Куд ћеш ти, Душанка? — Ене-де! Зар и ти дође!... — одговори Душанка готово као и збуњена.
Поп Мића затурио руке иза леђа, хода нестрпљиво испред куће. На њему стајаће одело. Видело се да ће некуд у госте, јер није никакав празник да би човек рекао зато се обукао тако свечано.
Стамена врисну уплашено, испусти луч и побеже некуд. Вуја оде горе у кућу, па, крочивши једном ногом на праг, упита: — Попо, хоћемо ли спавати?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Она двојица иђаху поред њега као сенке... Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазили... Он се вољно покоравао. Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Тако! — кажем ја. — Да није болестан Митар? — Није — кажем ја. — Отишао, ваљда, некуд? — У село — рекох ја, па побегох у авлију. Ето ти затим два такозвана „девера”, тј.
Она је била тужна — Зашто си тужна? — рекох ја Она метну прстић на своја уста у знак да ћутим. Од некуд допираше до нас тонови од фаготе. Били су необично тужни.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт, а она наслоњена на неку руину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљину; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лáлом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло,
Лети му је било лако. Увек је имао понеку прилику да путује, јер се увек десило да је неко из села ишао својим послом некуд. И кад сад г.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он се само напрезао да одагна од себе све оне непријатне успомене из прошлих ратова, што су непрестано од некуд навирале, па је хтео да мисли о томе: има ли ама какве год могућности ди све ово прође без опасних последица и шта ће
реп гусенице, прште у стрелце, сиђе с друма и бесно појури кукурузима одакле беше изненађен ватром гониоца који се од некуд пробио.
И напослетку, види он да друкче и не може бити и да не може да се уздржи, па узима од некуд метлу и целу целцату ону колону, једним само махом, избацује на чисто на поље, и тек се после тога задовољније и
Африка
Доцније наилазимо на још један там–там. Група жена и људи, необично веселих, иде некуд журно са музиком на челу. Сазнајемо да се прославља тетовирање груди једног девојчета што је са њима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није више ни леп, ни заносан, ни нежан. А та мисао, да треба сад отићи некуд, далеко, у неку хладну, завејану земљу, чинила се госпожи Кумри сасвим луда.
Уморан, подиже главу и обухвати погледом Махалу, као уплашен, да није некуд нестала. Она је била ту, пред њим, и лежала је мирно у багрењу, на сто‑двеста корака.
Био се од жалости као скрхао. Сео је ту на праг туђе куће, као да се био некуд изгубио, заувек. Фењер га је само до попрсја осветљавао. Лице му се није видело.
Осетио је, одмах, да ће та жена покушати да га скрене некуд, у неки живот, који више није био за њега. Ђурђе је имао обичај да каже, у фамилији, кад не би било Павла: „Наш је
Павле је седео, дуго, намрштен, и занемео, а госпожа Евдокија гледала је некуд у даљину, као да се тамо, на видику, нешто, велико, догађа.
А Павле је ушао у тишину своје одаје, као да ће ноћити у гробници. Са осећањем да је опет стигао некуд, куд није намеравао ићи, а откуда није сасвим сигурно да ће у Росију отићи.
А „Амин“ фрљи, затим, некуд, далеко иза леђа. Тако се крсти Микаило Вани. Павле онда покуша да уђе, преваром, у тај лазарет, помоћу Агагијанијана,
Ум је наш за морем, а смерт наша, можда, за вратом. Поп се онда загледа некуд у даљину и престаде да пије. Смерт, каже, као материна рука, успаваће и грешника и блудника и убицу.
Учини му се као да поп Микаило оде некуд у Висину. Помоћу тог попа, то јест апотекара, који је, раније, у лазарет одлазио, а који се звао Игнац Штенгл,
како гледа у њене широм отворене очи, изврнуто, у белило очију у ком су очи трептале, као црне звезде, које падају некуд у дубину и вуку и њега у тај звездани сјај, у неком преврнутом свету, куда она гледа.
Агагијанијан рече Павлу да га је довезао, али, да му је наређено да не улази. Има да се врати по Волкова, који некуд излази. Доћи ће по Павла, кад то сврши. Тако му је наређено, росијски.
Чуо је само, изненада, иза леђа, нека кола, која су јурила, некуд, бесно. Коњи, упрегнути у та кола, негде, у мраку, галопирали су.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Сад ме мој чича Тришо некуд вози, а сигурно на добро мјесто доспјети нећу. Настрадао сам, надрљао сам, обрао сам бостан, оде ми кожа на шиљак!
куку мени, опет сам био у џаку! Док сам спавао, неко ме је стрпао у џак и тај Неко сад ме је некуд носио на својим леђима. Сад сам долијао!
Тако су, праћени невидљивим репом вјетра, Брко и Крушкотрес пројурили крај мачка и Шарова и изгубили се наниже, некуд у правцу Бркина села. — Е, куд ћемо сад нас двојица? — забрину се Шаров.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
сам на прамац скеле а Атаман је узео крму, неке остатке од крме, и као крманио, тако да је изгледало као да пловимо некуд. Бароница и сетерка биле су на другој страни скеле и разговарале нешто.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Приправе прво и прво „провијант”, јер је у Галицији тешко без њега путовати. Чамча, не казав друштву, оде некуд сам и купи лепу криву мађарску сабљу, добро је умота, да се не зна шта је, па бесприметно сакрије у свој сандук.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Очи су му биле преврнуте, исколачене, гледале су некуд у страну. Ко зна куд је хтео отићи, да нешто каже, болно искривљеним устима?
муж, који је сад беше оставио, и живот са њим, чинио јој се као једна дубока несрећа, у којој се она узалуд трудила да некуд оде. Плачући још јаче, она се сети мужевљевог лика и, спустивши главу на јастук, поче у мислима, да га љуби.
и кад би га обузело сажаљење, а сажаљење га је обузимало исто тако плахо, после љутње, и онда би желео да са њима оде некуд, даље од оног живота и од оног краја.
добивши свој новац, ни талире своје жене, слушајући при томе, стално, подсмех братовљев што се носи мишљу да се одсели некуд, можда у Русију.
Отићи некуд и живети безбрижно, одвести и њих да живе негде лако, пријатно, чинило се Вуку Исаковичу тако могуће. Негде је морало
мрачне њине гомиле, како леже око кола, осветљене ватром, њему се чинило, наслоњеном на точак, да их треба одвести некуд даље.
тог, тако дугог, чекања да је добије, изгледаше толико грозна, да је мислио да ће онда и он пропасти, одлетети јауком некуд главачке, у воду, раздражен, очајан, осрамоћен, преварен, не могући да остане без ње, у тој кући, са том децом,
Отишли су били, као да су нестали, некуд, у облаке. Пре, када су се клали са Турцима, видели су запаљена села, турске лађе, пуне робља, на води, како пролазе,
Жене за њега више нису постојале, а његов поглед, пре светао и жут, као у мачке, беше постао мутан и подигнут, некуд, изнад Ананијеве главе.
Барон Беренклау беше отишао некуд, већина немачких официра беше се разишла и од пука постаде гомила бескућника и бедника.
и те последње ноћи, Исакович, борећи се својом душом, реши: да је његов дотадањи живот био зло и да треба отићи некуд, где мора бити да је боље.
Отићи некуд и живети безбрижно, одвести и ове људе, да живе негде лако и пријатно, чинило се Вуку Исаковичу тако могуће.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За свакога који излази из реда свакодневна, навикнута, који опчињен лута некуд ван друма древна. Тражим помиловање, драги царе, за оне које су од младости ране приволеле се царству поезије, које
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« У кући нема никога, сви су се некуд разишли, сви сем оца који пуши и даље гледа у онај зид. Враћаће се закрченим друмом у дугој колони повратника што су
како је устао из мртвих исти онакав какав је био пре него што га је ујела змија, а старац је и даље седео и гледао некуд према оним љубичастим брдима у даљини.
устајалих интелектуалаца претворише се пред овом не више тако младом женом у пет Ромеа: сузише им се струкови и ишчезе некуд киселина у трбуху и ова учионица плеснивих зидова, а неко слатко-горко очајање од лепоте испуни им грло сузама и
размешта и угађа, отима снајама џезву из руку да сама скува кафу на њихов начин и тако све до сумрака, када ишчезава некуд кроз папрат, огрнута дугим шалом, и сама тамна као ноћ, шушкетава као зверка грабљивица у доба парења, тајанствена
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Раде одлично зна да од тог, нервозног претеривања вајде нема: И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга, српа ил мотике и све напрескок, као да му се некуд жури, распали да обавља мукотрпан и
гледа очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга, српа ил мотике и све напрескок, као да му се некуд жури, распали да обавља мукотрпан и једноличан земљодјелски посао, који не трпи ни журбе ни заноса.
Милићевић, Вук - Беспуће
Успомене на пријатније дане биле су утекле некуд у даљину и тамо изгледале мале и незнатне, а садашњост му се чинила плитка. И замало му не утече један презрив осмијак.
Знао је да је она сама код куће, да је инжињер још у јутро некуд отишао, да се и она можда досађује и мучи, да можда жели да проговори неколико ријечи, али ништа се у њему није
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Однеше некуд, ма куд, ко то знаде?! Однеше небу, донеше му јаде, То каже лице, о Бог ти га не дô! — То каже лице то његово бледо,
А јуче њему њи двојица доше, Код њега бише, одма отидоше. А јутрос коња он појаа зором Па некуд крену каменом и гором; Ал' де он беше, што чињаше млађан, Не знам вам казат ни причати јађан.
Кад штогод шушне, а он ти се преда, Све нешто слуша, све некуд погледа. Не могу њему да сагледам лица, Јер и њег' зави дуга кабаница.
У оку сјајном ону љуту муку, А руку њојзи стиште Стојан мио, Па вако оде говорити тио: „Да, ја се спремам, ја ћу некуд поћи, И то скоро, јоште ове ноћи, На веље дело јеси погодила; Но ти си, мислим, Стојанова Мила, Ал' остан' дома,
Свуда силан народ грња: Црни, бели, поносити, Суви, товни, пуни прња, Здрави, кљасти, голи, боси — Сваког некуд ђаво носи. 3.
Миленко је скупио дружину, Па кренуо некуд на Крајину. Ал' на дому нашô је другога, Та другога, Радивоја свога, Па му каже што је и како је, Каже њему и за
У паше су све чудни јунаци, Мутни, брате, кâ мутни облаци, Од некуд и кажу преко мора, Дено сунце пржи одозгора, И зато су момчад прегорела, Ал' одела и сарука бела, Страшна ока,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Спустио је сат у крило као да се одмара, загледао се некуд у даљину и обрадовано протепао: — А, знао сам ја да је он жив, рђа једна. Жив и здрав. — Ко то, дједе? — Мој побро.
Одгунђа стриц како баш ни „мјесечари“ нијесу богзна колико паметнији од пијанаца па се брзо некуд изгуби. (— Оде да спава — примијети Петрак.
Бог зна ко му је та Маријана за којом он сваког прољећа тугује. Па да, с њом би он да оде некуд у ову провлажену ноћ, кроз тамне шуме гдје сабласно стражаре у бијело обучене невјесте, дивље трешње.
Ипак је стрикану најтеже падало да кочијаши, кад би се путовало некуд у околину, на црквени сабор. Сједи он сам напријед, швићка камџијом, а на метар испред њега љуљају се сјајне округле
И ја бих тако знао. И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга, српа или мотике и све напрескок, као да му се некуд жури, распали да обавља мукотрпан и
очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга, српа или мотике и све напрескок, као да му се некуд жури, распали да обавља мукотрпан и једноличан земљодјелски посао, који не трпи ни журбе ни заноса.
— Па, болан, људи — то ни попу казао не би! — толико сам пута сањао како са истим овим својим злосрећним Савом идем некуд у крађу волова. Огранула пуста мјесечина баш као вечерас, а нас двојица . . .
Гонетало се тако и наклапало, испитивани људи по селу и тражен сликар брадоња, који се некуд без трага изгубио, а послије мјесец дана ево ти Саве натраг.
Чак и властито име, година рођења, родитељи — све се претворило у бездушне ланце и кваке које те сапињу и вуку некуд у тијесну бездан затвора, пуну таме и безимених страхота.
Весео јесењи вјетар ковитлао је по ваздуху лишће, сламу и перје, хујао кроз усталасано грање воћака и звао да се пође некуд, надуване кошуље и залепршаних гаћа — ихај-хај!
Тамо се још познавало уваљано мјесто у слами, Дрмогаћина лога. — Ехеј, стриче Дрмогаћа, хајдемо некуд, ево твоје људине! Пловио сам низ вјетар, лак и слободан, а за мном једрио мој велики пријатељ и побратим.
онога који је отишао, а овај, опет, жали њега, па ипак: сељаку се, бар за један свијетли тренутак, учини да би једном некуд вриједело отићи кад је већ ту пут и шупље испод неба, а Циго, опет, зажали што нема свога крова, кад ћеш поново,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
дођу“, па се одмах дигне и опет врати оној пећини ђе Баш-Челик држаше жену његову и, кад издалека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, а она се зачуди и препане па му рече: — Бога ти, зар ти је тако омрзнуло живјети, те си се вратио
А бог му жељу испуни. Једном је тај чојек некуд ишао, па се замислио, док у том искрсне пред њега један калуђер, а то је био свети Саво, па му рече: — Старче, шта би
ЗЛА ЖЕНА Путовао некуд чоек са женом, па ударе преко ливаде скоро покошене, онда чоек рече: — Ала, жено, лијепо ти је ова ливада покошена!
Тако је то бивало сваки дан, док се грозници већ не досади па га најпосле остави и некуд побегне из винограда. А кад је паук отишао у град, а он се намести у соби код неког господина, и тек почне да снује
Трећи дан ево је опет, па четврти, па тако сваки дан. Онда паук види да ту за њега нема станка, те се дигне и тумарне некуд у свет.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
чекају; једнако гледају у она врата иза којих нема више ничег, ни топова, ни тенкова, ни гарнизона, који се већ одавно некуд одселио; чекају га, чекају, а њега нема! Та сцена изазива у мени сузе од смеха, морам то одмах да вам признам.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Милион миша, милион рупа!“ Увече мачка неста у тами, одјури некуд кроз мишји рај. Жарко и Жућа кренуше даље да траже Врапца и његов крај.
Кроз многе патње, мање и веће, стижете најзад у земљу среће.“ То рече неко, а свјетло сину, без трага некуд побјеже мрак, Црвен се Врабац над њима вину, вјечите среће весели знак.
!“ Стаде и Тоша, напери уши: „Не чујем његов радосни бруј. Ил је промукȏ ил можда спава или је некуд побегȏ, чуј!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Бледа лица, потамнелих очију, гледали су они болно некуд далеко, и, заузети својим мукама, нису нас ни опажали. Војници су их посматрали са пуно саучешћа...
су се тако расправљале чисто унутрашње ствари батерије, на брегу су се сакупљали команданти и од њих журно одлазили некуд ордонанси. Из те групе издвоји се један коњички официр и пође ка нашој батерији. Заустави га потпоручник Александар.
Онда се залепи за супротан брег искривљена, раскречена, као ужаснута прилика, и замаче некуд иза врха. Опет застадосмо, јер се испречили неки коњовоци који спроводе пешачку муницију.
Ја л рече!... У оној маси нешто узавре, војници као суманути потрчаше некуд, а кад још и труба засвира, као на команду окретоше назад и полетеше на мост. Било је војника око две хиљаде.
Било је згодно: кујна покрај пута, а кувар отишао некуд. Али Јанкуљ није хтео да носи чорбу пет километара, јер су му сигурније биле тврде јабуке у џаку. — Их!
А можда су и огуглали, тек сви мирно очекују да се обави и овај данашњи крвав текући посао. И то што пре. Одјахао је некуд и командант дивизиона, са свима командирима батерија. Ми се разузурили на сунцу и дремамо.
Заћутасмо. Онда она подиже лагано главу, погледа некуд у даљину и чисто завапи: — Много је то, тетка — тако је звала моју мајку — много!... И од људи, и од...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини... — О, како је дивно!
Али шта ?« И њега опет стадоше потресати некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... — А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу. Да је раније па да свратите, али је већ мрак...
Ви сте ми тако познати. — Учили смо гимназију заједно.. Ви после одосте некуд... у полицију. — Ха, па што се не кажеш, брате!... Другови из гимназије, па се чине да се не познају.
— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства. Како да се не сећа!
Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише. Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кадшто грчевито заиграју.
А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном. Једнога дана вејаше снег.
се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...
Да није пандур ?... Како га нисам опазио !«... При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа. Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.
Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност : баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.
навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа... И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.
је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...
Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду: — Отишла ономе лоли, ја куда ће ! ... А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ах, није тај страх само наш уздах, кад видимо шуму, како лако цвета. Него је то плах, испрекидан дах, којим би некуд даље, са овог света. У Слободу, куд, над нама, гране језде. У прах мирисан, куд липе распу звезде!
“ „Па шта мислиш сад?“ – питао сам га. „Не знам ни сам. Сâм сам. Ти знаш да сам се био верио. Она је отишла некуд. Можда пије добијала моја писма. Ко зна шта ће и она дочекати?
Они су наслоњени на зид, прокисли и мирни, гледали некуд, Сећате ли се рибара, старих, израђених, претргнутих, како стоје на обали, међу конопљем, на сваком далматинском
како стоје на обали, међу конопљем, на сваком далматинском острву, и гледају исто овако, мирни и прокисли, некуд? Њине су капе црне, али они пуше исте луле, а лица стараца су на целом свету, свуд, једнака.
Ужасне ове жуте воде, и модро стење носе ме мирна, испружена, без страсти и страха, некуд. Љуљамо се, између стења, са острвима, у море, што се спушта све ниже, на ртове, који се дижу све више.
ткачке радионице), она која ми је данас жена каже ми: Ако збиља мислим да живим песничким животом, да одемо из Париза, некуд у Бретању, на пример на острво Уесан и да живимо у некој кули светиљи. Мени се то, тада, чинило јако комично. И лудо.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
је да се људи неће за његову љубав раселити да би он могао остати сам, него смисли да се уклони он од људи и да оде некуд где њих нема, па ће му се зла ћуд сасвим изменити.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Метнуше ме у фијакер, око кога беху наоружани пандури да одбијају свет. Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима светина. Кола се зауставише пред једном пространом, ониском, а запуштеном кућом.
— Да пођемо, одмах да пођемо, јер се овде живети не може! — зашушта шапат, и маса пође некуд, не мислећи куда. — Станите, браћо, куда ћете? — опет ће онај први говорник. — Морамо ићи, али се тако не може.
— Јуче сам ја видео овога истог човека са једним дечком. Ухватили се за руке и иду улицом. Синоћ онај дечко отишао некуд кроза село, а овај сам остао. — Остави, брате, те ситнице и лудорије да не губимо времена.
Сунце сакривено облацима, који се котрљају и јуре журно некуд даље, даље. Она се тројица згледаше у смртном страху. — Куда ћемо сад? — процеди један гробним гласом. — Не знамо!
Научник се борио, борио, па се уморио. Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд. Нико о њему не чу ништа више. — Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. — Тхе, ко му је крив.
водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више
Ишао сам тако врло много година, и отишао некуд тако далеко, далеко од свог завичаја у неки непознати крај, у неку чудну земљу, за коју, ваљда, нико живи и не зна, и
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
За тим дохватише пушке по средини, окретоше нам леђа и потрчаше напред. Припуцаше пушке од некуд. — Уааа! — Не даааај! — Предајте се! — Пуцај! Као илински вихор, заљуља се и завитла се цела ова леса од народа.
И ту опет седе професори за столом, од некуд дође и његов отац, па стаде пред професоре. »Је л'те да не зна ништа?« — вели отац му.
— Мама, шта ће то да буде?... Хоће ли ме тета опет волети? А мама брижно и плашљиво гледа некуд, не чујући тужно, престрављено питање. Родитељи јој оставише малу сестрицу у аманет... Шта ли је сад чека, Боже?...
Ала се тета променила. Само јој прелећу оне чудне очи преко предмета, главу обрће збуњено, бесмислено, пође некуд, па стане и врати се. Девојке је непрестано нешто питају, саветују, задиркују.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НОЋ ПОСЛЕ КИШЕ Ноћ после кише. Помало ветра. Улични сат одавно стао: Дани су се од њега некуд измакли! Ноћ је звер дуга три километра, С очима у води, с рукама као Сава и Дунав. С главом у магли.
У августу, небеса тешко дишу Препуна звезда ко узрео дуд. Каткада — понеке од њих збришу, И иду некуд А ко зна куд... НОВЕМБАР Новембар. Скраћен лук поподнева. Провирује кроз плот бундева.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Те ја узми троструку канџију, ужени јој у месо кошуљу: враг утече некуд без обзира, а оздрави снаха Анђелија. ВОЈВОДА БАТРИЋ Турци браћо, — у кам ударило! — што ћемо ви крити у кучине?
ЗОРА ЈЕ; БУДЕ СЕ И ДИЖУ. ОБРАД Да ви причам што ми се приснило. Народа се бјеше много дигло, као некуд да крсте носимо; сунце пече да очи искоче, и тврђа је кудијен идемо.
СВИ ПОСЈЕДАШЕ ПРЕД ГЛАВАРЕ И ДРЖЕ ДУГЕ ПУШКЕ УЗ РАМЕНА. СЕРДАР ВУКОТА Добро дошли! Што је било, људи? Кренули сте некуд кâ на војску! То вам није без неке невоље; да се није ко поклâ, Бога ви?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И на изненађење свих, пуцњи пушака убрзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су одједном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе. А све је то била Магда спремила.
Марко улете на отворену капију, која је, као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао, морала целе ноћи отворена да стоји.
учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили, да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
пут у своме веку, Чуо корак руље и усклике њене да ће снажно, добро дрво да посеку, — Стари храст је хтео да се некуд крене... И први пут бол је, мрачан, неизмеран, Прошао од круне до његових жила Што је земљи својој био увек веран.
где његове тице Одлазе, да боље поднебље потраже, Некуд, где је лепше, где је живот мио... А с вечери, кад се сенке ноћи снаже, И пре пада свога — храст је мртав био.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И цар му дао, те тако и њега преварио). Ти ћеш свирати. — Кад је некакав човјек полазио некуд на пут, комшије и познаници навале око њега, па један вели: донеси ми ово, други вели: донеси ми оно, а ниједан не
Кучи-бабу представљају као стару женетину, која има двије врећетине, па непослушну дјецу купи и некуд у некакву јамурину баца. (Однешће те Кучибаба).
главом у шљемена; има седам зубова, који јој сваке неђеље поста по један испане, а о Ускрсу остане без иједнога, па је некуд нестане.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
И. ЗЛА ЖЕНА. Путовао некуд човек са женом, па ударе преко ливаде скоропокошене, онда човек рече: „Ала жено! лијепо ти је ова ливада покошена!
Сјутра дан опет дође царев син да своју заручницу нађе, али му свасти одговоре да је сама јутрос рано некуд побјегла и да ништа не знаду куда се стрвила, и почну као плакати и жалити је пред њим.
Кад маћија види да јој овако досадити не може, отера је од куће кад јој је отац некуд на пут био отишао. Она ишла не знајући ни сама куда, најпосле заиђе у шуми, па тумарала тамо амо тражећи куд ће да
Како су право радиле онако су и прошле. 37. ЗЛА ЖЕНА. Путовао некуд чоек са женом, па ударе преко ливаде скоро покошене, онда чоек рече: „Ала жено! лијепо ти је ова ливада покошена!
па се одмах дигне и опет се врати оној пећини, ђе Баш-Челик држаше жену његову, и кад из далека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, а она се зачуди и препане па му рече: „Бога ти, зар ти је тако омрзнуло живљети, те си се вратио по
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ова се уда за некога који роди с њом (не памтим добро) једно или двоје деце, пак је онда остави, оде некуд и степе се и за неколико година нејма му ни гласа ни трага. Жена, јоште здрава и млада, следователно за рађање људи.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
(Гледали смо је, у мантилу, са моста!) Покрај нас: грана с начетим лишћем некуд оде. Смишљамо да нам се враћа лето. Али: варка!
) Све што је било — чега неста — Што оде у дим, прах и пару: Ја знам да некуд тражи места. О тако и тај мирис, боја... О тако и ту кућу стару Не држи више земља, но ја.
(Ја се помало бојим На овом песку где лежим.) Да ли да кренем Богу? Или окренем врагу? Да макнем некуд ногу Ил стојим у свом трагу?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и то гротло одакле жена говори „мушки“, и све што је жена, и та гомила живог песка у који пропада, не, он се успиње некуд, само не зна куд, крв му се споро успиње од пета, гушћа од катрана, налива га, он може, мора, јачи је од њих.
„Ма какво убиство! Кога да убијеш?“ уплашено је одгурнула његову руку. Кажи шта желиш“, јекнуо је, „Да пођеш некуд и да ми нађеш лек...“ „Нећу!“ „Кад те молим... Умећу ја добрим да ти вратим. И Ђорђе ће ти дати колико затражиш.
С њом је свршено. Она, док ја жив, неће прекорачити праг његове куће. Овој ће дати пара колико год хоће и одвести је некуд док не роди. Чим дете одбије од сисе, узеће јој га. Она ће се с добрим парама лако удати.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Више их нико није другачије ни знао ни звао. Је ли им права имена украо ветар? Или су сама некуд одлутала? Ко зна. Дечацима то није сметало, али Плачко је стално био незадовољан, стално имао уста спремна на плач.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Кличе весело галеб над плавом пучином мора, И мирта сладосно шуми под небом жаркога југа И песма од некуд грмну. Уз удар сребрних струна Извесно левента неки поздравља срдачног друга. В.
И к'о кад птица, плашљива и лака, Рашири крилца у ноћној тишини, И она прхну и ишчезну некуд, Преко сокака - к својој „Виолини“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда се све збркало око њега и у глави па се изгубио бестрага некуд у сну... Лежао је тако на некој, уској, трулој даски и над мрачном празнином, а даска се угибала, увијала, прскала па
баштама, пролазио фабрике у чијим су двориштима ишли тамо-амо пуним џаковима натоварени људи, као кад се велики мрави некуд селе са ларвама, и онда се упутио прашњавим друмом ка голом, највишем брду над престоницом.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Повирио бих кроз приклопљене жалузије, али Аждрубалу већ ни трага: предосјећајући батине, некуд је клиснуо и скрио се.
Затим, постепено се избистравала: оно првотно нејасно „отићи некуд”, „некамо побјећи”, уобличавало се у одређенију тежњу; обично у императив „кренути према југу”, или „поћи за сунцем”;
Али гдје је Звонко? Увијек он некуд шмугне! Но, сигурно је доље, код кола... Само, забога, да не би што такнуо!... Али неће, без бриге, разуман је он у
Да с нечим раскрсти, да нешто раскине, да некуд отпутује. Ако ништа друго, а оно да се пропије. Највише на што захвалност може да нас натјера, то је уздах.
Најприје мали немир, мало узбуђење. Нелагодност у властитој кожи, жудња да се изиђе из себе, некуд напоље, као мјесечар. Но то је само у почетку, док температура не порасте.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека
Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци
Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.
Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...
двојица држе конопац чврсто.... — Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. Он пође, надвири се над раком, па стаде ... »Шта бих имао још?... да продужим још мало...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
у помоћ дођу“, па се одмах дигне и врати оној пећини ђе Баш-Челик држаше жену његову и, кад издалека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, и она се зачуди и препане, па му рече: — Бога ти, зар ти је тако омрзнуло живљети, те си се вратио
ЗЛА ЖЕНА Путовао некуд чоек са женом, па ударе преко ливаде скоро покошене. Онда чоек рече: — Ала, жено, лијепо ти је ова ливада покошена!
СИРОМАХ И МУДРИ САВЈЕТИ Био један човјек веома сиромашан, па рече жени: — Жено, мени ваља некуд ићи, а ти гледај дјецу и то мало ајвана. И тако он оде, па дође у једног човјека на конак.
Жена му одговори: — Оно је мој син. — А гдје ти је муж? Ил̓ је некуд отишао или је умро? — Не знам, брате. Отишао је у свијет да зарађује, па не знам или је жив или је мртав.
Брже цар пошље слуге по Насрадина. Тражили су га дуго, ниђе га стићи. А Насрадин сваки би дан узјахô магарца па ишао некуд по Стамболу, куд он хоће, а тај дан пустио Насрадин магарцу на вољу, да га носи куд магарац хоће.
ТИ ЋЕШ СВИРАТИ Кад, је некакав чоек полазио некуд на пут, комшије и познаници навале око њега, па један вели: донеси ми ово, други вели: донеси ми оно, а ниједан не
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Све то стоји на гомили тренутака У нереду, по прошлости разбацано, Док њу време вуче некуд, некуд носи И односи без отпора и лагано.
Све то стоји на гомили тренутака У нереду, по прошлости разбацано, Док њу време вуче некуд, некуд носи И односи без отпора и лагано.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
отима своје поље Из руку четири црна ветра И савија га од поднева до поноћи У поноћ небо прелеће И односи у кљуну некуд он зна куда Свој зелени свитак („Косово посланство“) Оваква целокупна трансформација у оба правца могућа је зато,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
учини као неки логор, као неко одмориште, где се они сад сви са њом, својим пленом, зауставили да се одморе, па опет некуд, далеко, незнано куд крену се и пођу. . . 132 Један се детаљ посебно издваја: клечање или лежање сељака уз кућни зид.
а главни јунак тоне у сан: „И док му се, у души, као у бескрајном кругу, једнако понављаху мисли о одласку, о одласку некуд, у Русију, над којом се у очајању, изнемогао, после толико месеци тумарања и патње био наднео, дотле му је, заспалом
кругом, и звездом у њему: „И док му се, у души, као у бескрајном кругу, једнако понављаху мисли о одласку, о одласку некуд, у Русиду, над којом се у очајању, изнемогао, после толико месеци тумарања, и патње био наднео, дотле му је, заспалом
Краков, Станислав - КРИЛА
Тихи се гласови укрштали и сударали. Потом је заповест даље разношена. Види се како се одвоји један део и пође некуд у ноћ. Они што одилазе срдито се журе, и не осврћу на ове што остају.
Сада није било више никог. И увек су људи некуд одлазили. И умирали. Прљави сељак је терао путем мршаво магаре. Прошли су кроз село, на газу су испљускали кола
Петровић, Растко - АФРИКА
Доцније наилазимо на још један там–там. Група жена и људи, необично веселих, иде некуд журно са музиком на челу. Сазнајемо да се прославља тетовирање груди једног девојчета што је са њима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Јутрос је све мирно; изађем у варош. Улице се загушиле од силнога света, све ти то некуд хита, одлази, долази, виче, пева, протестује.
У томе прође поред овога шаљивчине возара неки батаљони попа, закекечио браду, натукао шајкачу па некуд хита. Возар га заустави и сасвим га озбиљно упита: — А бога ти, оче попо, да ли би помогло овој левчи да јој очиташ
— Шта тражите? — Ђенералов доглед. — Зар је већ устао ђенерал? — Сасвим је готов; сви су поустајали, сад ће се некуд кренути. Брзо скочим: лежао сам обучен, није ми ништа друго требало до да протрљам очи, па сам већ био готов.
стога сјашим с коња и на моју личну одговорност останем ту са Савом код топова, а Комаров са својом пратњом одјури некуд, ваљда да тражи Черњајева.
Изгледало је као да се та војска спрема да одатле некуд окрене; само се није знало на коју ће страну. Ваљало је дакле мотрити куда ће окренути Черкезија.
И сва ова захуктана маса гвожђа и живих људи јури некуд брзином муње. Из локомотиве избија густ дим са варницама и повија се по непрегледном низу вагона, а овом локомотивом —
проредили, многи од наших остали уз пут рањени и побијени; један део Кола Рашића иза нас отворио ватру па и он пуца некуд преко нас (други део Колетове чете беше се помео у шуми и наишао на нас те смо се смешали и борили се после заједно).
а други: није, а после не знам шта би од Кирилова, чини ми се да га у оној гужви неки људи дочепаше од мене и однесоше некуд. Оно што даље наста сасвим ми је мрачно, ја у том тренутку као да сам мало био шенуо памећу...
Био је скоро сам. Све је ордонансе некуд разаслао. — Ваљаде да траже Караџића! Ходао је узбуђено, срдито и једнако је очајно погледао на ону страну куда је
— Па ко је оно дете? Откуда овде у логору? — Е мој, господине, ово је убита жалост! Веле да је отуд некуд од Књажевца. Турци му побили све укућане, а кућу запалили.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Нека пада над и вера, То ми љубав, не савлада — Ја те љубим, празна сенко, И без вере и без нада! XИ Бежећ’ некуд — дођох, стигох У тишину горе свете, Па дозивах беле виле, Што их снивах као дете.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У мраку сам назрео поред себе свога посилнога, те ми беше нешто лакше. Команданти су отишли некуд. Кад су се вратили, наредили су да кренемо. Осећао сам дах борбе. Неко јаукну. „Ћут!“ — викну други и онај замуче.
На извесном растојању наилазимо на попречне саобраћајнице, које одводе некуд у позадину. Пред нама се појави широко, четвртасто проширење, где угледасмо мали рововски топ.
Војин се наслонио на врата земунице, забио руке у џепове и гледао некуд тупо у даљину. И ја сам био љут, те сам ушао у земуницу и легао на пољски кревет.
— Не, имамо још времена. — Ипак је боље да смо тамо. Она лако уздахну. Ишла је нерасположена и гледала расејано некуд у даљину. Говорио сам јој нешто, али она као да није слушала, већ ме запита: — Можда се вама жури.
Ишли смо једно време ћутећи. — Ет, алорѕ? — прекинуо сам ћутање. Она је гледала некуд у даљину, па рекла: — То питање требало је да ја поставим. Пришао сам јој и ухватио је под руку.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
се крију сјајни сунца зраци, Ка западу златни путују облаци; Торбицу сам свезô, опанак притегô, И ја бих са сунцем некуд даље бегô; Али једно срце, друго судба жели: Ја по судби морам, што она придели. Видиш оно стење што се небу пење?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
По бледу за ноћ сахраним, или то утрне срце за даљи некуд пој. Ронила ронила ми дробну кап у сретање. Ближи се, преболећу. Ни влакна себе земљи у расточење.
X Вол, и зацрнело. Ал’ хоћу, јер бива, рана ли, дубоко да је жива. Из пакла овог за зраку некуд раја. Из греха да је неко свет. И муку овом, и мутњи, да није краја. За благослов тај на веки, на веки клет.
3 Тајна то тајни, за даљу некуд мену отвори вид. И обневиди око, где прогледала душа непробоја кроз тврди прострели зид.
3 Мру, топлином лапе вали лагани. У срцу свих мрења све дубље откуцава било. И топло некуд појећи помјани, тугом у бездан незнаној отвара се страни.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. Па ни у кући није била друкчија.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
детелина може се наћи овако: огради се корњачино гнездо прутовима; корњача кад дође и види да не може унутра, оде некуд и под језиком донесе д.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Препао се стари. Ја сам и раније код њега примећивао неке настраности. Гледао би некуд у празно, не обраћајући пажњу на оно што би му говорио.
насликам девицу из чијег лица бије крепко здравље, израз смерности, благости и невиности, а мене мој луди занос скрене некуд на сасвим другу страну па ми на слици испадне неко здепасто створење, које као да долази из самог пакла са намером да
Нико није видео да ли су заједно некуд отишли, или је Јакос пошао да је тражи тек кад је чуо да су је отерали. Знам само то да се ни с ким није опростио, што
натучена преко ушију, а можда зато што његов белац њишти, пропиње се изнад понора и бесно гризе ђем од страсне жеље да некуд одатле одгалопира. Изненада из пламене кугле у дну неба, сјурио се огромни црни гавран и пао на витежево раме.
Дешавао се један од пакла откинути тренутак лепоте, после несносне спарине. Чак је и смрад некуд ишчезао, односио га је ветар, што је лако пиркао, према густишу на југу.
Подметнуо је палац под капљицу и лизнуо. Подигао је веђе, оборио поглед и журно отишао некуд, не проговоривши ни речи. Пробао сам ја, пробао је Доротеј.
Помислио је ваљда да ћу ја цели дан доносити из шуме прободене свиње, па се изгубио некуд — да не гледа. Доротеј ми је помогао да пренесем назимад, да очистим, оперем и усолим ловину, да исечем месо на танке
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Или да ме одавде водите, склоните некуд, или ћу ја сама... Ја ћу, ја... (У очајању не знајући шта ће): Ох, не знам шта ћу, и шта ја могу?...
(Брижно Мирону): Опет ми се, дедо, јутрос искрао, опет некуд залутао. И бојим се да се није у какву јаругу, у какво блато заглибио, упао и убрљао се.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Дете оно, на срећу, некуд ускочи, а бик, слеп и луд, право на мене. Све то за минут. Јȁ да сте видели госпа Нолу, тешку топузину!
Најстарији син је свршио трговачку школу, тражио да му отац да известан капитал, отпутовао некуд на Левант, трговао, али тамо умро од маларије.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
отима своје поље Из руку четири црна ветра И савија га од поднева до поноћи У поноћ небо прелеће И односи у кљуну некуд он зна куда Свој зелени свитак (1958—1971) ЋЕЛЕ-КУЛА ЋЕЛЕ-КУЛА Кула смрти На чеоним костима се пресијава Страховито
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Било је тешко наћи дрва. У суседноме биваку налазили се пешаци. Око подне кренуше некуд. Онако изгладнели, исцепани и прокисли, личили су на колону скелета. — Куда, побогу, човече?!
Она обори главу и поче наливати воду у судове. Најмлађа, црних очију, стајала је по страни и гледала некуд у даљину, поред моје главе. Коњ навали на кофу да пије воду, ја га задржах.
Пођосмо узаним ходником... Опет неке степенице. Сиђосмо још дубље и чусмо жагор војника. И они су пошли некуд, све један за другим. - Куда ћете? — Заоћало нам се, па не знамо где... Други пошли по воду.
Рекоше како су то помрли војници из околних логора. Они живи чекају ауто, који треба мртве некуд да однесе. Ишли смо лагано. С десне стране видело се море, а са леве дизали се заобљени брежуљци, обрасли маслинама...
Нешто ме је гушило. Онај завика: — Не дам... не дам се! — управи стакласте очи некуд горе, и руке подиже изнад главе као да се од нечега брани.
У правцу у којем смо се кретали видимо димове, и ускоро распознајемо читаву ескадру ратних бродова. Одоше некуд десно. Однекуда наиђе један мали бродић, онда још један торпиљер...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта мари ако и њих понесе? Капљици се, наједном, учини да с Цветом поново некуд путује, да путу краја нема.. Па и нема!
А онда је дошао дан кад старац штуке и сомове више није могао да улови. Ишчезли су некуд шарани, замрсиле се мреже у корењу врба, а старца одвели у кућу пуну старога света који је на старост покушавао да
лице, угаси се његов смех: Мицко је све ређе долазио, а игре њихове трајале су једва неколико тренутака кад би старица некуд изашла или мајка била одсутна. Чим би се зачули кораци у ходнику Мицко би одлазио. »Али шта је Мицко?
Све докле је око допирало било је суво и сиво. Је ли чудо што дечак пожеле да као птица некуд одлети? Отац је то учинио још одавно. Узалуд су га чекали да се врати, узалуд остављали у прозору светло!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И ти некуд прође, у махалу, сама; Покрила те зима чистим пахуљама, Па по теби трепте кô сјајни лептири... Само твоје лице скри
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Шта тражите овђе у то доба? Ђорђе сада пред кућом бијаше, ту сад бјеше, пак некуд отиде, а ја не знам куд је отишао“. А то Ђорђе и гледа и слуша.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Један преплашен зец искочи испод ниска жбуна и јурну некуд удесно. Стриц се нададе за њим. — Ето га тамо! Држ, не дај!
Неко ми изгризао шешир. Заиста, пола обода Стричева шешира било је откинуто и некуд ишчезло. — Стој — повика Мачак. — Знам ко је крив. Вирио сам иза дрвета и мислио да то тебе једе вук, а кад оно Сивац.
у стабло прастаре букве гвоздене клинце да се лакше може попети горе, у широку крошњу, а једног дана изгубио се некуд према стеновитој јарузи кроз коју је роморио таман поточић. Сатима се није враћао. — Куд ли се изгуби Мачак?
Све је било мртво и тихо у плитком језерцу које се пружало некуд у недоглед кроз каменит ходник ниска свода. — Да имамо какве љестве, па се спустимо у језеро, могли бисмо да засучемо
Шта се може почети без њих двојице? — Да нијесу стигли прије нас па некуд отишли? — упита Ник Ћулибрк. — Тешко да јесу — посумња Стриц.
Мачак се трже. — Који је сад ово ђаво? Да то нијесу они несрећни патуљци, па се попели некуд горе? — Не знам ни ја — уозбиљи се Јованче. — Тише мало да чујемо.
Јованчету пође уз тијело чудна, дотад непозната језа, запали му читаво лице и шумно га понесе некуд навише. — Можда је с њима и наш Николетина! — помисли сав ошамућен, у ватри узбуђења.
! Ник и Јованче стадоше радознало разгледати прорешетани шешир, док је Луња презриво зурила некуд у страну као да се ту заиста ради о неком тамо мачковом репу, а не о пушкама и погибији.
Летјели су некуд у правцу мале индустријске вароши Дрвара, сакривене у брдима и дивљини. — Куд ли то тандрчу ове крнтије?
— Пази га, спушта се! — промуца Ђоко Потрк. С фијуком и урлањем, авион прогрми над самим Гајем и суну некуд у правцу школе.
негдје пронашао и поправио кочијашки фењер, набавио појачи конопац и једне лагане дрвене љестве буде ли требало да се некуд пењу или спуштају. Опремљени тако они се једног јутра кришом спустише у камениту јаругу и увукоше се у пећину.
Послије седам-осам корака наиђоше на бистар поточић, који им је сјекао пут и брзао некуд у таму. — Да кренемо низ поток? — упита Јованче. — Хајдемо. Дуго су ишли низ тунел газећи поточић.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пак ми после тога да смо му опет покорни у служби што нам заповеда!« ИГУМАН СИЛОАМ И ЛЕЊИ МОНАХ Приде од некуд монах к игумну Силоаму у синајски манастир. И виде братију делајушту.
Томе се о себи дови. Прознаде то татархан скитски цар Каган, јер грчки цар остави своје царство и некуд на далеку страну оде. Мнеде јер убоја се од Персијана, те пробеже у Шпанску земљу, куд ли.
Ово узаври му крв, а ово пак нестане је те некуд отиде. Какво је стојиште заподевању зактевања кога на зло, на добро ли у телеси?
Онако је неста и прође, кан' да у неку бездну дубоку подземљану некуд бестрага доле пропаде, тако да јој ни споменка више неста.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Колико само пута кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће