Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Издалека се чуо лавеж паса, све се друго умирило, само понека врулица својим сетним звуцима просеца нему тишину. После тога занеми све, и човек и животиња; само што се ветар каквим увелим листом игра!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— О, не могу ја нему остати дужан никако! Рећи ми, молим те, пред оноликим људма да лажем и да не знам ништа!... Вала, доскочиће њему Сава
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Око би јој гору запалило. Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!... А што се рада тиче, о нему се причало.
И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде... И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...
— Хвала ти!... Збогом! — Збогом пошао!... Иван оде раздраган. Путем је премишљао о речима Крушкиним. Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. „А... измирићу га ја!...
Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело... А сад, сад је и нему то све изгледало ружно. И ухвативши се за перчин, цикну: — Будало матора! Оседео си, а ништа не знаш!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
млад дитирамб среће, А ја најтужнију испевах поему; Почнем да се надам, а осетим веће Неку слутњу давну, заспалу и нему.
Знам да нећеш доћи, а чекам; и маште Непознате среће расту у ноћ нему; Нећу више чути твоје речи таште, Да твој глас свемоћни осетим у свему.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Опрости ми, ако знаш за име божје! Ништа лакше него старца расплакати. Нему грунуше сузе. Оберучке је дохвати за главу и пољуби: — Ходи овамо! Она уђе за њим у собу. — Седи ту!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
То су тек они, они прави. — Та шта си заокупио ту пред дететом?! Јуцо, дете моје, не слушај ти тату... Нему дође тако понекад па му срце и душа да секира човека. — Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је, и поред црног фрака, сав побелео. Имао је беле килоте, беле чарапе, бели жабо. Као за неку нему сахрану. Није живот, каже, ништа друго, него дуго мучеништво, за сиромаха, а он, Јерменин, где год стигне, само је
Теодосије - ЖИТИЈА
А написа и посланицу ипарху солунске области, да га отргне и из саме Свете Горе, и да га нему врати. „И ако овим, мили мој, утешиш срце моје, многе почасти од нас даром и љубављу примићеш; ако ли ппезпеш нашу
Када родитељи и браћа видеше ово, благородни и сви скупа, мач пробадаше душе њихове, и када разумеше што о нему прочиташе, шта нису радили и шта нису хтели себи учинити!
што није презрео мољења његова, и светим миром преподобнога свога оца помазавши се, с многим плачем његову љубав према нему и после смрти, и послушност у Богу, хваљаше.
А свети се одрицаше, говорећи: — Ни ја не узрастох до тога степена нити се животом удостојих за живот на нему. Цар извести патријарха о молби светога, рекавши да другога неће удостојити да узиђе ка таквом чину, само њега самога
Клањамо се светоме дрвету, часном крсту, и овај целивамо, јер се на нему прикова гвозденим клиновима Христос, живот свију.
И пошто тако добро у преданости угоди Богу, ка нему престави се. А преподобни, примивши потом вест о престављењу њеном, захвали Богу и радоваше се, јер се и он стално
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ко се сâм не труди, нему нико не може помоћи („Док се човек чува, и Бог га чува“; „Лијеном Бог не помаже“). Па ипак, о личној делатности нема
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од 1850. до 1853. он тумара по свету, и о тим годинама нема никаквих података о нему. 1853. је у Пешти, од 1854. до 1856. уређује Србский лѣтописъ. 1859. је »народни секретар« у Сремским Карловцима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Већ песму нему допевасмо крају, И збогом остај, збогом лисни гају. 22. Овако дани гонили су дане, И најтежи је нек ми био рад,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Пун страха, и као са неким гнушањем, окренух се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. — Не плачи, Маријо — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Хм! — сумњиво заврте главом... Знао је из дугог службовања у овом пуку, да крађу никад не треба објављивати. Није то нему први пут. И сада се уздао у способност њихову. Само их треба потерати и запретити. Главно је да командир не сазна.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к нему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.
Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар... Па лепо, сети се Хуса и других. А ми ћемо већ нему... не бригај ти, чекај само док смислим... — Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.
Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживеше, и ниједна сенка захвалности да засија у нему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...
Лепо га видим... маше руком... — Бог с тобом, дијете;... прекрсти се Смиљка. Немој да мислиш о нему више. Зато ти се и јавља што једнако мислиш. — Како могу да не мислим! Како могу!... Шта ћу да радим ?...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Потом, сва узрујана и готово полусвесна, дизала би се, излазила, ишла иза куће у двориште, у пусту, нему ноћ, ограђену зидовима.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Најприје сакује гвозден ковчег, велики како може он у нему сједити; на заклопцу овога ковчега утврди један крај од гвозденијех верига које су биле тако дугачке као што је од
чује, брже потрчи и цару све јави, а цар му даде много новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина нему доведу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Сан био, сан прошао!« —прошапута једнога јутра и загледа се ка морском дну, изненађен. Према нему су расле румене гране корала, а крај највеће од њих стајала је Златна краба и гледала га.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јао злато, тако т' Бога, Та како си мога'?! Бр. Радичевић Х КРОЗ ПОНОЋ Кроз поноћ нему и густо грање Види се звезда тихо трептање, Чује се срца силно куцање О лакше само кроз густо грање!
то сузно мутно око; Гледам у тај сумор јадни, у празнину ту голему, у тај уздах грдни, хладни, Гледам у ту сету нему; Па то ми је сада лепо Па то ми је сада мило Као да ми никад око Није сунца ни видило, К'о да никад премалећа Мом
А кад последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска Хетера лепа угледа свирача бледог И по степеницама светим безумно полете к њему. Хипоник познаде Хелу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
) Била је прошла поноћ и јасна месечина обасјавала је паланку, нему као сеоско гробље. Он је вукао ноге и сваки час спотицао се о шиљато камење калдрме.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње
— Јесам... онако узгред. Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. — Код њега не иди ; а ако ми што јави, видећемо. То је стари лисац, знам ја њега добро.
Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе. Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да
Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. — Није вајде, Ђуро, нема се куд. Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Седи, седи — прошлост гледи, Разговара тугу нему, Па полако — не знам како — Он се нађе у Витлему, Где се мајка бежећ’ скрива, Мајка што ће родит’ спаса...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
страхом присиљен, Прикрива нејач, обучавајућ Да гласа свога писком тананим Науче лајат, ил’ као сова Кроз поноћ нему гласно крештати, Како их Турци не би познали... ГЛАВАШ: Страхота!
ГЛАВАШ: Проклета земља, Где суза мами зору на небо, А јаук нему поноћ раздире; Где санка нема, где данка бела По сетном лицу бледе ропкиње Затрепти зрачак као изгубљен, И ту на
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХХХВИИ Празан је листак овај, Не пише ништ’ на нему, — Ал’ сад ће песма бити, Осећам то по свему. Ах, преварио сам се, Сагрешио сам Богу; Хтео сам све из’касти, —
то сузно мутно око; Гледам у тај сумор јадни, У празнину ту голему, У тај уздах, грдни, хладни, Гледам у ту сету нему. Па то ми је сада лепо, Па то ми је сада мило...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А мени, знаш, смрче се. Ја трпим од жеђи покрај извора да бих својим примером послужио војницима, а сад још и нему да уступам место. Како се беше нагнуо, ја га распалим шаком одозго, те му забијем главу у блато.
Изгледа ми да он помишља на оно што је најгоре, па би желео да остави за собом све у реду. Погледао сам га кришом. На нему ни трага од узбуђења. Читао је тада једно писмо и на лицу видео сам му осмех. Као да је задовољан самим собом.
— Од пре пет дана јавља нам се сваки дан један брђанин — каже Војин. — Али сутра ћемо смрсити конце и нему. Заказано је реглажно гађање, помоћу аероплана.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Као сјајно, велико зданије негда, Што сруши времена злост; Тако живота твога судба Подиже нему жалост. Но ти ни студен осећао ниси, Препеку сунца, ни зној, Од сваке светске опроштен буре Живот је био твој,
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Та Србин кипи, кипи и чека — Ал’ не да ђаво... ил’ не да бог! 1861. КРОЗ ПОНОЋ Кроз поноћ нему и густо грање Види се звезда тихо трептање, Чује се срца силно куцање; — О, лакше само кроз густо грање!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
здрави као дрен«, Караџић, 2, 1900, 99; Софрић, 86), и опасују (»да буду здрави као дрен« Караџић, 3, 124), или се о нему љуљају (ради здравља, или »да не би болела леђа«, Софрић, 86; ГЗМ, 6, 371; ЗНЖОЈС, 6, 297).
д. је поникла из гроба једне мајке, на који су деца свакога дана долазила и на нему плакала (Софрић, 157). Суморност и неодређеност ове скаске дају нам разлога да верујемо да је она етимолошког порекла.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Све што је чинио, чинио је са неком детињом безазленошћу, неспособан да било чему прида озбиљност. Понекад би се и нему догодило, нарочито последњих годину дана откако је овде међу нама, да усред разговора, као узгред, помене неко од
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А када последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска хетера лепа угледа свирача бледог, И по степеницама светлим безумно полете к њему. Ипоник познаде Хелу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Не бој се ти. Ништа није. ТАШАНА (Стани): Ох, Стано! Ох, Стано! Ох, Стано! (Трза се): Али, је ли, Стано, ја нему нисам ништа одговорила? И нико ништа није чуо? СТАНА (са смехом, раздрагана): Ништа ниси, ништа, снашке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
топове, муницију, целу спрему, оставићемо му пусто згариште, а ми ћемо се као орлови винути у планине, одакле ћемо ми нему, непријатељу пркосити. Са нама је седи Краљ... — Живео! — зачу се спонтани узвик. — Живео, живео, живео!
Лево од њега опружио се дугачки, питоми Преслап, што степеничасто нараста, а према хоризонту је раван као греда. По нему се зелене пусте ливаде као оазе, и овде, онде, издиже се по неко китњасто дрво.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Код куће често, у соби тамној, Седео је м чекô, Пружао руке у чежњи пламној, А речи не би рекô, Али у нему поноћ и касну Чуо би свирку и песму страсну, И с врата куцање неко.
62 На раскршћу је гроб ледни За самоубица свет; Ту расте грешника бедни' Један плаветни цвет. Ту у ноћ нему сам био, Сав болом обузет; На месечини се њи'о Бедних грешника цвет.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Здрав утече у Ровце камене. Он утече, весела му мајка! Нему мајка, а мене дружина! 83 ПОЧЕТАК БУНЕ ПРОТИВ ДАХИЈА Боже мили, чуда великога Кад се ћаше по земљи Србији, по