Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Наше је село остало на миру, није ниједна кућа оборена, ниједан кров спаљен. Наше је село са Немцима измешано — а Немци су наши питоме нарави, блага разума...
Французи и Немци поштују играчицу, и хиљаду уста говори о умилно лакоме покрету те и те, ове ил’ оне играчице која се ових дана у Бечу
Али времена пролазе, а сваким даном све црња и гора долазе!... Пре нас газише немци а сад и Немци и Маџари... Ти већ слабо куд идеш, болестан си, није ти ни замерити...
Али времена пролазе, а сваким даном све црња и гора долазе!... Пре нас газише немци а сад и Немци и Маџари... Ти већ слабо куд идеш, болестан си, није ти ни замерити...
Једва си мотао чути испрекидане слогове: „Ма...џари... а сада Немци... крв нам ис...пи...ше...“ „Опет се нешто страшно морало догодити, опет је крв пала“, помислила сам у себи, па сам
Бојала сам се да не дођу сад Немци да нам сиромашну колибу запале!... Али они не дођоше, а дође чича Марко с доктором.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Нити су пре били, нити ће до послетка бити. Но они веле: каква је то правда да им Руси и Немци отимљу оно што су они од других отели? Нека само послушају ово што ћу рећи, пак нека сами суде.
удаљавати од здраваго разума (који неотложно мора служити за основаније свију человеческих знања) упадају у оно што Немци зову „швермерај”, а по нашки „пареније и окретање ума”, и почну се сјемо-тамо мотати, истражујући некакве
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Озбиљни Енглези, с лицем у каљузи, с носем крај цвета чији мирис неста! Крај Дегендорфа сахрањени Руси, Немци закопани на непозната места! Французи с гасмаском на лицу, пред сонетом, пред пољупцем И цветом, пред шампањцем!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Отац ми је причао: кад су Немци хтели војну на Турке да подигну, слали су му прокламације те је он бацао кроз прозор у џамије ваљевске, но Турци не
Кад — једне ноћи нестане свију чамаца што су били с наше стране на Сави! Доцније чуо сам да су Немци за једну и ту исту ноћ, од влашке границе уз Дунав и Саву до Дубице, све турске лађе одузели и на ону страну превезли.
То је било уз наш божићњи пост (1787. године). У исто време били су спремили Немци две пуне лађе војника, да ударе на доњи град и да уђу на Су-капију.
године почели с дахијама тући.) „Ја сам чувао — прича даље мој отац Алекса — да не пређу Немци, а непрестано сам преко Саве — гледао и једва чекао кад ће прећи, док уз наше месојеђе 1788.
Ја одем оним Турцима што су са мном патролирали и кажем им: ,Није вајде, не могосмо сачувати, Немци ево де пређоше, но ви идите у Ваљево и поздравите аге да ја више не смем доћи у Ваљево, јербо од ови’ каура не смем
да би и другим људма омилио егзерцир, скине официрски мундир, па стане у ред и егзерцира се као прост фрајкорац. Немци поузимаше градове, као: Шабац, Београд, Смедерево, и тукоше Соко, куће попалише, али град узети не могоше.
Кад су Немци Београд тукли, онда је мој отац Алекса са 700 момака између Панчева и Београда у некаквим ритовима 15 дана чувао ћесаро
Кад већ Немци с Турчином учине мир и у Србији што су освојили све поврате Турком, и ћесарева војска оде натраг, а фрајкорци оду
” — Михаљевић: „Ћути, Алекса, да од Бога нађеш, чуће Немци па ће те оловом залити.” — „Ја” рече, „то Србину кажем, а не Немцу; а и Немцу ћу то исто казати, и сваком.
Паша дошао, примио Београд по трактату, с мало Турака. Како су Немци отишли, а Турци јошт своје судове не поставили, то мој отац почне судити као кнез или обрлајтнант, и свуд је по нахији
брину, ја ћу је из Немачке добити, а веће сви главни људи знали су, да је мој отац код Немаца познат, и верују да ће Немци мени дати џебане. Други дан дође мој стриц. Он остане у војсци, а ја одма одем да тражим џебане, и 17.
” као крадом, али то све Немци знаду, али кроз прсте гледе. Све четири дахије седе у граду и излазе на бој са крџалијама, које је Кучук Алија под
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
да! Ја их не волим. Но ти си ми сама причала да је твој деда био Пољак. — Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво. — Ти си моја, — рекох ја — ма шта да си. Она се припи уза ме. Ишли смо даље.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Личила на капије градске принца Евгенија Савојскога. Личила на сахат‑кулу у Белграду – који су Немци држали више од двадесет година.
Није био расположен нимало зверски. Као сви Немци, у росијској служби, он се држао охоло, али, као замишљен и просвећен човек, био је љубазан, у први мах.
коцкара, са његовим џеповима, увек пуним дугова, много више, него многе друге официре свог познанства – који су били Немци.
А командовали су ђенерали, који су били Немци. Виткович је, кад би се поднапио, викао да Исаковичи треба да знају да је томе, заувек, учињен крај!
У војсци су то били Немци. Миних, који је сањао да за Росију узме Константинопољ, Остерман, који је сањао да Росији створи морнарицу, која ће и
А што их је, још више, било зачудило, сви ти Немци, и међу нижим официрима, које су у Миргороду, и Кијеву, упознали, говорили су, не немецки, него руски.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Најстрашнија је катастрофа била крајем 1915. год. Целу су земљу заузели Аустро-Немци и Бугари. Војска и део становништва су се повукли кроз Арбанију и то је повлачење било страховита морална патња.
Словенце, који су за време велике словенске најезде дошли у ове крајеве и ускоро примили католичку веру, покорили су Немци у почетку средњега века. Али су они свима силама настојали да одрже своју националну индивидуалност.
Мали је број вароши, и то само са по неколико хиљада становника. У њима знатно место заузимају Немци и Јевреји, али су их Хрвати готово већ похрватили. Становништво је вредно и врло одано уживањима.
Они себе зову именом Словенци (једнина: Словенец, женски род: Словенка). Немци су их доскора звали Вендима или Виндима. (Wенден, Wінден).
Услед овога притиска Немци су готово потпуно ишчезли из вароши у Крањској, а јако су ослабили у другим словеначким средиштима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
паганском богу грома Перуну (Балтички Словени називају четвртак перüндан: Римљани Јупитеров дан, Јовис диес; а Немци Доноров дан, Донерстаг). Веома је повољно за дете да се роди на овако срећан дан као што је то четвртак.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Техника постаде опијум за народ. Пошто су предратне »телефункене« и »блаупункте« однели Немци, а радиоапарате »космај 1« и »космај 2« могли да добију само министри, дипломате и ударници, почесмо сами да склапамо
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
А јошт да ми Гавриловић толико не смета! 2. НАНЧИКА, ПРЕЂАШЊИ НАНЧИКА: Неки те Немци траже. ЖУТИЛОВ: Шта ћеју? НАНЧИКА: Дошли да моле за Петра Гринентала. ЖУТИЛОВ: Не може да буде.
Нек му се секвестрира имање, колико ће изгубити? НАНЧИКА: Је ли у таквој мери крив? ЖУТИЛОВ: Он је Немац, па мир. Немци су били против нас. НАНЧИКА: Па шта ћемо радити? ЖУТИЛОВ: Новце им баци натраг. Данас немам кад с њима говорити.
Србин без бркова не може бити Србин, дакле је мађарон. НАНЧИКА: И Маџари носе бркове. СМРДИЋ: Јесте; али Немци не носе, а они су познати као мађарони; дакле и Србљи без бркова јесу мађарони. Даље, многи носе браде.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»почну удаљавати од здравога разума (који неодложно мора служити за основ свију човечанских знања), упадају у оно што Немци зову: швермерај, а наши: парење и покретање ума...
Као и у целом просвећеном свету, као што су већ учинили Немци, Талијани, Французи и Руси, и Срби треба да усвоје за књижевни језик свој народни језик, ваља примити »чист и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Да није то немачко трифел? ДОКТОР: И Немци тако зову. МАНОЈЛО: Е, па то су гљиве. ИСАЈЛО: А откуд ти то знаш?
МАНОЈЛО: Е, па то су гљиве. ИСАЈЛО: А откуд ти то знаш? МАНОЈЛО: Како не би знао, кад код нас у кући Немци сваки дан готово једу. ДОКТОР (гледи у Манојла, прстом показујући у звмљу): Јест, гљиве, и гљиве су врло пријатне.
ИСАЈЛО: Не знам ни како ћу искати, ни гди ћу га тражити. МАНОЈЛО: Да није то што и Немци зову дател? ДОКТОР: То не граничи ни на каку сумњу. МАНОЈЛО: Е, па код нас се каже урма. ИСАЈЛО: Урма? Урма?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
пије кофијановић у огромним количинама, лиже сладолед и оговара владу како ништа не уме да организује како ваља, а Немци изгубили рат, па опет живе боље!
Хоћу да кажем, било ми је много лепше него са оном мојом вештицом, на часну реч. Немци су ме бар пуштали по два сата у шетњу око бараке, а она ни да Чује: куд год се макнем — идем и ја с тобом!
Сваке године у јануару, наша школа, наоружана до зуба одлази да осваја град Београд, који бране Немци (и то само западни, јер с источним нисмо ратовали!), а у томе им помажу сарадници окупатора у огромним количинама.
Важно је да смо ми Немци, а он ће да мазне унапређење и да га још тапшу по рамену. Опа! „Е, .нећеш бато!“ — мислим у себи, сећајући се свог
Али, видите, свеједно што смо били кобајаги Немци, некако нам се није повлачило. Без везе! А град, као што је познато, може бити освојен само преко нас мртвих.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
„Моја деца сузе лију, Јер их душман мучи стари, Душмански им крвцу пију: Турци, Немци и Маџари, Што слободан свуда није, Зато Србин сузе лије”.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ми, млађи, из потаје прижељкујемо да нас упуте на северни фронт. Ма били тамо и Немци... Када стигосмо на станицу, локомотиве су биле окренуте југу. Отпочело је одмах журно укрцавање.
Из вагона вире уморне или увезане главе војника. Говоре рањеници да сада на Београд нападају Немци и покушавају прелаз великим снагама. Са запрепашћењем причају о страшном дејству немачке артиљерије.
Посматрали су, каже, гађање немачке артиљерије. Дејство је поражавајуће. Смедерево су Немци већ заузели и борбе се воде сада на нашој страни. Слушамо и ћутимо...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Не пијем ја од беса, него од муке! ГИНА: Тешко је теби да нађеш разлог за пијење! БЛАГОЈЕ: Немци су избили на Волгу, женска главо! ГИНА: Не мораш зато да попијеш реку ракије!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Међутим, они ће, као и Немци, још сто година, чекати у заседи. Има ствари које не могу бити друкчије него што су. Они имају своју лепу иреденту код
Ако му овогодишња прослава не помогне! Грке играју не може бити горе. Истина, не мисле, као Рајнхартови Немци, да је за грчкост доста урликање, циркус, и велика осветљења, али немају ни стил једног Моисија, Басермана, Вегенера.
псује мајку потпуковнику, команданту батаљона, који, пред стројем, говори немачки, хвали немачку војску и каже да су Немци најбољи били, у рату. Један мајор, Црногорац, са финим цртама лица, неће да скине темњак Николе И.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” А Немци, пошто не знају брђански, пусте га Као стручњака за дизање оловних утега! Брђани, међутим, не могу без несреће (Наћ
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
када се непријатељ повукао из Београда, нису се прилике поправиле, јер последњег дана свога боравка у Београду спалише Немци богату библиотеку Математичког Семинара Универзитета која ме снабдевала свом потребном литературом за научни рад.
спис, па да се вратим свом уобичајеном научничком раду, али ме један неочекивани и страшни догађај спречио у томе. Немци су при своме повлачењу из Београда претворили у згариште нову зграду Универзитета са свим библиотекама које су у њој
„Да“, прекинух га, „признати се мора: Немци се не боје посла“. „Говорите истину, господине царски саветниче, ми, Французи, тежимо сувише за уживањем, а то нам је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ето, ти ништа не осећаш. Могу ти ова дерлад скакати по глави — ти ништа. Сутра да чујеш: пао Париз — ништа; Немци ушли у Петроград — ништа; предала се сва војска Бугарима, ти опет ништа.
У име онога који нас позива на мир, они нас воде у ратове. Ми сви ратујемо у име његово, једни противу других. И Немци за везу с Багдадом, и Руси за Цариград или ни они не знају зашта, и ми за море, и други за ово или за оно.
причам ја један свој марсељски доживљај, овако: Читам новине једнога дана пред кафаном на Ла Цаннабиéре и видим, Немци притискују ли Париз притискују. „Бога му, мислим, пропали смо. Пропадну ли савезници пропали смо и ми.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Године 1870. када су Немци окупирали земљу, господин Бозен је закопао велику залиху ”Ст. Естèпхе” из 1801. и дошао је до закључка да не познаје
да је чак и тако изврстан часопис као што је ”Сциентифиц Америцан” одао главно признање за то једној страној земљи. Немци су нам, наравно, подарили Херцове таласе, руски, енглески и италијански стручњаци су пожурили да их користе у преносу
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Зато није волео ни Русе ни Прусе, јер су и једни и други били представници те силе. (У то време Немци из јужних крајева нису много волели Прусе).
У овоме су Немци први у свету већ читавих четрдесет година и то чине веома добро.” Помислио сам у себи да је то био разлог што је
Никад такву девојку нећеш наћи у Берлину. Немци не трпе свет који са љубављу не приступа својим свакодневним дужностима.
Но, Никола је имао бујну машту и очигледно се трудио да стекне повољан утисак о свему што су Немци чинили. Између мог младог шкотског пријатеља, моје мајке, Николе и мојих професора на Институту за физику, ускоро сам
Ово је била та прича: Немачка гвоздена руда увек је имала доста фосфора, па чак и она које су Немци нашли у Алсас Лорену. Једино добро гвожђе које је Немачка имала до 1880.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
У кући ни пред кућом ништа није остало. Што су могли понети н погнати, Немци су обрисали: што нису могли или им није било по укусу, изнели су и упропастили огњем и кваром какав земља није
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Еј, да не буја што томе смета А ми да нисмо пасторак света: Данас би овде кô плачни друзи Стајали Немци, Англи, Французи, И Арпад послô б’ унуке своје Уз све Словене ту да постоје.
Краков, Станислав - КРИЛА
А потом су пили коњака и јели говеђе конзерве. Матић их је веома опрезно јео, да не би прогутао удице, које су Немци у Америци при справљању бацали у конзерве. Студент је о томе у ”Ратном дневнику” читао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Командир као да резимира догађаје у свету и вели: — Сад је април осамнаесте. Руси закључили мир. Немци згужвали Румуне и сатерали уз Црно море. Централне силе шире се сада од Балтика до Палестине.
И Тедеѕцхі ханно ротто ла фронте. Ох Диô!... Сіамо пердуті. — Шта каже? — запита Војин. — Господине, катастрофа. Немци пробили фронт. Ах, Боже!... Пропали смо. У први мах нисам могао да разаберем у чему је ствар...
— И што је наглавније — настави Драгиша — ми смо одступали хиљаду километара под борбом, па нам Немци нису могли заробити ни војничку порцију... И то су били Немци, којима се мора одати свака част као војницима...
И то су били Немци, којима се мора одати свака част као војницима... А триста хиљада Италијана похватали су Аустријанци као зечеве.
— Заљубио се човек! — вели чисто с неким багателисањем Лука. — Како хоћеш... Немци кажу: „Алте Ліебе роѕтет ницхт“. Ја раније нисам имао сличних доживљаја. Били смо дечаци кад смо пошли у рат.
Мисли се невољно намећу. Наш пратилац нам са извесном сетом говори: — И Немци имају овде своје гробље. Сад скоро дошли су из Немачке и наново покопали све своје пале војнике...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
После би ове дао штампати, Немци би куповали ради реткости а ја бих се трудио да и код нас купују. После, он би те песме посветио ком српском великану,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У рударству, којим су се у оно време бавили насељени Немци, тзв. Саси, преовлађивали су немачки изрази. У многим повељама, нарочито у даровницама манастирима, налазимо уводне
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
априла плету венце од гранчица са девет дрвета (Оеліцхерчíк, Словенѕкý фолклóр, 57), и Немци, код којих такође у врачању имају своју улогу »траве од девет врста« (»неунерлеі Крäутер«, Wуттке, Дер деутѕцхе
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Не могу то свирати, јер то није музика за концерт. Ви знате да је гимназиски концерт увек посећен, долазе и Немци и Мађари и Јевреји, па се не можемо срамотити. — Шта, срамотити! Ако није Шваба, теби је срамота! Јеврејима удешаваш!
учен човек, чита пророке на хебрејском језику, и грчке класике у оригиналу, и то је једина кућа где се понекад скупе Немци, Срби, Грци, и још понеки гост из белог света.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
прави, то опет ово родословије или генеалогија (познато је да магарци млого на брак с леве руке држе, који изображени Немци діе Ехе зур лінкен Ханд зову), ово пак млоге друге незгоде толико калабалука праве да је биографију једног магарца
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мора се ипак признати да је било немачких речи које би се и дале научити стога што су врло мудро и практично смишљене. Немци су, вероватно из економских разлога, једној речи дали по два и три значења и уз то још, ваљда ради тога да би се лакше
другим граматикама има изузетака, али су некако уљудни и пристојни, ал' ови у немачком језику, просто осећате да су их Немци измислили као једно од својих милитарних средстава за уништавање непријатеља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
„Да се бар њој осветимо“ — говорили су наши пешаци. Али, сузбијени на једној, Немци би продирали на другој страни и морало се хитно одступати. Било је то негде иза Паланке.
Неко задихано протрча поред мене питајући где је командир. — Господине капетане... Наши су ровови празни. Ево их Немци у винограду. — Пст!... Доста, знам!... Зови ми вође одељења... Осетих жмарце низ леђа. Покајах се што сам остао.
Зови ми вође одељења... Осетих жмарце низ леђа. Покајах се што сам остао. Али наједном ми паде на памет да ме Немци могу срести на путу и кад сам сâм. Ипак... — Нико да није реч проговорио!... Разбићу му зубе!
Запитах га како се то збило. — Гужва је била данас, па се није знало ни ко напада, ни ко се брани. У два маха су Немци истеривали артиљеријом наше пешаке из ровова, и два пута су наши на јуриш освајали своје ровове.
Цео дан су пролазили рањеници, па ме баш пита наредник Стојић: „Да ли остаде још ко од наших?“ И сигурно су Немци у сумрак ударили поново, да грешници нису ни стигли мене да известе. Силазили смо ка селу.
— Станите, станите! — чујем где непознати говори. Окретох се. — Где ћете, побогу, људи?... Ево их Немци на раскрсници села — говорио је један наш сељак, старац. — Где, где? — упита запрепашћено командир.
Ено су и коњи привезани за ограду... А они из цркве нешто износе. Јест. Немци су, виде им се калпаци. Опет задрхтах и обузе ме луд страх да што пре умакнем одавде. Уверили смо се. Доста је.
После једно сто метара, командир проговори: — Јест, Немци су... А ти хоћеш да опалиш? Лепо бисмо се провелн. Сада смо ишли мало слободније. Негде у селу закукурека петао.
Стигосмо до батерије. Командир зовну воднике. Дакле, Немци су. Једини је излаз да ударимо једним бочним путем. — Онда се присети: — Је ли, стари, какав је то пут? — Добар...
Збогом! Са багрданских положаја јужна војска одступила је без борбе, јер су Немци пробили на другој страни. ЈАНКОВА КЛИСУРА Није више била у питању никаква наша одлучна офанзива, већ само да се на
Дозвољено је војницима да узимају колико могу, а и народ је пуштен да развлачи, јер Немци тек што нису стигли. Демонтирана локомотива подсећа на лешину, празни вагони зјапе као гробови.
Кроз клисуру, а и даље, комора се заглавила: стока попадала, кола се поломила. А Немци непрестано Туку из аероплана митраљезима стоку из запреге у клисури. Коморџије се разбегле.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сасвим су фантастичне доцније турске вести по којима су кнеза Лазара помагали и Бугари, Арбанаси, Власи, Мађари, Немци и Чеси: требало је приказати турску победу што тежом и значајнијом. До судара је дошло на Видовдан 15. јуна 1389. г.