Црњански, Милош - Сеобе 2
Три пута су кола пројурила кроз Неоплатенсу, као да их је Нечастиви терао, док су једва задржана, на Дунаву. Павле је имао само толико времена да зарије чизму у
остао је, донекле, у писмима која је писао, из Росије, свом поочиму Вуку, и свом болесном рођаку, Исаку Исаковичу, у Неоплатенсу. Ми сад знамо шта је, после, са Исаковичем, у Росији, било, како се у Росији провео, и како је завршио.
Ето, каже, нека иде, нека оде, слободно, нека се врати у Неоплатенсу, очевом гробу, а ја ћу остати овде, на дечјем гробу. „Дочекала сам нешто“, рече Варвара, са једним врло чудним
У Кијеву, престао је да се сећа Гарсулија и да спомиње Гарсулија. Његове успомене, на Срем и Неоплатенсу, свеле су се на псовку, кад би споменуо своју ташту, госпожу Агрипину, која је бабац, а још рађа децу, и смањује његов
То писмо, никад није стигло, из штапсквартере Витковича, у Неоплатенсу. Павле је, дакле, октобар месец још провео у Кијеву, у кући трговца Жолобова, из које се већ селио, полако.