Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Крунија трже руку, па, ван себе, рече: — Одох да ти кажем оцу. И као вихор изиде из вајата... Јелица оста непомично. Замало врата се отворише. Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: — Зове те отац... Њу прође нека језа.
Изнеше га напоље. Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. — Шта је? — упита Јовица. — Још дише... У тај мах Станко истрча из хана.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
никад, никад нисмо срели — У сунчана јутра тражећ једно друго Крај зелених река; или ноћ кад броди, И док месечина непомично, дуго, Лежи хладна, бела, на заспалој води.
Слуша песму гора када јутро руди, Агонију воде у вечери неме, Непомично стоји тамо где све блуди: Облаци и ветри, таласи и време.
Брзо он је сео: „Госпођо контеса, ноћас... кад све заспе, Доћи ћу. Аддіо, цара. Бартолео.“ ДУБРОВАЧКО ВИНО Море непомично, мирно као срма, Лежаше пред вртом. Само млаз фонтана Прска.
Под ноћ, та јата стоје непомично по грању и земљи, и гледају својим хладним очима запаљени хоризонт на чијој црти залазе и излазе мирна и равнодушна
звезди, што у тај мах блисну на западу, узе своје две голе црне и тешке дојке у руке и поче говорити молитву, држећи непомично очи на планети. То је била молитва Зохри, која је богиња с тако исто црним и тешким дојкама.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
С Богородицом имам работу... Она ме зове... Чекам Богородицу. — Одгуривао би своје да би и даље остајао да онако непомично, пажљиво вири у цркву.
А кад ко од браће му дође да га обиђе, он, онако лежећи непомично, не отварајући очи а мљескајући устима као да нешто сише из ваздуха, тужи се блесасто брату: — Бато, срца немам...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ја волим храброст и снагу. И она широко отвори очи, па га погледа некако непомично чврсто-укочено и опрезно као мачка, погледом у коме се видела сва она пожудна чежња и страст за снагом.
и спуштајући као лопта, она се глава на једном високо изви и усред оног пенушавог и бурног вртлога, задржа, затресе и непомично учврсти на сред воде.
Африка
За сваку сигурност он одмах удваја дозу кинина, ставља влажне облоге на главу и око груди, и остаје непомично лежећи да се не би даље умарао. Ујед најљуће отровнице не би пробудио тај израз ужаса у његовим очима.
Једино иза брегова пожар саване изгледа као свитање. И то свитање пожара не оставља ме целу ноћ. Ја непомично гледам, окружен све више веловима магле, воду око себе, удар весала, веслаче, и тамно небо над собом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
На њима су се, по цео дан, па и сада, могли видети ескадрони коњице, која прелази у кас, па галоп, и јуриша. Непомично, и црвено, стајали су пешадијски полкови српских „шережана“, да би се, изненада, помакли, претворили у колону, која
Једино је Енгелсхофен остао седећи, па се накашљавао. Непомично су стајали, око павиљона, и хусари, са исуканим сабљама. Само су се коњи, машући главом, бранили од мува.
Те године је било много грозница и на гробљима је, скоро сваки дан, било по неколико сахрана. За тренут, стојећи непомично са рескриптом Кригсрата у руци, Гарсули је имао утисак да је на његову команду и та бескрајна, зелена, утрина постала
Узалуд се дозивају, немо, у ноћи. То њихово дозивање остаје без гласа и они остају лежећи, једно крај другога, непомично. У том тренутку, ваљда раздражена његовим ћутањем, госпожа Кумра устаде, па рече, јетко, да одлази.
Кад би окренуо главу од ње, Павле би сусрео тамни поглед очију госпоже Евдокије. Она је све то гледала и слушала, непомично.
Подаље од мужа и ћери. Око ње су, коњушари, износили у кола, пиво. Њено бледо и лепо лице остало је на растанку непомично. Праштала се наочиглед целог света, церемонијално.
Једва је што говорила, све до одласка, у Осек. Кад је остала сама, тог дана, седела је дуго, непомично, чак и кад се било смрачило, и Павле је такву затекао, у полумраку. Није се, међутим, тужила.
Она га дочека уплашено. Била је разрогачила очи. Павле је дрхтао од беса и гађења. Текла је стајала непомично, загледана у њега.
Виде само да застаде, на једно десетак корака испод моста, и да га гледа, непомично. Затим се приближи, лагано, носећи хлебове на глави.
Он се сели у Росију. А његови су путеви недоходи. Госпожа Евдокија, која је седела пред њим, непомично, била је обасјана неком зеленом светлошћу која је допирала из баште.
Кад би сео, гледао би Исаковича са пуно мржње у погледу, али се трудио да седи, право, непомично. Међутим, десна нога му је, у чизми, стално, дрхтала. Павле му рече да је луд, у томе, како говори о својој ћери.
Ако је пехоти срце на месту! При нападу коњице прајска пехота сад направи кару и бљује ватру. Стоји непомично! Колегија сматра да је питање: хоће ли моћи Руси да створе пехоту, која ће, кад стане, стати непомично.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Врло се често одмарају, и њихов је одмор непомичан. У стању су да сатима непомично седе, да ништа не раде и не мисле, пушећи на дугачком чибуку или наргилама, сањарећи и слушајући жуборење текуће воде.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Грета би лежала непомично, чекајући, на месту где смоје оставили. Узалуд сам прижељкивао да одлута, или да неком падне на памет да је украде.
Рашида је још стајала непомично. Тамо где јој је кожу покривао бикинац, сигурно су биле беле пруге. А можда сунце продире и кроз платно?
Црњански, Милош - Сеобе 1
И док су старци, прозебли и мокри, стајали непомично, на блатњавом брегу, дотле су жене са децом, и пси, трчали дуж обронка стрме обале, јаучући и плачући, све дотле док
донесен и бачен пред улаз у тај чудни дрворед, којим је имао без даха да пројури, а у ком су место стабала стајали непомично његови земљаци, из којих је израсло шибље.
У руци са марамом од млетачких чипака, сеђаше скоро непомично код свог прозора. За страшним вриском, којим је врискала сву ноћ кад је из несвести повратише, настала је у њој
Чист сјај плавог неба укочио му је очи, тако да је остајао дуго, непомично, загледан. Тад, као и његовим људима, први пут му дође мисао и нека нејасна жудња да се више не врати.
Вук Исакович је био тим неспретнији што је у огледалу, пред којим је стајала, видео самога себе и што је, за њим, непомично, слушала њене речи читава група Срба, официра, који су дисали тако дубоко да се то чуло, и да је њин дах осећао на
У месечини, после поноћи, морали су да леже непомично, да се не би одали, дишући један другоме у блатњаве опанке и оштре ножеве, не мичући главом.
Обешени о стабла воћака, близу земље, где су се рачвале гране, висили су непомично, заврнутих глава, као да лудо поскочише са дрвећем на леђима, изнад тог јарка, пуног устајале воде, дуж бостана.
Падајући из несвести у несвест, прекидала је то јутро сваки додир и са небом и са земљом. Лежала је непомично, тамна као лешина, ознојена, у постељи. Па ипак се, пред подне, опет поврати.
Видевши своје упале очи, страховито чело и сасушен врат, мада лежаше непомично, наслути и сву ругобу покривених својих удова и опет поче да плаче.
Слуге које су јахале пред њим, и слуге које су седеле на интову искривљене, покушавајући да седе непомично и право, пуцале су бичевима и викале на сав тај свет што се стрчао око кола, заостајући за часак кад би Аранђел
Нек то кажу патријарху. Тако, загледан у звоник дрвени, у ком је непомично висило звоно, у воћњак, у ком су непомично висиле безбројне јабуке, у штале и тремове, у прозоре горе, у којима не
Нек то кажу патријарху. Тако, загледан у звоник дрвени, у ком је непомично висило звоно, у воћњак, у ком су непомично висиле безбројне јабуке, у штале и тремове, у прозоре горе, у којима не беше ни једног јединог покрета, он осети
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У том тренутку, ка њима крену шеф сале. Зажмурила је од ужаса што је откривена док јој се приближавало његово строго, непомично и достојанствено лице свештеника. Ко зна на какав ће га тежак посао вратити због ње?
Матавуљ, Симо - УСКОК
То се врзло по глави Јанковој, који једнако непомично лежаше. Све што доживје те ноћи, бјеше углавном боље него што се могао надати, али, зачудо, кад се већ уморен од
Да их је ко издалека посматрао, посумњао би јесу ли живи, тако лежаху непомично! Сваки турио камен под главу, покрио лице и груди струком, загрлио вјерног друга — џевердар.
Милићевић, Вук - Беспуће
Зидови су били тако хладни, тако нетопли, тако дуго незагријавани ничијим дахом; покућство је било непомично, као урасло у испуцани црни, издерани под, немицано тако дуго времена и запрашено; таванице се пружале изнад главе,
Тако он стоји непомично, празан од мисли, док танка јутарња свјетлост не почне да блиједи ноћ; кад затитра магла, кад стану да се јасније
свој школски задатак, да шкрипи перо и да се чује како она сваки час намијешта столицу, — а да њезина мати која сједи непомично са радом који забавља руке, не прилази к њој; она се радосно изненађивала кад би осјетила њезину руку на својој глави
Он слушаше непомично њезине ријечи које је гутао и са собом носио мирни шум воде, механично се хватао за џеп, пушио и бацао у воду остатке
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично. И није то сад више ни очајање, него нека поштанска резигнација у којој се Јова сада налази.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Небо је сиво, тмуро. Брда и брегови црне се и непомично оцртавају. Цела је земља влажна и мрка. Покаткад пролети јато гавранова, али не гракће, већ само шушти и брзо се
Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами. И тако у соби лежећи непомично, раскомоћена, дишући тешко и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Седели су потпуно непомично буљећи кроз стакла ка Македонској улици. И ма колико пута да сам прошла тик испред њега, гледао је некако месечарски
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
на сусрет са сунцем лишће је нашло своју богазу те пада суви водостај расте и гусне у понекој тачки у птици што непомично стоји у костима што се усправе на обронку да једночине у човеку који се прућио да спава после заветине и подсећа
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тешко је посматрати. Призор је упечатљив и мучан. Леже трупине људи непомично као оборене кладе, док из оближњег жбуна прхну весело јато врабаца. Батерија застаде.
Стајали су непомично поред топова. Цеви су зјапиле сада отворене, као мртвачка уста. На свим странама виде се трагови борбе.
Са напрегнутом пажњом посматрамо где ће метак пасти. Свитну шрапнел и суну из њега густ дим... Димљиве лопте остадоше непомично у ваздуху позади непријатељских ровова. — Скратите даљину! — нареди одсечно командант. — Хиљаду четири стотине.
А људи на оној страни изгубили су већ појам о себи, и као скамењени лежали су непомично, скотурени у јамама. Команда се не чује. Није ни потребна.
Као из неке дубине, зачу се дрхтав глас трубе... Звуци су језиво парали ноћну тишину. Занемели војници стоје непомично и слушају... — Шта је ово? — питамо Јову, старог штабзначара. — Сигурно су неки наши залутали...
Један га дохвати за рамена, остали га прихватише и спустише лагано између граната. Лежао је непомично. Уста су му била полуотворена, а очи светлеле чудним сјајем.
Очи већ стакласто сјајне, али још влажне, зуриле су непомично негде изнад наших глава. А изнад десне обрве видела се мала рупа, око које је био црвен венац од крви.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Знам да непомично лежи један тежак, љубичаст камен. Подижем руку, и спуштам је на воду, са осмехом. Море и небо, чим прође подне, слију
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Он изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је непомично, као статуа.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
СТАРОСТ И У вечерњој магли пред нама се пружа Пусто црно поље, и убого село; Непомично на њивама жито зрело; Зраком струји мирис дивљих белих ружа... Ћути мрка шума борова у тами, И природа цела ћути.
ниједна тица пропевала није, Где прастаре шуме никад не шуморе, И где снежне јеле што столећа броје Као беле дувне непомично стоје...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Данас је, најзад, за свагда преболело Вечите ране од судбине штуре, И непомично и вољно, друже, лежи На простом столу хладне просектуре У пролећни, кишан и туробан дан.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
уздржањем, славни, нападима вражјим одоле, јави се непоколебљив у напастима и у скрбима и у бедама различним, чувајући непомично владавину своју благочашћа свога мудрошћу, оче Симеоне.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У прозрачној ноћи, пуној месечевог праха, ораси су непомично лежали на утабаној земљи, прошараној чипкастим сенкама орахових грана. »Причинило ми се, значи?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Са прамца, Рига од Фере је угледао просторе огромног, старог неба, стишаног у светлостима што допиру из самих бездана. Непомично, то небо је стајало, заувек, над водама, над равницама, над сјајем дана; стајало је над градом што је, на окомитој
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Растрзана тако међу сном и јавом, Гледајући како непомично бдије Тај Анђ'о Страдања над тужном ти главом, Ти желиш и чекаш.
Слуша песму горâ када јутро руди, Агонију воде у вечери неме; Непомично стоји тамо где све блуди: Облаци и ветри, таласи и време.
Ј. Дучић ЦXИ ДУБРОВАЧКО ВИНО Море непомично, мирно као срма, Лежаше пред вртом. Само млаз фонтана Прска. Док из модрог лаворовог грма Вири блудно лице мраморнога
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У то им се придружи и Хипократес. Кад опази оног роба са телетом како стоји непомично као кип, рече номофилаксу: „На Акрополи атенској видех једну стару статуу, заветни поклон некога Ромбоса, која
Јер он узима да су све звезде некретнице, а и само Сунце непомично и да се сфера звезда некретница обавија око тог центра и да је толико огромна да круг што га Земља описује стоји према
А то се дешава код круга. Он настаје нечим што је покретно и нечим што је непомично. Кад прочита ово место у спису, Архимедес набора своје високо чело и рече сам себи: „Нема сумње, Аристотелес уме да
свога система да се Земља не креће, а при томе говори и о неким филозофима који су сматрали да је звездано небо непомично, а да се Земља обрће и креће.
Но Њутн је, својим смелим умом, пошао знатно даље од њих. Напустио је Коперниково учење да Сунце стоји непомично, већ је замислио, као што јесте, да оно лебди у простору, изложено, као што је то његов принцип акције и реакције
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ А ја све одмичем главу да ме не убоде онај брк што је шиљаст као игла. Само студент седи непомично, гледа ме подсмевачки и добацује ми сваки час, климајући обешењачки главом: „Сервус, бато, готов си.
Али, ето, оне сам ноћи седео узалуд: земља је ћутала, трава није дисала, тамњан није горео; све је било немо, црно, непомично, мртво.
Она је испунила водом свој бљештави суд, па журно ишчезла за вратима доњега стана, али се вратила одмах, застала непомично, и у заклону старинске куће наслонила о зид. Посматрала га је пажљиво, помало заводнички.
Међутим, у подножју бетонскога горостаса, доле, на гомили камења и малтера, младић је на леђима лежао непомично. Слепоочна кост била му је размрскана, и левом сможденом страном крв је бујно лопила по земљи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Положен наузнак, беспомоћно, као некад у својој зипци. Тако се започиње и тако се завршава. Лежим непомично, као у доба првог мигољења свијести у новорођеном створу.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Нема промена. Сан једнак, камени Спаја сва места са пределом нада. Осећај мирне равнине на мени И преко ствари непомично влада. У моме оку последњи прамени Још живе косе. Више се не страда.
Ћипико, Иво - Приповетке
Кад је влак дојурио на велику станицу, хватао се мрак; вјетар хуче и студено је. Цвијета изиђе за Лазом и, непомично гледајући у њ, уђе у пространу чекаоницу. Уоколо свијет се журно разилази.
помисли да је тамо негдје ишчекује једно од њених чобанчића, пожури низбрдицом, једнако гледајући у свој шкољ што је непомично чека, окружен разноликим бојама мора и неба.
Пушећи, трпељиво ишчекује да у дну затегне, и непомично једнако гледа у море. Рибице с реда се мешају и која, лакома, најпослије превари се и загуна.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А мрак, сумрак. Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се. Из кућних врата допире светлост. Баба је обично тада испред куће, до чесме.
Чист сјај плавог неба укочио му је очи, тако да је остајао дуго, непомично, загледан. “337 Нигде Исаковичево опажање није - на дугоме путу од завичаја до Рајне - у толикој мери динамизовано,
Краков, Станислав - КРИЛА
Само се једна огромна леђа, нарасла од ранца, одигла од земље. Леже непомично. Жене у кошуљама беже кроз воћњаке. На кметовој кући истакнута је бела крпа. Предају се. Неко помиње бомбе.
Неке друге прилике се сад крећу и трче пред њима. По земљи нешто лежи тамно и непомично. Проломише се одједном команде кроз мрак и пуцањ, заљуљаше се стројеви, пође се на јуриш.
Петровић, Растко - АФРИКА
За сваку сигурност он одмах удваја дозу кинина, ставља влажне облоге на главу и око груди, и остаје непомично лежећи да се не би даље умарао. Ујед најљуће отровнице не би пробудио тај израз ужаса у његовим очима.
Једино иза брегова пожар саване изгледа као свитање. И то свитање пожара не оставља ме целу ноћ. Ја непомично гледам, окружен све више веловима магле, воду око себе, удар весала, веслаче, и тамно небо над собом.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Шуматовац би имао више супарника у слави, да су само наше војене старерешине умеле непомично остати на месту, кад је од те непомичности зависило све.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Људи су прислонили пушке на рамена, прсти су били на орозу. Видело се само непомично камење. „Осматрај, осматрај!“ — чуло се како шапућу десетари. — Само кад се појаве, пуцати! Пренеси даље!
Ако некоме није добро, нека се слободно пријави. — Командир је заћутао. Војници су стајали непомично. — Реците слободно! — Господине капетане — проговори један. — Трајко је јутрос имао грозницу. — Ето, тако, кажите.
Пришао сам... Пред самим отвором, куда су били изишли изван бугарских жица, висило је непомично тело наредника Драгана. Једна рука била је издигнута и закачена за жице, док је тело млитаво лежало. Глава клонула.
— Лице му је било непомично, али његове очи се овлажише и две крупне сузе скотрљаше се низ преплануло лице. Он махну главом и уздахну: — Шта ћете,
— Опростите, госпођице, ви сте свакако у заблуди. — Тада сам је погледао изблиза, у оно стакласто, непомично око. Учинило ми се да њен поглед продире у мене. — Ја сам допратио свог пријатеља... Сада чекам да изиђе.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она,
А мрак, сумрак. Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се. Из кућних врата допире светлост. Баба је обично тада испред куће, до чесме.
Ћипико, Иво - Пауци
пред сутон стоке у село закриљен литичастом, голом планином која на догледу живога, разговорљивога мора од памтивјека непомично стоји и ћути...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Имам шеснаест година и сва сам у белом, лака сам као дим. Он, мој коњаник стоји непомично, само му бојни коњ стриже ушима и немирно се стреса као пред полазак.
Да нисам познавао Доротеја, могао бих донекле сумњати. Верујем да је лежао непомично и гледао је својим крупним питомим очима, миран као јагње у рукама Јована Крститеља.
Доротеј је стајао непомично, Димитрије је тискао дланове међу ноге кријући гњати, а ја сам крио лице да се ти звекани не би наслађивали видевши ме
Видео сам пред капијом, при светлости пунога месеца, ред калуђера који су непомично стајали дигнутих глава према небу и појали заупокојену литургију. За њих смо били мртви. И они за нас.
сам браду на камени руб прозора, оштра, сува прашина ме штипа по ноздрвама и покушавам да смислим нешто стамено, непомично, што ће одолети гњилом растакању које је свуда; у оној каљузи напољу, у тупом болу што ми гамиже уз кичму и завезује
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
од оца наслеђено, имале су ипак обе сестре: сузе, боље рећи сузу, ону севдалинску једну сузу која стоји у оку непомично, светли, нити отиче нити усахњује.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
СОНЕТ СМРТИ Па и сред огромне сале што давно већ је знана Седећи непомично вребам Истрајност наспрам Смрти Ја се не сећам више откад ни колко има дана Да су нам погледи тако унакрсно
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но песма дрхтати мора Кô пољуб усна јој страсни, Што ми га дарова негда У час слатки и красни. 8 Непомично, тамо горе. На висини звезде стоје; Вековима гледају се С немим болом чежње своје.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— За ког си зборе? За хаџи-Замфирови си зборе!’ — вели Таска и погледа кришом на ону која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.