Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хајдмо из овијех стопа Ивану. Ти знаш да он мене слуша. Лазару се разгали лице. Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог. Њему се чинило да ће се ствар добро свршити. И он пољуби Турчина у руку.