Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
изгубио, а он застао онде код велике капије одакле су војници с муком уклонили једну црну, надувену и усмрделу лешину непријатељског војника из десетог јегерског батаљона што се била испречила на самом улазу са разјапљеним црвљивим трбухом и уланским
Теодосије - ЖИТИЈА
са многим сузама хвалећи Бога говораше: Љубим те, Господе, снаго моја, и прибежиште моје, и тврђо, и стубе од лица непријатељског, и именом твојим све непријатеље наше што устају на нас низлажемо. И опет подвига поста још више држаше се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нигде ниједног непријатељског војника... Откуда онда овај лом!... Као неки разоран оркан, паника је обузела људе, који су у нељудском бесу разорили
Гранате су експлодирале испред и позади, а један метак паде посред непријатељског рова, одакле избаци нечије тело у плавој униформи далеко на ледину.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— За име Божије — узвикнух запрепашћен — то не може бити! — На жалост тако је, преварена од непријатељског официра, невенчана, оставила је мајку...
Да сам синоћ имао револвер, који сам заложио пре три дана а отео у бугарском рату на Власини од једног непријатељског официра, ја бих сад био самоубица и не бих вас данас ни узнемиравао.
Нашао сам командира у рову код прихватнице под малим шатором маскираним, од непријатељског ока грањем и травом. Био је блед и нерасположен. — Где Вам је редов Обрад Достанић?
И све што је могао рећи то је: да га је при свршетку окршаја угледао крај једног рањеног непријатељског подофицира, кога је, као обично, питао: Има ли деце?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Први је излетео неки наредник Иван, вичући: „За мном, браћо!“ Али само што рече, погоди га метак из непријатељског рова и он паде. „Ура! Ура! Ура!“ — јекну сада још силније. Војници поскакаше и онако у залету бацише бомбе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Био сам готов да безумно полетим кроз ноћ. Одмицали смо споро, да се не би још издалека чуо шум. Од непријатељског ескадрона нисмо даље него три стотине метара. Чини ми се, видим тамо и неку ватру. Куће се притајиле. Онај пас залаја.
Наш вођа застаде. — Ево, овде су. Међу стењем, а заклоњени сасеченим грањем од погледа непријатељског, налазили су се један виши артиљеријски официр и два подофицира. Официр је сигурно командант дивизиона.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
излазу не будећи остале, али чим је изишао напоље и попео се до руба јаруге, спазио је на десетак метара испред себе непријатељског стражара. Војник је зијевао и чешао се. — Богме нам ни данас нема изласка из пећине!
Водили су га Јованче и Мачак. Дружина остаде да их чека у шуми. — Богме не бих нипошто био ноћас на мјесту непријатељског стражара — прогунђа Стриц замишљено.