Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Како каже један извештач, „деца се овим начином једино и упућују“.¹³ Родитељи мисле да несташно, немирно дете најбоље и најбезболније могу научити реду и послушности ако га грде, називају погрдним именима, псују и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чу ли, чу ли, штано онде шушну? Лагана л' је онде миле нога, Дано прође мимо драгог свога? Ветар лаки несташно то пушну, Суви листак с дрвета обали — Само наду нека ми не свали.
Ево тебе једне књиге беле, Чеда мила моје крвце вреле, — Крвца врела, а чедо несташно, На весеље свако је попашно, А душа му и ноћу и дању Сваку празну разбити лубању.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно. Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Све лепи наслови и лепа поучна садржина: „Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.
После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље. Тако не раде добра деца.” „Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чује се свирка. Он, њен младожења, као завршавајући последње веселе, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« помисли. »Татага нема никог! Откуда ова деца?« Девојчица се поново врати првом прозору. Оно малено, светло биће несташно јој намигну. — Па, Татагина кућа је пуна деце! — потрча девојчица ка Татагиним вратима. Била су отворена.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
сам, ревносно предан својој дужности да се стара о командантовој кобили Ружи, чије га ждребенце витко, умиљато и несташно занимало више свега.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Литије осмаглих људи саносиле су их из удаљених лазова винограда у козјим мјешинама несташно, тек истијештено вино. Низа стрме стазе под њиховим меким корацима ронили су се облуци, а трбушасте мјешине сједиле су
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
мало дугих бркова, а сав обучен у свилу и чоју”, „миришу му хаљине од његове развијене снаге”, „већ уморан али весео, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме”.
Чује се свирка. Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме“.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Погледај ми, Љубо, сад на старог момка Како жустро подиграва и несташно хопка, Пак ми саде кажи хоћеш за ме поћи, Хоћеш мојој туги љубов'ју помоћи.
Противу стрела вражјих сматрај му Непоколебим взор, пак затим Несташно по пољу там’ течење. Њега ћеш видит самој у пени, а Мен’, коњаника, јошт неуморена Где јако г’ држим.
Младо Момче голобрадо Несташно је и одвише, Као јагње умиљато, Ал’ тим мање милостиво. Свака мома која хоће Да не буде поливена Мора да се
Момче младо голобрадо Умиљато и несташно, Али притом и паметно. Кад се коло би хватало, Свака мати њега гледи Хоће ли јој ћер узети Да поред ње коло игра:
Ја ћу да седнем ту и чекам докле не дође Амо по мене која, па ма и омрк’о ту. Рекнем, седнем. Оне несташно прхну куд која. Боже! Да л’ ће се сад неука издати груд?
Даље идеш, у лугу кроз грање бели се нешто; Несташно ту се момче с младом девојком сигра. Сигра кивна на недра, а копче недру неверне, Победу руке мушке каже згужвана
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Нашим земаљским догледима смета безобразно ваздух, поигравајући се несташно сваким зраком светлости. То треперење чини сваку оптичку слику нејасном, ма колико је увећавали.