Црњански, Милош - Сеобе 2
Њена богата рођака, која се удавала за Петра Исаковича, мирно, некако нехатно, послушно, посматрала је, зачуђено, како јој рођака пиљи у Павла и шапутала би јој: „Сриће ти! Што пиљиш у њега, тако?
Не боји се Божича и ништа је не може задржати. Сад томе још није време. Госпожа Евдокија говорила је мирно, нехатно. А смешила се. Исакович је био снужден, ушепртљен, задихан. Обећа јој да ће је посетити чим буде могао.
Седео је мирно, чак и нехатно. Посматрао је куће, које су остајале дуж пута и фењере, при улазу у насеља, а видео је и плаветнило брда, које је
Седео је тако нехатно. Као сви који су били у рату, и убијали у рату, и вратили се из рата, и Исакович је имао ту мирноћу пред могућом смрћу.
А тешко оном ко их буди нехатно. Може да, у трбух, добије брису! Пси, у такве дане, лутају по Темишвару, а језик им виси, и дахћу, као да су прогутали
А може на пролеће доћи по жену, а то ће омекшати срце и старцу. Петар је, нехатно, смешкао се на жену, и тврдио да ће он то, лако, удесити са тастом, сенатором, у Новом Саду.
Стаде сасвим нехатно и чак је и брк погладио. А затим, поче да шапуће, и мрмља, Трифуну: „Е никуд и никамо далше на коју страну, без тебе,
А отац детета ћути и није ништа слично рекао. Варвари је Ана, са сузама у очима, причала, пред полазак, да јој муж, нехатно, пристаје да овог лета, она, оде до Новог Сада, по децу, коју је код мајке и оца оставила.
Чак је, једно вече, нехатно, добацио, Павлу, и то: „Море, апостоле, тамо где су јолдаши и весело друштво, тамо је фамилија.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Зато је, при поласку, стајао пред њом прилично нехатно. Принцеза Мати изненада изјави да би желела да види њин логор и Вук Исакович обећа јој да ће сутра, ујутру, све бити
Јашући, тежак, великог коња, мирног и крај страшне лупе бубњева, могао је, први пут, после дугог времена, да нехатно испружи огромне своје бутине и цеванице.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
/ тежак, / великог коња, / мирног и крај страшне лупе бубњева, / могао је, / први пут, / после дугог времена, / да нехатно испружи огромне своје бутине и цеванице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Иза једне окуке сретох војнике у шлемовима, који су за собом вукли мазге. Озбиљни и мрачни, поздрављали су ме нехатно. Гр-у-у! Прибио сам се уза зид. Срећом не беше никога да ме види. Ослушкивао сам.