Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко је јурио тамо-амо и тукао. Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица такав лом гради. Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
као немогућа нека снага што се тренутно дубоко и лажљиво била притајила и подала утицају оне ужасне сумње да је можда нејака и слаба, пред снажном претњом оног надувеног џина кога није познавала и чију моћ није могла одмерити.
кукавица, најнижи, најбеднији човек, људина једна здрава и снажна, која допушта да се око њега муче ова бедна и нејака деца, плачу ови јадни старци.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Да су му нејака деца сад остала без мајке, то га није толико потресло. За братом је чак осећао извесну жалост; био је уверен да му је
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За нејака створа кога мати остави украј стога властеоскога сена, властелских крстина, на милост и немилост туђих душа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Мало било, ето још двојице, А за овим опет четворице, И свак виче: „Ето нам Турака. У збегове слаба и нејака!...“ И ми одма учинисмо тако, Сакуписмо слабо и нејако, Спремисмо се у камен и гору И стигосмо онамо пред зору.
Ал' ко гони онамо кроз ждрело, Собом носи једно чедо бело? Залуд мома отима с' нејака, Кад је пуста снага у јунака. Ох, Тале је штоно видиш туна, Што с' отима, дивна је Ајкуна.
(3) Лисни гају, ти за ме нејака Дикојега одгаја полетара, Тамо-амо ја весело скака, Брањен ладом од сунчана жара; Ој изворе, да доста шљунака Ти
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
И говори Јагодина мајка: “Лакше хајде, Радоња на коњу, На води је нејака Јагода, Нејака је полупаће суде, Лудо, младо, препаднуће ми се.
И говори Јагодина мајка: “Лакше хајде, Радоња на коњу, На води је нејака Јагода, Нејака је полупаће суде, Лудо, младо, препаднуће ми се.
“ Ал’ говори Радоња са коња: “Не будали, Јагодина мајко, Није твоја нејака Јагода, Сву ноћ ми је на руци преспала, Десну ми је претиштила руку.“ 164. “Крају, крају, мој мрнару!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ви ту вечерате и пијете, мене оваког седог старца, кукавца, дедака нејака, у друштво не зовете! Кад сам ја био у стара времена неких племена племенити пастир, ја истерам моје овце у пољану,
Клао га је од јутра до предвече; ножина тупа, рука нејака, вратина кнежева као у вола ораћега, никад главу од трупа раздвојити; и да не наљезе један наш из дрва те му узајми
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
је брига скинута с главе, кад се страховање расплинуло, или чак претопило у блажени и малко уморни осмијех олакшања. Нејака доб и њежно здравље; касније просторна удаљеност, а увијек моја неспретност у практичним стварима — све је ишло у
Ћипико, Иво - Приповетке
Најстарија кћи пошла је у шуму да што усече, али слаба је од ње корист: нејака је и боји се лугара као живе ватре. Илија седи и пуши и, место да гледа у ватру и да га весело пламен разгаљује, гледа
Отац му умре док је још дете био; затим му се мајка преуда у друго село и остави га у кући нејака, сироту, на милост и немилост комшиница.
Ћипико, Иво - Пауци
Није, откада му два сина узеше у војнике, плаћао редовито тез и пропио се човјек, а остала дјеца нејака .... А у варош дошао Јовица— тако су газду тада звали и многи се тога свају у уским гаћама на каиш и с црвеном капом
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Све ће бити спасено. Али како нејака женска рука да се избори са тим жилавим, кракатим чорбуљарем? Раширио ноге, укопао се у стену.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Шути Марко, ништа не говори, на шатора не окреће главу. Право оде бијелу шатору, ка шатору нејака Уроша, догна Шарца цару до шатора; онђе Марко Шарца одсједнуо.
вјенчано, да га вјенча с госпођом краљицом; која књига од Сибиња града, Јанко у њој на кумство зазива, да му крсти два нејака сина.
војску, ил' ћу ићи краљу у сватове, да га вјенчам с госпођом краљицом; ил' ћу ићи Сибињанин-Јанку, да му крстим два нејака сина?
Ти ћеш бити љуба Радулова, тамо су ми два нејака брата у тавници Влашића Радула, не би ли их како избавила!“ Па се маши у свил’не џепове, те извади дванаест дуката и
“ Изишла су два нејака брата, изишла су на тавничка врата: коса им је — њом би се покрили, нокти су им — укопали би се.
Оде Раде преко горе чарне, Новак оста под јелом зеленом а са своја два нејака сина. Но да видиш дели-Радивоја! Кад изиђе друму на раскршће, лоша му је срећа прискочила: сусрете га Мехмед
Кад дођоше друму широкоме, Новак стаде друму у бусију, око њега два нејака сина; ал̓ ето ти јеке низ планину, помоли се тридесет делија; сваки носи џиду на рамену и на џиди од хајдука главу, а
три товара блага, право иде друмом низ планину; доке паде у бусију тврду, ал̓ подвикну Старина Новаче а на своја два нејака сина, па опали лака џевердана, те погоди Мехмед-Арапина посред паса, укиде га с гласа, ни земља га жива не дочека.
руке под пазуке; ал’ ето ти од Кладуше Муја, иде Турчин са зелене лонџе, пригрнуо зелену мавлуту, гледа сина нејака Алила, па га пита силна потурица: „Што је, сине дијете Алиле!
Каде Турци у поље дођоше, те се мало рахат учинише, Јанко зове нејака Стојана: „О мој сине, дијете Стојане, иди, сине, у турску ордију, те поздрави од Кладуше Муја: нек изведе нејака
зове нејака Стојана: „О мој сине, дијете Стојане, иди, сине, у турску ордију, те поздрави од Кладуше Муја: нек изведе нејака Алила, нек изведе пољу на биљегу, да сабљама мегдан под’јелимо, нека виде војске обадвије ко ће коме очи преварити, ко
Па он скочи на ноге лагане, те опреми нејака Алила, изведе му ђога дебелога, те се Туре на ђогина баци, поносито на биљегу дође, оде чекат од Котара Јанка; с десне