Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ти сад све видиш и све знаш... Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” Па као настаде нека збрка.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ха, ту су грабље, само га замачимо и повучемо, ево га зачас у крилу. Из низине, од малене тужне дједове ватре, одјекне повик: — Ехеј, будале, враћајте се!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Градино родна, чујеш ли жамор постеље шумне? Лиско ширине, с кадуље Твоје одише камфор. Заправо грм си који с низине брда надрасте, скупив у крошњу одежду земску, небеску ношњу. Пазуха Твоја отаве две су. Множи рукавце руку ти река.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
се усправном линијом сече као кад неко себе рани преко длана и каже: ја се стропоштавам али за мене нема довољно низине бездна провалије ни крви нема да ми залије стопе рушевине беле јаке усред каменолома наредио сам Ред и та
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У свих је лице мртвачки бледо а само једноме је из уста текао млаз крви, па се прелио преко руке и кундака. Из низине, тамо негде око села Неманикућа, допирали су пуцњи пушака.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Гракнуше на генерала одасвуд, из низине и са висине, Заклети поборници ћутања и дисциплине, И упутише му прекоре љутите, оштре: „О чему тај прича, и шта
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Понекад небо бјеше чисто, али магла као море притисну низине. Вјетар, час са сјевера, час јужњак, дуни на махове и разноси лишће са стабала.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Роб ничији до свог уверења, Уверења које не дâ дара Већ те било од стења до стења. Из низине дизô си се право, Што си могô то си роду давô, Будио га над ’но се успавô — Зналцу душа много с’ обећавô.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О златоје пролеће! Сунце јасно от низине милостиво грејући течет сада до висине хладност прогоњајући, радост љетну показујет, свјетлост лучшу свим дарујет.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О златоје пролеће! Сунце јасно от низине милостиво грејући течет сада до висине хладност прогањајући, радост љетну показујет, свјетлост лушчу свим дарујет.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Одатле се добро види друм од вароши, који савија око бријега и пење се из низине према нашем селу. — Ихај, чим их угледамо, ми ћемо стрчати у село и дићи узбуну, а док они стигну уз ону велику