Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Е, то ми је мило! А шта је иначе тај Никарагуа? ЖИВКА: Кој' Никарагуа? ЧЕДА: Па тај ваш будући почасни зет! ЖИВКА: Како шта је, па конзул!
ЧЕДА: Е, то ми је мило! А шта је иначе тај Никарагуа? ЖИВКА: Кој' Никарагуа? ЧЕДА: Па тај ваш будући почасни зет! ЖИВКА: Како шта је, па конзул! ЧЕДА: Ама, почасни конзул.
ЧЕДА: А је 'л' те, молим вас, смем ли знати како је име Никарагуи? ЖИВКА: Ама, какав Никарагуа, убио те бог! ЧЕДА: Па тај наш зет. ЖИВКА: А, за њега питаш. Име му је Риста Тодоровић. ЧЕДА: Дакле, Риста?
ЧЕДА: Ама, којом девојком? ЖИВКА: Па са твојом женом. ЧЕДА: И доћи ће овамо Никарагуа да је гледа? ЖИВКА: Разуме се! ЧЕДА: Е, то је лепо! Слушајте, па треба казати девојци да се обуче.
ДАРА: Зар ти, бога ти, узимаш ту ствар тако озбиљно? ЧЕДА: Па како да је не узимам озбиљно кад ће тај Никарагуа доћи сутра да те гледа? ДАРА: Може он мене гледати колико хоће, питање је хоћу ли ја њега гледати.
) ЖИВКА (клоне од узбуђења у фотељу): Никарагуа, црни Никарагуа, шта ћеш ти тамо? РИСТА (узбуђен): Не знам... тако... судбина ваљда.
) ЖИВКА (клоне од узбуђења у фотељу): Никарагуа, црни Никарагуа, шта ћеш ти тамо? РИСТА (узбуђен): Не знам... тако... судбина ваљда.
ВАСА (узме писмо): Риста! ЖИВКА: Кој' Риста?... ВАСА: Па тај, де, Никарагуа. ЖИВКА: Само ми он још треба на ову муку. Шта хоће, бога ти? ВАСА (чита): „Поштована госпођо Министарка.
ВАСА: Јесте, ти! ЧЕДА: Ко би то рекао? ВАСА: И знаш како смо сазнали? ЧЕДА: Баш сам радознао? ВАСА: Сазнао Никарагуа и јавио нама. ЧЕДА: Ама, зар се тај Никарагуа још меша у наше породичне ствари?
ВАСА: И знаш како смо сазнали? ЧЕДА: Баш сам радознао? ВАСА: Сазнао Никарагуа и јавио нама. ЧЕДА: Ама, зар се тај Никарагуа још меша у наше породичне ствари? ВАСА: Не меша се, него написао и тражи сатисфакцију.