Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Као да ала из њега зија. Барем да има коме оставити — ни пô јада, али сâм као пањ; нигде никог до оног дугачког и сулудастог синовца, што све село тера спрдњу с њиме...
букну тек на један мах, па оде као бесан. Јурио је улицама не гледајући никог, па хајд' право у кућу Николину. Никола седи за доручком са својом домаћицом и Савком, и још ту беше неко од млађих.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!... Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... – Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... — Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...
Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону... Нигде никог... Он дахну душом, диже се и седе... Али је умор био веома велики.
Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!... А ти... бићеш моја!... Збогом! Збогом!... Ти си ми душу умирила, хвала ти!...
Брзо напоље! Видите тко је тамо!... Момци истрчаше у помрчину. Али помрчина као тесто. Обилазише око хана — нигде никог. — Даље! Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест! Потражи! Потражи!...
— Не плаши се, човјече! — Не плашим се. — Видјео си, нејма никог. Него... шта си оно још хтјео?... Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” Маринко га погледа дугим, значајним погледом.
Од многих ево вам једне: Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца. Код куће не беше никог сем његове попадије. Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.
Предајте се! Гора одјекну и врати му речи његове. Притрчаше ватри — нигде никог!... — Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. — Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. — Ама гдје су сад?...
Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!... Самац сам ти у свијету. Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!... Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...
Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. — Шта је, Усо? — Нејма никог. — Потражи, потражи!... — Овдје нејма!... Ако нијесу на тавану... — Потражи на тавану.
— Потражи на тавану. Донеше стубе и Турчин се препе на таван. Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. — Никог? — Никог! Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. — А је ли овдје био поп?
Донеше стубе и Турчин се препе на таван. Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. — Никог? — Никог! Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. — А је ли овдје био поп?
— Никог? — Никог! Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. — А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. — Није. — А гдје ти је Јелица Милошева? — Која Јелица?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
о жени, већој но све жене, Чија ће лепота бити тајна свима, Што је као божји дах у просторима, Који не дотаче никог осим мене.
Колико је шуман ехо моје лажи, Да не прену никог ударци мог срца! И колико мира у речи где грца Цела једна душа и сан од свег дражи!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас. Гледа у башту. Тишина; нигде никог. Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата. Љуља се ластар и дрвеће и цвеће. — Гле, гле!
— А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо! Та чудо би било да нисам никог срео. Еј, да нисам само на дужности, дошло ми је да се и ја овако матор кеша прођаволим мало... Хе, хе!
— Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!? — Па зар немаш баш никог другог?... А како Аркадија... како с њим? — Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта
украли коње, па мало им што су одвели коње, нег’ му још метли улар на врат, па отишли с коњима, а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су га укућани курталисали они’ амова! Ето, тако!
Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола, и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. »А што не пазиш?« пцују га људи. »А што се не држи љуцки!« брани се он; па још испадне да је други крив.
Већ се види ченејски торањ, ал’ је далеко још до Ченеја. Путују, ал’ на путу још никог да сретну. Тако су ишли два и по сахата, и већ почеше сретати најпре кола, а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним
« Тих дана се гђа Сида формално преобразила. Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу, него је само саветовала: »Са лепим се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са
— рече и намршти се да би га заплашила. — Нећу — смеје се Рада, који се, сем оџачара, никог на свету није бојао. — Шта кажеш? — вели Јула, а дигла обрве и направила се озбиљна и строга. — Нé—ћу!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ал’ ћу вам још штогод казати. Ми немамо деце. Немојте мислити да ви узимате какво сироче које никог нема. Она је наше дете, ми се само за наш род трудимо, па опет ћемо се, чим се може, помагати. — То је већ што друго.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Њега је грозно мучио њен темпераменат, жив, бујан, и немиран, пун топле страсти, сав врео. Он је хтео да она никад никог не погледа, никад ни с ким не проговори, нигде не изађе и да се, никоме не допадне а она то није могла.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Катинка, сем тог сенатора, није имала никог на свету. Иако на њу није мислио, после њене смрти, сад, у затвору, изненада, Павлу је било некако мило да на њу мисли.
Та оно ми је брат ко ми је добру рад! Ако ми је Павле братучед, нисам ја њему шипка уз бубањ. Он тера зеца, а никог не пита! Шта је имао да лаје да ћемо да се селимо? Па шта сад? Ми да ђутимо, а ви, жене, да какоћете?
Госпожу Божич био је заборавио. На целој тој великој пучини вијенских кровова, није имао никог свога. А кад би се сетио прича свог поочима Вука, који је долазио у Вијену, приликом припреме за избор митрополита,
Ако није имала никог свог у театру, обично је, скоро сваке ноћи, легала са другим. Ту младу жену био је довео у Варадин, из Темишвара,
Од дугог чекања, у једном, полумрачном предсобљу, Исаковичу се уморише очи и њему се чинило да, крај њега, никог нема, него да га само његова сенка, кад прође крај неког канделабра, прати.
Волков га упита онда: зар никог нема у Бечу? Павле онда рече да познаје само банкара Копшу, а затим, као досетивши се, додаде да је на путу у Беч
Огромна, тужна, празнина. Чамџије су и њега пребацивале на турску обалу, тек да види како, тамо, никог нема. А кад би, на тој супротној страни, и засели, иза жбуња, могли су мирно да прате покрет ситних коњића и крупних
ходао горе‑доле по соби, као дух, затим је мрмљао, разговарао са собом, избезумљено, а затим је и на Ђурђа викао, иако никог у соби није било, а његов братучед био, тако, далеко. Ђурђе му се смејао и питао га: Је ли то пут, дугоњо, у Росију?
Чуо је, иза себе, њен смех, али кад се осврте, дабогме, иза кола никог није било, сем идућих кола на друму, у даљини. Агагијанијан му, пред једном алејом кестенова, рече да су стигли.
Је ли то она иста, која га је, у загрљају, са сузама у очима, уверавала да никад среће у животу није имала, и да никад никог није волела, док њега није упознала. Да би ишла са њим у свет и кад би знала да ће, путем, да проси.
Вишњевском, каже, само Вишњевски помаже. Да нема Вишњевског, никог Вишњевски не би имао. Павле, каже, све мисли на фамилију, на национ, на бог те пита кога.
У том тренутку, и тај, иначе груби, дебељко, био се сажалио на ту балавадију, која нема, сад, сем њега, никог, свог, на свету.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Поднео је тужбу, тужио је тебе. АНТА: Зашто мене? СПАСОЈЕ: За кривоклетство. АНТА: А што само мене, зар никог другог? СПАСОЈЕ: Тужио је и нас остале, али то није кривично.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
он давио, вешао за ноге, сецкао секиром на парчиће или затварао у онај вагон, није имао ко да ме брани, а нисам смео никог ни да позовем. Јутро је долазило споро, али и на дневној светлости нисам могао да не мислим на Рашидиног оца.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Сад нећу више никог питати; хоћу одавде управо у Кошицу. — То је још горе. — Већ горе не може бити, него што је досад.
Пред вече кишовито време, хладан ветар на Дунаву, ни пред дућаном нема никог. Шета се по дућану, кад ето Пере са још два лађарска коњушара. Из очију им добро не гледа. Пера уђе са коњушарима.
Тако каже њен отац. Фрајла Јуца — жива или мртва, или њега — или никог. Била је одважна. Кад није ништа помогло, фрајла Јуца натегне флашу с витриолом и отрује се.
Та и ја сам стар, и ја нећу дуго. Метнимо руку на срце да никог преварили нисмо, па је души пасош готов. А мислим да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили.
И после сто година опомињаће се Чамче. Казаће: Сад да нам је ту Чамча! — Фала богу, нисам ни ја никог преварио, ваљда ће се и мене ко опоменути. — Саро, донеси вина, оног доброг. Госпођа Сара донесе и наспе.
Није трајало по године, Шамика похвали Мацу, и Маца се добро уда. Сад већ у Соколовића кући нема више никог за удадбу. Сад је опет Шамика у Свираковој кући свакидашњи. Овамо долази Матилда и њена кћи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Не видећи никог, заглувео, као неко чудовиште, он се једнако крстио и превијао али без гласа. Млатарао је увис рукама, метанисао и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(„Криво седи а право беседи“; „Говори истину па се никог не бој“; „У лажи су кратке ноге“; „Где лаж руча, ту не вечера“ итд.).
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Дванаест сати удара, Тамница се отвара, У тамници никог нема, Само један попа дрема; Хајмо, попо, напоље, Да видимо како је, Како војска маршира, Подигла се прашина, Како
Провела је читаву ноћ у спаваћим колима не склопивши ока и цео дан у граду где никог није познавала. Чекала је вече, плашећи се да јој је умор од путовања оставио трагове на лицу и да не изгледа лепо.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
се воде понапијем добро, Те погледим околине, побро, Ал' стајау стене поносите, Липе гране рашириле вите, Нигде никог, дебело залађе, Благо драгу ко ту драго нађе! Тице поју: Благо ли си нама!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
тамо-амо за неким невидљивим послом, незадовољно шмркуће, а кад се стриц Ниџо појави на вратима, он само прогунђа никог не гледајући: — Добиће неко вилама иза рогу, па ће га проћи воља за Маријаном.
За ту прилику обуче се „под сиротињску“ еда би се видјело да је потребит човјек, па ће ти право, никог не пропитујући, према невеликој кући под самом шумом.
Вид и Вида обично јој никог нису показивали осим замршене гужве од хајдука, жандарма, волова и печалних сељака, а баш те ноћи, уочи доласка дједа
исто као и онда кад је у ђачкој клупи писао своје прве пјесме о зимском пејзажу овога истога свога роднога краја: Никог да сврати, завијан хан, босански тужни пути . . .
и поче разњежено да рецитује, док га је Сајан слушао, поисправљен и јуначки избечен, као да слуша говор пред акцију: Никог да сврати, завијан хан, босански тужни пути, ко бијела кока мирује дан . . . — А, шта велиш, Сајане?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
” (Затамњење) ИИ СЛИКА ХАСАНАГИНА КУЋА ХАСАНАГА: Види ти, молим те, препреденлука! Никог мањег, него Имотског кадију! ЈУСУФ: Ја сам ти рекао да бег вреба неку велику зверку. Добар камен углавио у темељ!
) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Сви отишли на спавање... Не морам више ни с ким да разговарам, никог да гледам, да трпим, да надмудрујем! Не морам да будем ни брат, ни бег, ни поданик, Ни довитљив, ни разуман, ни јак!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Јер никог не мож' гора клетва снаћи, до заједно с њиме у рају се наћи? Ох, зато, боже вечне милости, не прости њему, ил' ником
Тровало ме је подмукло, гњило, ал' ипак нећу никога клет'; штогод је муке на мене било, да никог за То не криви свет: Јер, што је души ломило крило, те јој у јеку душило лет, све је То с ове главе са луде, Ѕанта
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
све по врату, док све девет посијече, па се скине низ јелу и полако сиђе доле у град, онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто! Сам у себи помисли: »Баш су то све дивови искоријенили и понијели!
Кад тамо ал' има шта и виђети: соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никог до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава.
Она кад то чује, бризне плакати и стане се молити оцу: — Нигде никог немаш до мене једину па и за мене не мариш да погинем.
Царев слуга се бијаше веома обрадовао што је постао таква сила да се никог не боји, и да би се привикао на оклопнике чешће пута удараше магарца и даваше им поједине послове.
Кад тамо дође, дочека је сестра, е боже драги, нема куд боље и красније, ко ниђе никог свог до њу једну што има. Борме се она ту неколико дана позабавила, дјевојчица јој већ поодрасла.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ево ти сад предмета „Познавање друштва“! Ево ти га сад! Никог не познајеш у вароши, а свугде около замке. Добила си петицу из „Познавања друштва“ а не познајеш ни своју рођену
Чим ствар опали низбрдо — нигде никог ни од корова! И што је најцрње, оно мало света по улицама журило се некуда као сумануто.
А као главни адут против старих Швеђана им је у томе што Швеђани никог не зову кући, не може, као, ниједан наш човек, све и да се убије, да уфура у шведску гајбу!
Ви треба да платите провод што ћете заједно са њима дочекати ту чувену ноћ! Друга ствар — на таквим журкама нико никог под милим богом не познаје, то јест познају се само оних неколико главних који се стално опаљују по раменима и говоре
Пола један — е, ту се већ као мало забринем. Нешто се, значи, дешава? Обрнем два-три телефона: наравно, нема никог код куће. Два сата — бакута већ пева „На Ускрс сам се родила ...“ Било како било, Нове године нема, па нема!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Човјека човјек од срца воли, не плаче нико, никог не боли у земљи Врапца Црвеног. Ту поноћ вози сребрне санке, а вјетар гуди успаванке, и звијезде клизе низ
Видиш их зором раном, дању, у сутон тих: никог не лове оне, нит ико лови њих . . . А код нас мећава гуди, завија, чуда ствара, док мали Сима сања шуме
“ Пропе се пламен у таму крова, обави вилу веселим крилом. Тишина затим завлада млином као да никог није ни било. Истога трена чича се прену, очи му старе лукаво сјаје.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
мачем пресецају архиве преко паса да нико више никог не позна ни дете ни оца ни ону мајку мудру избачене су из употребе личне карте каква вест јерес је овде у праву
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Сео ја тако на столицу, а он, кад ме виде, чисто се овесели: „Где си, забога, Агатоне, ја никог ближег од тебе немам!” ТРИФУН (накашљује се): Овај... неће, канда, бити да си му ти, Агатоне, баш тако близак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Скидај чизме! — Кад раскопча блузу, Александар поче: — Пођем ти ја одавде, и право у стан. Кад тамо... нигде никог. Питам посилнога, где је господин капетан... Каже, ето су у забрану, вечерају. Ништа...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Дакле и то он зна... А каква је то красна девојка и одлична учитељица. Пре две године свршила је школу. Сирота, нигде никог нема, а врло лепа. Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ВАТРОМЕТ Дошло је доба да нам душа све лекове зна, и никог, никог не треба, поносна бескрајна. У телу нам је побуна. У телу нам је гађење, понижење неверство зло.
ВАТРОМЕТ Дошло је доба да нам душа све лекове зна, и никог, никог не треба, поносна бескрајна. У телу нам је побуна. У телу нам је гађење, понижење неверство зло.
А што се тиче двадесет и девете, која се толико пута клела да ће побити све аустријске официре, није, веле, никог убила. Пуковник је добио свега два шамара. Пук се просто разишао, као што се снег топи поред ватре.
Све је мокро. Он ми се међутим једнако јада. Мирним гласом. Броји. Говори о хлебу и не мрзи никог. Њему је свеједно. Нема деце. Ја га једва чујем. Ускоро затим, пред зору, добио сам собу. Све је тако смешно.
Киша сипи, ситна, бескрајна – но то не треба никог да узнемирује. Ено Мадлен, посута хеленском лимунадом, стоји, сва црна, у ноћи – сећа се изгинулих војника Велике
То је детињасто јасно. Не слушајте никог, и оставите се, већ једном, оног нашег, паорског, лаковерја. Ја, немачки ђак, врло добро знам шта пишем.
Прошла недеља била је маџарска. Све су новине ћутале и чекале. Нека никог, код нас, не превари њина коректност. Сад, дабогме, кажу да их је био страх од заплета, који је могао настати да је
Први пут сам осетио да земља, на Сунцу, после кише, дрхти. Цео дан никог ословио нисам. Уосталом, овде је све ћутљиво. Причао бих вам да је све тужно, али то више, у путописима, није обичај.
31, у Мостару. Путујем кроз Србију и Босну. Кад воз уђе у тунел, или кад никог нема у купеју, отварам наша Егзерцирна правила и урличем за мене нову, нашу, команду, на нашем језику.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Цар је мрзео овога старца, али, због народа, није смео да показује своју мржњу. Он се дотле никог није бојао, а од овога старца, не зна ни сам зашто, беше га страх. Зато се сад почео бојати и народа.
МАГДАЛЕНА Сврши се најзад крвава драма... Свет се разиђе... Никог не беше: Онесвешћену Матер однеше— Крај Распетога оста сама Од Њему верних људи и жена— Она, грешница, Магдалена.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
да су унапређивали преко реда само своје најближе рођаке и луде за које су се заузимали њихови присни пријатељи, и никог више. — Шта ћеш ти на то рећи? — — На то ћу рећи да сам са одговором владе потпуно задовољан.
— чу се са свију страна. Сад тек настаде препирка, прави хаос. Сваки говори и нико никог нити слуша, нити може чути.
— Ми овако не можемо ништа учинити. Сви говоримо и нико никог не слуша. Бирамо вођу! Па кога би то између нас и могли изабрати? Ко је између нас путовао да зна путове?
— опет ће први. Дође време поласку. Чекали су мало не би ли се још ко присетио да пође с њима, али, како никог не беше, није се могло дале оклевати. — Хоћемо ли се кренути? — питају вођу. Он устаде без речи.
Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« »Не волим никог, сем тебе, А одсад нећу ни тебе. На тебе људи мане казују: Прва мана — блијед, преблијед, Друга мана — танак,
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
И ПАВКА, ДАНИЦА ПАВКА (долази из десних врата, па кад види да никог нема у соби, одлази вратима у дну, напоље): 'Оди овамо! Чујеш ли, овамо кад ти кажем! ДАНИЦА (улази). ПАВКА: Ти опет?
ЈЕВРЕМ: Нешто, хм, нешто! (Затвори врата кроз која је Даница отишла.) Ето, сад нема никог. Молим те као брата, узми ово звонце па седи, ево овде седи, па да ми даш реч. Хоћу баш да пробам.
СРЕТА: Газда-Јевреме, поправљај ситуацију! ЈЕВРЕМ (збуњено и тупо посматра све редом, он никог не чује и никог не разуме и најзад очајно узвикне): Доле влада! СВИ: Доле!
СРЕТА: Газда-Јевреме, поправљај ситуацију! ЈЕВРЕМ (збуњено и тупо посматра све редом, он никог не чује и никог не разуме и најзад очајно узвикне): Доле влада! СВИ: Доле!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сад то више никог и не потреса: Пси плаћају цену људског прогреса, А он, Прогрес, гази сваког, без речи Ако му се насред пута
Ништа жалосније од рукавице Кад остане без животне другарице! И нигде никог да се потресе Крај слике ове, збиља потресне... Никог да је узме, кући понесе: Шта ће му лева, кад нема десне!
И нигде никог да се потресе Крај слике ове, збиља потресне... Никог да је узме, кући понесе: Шта ће му лева, кад нема десне!
је живео Авдо, наш побро, Хранио се рибом, млеком и травом, И било му је добро, како је добро Онима који немају никог над главом.
Бабе су дозивале упомоћ, али Не нађе се нико да их сажали, Никог, од Сланкамена до Аде Хује Да се одазове, ни да их чује: Спава Ваљево, ћути Ариље, Сви су огуглали на насиље!
Не, не позивам никог на прославу сребрног, или златног јубилеја. Рећи ћу понешто о приликама у којима сам, крајем педесетих, живео и писао.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Хоће л̓ пасти капља што болове спира? Чекам. Нигде никог. Светлост дана гасне. Ноћ просипа таму и часове касне, Ни звезде на небу да за тренут блисне. — Чекам. Нигде никог.
Светлост дана гасне. Ноћ просипа таму и часове касне, Ни звезде на небу да за тренут блисне. — Чекам. Нигде никог. Уз вапаје гласне Непрегледна хрпа рањеника кисне...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И пошто никог није гледала, нико њој није био раван и достојан ње, напослетку и право је да тако и сврши. Бар да се зна!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Па ипак, као да је са свих стрáна Дошао тужан дах јесени свеле, Јер преливи боја с расцветаних грана Као да никог више не весèле. Чуј малих тица безазлени пој... – Оне су исте к’о што беху пре — Ал’ ми се сада чини — боже мој!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ко се пса не одбрани, не умоли га. — Змија, кад не може да уједе, репом ошине. — Ко сваког слуша зло чини, а ко никог још горе. — Ко другоме јаму копа, сам у њу упада. — Угљен, ако не ожеже, он огари. — Тко зло чини, зло и чека.
— Инат је несрећу родио. — Несрећа је дугорепа. — Срећа никада до краја не траје. — Не бој се никог, сем своје зле среће. О ВРЕМЕНУ — Време је најскупљи новац. — Ништа није јаче од времена.
2 Прича се да су некад биле две сестре: Вида и Ковиљка. Њихов отац није имао никог другог до њих две, а био је врло богат.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она кад види да оца нема, почне тражити пут кући, па наиђе на ону кућу у шуми одмах; уђе унутра, кад види да нигде никог нема у целој кући, закључа врата, говорећи: „Сам Бог да дође не ћу му отворити.
по врату, док све девет посијече па се скине низ јелу, и полако сиђе доле у град, | онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто! Сам у себи помисли: баш су то све дивови изкоријенили и понијели!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: То вам је преко света! А шта кад се разболите, никог свог! ЈАГОДА: Немам ни овде никога, ионако! МИЛЕ: Јесте чули шта каже?
Враћа се Иконија.) ИКОНИЈА: Да ми је ко причо, не би му веровала! Стоји и говори, а пред њим нигде никог! (Примети Анђелка) Ја морам да седнем! Ћоро! јеси то ти? Ниси ваљда побего? АНЂЕЛКО: Нисам, него амнестија!
) ИКОНИЈА: Весели Анђелко, Бог да му душу прости! ЦМИЉА: Нолики човек, пун живота! МИЛЕ: Баш мала пратња! Никог из друштвених организација! СТАВРА: Лака му црна земља! ИКОНИЈА: Очајан дан за пратњу! Много пада!
ТАНАСКО: После педесет година, госкапетане, то ти се више не разликује! То ти више никог под небом не занима! МАНОЈЛО: Како да докажемо?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Не само по жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико никог не зове правијем презименом ни правијем именом, него свако чељаде има надимак.
— Зло је, ћаћа! Није се догодило ништа што би очима мога видити, али је зло велико. Од никог вримена све је пошло суноврат. Нико никога не гледа липим оком, него би једно другога отровало. Да бог сачува!
— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? — запита га Бакоња. — Поради никог дуго манастирскога... не знам почисто. Мислиш ли да ја слушам таке ствари?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Испод: одлази река, сама, удовички, боје дима. НА МАЛОМ ТРГУ На малом тргу — никог, чак ни трга. Ни сенку чак да баци синагога. Рупа место цркве: ни порте, ни бога. Нема куће у ветру, зида, лупе врга.
Шта да радим с руком и у њој са слободом? Заточени: ора је — прхните из тела! Не лече песме никог (творце своје трују): Гле песника у мраку усред дана бела Где му гавранови кришом мозак кљују.
ВРАТА Понекад, тако: на некој старој згради Отворим врата — обично никог нема. Посматрам ствари бачене испод трема: Зурим у ормар (у коме жижак ради).
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Иза окна јој неко пријатељски климну главом. Девојчица приђе другом прозору. »Сањам ли ја то?« помисли. »Татага нема никог! Откуда ова деца?« Девојчица се поново врати првом прозору. Оно малено, светло биће несташно јој намигну.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али, то прво питање које више никог не занима упућује на оно друго које занима само Господар-Јеврема: без издаје, да ли се могло? Да ли се, уопште, може?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ђ. Јакшић XИ ЉУБАВ (1-18) 1 Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне једном час Отеће стару славу, Добиће нови глас.
“ М. Митровић ЛXXXИВ Пустиња лежи дуга, и широка Вече, сја запад... све букти у бл'јеску... Ал' на њој никог - само разасути Скелети неки виде се на п'јеску.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја се тржем, подижем збуњено главу и дивљим, нечовечјим криком питам, претим: „Ко је? Ко је? Ко је?“ Не бојим се никог. Рвао бих се са земљом. Смрвио бих је.
Доцкан, по мраку стижемо на малу станицу. Не познајемо никог. Сами смо, седимо на ђачком пртљагу, дрхтимо и унезверени уздржано јецајући чекамо полазак воза, док нам писак машине
— Да вам нешто кажем, госпођице Тања. Ви немате баш никог овде? — О да, о не! — Знате ли шта? Ето ја сам ту. За све обратите се мени, молим вас.
Вратио се чим, осим стражара одређеног код узетих топова, није више никог било и на своја уска плећа натоварио рањеника коме су се ноге вукле по изораној од граната земљи и однео га на
Свирам, као, у свиралу, а нигде никог, осим стада и мене, нема. Одједанпут нагрнуше са две стране Арнаути, наоружани пушкама, а међу њима и пуно неких жена.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Дошли смо да изнесемо овај други кревет. Тако, сад можете бити мирни; никог вам нећемо увалити у собу. Болничари су пограбили кревет и изнијели га. За њим је остала празнина.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Због тога се моји никад нису причешћивали. — И ја ћу се исповедити... Нисам никог убила. ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? — А од онога нема ништа? — Што питаш ?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она, кад то чује, бризне плакати и стане се молити оцу: — Нигде никог немаш до мене јединицу, па и за мене не мариш да погинем.
Онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто! Сам у себи помисли: „Баш су то све дивови искоријенили и понијели!
Кад тамо, ал̓ има шта и виђети: соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никог до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава.
У тој медреси бијаше један Бошњо, доста богат, а никог од свога рода не имадијаше. Њему драги алах крену у срце, те ти он поче читлук по читлук продавати и са својим
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Из мисли се тргох. Бацах поглед доле, Никог није било. и дође ми жао: “Можда је чекала, можда много воле, А ја? — ја сам свиреп, бездушан и зао.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Признао сам им да имам само пет центи у џепу, да немам никог познатог у Америци и да никог у овој земљи не познајем изузев Франклина, Линколна и Хериет Бичер Стоув, чију сам причу
Признао сам им да имам само пет центи у џепу, да немам никог познатог у Америци и да никог у овој земљи не познајем изузев Франклина, Линколна и Хериет Бичер Стоув, чију сам причу “Чича Томина колиба” читао у
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
структурни образац: (1а) шта су хтеле те речи без тежине (2а) без тишине (3а) исте а друге (4а) на трагу где нико никог не чека (1б) шта су могле те речи без тишине (2б) без тежине (3б) друге а исте (4б) на прагу где свако сваког не
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Вратили смо се као што смо и отишли. ДАРА: Бамбадава смо ишли. ЖИВКА: Што, нисте никог нашли код куће? ЧЕДА: Чујте, мајка, ја више нећу да слушам те ваше савете.
ЧЕДА: Како па шта? Откуд се на картама пише „министарка”! Као да је то занимање: министарка. ДАРА: Па кад она неће никог да запита, но све сама ради. ЧЕДА: Па онда – шест стотина визиткарата! Колико година мисли она да ће бити министарка?
ВАСА: Е, па ко ће ако неће фамилија! ДАЦА (пакосно и више за себе): Нико никог не олајава ако нема зашто. СОЈА (узбуди се): Па јест што кажеш, тетка-Дацо, ето зар би твоју кућу олајавали да нису
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
грцање Софкино у хамаму, није - изричито се каже - „због тога што полази за недрагог, нити што је другог волела, јер никог није волела.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Тешко си теби у његовој власти И свакој жртви каматничке страсти! Јер ова авет, овај вампир бледи Не пушта никог док га не исцеди.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сада није било више никог. И увек су људи некуд одлазили. И умирали. Прљави сељак је терао путем мршаво магаре. Прошли су кроз село, на газу
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Уздисаји стишају се, Док се понове, Никог нема, да се моме Јаду одзове. А ја седох, да у песми Створим лепши дан, — Младу жену уз колевку, Заварљиви сан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Путовали смо возом који је био потпуно празан. Поља су била пуста. На станицама сем службеника никог другог није било.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— поче Стевица, син попа Јове, жилаво и окретно момче. — знаш ти још какав је то човјек, да Бог милостиви сачува! Никог не воли, никог не трпи, ником не вјерује. Мрзи на сав свијет, а на родбину, чини ми се, највише.
— знаш ти још какав је то човјек, да Бог милостиви сачува! Никог не воли, никог не трпи, ником не вјерује. Мрзи на сав свијет, а на родбину, чини ми се, највише.
— чуди се котлар. — Да шта ти мислиш? — продера се Симеун. — Кад сам стигô у Мајдан, мртво све кô гробље. Ниђе никог!.. Паче није! Нијесам још био стигô... Ама, немој, оца му, пометати, па чојек не зна како ће... Заборави' се!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Кад сам навршила двадесет прву, а ви никог нисте нашли, казала сам вам: ја ћу наћи. Па ето, нашла сам! АНЂА: Ама, како то „нашла сам”... И... није то ваљда...
ВИИИ ЈЕРОТИЈЕ, МАРИЦА МАРИЦА (долази из собе): Јеси ли сам, оче? ЈЕРОТИЈЕ: Нисам. МАРИЦА (гледа): Нема никог? ЈЕРОТИЈЕ: Нисам сам кад ти кажем... заузет сам мислима... Врло важне бриге.
(Звони.) МИЛИСАВ: Ја и господин Вића уђемо сами. ЈОСА (јавља се на вратима). ЖИКА: Не пуштај више никог! ЈОСА (повлачи се). МИЛИСАВ: Стегло нам се срце, знаш већ како је, и једнако шапћемо и договарамо се.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1861. ЉУБАВ 1. Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне један час — Отеће стару славу, Добиће нови глас.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И синак био мајци, или кћер, замукни, залуд глас, кад никог и ништа не зовете. 4 Јадна јаснота, умље, јадна реч, мрачни пут грете.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Шта се то с њом дешава? Је ли та жена при чистој свести? Ако јој је стало до човека, зар није могла наћи никог другог него баш монаха и то овога који је смернији од сваке девојке? Изгледа да је у њој прорадила курвинска душа.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сури орли узлетају Горском висином, А потоци беласкају Цветном долином. Свет изумро. Никог нема, Да ме поздрави, Кô да цели живот дрема, Живот убави!
Он разноси слатки мирис и лелуја косе твоје, А ти спаваш, слатко сањаш, моја ружо, цвеће моје! Око мене никог нема, нити чујем жива јава, Небо ћути, земља ћути, све спокојно, мирно спава.
Да л' је жива? Ил' и њу, можда, измеђ туђа робља, Зелена трава одавна покрива Усред незнаног, далекога гробља, Где никог нема да је бар помене, И њену тугу и невоље њене? 17.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Још док сам живео у Бечу, ја сам бежао у варошки парк, ноћу или у подне, када онде никог више нема. Онде сам, у сени дивљих кестенова, посматрао оно умиљато уметно језерце са његовим малим водопадом и
Пред њом се опраштају сви ратници са својим милима, а ја ни са киме. Не остављам никог иза себе, само један нерешени проблем.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Међутим, како прича стари гробар, крезуб и древан, али одличног памћења и жива кроника паланке, у Будиму никог више нема; и ћерка и зет и унука мајстор Костина умрли су.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
(У себи:) Ах, официр, официр!. Момак. Дакле, ви мене истинито љубите? Девојка. Ја ћу у том срећу полагати да никог више на свету не погледим.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Његову позвао; Писао пријатељу ипак да сам душу ђаволу продао; Поручивао посмртне листе, последњи новац ту дао: И никог није било да дође да ме утеши; А мој лик би сам се грчио, кад бих наредио му да се смеши.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад, изненада, крај самог свога уха зачу уздах. Ко би то могао бити? Осврте се Ведран лево, осврте десно: нигде никог! Али, уздах све чујнији. Поче да га захвата нелагодност. Ко уздише? — Ко си? — упита дечак.
Ветар се заустави у грању. Ни река више није текла. Само се чуо урлик пса. — Ти никог њеним гласом нећеш исцелити, опомињем те. Само мојим дахом покретана свирала има моћ! Остави ми бар њу!
— Није ти забаван нови муж! — рече Јежица Хоботници. — Боље да си Главатог Угора одабрала! — Боље да никог није изабрала! — с негодовањем уђе у љуштуру Рак-пустињак. Шта има он с тим шља— мом унаоколо! Поче весеље!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1908. ЧАСОВИ Овдје никог нема. У мрачној самоћи Сам стојим кô муњом опаљено дрво; И хук вјетра, што се малоприје рвô С огољеним грањем,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На царском друму, са сабљом која никог не пропушта, он делује као божанство освете. Грујица Новаковић — по потпуности свога лика, по богатству црта,
Милица: „Цар-Лазаре, српска круно златна, ти полазиш сјутра у Косово, с собом водиш слуге и војводе, а код двора никог не остављаш, царе Лазо, од мушкијех глава, да ти може књигу однијети у Косово и натраг вратити; одводиш ми девет миле
Ил' у кули нигђе никог нема?“ То из куле нитко не чујаше, већ то чула царица Милица, па излази пред бијелу кулу; она пита два врана
Цијел Стамбол јесте позатворан од мојега страха великога, осим врата од Новога хана! Да л' у њему ниђе никог нема? Да л' је како лудо и манито, које јоште за мој страх не знаде?
Он се врати кроз Стамбол-чаршију, ал' од свата нигђе никог нема, сама стоји лијепа ђевојка, и око ње дванаест товара лијепога руха ђевојачког.
“ Гледи царе на четири стране, не има ли тко ближе до Марка: ал' код Марка нигди никог нема, већ најближе царе Сулемане.
Кад ја дођох у поље Косово, јако свану и ограну сунце, у Косову ниђе никог нема, црна тама све поље застрла, не види се сунце од облака, а из таме јунак излазио на ђогату коњу виловиту, а ђогат
мене тога жао није, већ ја жалим, Џафербеговице, кад сам био код двора мојега, ишао сам у лов у планину, а сад овђе никог не познајем“. Њему вели Џафербеговица: „Не бој ми се, робе драгокупе!
Жао бјеше Мустај-бегу Личком, јер од рода више никог нема, пусти сузе низ бијело лице, па он сједе на меке душеке, цура паде у криоце главом, једну руку у џепове
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
прохода по свим јаругама, иза сеоских живица и по разним врзинама гдје год су расле коприве, испече се и ожари, али никог не откри.
Правећи се да иде за неким другим послом, пољар је стао поиздаље да се навија око Прокина гаја, а кад је видио да никог нема у близини, он се брзо увуче у љескар на ивици шуме. Ту се мало притаји и поче да кроји план.
Вијала би га кроз пет села. Завијано хајдучко гнијездо не прича више ништа о дјечацима, не зове више никог у своје окриље. Јесу ли га, можда, сви заборавили? Не, не. Једног дана могли сте шумом пратити траг неког дјечака.
Тражила је штаб партизанског одреда. — Никог преко дана не можеш код куће наћи, све се разбјежало од авијације — жалио се пољар Лијан.
— Их, па како тога да се не сјетим! — зачуди се Јованче. — Тамо у оној дивљини сигурно никог нема. Убрзо мала поворка крену преко подземног језера. Напријед је ишао Мачак с фењером. Посљедњи је био Јованче.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Та како саг да тражим кад убаво си знам да ми неће дадну девојку? — Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...