Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Е, — хвали се Никола, — баш сам срећан а да нема ње, зло! Још би ми дрекавци и кућу оборили. Бива те и мој Золе провири на врата, ал’ онај
Малопре прође овуда мој ђак Милисав, покојног Богдана син... добро дете!... — Јогуница, — прекиде га Никола, — угурсуз!... Та, ево, ако се ја о њему не старам, онда, вере ми, није му се ни отац старао!... Па каква вајда?...
— Хе, хе! — поругљиво смејући се, додаде Никола Белић, — ти мислиш, пријатељ-Радоване, да он у тим лонцима јело готови?... Зна то моја Стојна боље него ма ко...
Зна то моја Стојна боље него ма ко... Мађије су оно!... Хе, главо! — Биће, Никола, биће баш да су мађије... О томе су ми већ и други приповедали, — рече кмет-Радован.
Хтеде уча и даље да продужи, али му не даде Никола: — Па ко му брани? Нек се жени, ал’, богме, о њој нека и не мисли!...
Хе, хе! Зна Никола Белић шта ради!... И тако се разиђоше... Учитељ оде у своју осамљену школу да о другима размишља, јер није имао
Али га нигде не виде. Тек доцније, као крадом, вукао се кроз гомилу света, а кад је дошао до оне софре за којом је Никола Белић са својим гостима седео и веселио се, он мало ка’ застаде, а мајци се учинило да је на Стојну некако намигнуо, а
На дувару је висио св. Никола, а на страни једна дуга пушка и један ножић. Ножић беше зарђао, па му скоро и не личаше да стоји уза ону сјајну пушку
Чудише се томе и говорише да откако је Планинца, није се никоме кућа запалила. Док тек, ето, дође и Никола Белић, блед и погурен, рекао би да је за једну ноћ претурио осамдесет година; беле сукнене чакшире му на дватри места
— Па сумњаш ли, Никола, на кога? — рече кмет Радован, мало као званичним гласом. — Ствар се мора извидети, мора се пронаћи ко је у Планинцу
— Ствар се мора извидети, мора се пронаћи ко је у Планинцу паликућа. — Не сумњам, пријатељ-Радоване, — рече Никола, не сумњам, него баш знам ко је!...
Нико други, него он... — Ко, Никола, ко? — питаше га радознало гомила. — Та онај мој несрећник што му не хтедох допустити да се Сремчевом Јелицом ожени...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
’ Сад рече мој буљубаша Никола Арсенијевић из Вукићевице, који беше са мном дошао: ,А нуто г’, кнеже, Бог и душа, каке су му ноге танке, не има ни
У то време (1793. године) био је парох стари мој учитељ попа Станоје и поп Никола из Кршне Главе, оба стари и не велике науке, но што се тиче крстити и венчати и друге обреде црквене, то су добро
Турци своје судове по касабама, и тако у Ваљеву је био муселим и кадија, а он у нахији кнез као и пре немачког рата. Никола Грбовић преко Колубаре био је љишки кнез; а Подгорци, којима је кнез био умро, дођу молити мог оца да сједини Подгорје
— Но ове скупштине, које ја памтим, овако су бивале: сва три кнеза, мој отац Алекса, Никола Грбовић и Бирчанин Илија заједно по с неколико кметова дођу у Ваљево и донесу сваки од своје кнежине рачуне на суд,
) Тако је кнез Никола Грбовић у својој кнежини на Љубенину Пољу, а Бирчанин на Понура. Кад се на Рељином Пољу покупе кметови, сваки из свога
су на гласу били у оно 12 година наша три кнеза ваљевска, и кнез Ранко [Лазаревић] шабачки из Свилеуве; кнез Никола из рудничке, кнез Петар из ћупријске; [Стеван Андрејић] Палалија из београдске; и за друге сам слушао које мој отац
На тој скупштини били су: од ваљевске нахије мој отац Алекса, Илија Бирчанин и Никола Грбовић, из рудничке нахије кнез Никола, из ћупријске кнез Петар, из београдске кнез Палалија, и кнез Станоје
На тој скупштини били су: од ваљевске нахије мој отац Алекса, Илија Бирчанин и Никола Грбовић, из рудничке нахије кнез Никола, из ћупријске кнез Петар, из београдске кнез Палалија, и кнез Станоје [Михајловић] из Зеока и јошт други.
) Тако су и кнез Никола Грбовић и Илија Бирчанин у својим кнежинама уредили. Опет видинска војска пође на Београд, једна удари на Пожаревац,
Он (Алекса), Бирчанин И Никола Грбовић седну на Палежу у лађу и дођу везиру у доњи град. Запита везир: „Камо војска?” — Кажу му они, да је сва војска
Бирчанин Илија, мој отац и Милован, кнеза Николе Грбовића син (јербо је кнез Никола Грбовић боловао), изађу из Ваљева и сретну Фочића у Пољу Љубенину; он и̓ претворно врло лепо и пријатељски прими, па
Турчин повади нож и почне Станоју главу сећи; а Никола, синовац Станојев, који није ни 20 година имао, како види то, утрчи у вајат, узме кнежеву шишану, и повиче: „Нећеш,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ту је сам газда од кафане Никола Јовић, понајбогатији у Смедереву, са својом фамилијом: женом и ћерком јединицом на гласу и у Смедереву и у околини.
— Осим Николе с фамилијом, ту је на балу и Бранко Небрановић, адвокат и први пријатељ и познаник газда-Николин. Никола га не раздваја готово од своје родбине.
— Одмах се ту поче свирка, игра, разговор. — Газда Никола, опет, одвојио се у побочну собу са својим људима па уз чашу лепа вина бистре политику, оглашујући да је сваки
Споља се чује потанак развучен глас: — Ама, ево улазнице! — Пустите мс! — Шта је тамо? — упита Никола адвоката, који у тај мах уђе код њега у собу. — Хоће један, веле, унутра, а није пристојно обучен. — Је ли овдашњи?
— Је ли овдашњи? — Чини ми се није, како момци кажу. — Па нек уђе — рече Никола и настави свој политички разговор. Адвокат изиђе у салу и махнув руком на једног момка на вратима, рече: — Пустите
Девојка је од овакве куће — нека има накита. — Па не браним — рећи ће Никола. — Ти већ умеш да бираш наките. То нек буде твој посао да набавиш.
— О, ви'те, молим вас! — скромно се чуди Пупавац, а путник још одушевљеније наставља: — Или на пример, какав чича Никола Попрда уместо да притегне самарицу на коња, он ти је одреши сасвим.
букну тек на један мах, па оде као бесан. Јурио је улицама не гледајући никог, па хајд' право у кућу Николину. Никола седи за доручком са својом домаћицом и Савком, и још ту беше неко од млађих.
А Пупавац тек стаде дрекати: — То је срамота!... Срам вас било! Зар сте ви трговац! — Ко сте ви? — скочи Никола у чуду са столице. — Ја толико потрошио... — дере се Пупавац још жешће... — а ви ме за нос вучете...
— а ви ме за нос вучете... Савка и мати јој ђипише поплашене са столице. — Вуците тога напоље! — викну Никола на слуге. — Мене напоље? Срам вас било... — дрекну Пупавац већ очајнички... — Ја толико потрошио!...
— дрекну Пупавац већ очајнички... — Ја толико потрошио!... То је моја девојка!... — Напоље!... — викну Никола и диже столицу. — Те игле... те хаљине... све је то моје!... — дичи Пупавац из петних жила. Савка удари у плач.
Еле, кочије су Симичине зврктале насипом белошевачким, а у њима је седио Никола учитељ и Сава, општински писар из Меонице.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ко ће са мном! Помисли шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве! Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које
Па Никола Ђеро који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л' што за кућу?” Моја мати зна шта то значи, и момче одмах дотрчи
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Аркадије, кад сиђе са звонаре па виде ко је у олтару, лепо се скамени човек већма него кад му се на сну јавио св. Никола и наредио му да каже Јањи грку да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.
Све је у божјој руци. Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: »Помози, свети Никола!« а свети отац Николај му одговори: »Хе, синко, мани и ти рукама, а већ моја ти помоћ неће оскудјевати!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Велика мртвачка глава, која му се приближава, и пита. Отац? Ватер? А чу, како он онда одговара: Звао се Никола! А мати? Муттер? Звала се Петра! И додаде, а баба, Иконија! Она ми је била нешто најслађе на свету! Рођен? Геборен?
Сви ти његови дедови, и деда Гаврило, и деда Мијаило, и Павлов отац, Никола, коме се ни гроба не зна, и његова мати Петра, чији је сагорели леш у Црној Бари оставио, сви су они долазили,
капетан Гаврило Новакович, лајтнант Георг Новакович, капетан Петар племенити Вуич, лајтнант Макса Вуич, капетан Никола Штерба, лајтнант Субота Чупоња, лајтнант Ђурка Гајич, лајтнант Михаило Гајдаш, капетан Неца Рунич, и толики други,
Божичеви пријатељи онда почеше да Исаковича задиркују и Павле је осетио да су за то и дошли. Исмевају га, намерно. Никола Лађевич, стасит, црн, са лицем као да је у мермеру, био је лепотан, али је то лице кварила црна, јарећа брада, коју је
Тражио је да га преместе, на татарску границу. Сасвим је другаче, опет, капетан Никола Штерба дошао. Тај је извадио маршруту и добио водиче, кроз Хунгарију, од самих аустријских власти.
Фенрик Никола Дудварски, у Ади, добио је 44 ланца земље. Фенрик Гаврило Илијевич, 44 ланца. Исто толико и фенриси, Максим Мирилович
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Међу Личанима исељеним у Америку видно се истакао Никола Тесла, научник велике вредности. Али нов дух није још продро у личанске масе, нарочито у католичке.
Али сам у турско време запазио да су вође српске из Тетова показивале такта и умешности. Даље је Никола Пашић, бивши председник српског министарства, тврдио да су се његови стари из тетовске котлине, из села Рогачева,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Не одговара им се. — Развалићемо врата! Почну врата издизати. Господар, Софра прекрсти се, повикне „помози свети Никола”, па стане пред врата на два корака, а наџак подигао. Провалише кроз врата. Први капетан лоповски.
— Хајд’ сад опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — Свети Никола, благодарим ти. Како први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и сребрно кандило на жртву принети!
На том красном кандилу израђени су светитељи, међу којима главно место заузима свети Никола. После неколико дана спреме се на пут, кола натоваре платном и пођу натраг.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Дешава се, и то не баш ретко, једна загонетна појава: с крштењем се чека и преко месец дана од рођења детета. Никола Беговић, поп из Лике, пише: „Срби уопште држе се више свога домаћега обичаја, неголи што би се држати имали
(Вук, бр. 1350) — Ко гођ што ђеља, предањ пада. (Вук, бр. 2257) — Махни и ти рукама, махни! (Казао Свети Никола чоеку који је био пао у воду и само викао: „Помози Свети Никола!“ а није гледао да плива или од воде да се отме.
2257) — Махни и ти рукама, махни! (Казао Свети Никола чоеку који је био пао у воду и само викао: „Помози Свети Никола!“ а није гледао да плива или од воде да се отме.) (Вук, бр. 2983) — Многи чоек није назадан Богом већ собом. (Вук, бр.
блага, дечје народне игре, започео је да прикупља и описује Вук Караџић, а посао су наставили његови следбеници: Никола Беговић, Вук Врчевић, Милан Ђ. Милићевић, Лука Грђић Бјелокосић итд.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
испричам само то како сам уочи Светог Николе, заштитника морепловаца, стављао поцепану чизму у прозор, и како је свети Никола, веровали или не, чак и за време рата остављао разне ствари у ту чизму.
Божић-Бата, Свети Никола и Деда-Мраз су раскринкани. Питам се кога ће сада измислити мој ујак? ИГРАЊАЦ Игранке су почеле већ првог дана
Вишњевача ме некако није привлачила. Био сам трезвен радио аматер из Клуба народне технике »Никола Тесла« у Катанићевој улици и хтео сам да откривам нове радио апарате са једанаест цеви. Зато сам само јео вишње.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Биће сјутра цоктања и отпухивања кад се на њиви појави дјед-Раде: - Е, мој Никола, затрке се на кобиле скаче, а плуг и брана траже друкчију памет.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КАРАЏИЋ 183 НИКОЛА ТОМАЗЕО 206 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ 209 БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 214 ЈОКСИМ НОВИЋ ОТОЧАНИН 217 ЈОВАН СУНДЕЧИЋ 219 ЈОВАН ИЛИЋ 221 ЗМ
не налазе у школском издању (Димитрије Давидовић, Ђорђе Магарашевић, Теодор Павловић, Јован Стејић, Данило Медаковић, Никола Томазео, Милан Ђ. Милићевић, Владимир Јовановић, Милорад Петровић, неколико најновиЈих писаца).
Поповић почео је писати. У његовој породици било је извесне књижевне традиције, дед му по матери, живописац Никола Нешковић, писао је стихове.
србске (1865), Ванда (1868), Кобна тајна (1869), Марта Посадница (1871), Маројица Кабога (1879), Јан Хус (1880), Кнез Никола 3рињски (1888).
средини XИX века, за XИX век оно што је Доситеј Обрадовић био за XВИИИ век: књижевни реформатор и национални творац. НИКОЛА ТОМАЗЕО Као што Михаило Витковић, Србин по рођењу а Мађар по култури, припада и српској и мађарској књижевности,
Као што Михаило Витковић, Србин по рођењу а Мађар по култури, припада и српској и мађарској књижевности, тако и Никола Томазео, Србин по рођењу а Талијан по култури, припада и српској и талијанској књижевности.
знатна имена у туђим књижевностима, а само мањим и незнатнијим делом радили су на књижевности свога матерњега језика. Никола Томазео родио се у Шибенику, у Далмацији, 27. септембра 1802, у трговачкој породици.
Од половине XИX века дошли су и католици, као Никола Томазео, Матија Бан, Медо Пуцић. Исто тако у данашњој српској књижевности има писаца католика, као Марко Цар и Иво
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Прошао већ и св. Никола са славама и стереотипним разговорима на њима, и Божић, ту кроз који дан. Све се ужурбало да га што боље дочека.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед онда викну стрица Ниџу. — Никола, одидер види шта је ово. Нема бритве, нема ништа. Стриц се одмах досјети јаду. — Покрао Раде! — Који Раде?
), али ни то, изгледа, Ниџи не смета. Острвио се човјек, па то ти је. — Никола, синко, притрпи се док макар ја не склопим очи, а онда како ти драго — уздише дјед и не гледајући свог немирног
Биће сјутра цоктања и отпухивања кад се на њиви појави дјед Раде. — Е, мој Никола, мој Никола, затрке се на кобиле скаче, а плуг и брана траже друкчију памет.
Биће сјутра цоктања и отпухивања кад се на њиви појави дјед Раде. — Е, мој Никола, мој Никола, затрке се на кобиле скаче, а плуг и брана траже друкчију памет.
Незнанко је малчице личио на светог Николу, али откуд он сад испаде? Зна се да је Никола велики путник и заштитник свију потукача, али, ипак, и поред свега тога, неће ти се, вала, тај зимски светац приказати
Десно од пенџера, држећи јој у неку руку равнотежу, висио је свети Никола, Угарчинова слава, свјетлуцајући потамњелом позлатом.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— А јавља ли се који? — упита је мати. — Јавља се. Сваки дан. Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику. Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит... — Момак добар?... — Као сваки човек.
Чекај ти! ... И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге на ногу, мали, распасан, заносећи се, твој муж, Никола. Отпоче да лупа на кухињска врата.
нарочито њу, њену проседу гологлаву главу и раздељени јој бели затиљак, а она шапуће: — Господе, Христе, Свети Никола, чудотворче, славо моја! Погледај, Господе, смилуј се и помози. Благослови софру, хлеб твој, што га ти даде...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
14. Босанска вила — лист за забаву, поуку и књижевност — уредник Никола Т. Кашиковић, Сарајево; искоришћена годишта: 1887, 1889, 1890, 1891, 1892, 1899, 1901, 1909, 1912 и 1913. 15.
32. НЕ УЗАЈМЉУЈ ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ: По причању Милоша Зеленовића забележио Никола Т. Кашиковић и објавио у Босанској вили за 1887, стр. 106. 33.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
марвени трговац СОФИЈА, његова жена ЛЕПОСАВА, кћи му од прве супруге ЈЕВРЕМ, пензионирати официр — Максимов брат НИКОЛА, рукодјелац — Максимов брат МАГА, Николина жена МИТАР, кум Максимов СВЕТОЗАР, писар и Софијин сродник ДЈЕЈСТВО
Мој се често љути, али шта ћу, кад не могу, ето, да се разбудим. СОФИЈА: А дете плаче? МАГА: Љуља га, ето, Никола. СОФИЈА (Максиму): А да л би ти заљуљао дете?
(Лепосава одлази.) МАГА: Па не може се помоћи? СОФИЈА: Не може. МАГА: О, тешко мени, толики ето шећер! Ако чује Никола, убиће ме. А дошла би била раније, него сам се, ето, забунила била с пређом.
СОФИЈА: Пази, сикира има два краја. (Одлази.) МАКСИМ (сам, уплашено): Оваква није била. Сад је зло! 3. НИКОЛА, МАКСИМ МАКСИМ: Ах, Никола, брате мој рођени, страдаш ли и ти, као што ти ја страдам?
(Одлази.) МАКСИМ (сам, уплашено): Оваква није била. Сад је зло! 3. НИКОЛА, МАКСИМ МАКСИМ: Ах, Никола, брате мој рођени, страдаш ли и ти, као што ти ја страдам? НИКОЛА: Шта је, Максо, каква је то невоља на тебе.
Сад је зло! 3. НИКОЛА, МАКСИМ МАКСИМ: Ах, Никола, брате мој рођени, страдаш ли и ти, као што ти ја страдам? НИКОЛА: Шта је, Максо, каква је то невоља на тебе.
МАКСИМ Еј, брате, ја сам ти прошао; ја сам мртав, сарањен, закопан — пропао сам, па то ти је! НИКОЛА: Шта је, брате, побогу? МАКСИМ: Шта је? Имам жену — не жену, него лопова, пустаију, арамбашу.
НИКОЛА: Шта је, брате, побогу? МАКСИМ: Шта је? Имам жену — не жену, него лопова, пустаију, арамбашу. НИКОЛА: Твоја жена пустаија? МАКСИМ: Не пустаија, то је мало; убица. НИКОЛА: Каква несрећа! Шта је учинила?
НИКОЛА: Твоја жена пустаија? МАКСИМ: Не пустаија, то је мало; убица. НИКОЛА: Каква несрећа! Шта је учинила? МАКСИМ: Упропасти ме, па крај. НИКОЛА: Али како?
МАКСИМ: Не пустаија, то је мало; убица. НИКОЛА: Каква несрећа! Шта је учинила? МАКСИМ: Упропасти ме, па крај. НИКОЛА: Али како? МАКСИМ: Како, одвукла ме синоћ на бал, па сад оће да и ми правимо бал.
НИКОЛА: Али како? МАКСИМ: Како, одвукла ме синоћ на бал, па сад оће да и ми правимо бал. НИКОЛА: Иди, иди, ја мислим богзна шта је учинила; а оно којешта. МАКСИМ: Кажи ми, тако ти бога, витла ли твоја којекуд?
МАКСИМ: Кажи ми, тако ти бога, витла ли твоја којекуд? НИКОЛА: То не; али, ако оћеш да знаш, волио би да је и таква. МАКСИМ: Е гле, шта овај будали!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Нисмо сви! — кажем. Недостаје још ујка Никола, бакутине заове и јетрве, пашенози, девери и кум Божидар, као и она деца с вашег венчања што су мами вукла шлеп од
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Са титле се скруни титлић у замишљен Житомислић. ПРИЗРЕН, ГЊИЛАНЕ ...да виђу Призрен! Никола І Петровић Његош: Онамо, 'намо Зец из грма, с пања лане. Фијук метка: мук - Гњилане.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сагох се. Али снаге немам. Војник је извуче. Обриса је о шињел... Нека слова... „колић“... Презиме: Ах, Никола Николић! „Ту је“, викнух. „Са њим је сахрањен тај Никола Николић. Брже, брже!“ Сестра је гризла усне и ломила прсте.
Обриса је о шињел... Нека слова... „колић“... Презиме: Ах, Никола Николић! „Ту је“, викнух. „Са њим је сахрањен тај Никола Николић. Брже, брже!“ Сестра је гризла усне и ломила прсте. Срце ми је ударало, мислим искочиће...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Па дозивље свога слугу, вјерна Николу: “О Никола, вјерна слуго, је л’ ми какав град, Је л’ ми бољи, је л’ ми љепши него Цариград?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад га је моја мати посетила, познао је сестру. Кад сам га ја посетио, гледао ме је, немо. Никола Вујић имао је две кћери и два сина.
„Не иди у Београд“, говорила ми је мати тужио. „Зар не видиш како ти је ујак, Никола, тамо прошао? Зар не видиш како је Паја Путник тамо прошао?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
По његову погледу рек’о бих да сумња у мој ум. То ме наљути. — Господине, рекох му, ја сам Никола Николић, професор ове гимназије.
— Молићу за ваше име. — Никола Николић, професор латинског језика. Дама се одједном трже; протрља чело, отвори једну дебелу књигу и загледа је.
— Да, тако је, 1895 године предавао је у овој гимназији латински језик Никола Николић. Он је син... и ту поче ова госпа да ми чита целу моју биографију.
Ваљало је дуго звонити. Умро је ботат трговац, познати ћир-Никола. Звонари ће се, по обичају, сити насањати... Обојица су старци, од преко шездесет година.
Шта ћеш друго! Сад се баш сетио како се покојни ћир-Никола оклизнуо једне зиме на глатким степеницама црквеним. Марко се десио ту, па помогне старцу да устане и одведе га кући.
Марко сеђаше као прикован с погледом на под, а Станко весело обрте лице сунцу. — Сиромах ћир-Никола, не дочека црквену славу! ...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ама треба и он ла припомогне. Сви за једног, један за све. — Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја: Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!
Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја: Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!
« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!
Тек видиш, а оно ушао неки бес у село. Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео. Све он па он! Па, вала, треба мало и други да заседне.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СТЕФАН ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ, сердар РАДОЊА ВУКОТА„ ИВАН ПЕТРОВИЋ КНЕЗ РАДЕ, брат владике Данила БАЈКО РОГАН ЈАНКО НИКОЛА ВОЈВОДА ДРАШКО МИЛИЈА СТАНКО (Љуб.
ВУК МИЂУНОВИЋ РАЗМОТА ШАЛ СА ГЛАВЕ, ПА ГА ПРУЖИ ТЕ СВИ ЗА ЊЕМ РУКАМА УХВАТИШЕ И У КОЛО СТАДОШЕ. ВЛАДИКА ДАНИЛО Чуј, Никола, кнеже дупиоски, и ти руку пружајеш на клетву! Ти си нејак, знаш ли, у Црмницу, а Турцима пред кућом Црмница.
Криву клетву на дом не понеси, јер је мука с Богом ратовати! КНЕЗ НИКОЛА Знај, владико, и сви Црногорци, ја знам дивно како ми је дома; ама имам триста Дупиљанах, нек ме изда свако, кâ и
ВЛАДИКА ДАНИЛО ЗОВЕ ЂАЧЕ ДА ПРОЧИТА ОНУ КЊИГУ, ДА ЈЕ ЧУЈЕ И ИГУМАН СТЕФАН. ЂАЧЕ УЗИМА КЊИГУ. ЂАЧЕ (чита) „Кнез Никола и сви Дупиљани поздрављамо нашега владику! Пишемо ти што је код нас било.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Махни и ти рукама, махни! — Казао свети Никола човјеку који је био пао у воду па само викао: „Помози, свети Никола!“ а није гледао да плива или од воде да се отима.
Махни и ти рукама, махни! — Казао свети Никола човјеку који је био пао у воду па само викао: „Помози, свети Никола!“ а није гледао да плива или од воде да се отима. Не бије мене торба, већ оно што је у торби.
6 Два се петла побише, На попово огњиште; Један вели: „Иш!“ Други: „Да жмуриш!“ 5. РУГАЛИЦЕ (Ономе који се зове Никола) Николица пеца, Уловио зеца; Мајка му се хвали: „Мој Никола мали!
“ 5. РУГАЛИЦЕ (Ономе који се зове Никола) Николица пеца, Уловио зеца; Мајка му се хвали: „Мој Никола мали!“ (Ономе који је гладан) Глади муху по трбуху, Да ти муха питу куха, Да ти питу маца једе, Па за пећи да ти
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
191 20. СВЕТИ САВА И ЂАВО. 194 ШАЉИВЕ ПРИЧЕ 196 1. ПИЈЕСАК И СВЕТИ ПЕТАР. 197 2. КО ЈЕ ТО? — НИКОЛА! 198 3. МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК. 199 4. ЗЕТ И ПУНИЦА. 200 5. ЗА ШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ. 201 6. ПОП И ПАРОХИЈАНИ. 202 7.
— у Земуну: Васа Васиљевић, трговац; — у Карловцима (Сријемскијем): Јован Живановић, професор; — у Карловцу (Горњем): Никола Беговић, прота; — у Котору: поп Вук Поповић; — у Манастиру Ходошу Бодрогу: Самуило Брашованов, јеромонах; — у Неузини:
“ 2. КО ЈЕ ТО? — НИКОЛА! Једнога сељанина врло почне прогонити брат, којему је име било Никола, и не само што га је сваки | дан прогонио,
“ 2. КО ЈЕ ТО? — НИКОЛА! Једнога сељанина врло почне прогонити брат, којему је име било Никола, и не само што га је сваки | дан прогонио, био и глађу морио, него и сву очевину проћордисао, док га најпослије нагна
ј. без нигђе ништа, и од тога часа ниједнога човјека на овоме свијету, којему је било име Никола, није могао на очи виђети ни име чути.
“ Тек што сиромах шћаше да по обичају приступи да му руку цјелива, запита га сељанин: „Како ти је име?“ „Никола“ одговори му сиромах.
“ „Како зашто“ одговори сељанин, „дали не знаш да ми је с мојега брата Николе и свети Никола омрзнуо, а камо ли нијеси ти!“ 3. МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
После престављенија моје миле и слатке родитељнице остао сам учећи се псалтиру. Мој тетак Никола Парчанин, видећи ме приљежно ходити у школу, хотећи облекчати стрину Босиљку, а при том не имајући ниједно мушко дете,
Не знам за који узрок Чаковци чинили су доћи наместо старца Добре некога Стефана Микашиновића. С овим мој тетак Никола учинио [је] особито познанство; казао му је да је наумио, кад се добро изучим, оженити ме и запопити, препоручио ме је
Мој би баба Никола често долазио видити ме; поразговорио би се са мном и питао би ме како ми је; и не упажајући у мени жељу да се к њему
Момче само три года старији од мене; да сам хотео, могао би[х] и њега наговорити да остане. Каже ми да ме мој баба Никола поздравља, који да није болестан и он би дошао био, не да ме натраг врати, него само да ме нагледа; да он већ види
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Деца, по наговору старијих, годинама преносећи на млађе, терају са мном једну те исту задевку: ,,Никола, чик да се прекрстиш! Чик!'' па се дуго, док им не досади, крсте, церекају и буље у најдужу браду коју су икад видели.
Откако се вратио из Париза, трећа је година, није долазио кући. — Коњи су упрегнути — каже Никола, протнувши главу кроз одшкринута врата. — Санке су спремне!
Друкчији је њему овај, сваке године исти дан. Могао је бар паре да затражи. — Коњи ће покидати амове! — каже Никола, поново промоливши главу кроз одшкринута врата. — Може депеша сад да стигне — рече не гледајући га.
Вечерас је сваку њихову реч разумео и одгонетнуо прошлу ноћ. Кад је почео да је туче, Никола је скочио, усправио се, главом притискао греду, претио Ђорђу да ће га заклати, њега, силника и незахвалника што га је
табане, зна како се свлачи и облачи, види руку на свим местима на телу, чује шум чешља у коси, осећа како дише, јер Никола годинама слуша Симкин и Ђорђев живот у постељи, чује све њихове разговоре и љубавне грчеве без тепања и пољубаца.
— Ако не учиниш што сам те молила, ја ћу о теби да разгласим по селу... Никола отегнуто јекну, подиже се с лежаја и са испруженим рукама пође ка гласу у помрачини, да га задави и баци напоље. ...
— Терај! Симка пође ка санкама, па се нагло окрете и врати у кућу. Никола из вајата гледа Вукашина, обема рукама држи се за браду и споро клима главом: огњиште растура, али врућ пепео носи у
Стотинак корачаја дале, ближе војсци но сељацима, ослоњен уз плот, стоји Никола и посматра. ...Ви нисте луди, ви сте слепци, овце. Што сте се збили у гомилу?
— Пуцај! — виче војник другу. — Пуцај ти! — одговори он. — Не погани оружје! — сикће Никола без покрета и држи колац у снег заривен.
Пуцњава се прореди. Јауке рањеника угушује кукњава жена по селу. ...Моја буна је друкчија била. Никола клонуло седе у снег, не испуштајући колац.
— Ти си, брадоња, за ову несрећу крив! — замахну војник кундаком. Никола младићки скочи и потрча према Аћиму. — Не погани младост, војниче! — двапут понови.
— Не погани младост, војниче! — двапут понови. Аћим виде Николу, не помаче се, прошапта: — Удри, синко. Никола се издужи између њега и војника. — Ја сам јачи — рече мирно.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Господар Јеврем застаје испод прозора на крају бочног дела куће, прозора који гледа у Јевремову улицу, и дозива: „Никола, хеј, Никола!
Јеврем застаје испод прозора на крају бочног дела куће, прозора који гледа у Јевремову улицу, и дозива: „Никола, хеј, Никола!
На прозору се појављује Никола Пашић, који се ни после толико година уопште није променио: дуга седа брада, расејан поглед, загонетан израз.
само имена: Петар Сремац (о коме се зна да је требало секиром да развали катанац на Сава-капији), Драги Стевановић и Никола Стамболија (о којима се, изгледа, зна само како су се звали) и још двојица (којима се, чак, не знају ни цела имена
Наиме, официр се звао Никола Чупић и био је унук Стојана Чупића, Змаја од Ноћаја. УЛИЦА ДОБРАЧИНА Ко је, уопште, тај Добрача?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Онамо, 'намо, за брда она, Милошев, кажу, пребива гроб!... Онамо!... Покој добићу души Кад Србин више не буде роб. Никола И Петровић Његош ИВ ДЕД И УНУК Уз'о деда свог унука, Метн'о га на крило, Па уз гусле певао му Што је негда било.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
НАУКА Садржај УВОД 1 ПИТАГОРА 9 ДЕМОКРИТОС 27 АРИСТОТЕЛЕС 45 АРИСТАРХОС СА САМОСА 64 АРХИМЕДЕС 86 У ТОЛЕДУ 106 НИКОЛА КОПЕРНИК 128 ОТО ГЕРИКЕ 144 ИСАК ЊУТН 170 У ЛАБОРАТОРИЈИ ЛАВОАЗИЈЕА 203 У САЛОНУ ГОСПОЂЕ ЛАВОАЗИЈЕ 217 ПОСЕТА ГРОФИЦИ
И ја ударих у смех. „Ха, Мардохају! Добар посао за нас трговце такав крсташки рат“. „Бољег није свет видео!“ НИКОЛА КОПЕРНИК У хладу сеновитих аркада манастира Светог Павла пред зидинама Рима шетао се тамо амо старешина тог
„У твоје здравље, млади мој Римљанине!“ Куцнуше се, а опат поче да рецитује версове и оде Хорацијеве. Никола га је раздрагано слушао, па кад опат доврши своје декламовање, запита га где је тако савршено научио латински језик.
„Кад болоњски бискуп Томазо Парентучели године 1446 постаде кардинал и годину дана иза тога постаде римски папа Никола В, стигоше овамо већ прве избеглице из угроженог Цариграда и из оних земаља источно-римског царства које су Турци били
Он уздахну, прекрсти се и положи руку на раме свога госта. „Јеси ли, Никола, добар католик?“ „Јесам, пречасни оче!“ „Онда се не заузимај за васкресеније антике!
“ Погледа још једном око себе и виде свугде, и кроз траву и кроз џбуње, рушевине, но ни то га не ражалости. „Никола“, рече сам себи, „не разумем те!“ Одједанпут постаде му све јасно и разумљиво. „Ове рушевине нису мртве, оне дишу!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Да ме је ко тога часа упитао: — Никола, шта мислиш, има ли на свету лепше среће од твоје? — Ја бих му одговорио: — Човече божији, како да ти кажем, нико,
А она се смејала, рекла нам да смо дивни, да ће нас волети као што нас воли Никола, па нам је, после, кад се кола кренуше путем у село, причала о томе како је синоћ вешто и лако умакла из куће.
Кум, без цвикера, гледао је разроко и са чашом у оној краћој руци, казао: „Никола, спремио сам био дивну здравицу на латинском, сад ни на српском не умем да говорим.
Али што је овде, овде је“, па се лупи по срцу. Са бурним „живио“ пропратисмо овај крај његове здравице, па Никола засвира коло. Поп, попадија, кум и ја скакали смо без такта до крајњег замора.
шешир од панаме окачен о дрво, а кум, победоносно, на свом штапу донео велику змију коју је убио и стао да описује. Никола нас је грлио и поновио да нема бољих пријатеља од нас, а ми смо љубили снајку у руку, уверавали је да нам је она од
нема бољих пријатеља од нас, а ми смо љубили снајку у руку, уверавали је да нам је она од данас рођена сестра, да је Никола најпаметнији, најхрабрији и најсрећнији човек на свету и да ће га она волети тек кад га боље буде упознала.
А сусрет наш био је озбиљан и врло тужан. Страдања беху оставила трага на свима нама. Тада ми је Никола изјавио да је неисказано разочаран свим што се ради у земљи али да нипошто неће остати да чека непријатеља, већ да ће
— Зашто ми се не повериш? — Па, ево — рече он — прво: отац ми је обешен. — Јадни Никола — крикнух изненађен и зграбих га за руку. — Шта ми кажеш? — Јесте, још у мају прошле године. Има више од године дана.
Сузе није пустио. Па после кратког ћутања: — Али све то ја бих могао да преболим. — Несретни Никола, зар још има? И ја испружих руке као да бих покушао спречити нешто од чега сам стрепио.
— Никола — рекох уклањајући мараму с очију — ти знаш и моје несреће. Али веруј ми као брату: до данас због њих моје око никад ни
У том тренутку, на малом столу до постеље, зазвони, па кркљаше пољски телефон у својој кожној торби. Никола пружи руку и узе слушалицу: — Ало, јест ја сам. — — — — — — — — — — — — — — Раз... разумем. . . . . . .
Ја узвикнух до вриска. То беше Никола. На дивном зеленку, сав у цвећу и пешкирима, у простој војничкој шајкачи, са Карађорђевом звездом на прсима, поносит,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само из твога села траже пет кућа: Стојићи, Илија, Никола, Јово... — Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати. И онима у Војковцима треба послати.
— Шта, има ли извешћа од синоћ? — Ништа ново. Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро. Не знам само шта ће бити с децом. Чекам извешће свакога часа. — Е њихова је дрскост прешла сваку меру.
Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца. Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.
И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката. Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само
На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица. Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету
Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.
Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник. То се Никола враћа с пута. Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола.
То се Никола враћа с пута. Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит !« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...
Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. — О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. — Чујем — одговори дете осврнувши се. — Јеси нашао јагњад, сине ?
— Да потражим још горе у зобишту. — Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива. Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.
— Пст, да ниси писнуо !... Полази напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. — Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо...
Откуд тамо други хајдуци ?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
да су сви у ризику живота били, па у оном страху сваки се почне по своме закону молити богу; хришчани: „Помози, свети Никола, сад ал̓ никада!“ а Турци: „Свети пророче Мухамеда. амен!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Никола Тесла МОЈИ ИЗУМИ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2011. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Никола Тесла МОЈИ ИЗУМИ Садржај И. Моја младост 2 ИИ. Моји први изумитељски напори 9 ИИИ.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тај Србин из Босне, по имену Никола, имао је лепу продавницу дувана у улици Унтер ден Линден (Под липама) у главној авенији Берлина.
А Никола никад није пропуштао прилику да покаже како се поноси тиме што је Србин. На пола пута између Николине радње и царске п
Обичај се одржао и до мојих студентских дана у Берлину. Никола ме је често позивао на доручак у ту гостионицу, а тамо смо посматрали генерале и маршале немачке царевине који су
на ове германске ратнике, високе, широких рамена, велике главе, снажних груди, увек озбиљне, уливало је поштовање. Никола ме је уверавао да познаје лично неке од њих, јер су му били муштерије, а тврдио је да су као људи питоми као голубови.
Да ли је то обест?” - упитао ме је Никола испрсивши се и уозбиљивши тако да је изгледао важан као они генерали који су седели за посебним столом.
- Да ли си икад видео скромнијег, мисаонијег и продуховљенијег човека негде на свету? - упитао ме је Никола. Ја сам му признао да нисам. - Онда престани да говориш о пруској надмености! - узвикнуо је Никола.
- упитао ме је Никола. Ја сам му признао да нисам. - Онда престани да говориш о пруској надмености! - узвикнуо је Никола.
приликом водио ме је кроз парк и показао ми Бизмарка који је у друштву са пријатељем и ађутантом јахао на коњу. Никола га је поздравио, а исто то сам учинио и ја. Бизмарк нам је отпоздравио на најљубазнији начин.
- Да ли ти личи на дивљака, или на будалу која покушава да силом преобрати Словене у Немце? - упитао ме је Никола чаркајући опет по мојим антигерманским предрасудама.
На то је Никола узвикнуо: „Хелмхолц! И он би изгубио свој светачки изглед када би морао да носи на плећима читаву империју, коју
“ Никола се родио у Босни у доба турске владавине, тако да није учио неке школе. Али као слушалац био је пажљив и увек је мислио
Једни друге су звали комшија. Срби уопште користе ту реч када говоре пријатељски о Немцима. Никола је увек говорио о цару као свом „комшији“; више његових муштерија то је знало и уживало је у томе.
Ћипико, Иво - Приповетке
Стари Никола види да су се дјеца почела љутити, а није их лако одљутити кад им прекипи, па, да не буде зла, одреди да се с духаном
—Што је вриједно у кући, покупи! — наређује стари Никола жени, и похита брату у другу кућу да му остави и препоручи оно што се махом собом не може понијети.
У свануће стари Никола и син му Спасоје пођоше на Цетиње да се властима пријаве и да чисто испричају што се догодило. Па ако власти нађу да
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Па ипак на крају то мора учинити. Синтетичке књиге о Црњанском написали су Никола Милошевић, Александар Петров и Петар Џаџић.
Краков, Станислав - КРИЛА
Један немарно држани шлем паде, и звекну о камен. — Оде ти глава. Никола. Никола учини презрив покрет уснама. Рашчупани бркови му се покретоше.
Један немарно држани шлем паде, и звекну о камен. — Оде ти глава. Никола. Никола учини презрив покрет уснама. Рашчупани бркови му се покретоше. Немарно се наже, подиже шлем, и обриса прашину рукавом.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Још це коњаник и не врати, кад дотрчаше два коњаника из београдског батаљона (Бајлони и Никола Ђорђевић, чини ми це помоћник Терзибашићев). Долазили су с тешичке, дакле с турске стране.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
268 МАТИЈА БАН 271 МОЛБА ПОТОКУ 272 ВУКАШИН РАДИШИЋ 274 ПРИЧА 275 НИКОЛА БОРОЈЕВИЋ 277 СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК 278 ТВРДИЦА 280 ТЕРПСИХОРИ 282 ЧУДНОВАТИ ЉУДИ 285 ОБИЛНИ 287 НЕМАРНОМ
1839. Вукашин Радишић НИКОЛА БОРОЈЕВИЋ СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК О премили језик, одавно се слави Твој слатки и глатки и виспрени глас, Из дубоког
1841. Никола Боројевић ТВРДИЦА Разболи се ћифто (големе невоље!), Без лекара тешко да ће бити боље; Нападе га огањ и грозница
С таквим несретником није што почети! 1842. Никола Боројевић ТЕРПСИХОРИ О богињо лепа, за којом све лепе Девојке и снаше тако жељно хлепе, Твоје царство наста:
1842. Никола Боројевић ЧУДНОВАТИ ЉУДИ — Нерадину у великом граду (Петсто миља од нас је далеко!) Видно сам — каже старац Пеко
1843. Никола Боројевић ОБИЛНИ Нек’ непријатељ свега што је добро У чисто жито црни кукољ сеје, Нек’ сваки држи оно што је
И тако, што је обећао јавно, То све, к’о јунак, осведочи славно. 1843. Никола Боројевић НЕМАРНОМ ЧОВЕКУ Нека гаче или пева Врана, славуј или шева, Нека куди или хвали Дух велики или мали,
1844. Никола Боројевић КАРНЕВАЛ Што је дош’о тај заванда, Јер се кући већ не вуче? Чујете ли како банда По сокаку лепо туче,
1844. Никола Боројевић БАЛ Ала опет, дођавола, Ето опет банда свира, К’о упркос красног пола Хуком, буком гратулира, Да
1845. Никола Боројевић РЕЧ У СВОЈЕ ВРЕМЕ Да многи који се пером рита Сам себе, и то строго, пита Је л’ оно што он жаром брани
1846. Никола Боројевић ПОКЛАДНИЦА Госпоја Персида Носи штехер леп, Краткога је вида Кад огледа џеп; У цркву оклева И на
1858. Никола Боројевић ПИТОМИЦА Дочекавши мајка с пута Питомицу института, Своју милу Фему, Кликну срцем нежног жара: „Има
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Сарбским начином....", а судећи по објашњењу које даје рибар Никола Зет - "Како меу дружином васда смо чинили", начином увелико уобичајеним за јавно извођење.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— Арцхів фüр Релігіонѕwіѕѕенѕцхафт АСПх — Арцхів фüр ѕлавіѕцхе Пхілологіе БВ — Босанска вила Беговић — Никола Беговић, Живот Срба граничара, Загреб, 1887.
у великој капи, смиљевцу, који млада носи кроз 40 дана после венчања, такође је апотропајон (упор. Никола Зега, Изобичајене младине капе у Србији, ГЕМ, 1, 1926, 74, и ТРЂ, ННЖ, 3, 1931, 54; Прилози проучавању народне
од сребра; под њом је постеља посута сваковрсним цвећем, највише босиљком и ружом, и на постељи се одмара свети отац Никола (Вук, Пјесме, И, 209). Сува д.
Ћипико, Иво - Пауци
Напокон се усмјели: — А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе” га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: — Лако је за њ!... Да би онако за очеву вам душу!.
Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. — А ни вам боље било у свиту? — У свиту?!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Пет некадањих професора Велике школе: Живојин Ђорђевић, Никола Вулић, Бранислав Петроније. вић, Александар Белић и Станоје Станојевић, морадоше се на новом Универзитету, пошто су
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
прво у Школском листу, а затим и у Пријатељу српске младежи, српском листу за децу (Сомбор 1966, уредници Натошевић и Никола Вукићевић). Уопште гледано, другу половину 19.
(песме и нове песме) У Сомбору покренут Пријатељ српске младежи, српски лист за децу (уредник Никола Ђ. Вукићевић) 1867. Милорад П. Шапчанин: Дар доброј деци (песме) Димитрије Јосић: Како је у месецу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А што не запали кандило, кад си већ тако милостив, еј, чича Никола! — Гробар жмицну оком, као у механи крај полића. — Ајде ти, женска главо! Зејтина би! Зејтин је за пржење сомова!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
дугим столом седели су окупљени: Милован Глишић, Милутин Илић, Симо Матавуљ, Драгомир Брзак, Владимир Јовановић, Никола Ђорић, Драгутин Илић, Паја Адамов, Иво Војновић, Коста Арсенијевић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Војислав Илић,
При тој речи Јанковој прођоше прстима кроз браду Драгомир Брзак, Влада Јовановић, Никола Ђорић и Драгутин Илић, а Војислав поглади своју пажљиво подшишану Шекспирову брадицу, док Коста Арсенијевић зари своје
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ех, шта ћете... Да нема тога и Никола Пашић би ишао у рат! — размишља Танасије. Сажалио се Танасије на своје другове, који су седели на киши шћућурени
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Године 1566. била је велика битка код Сигета, у којој је погинуо хрватски војсковођа Никола Шубић-Зрињски. Тих година, ради успешније одбране од Турака, основана је дуж турске границе (између Драве и Куле и
“ Грбовић (Никола), колубарски кнез, храбро се борио при освајању Београда 1806. и убрзо потом умро. Алекса (Ненадовић), ваљевски кнез,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Господин Паприка! Стриц је поново зажмурио и почео у себи да чита нешто као молитву: — Драги боже, и свети Никола, и свети Панкрације, и свети Акакије, доведите у разред нашу стару учитељицу, госпојицу Лану, а овога Паприку носите
У вола се претвориш. — Де ти, де, Никола, само ти буни. Могао би се кајати. — Охо-хо, плашиш мечку решетом! — гракну Ниџо.
Учитељица и нехотице стукну и задивљено рашири очи. — Ама јеси ли ти то, Никола?! — Ја или који било син ове земље, свеједно! — одговори момак, надахнут и задихан.
Мачкову — објасни Јованче. — То је Мачак пронашао кад смо се прошле јесени крили од школе. — Хајдемо, Никола — узе да га пожурује учитељица . — Боље је да се и тамо сакријемо, него да сад удариш у пуцњаву.
— То су ми комшије, пријатељи и помагачи из најтежих дана окупације. Имам у њих пуно повјере-ње. — Па добро, Никола, поведи их са својим батаљоном. Пред полазак у батаљон, читава дружина искупи се код Јованчетове куће.