Јакшић, Ђура - ПРОЗА
а Милисав се трже и зачуђено погледа у свога учитеља; као откуд учитељ да познаје његове тајне мисли, које он досада ником није поверавао?
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
нам показује истину, а мрачно сујеверије чини нас бојати се слабе кокоши и покојних у гробљу костију које нису кадре ником никада зла учинити.
” Наравоученије Ником није мило умрети, ако ће како бедно живити. Далматинци знаду различне веселе преповетчице сврх ове материје.
С најбољим срцем, за своје непостојанство, ником није кадар добра учинити: његови исти сродни и пријатељи не смеду се на њега наслонити: о њему се управ може рећи да у
Муха, ако и не уједа, а често на образ наскакује, досади нам: боцање бухе нити убија, нити трује, али опет ником није мило. Учимо дакле децу из младости расужденију, и дајмо им на то у себи пример.
Дакле, учени и благоразумни у народу, знајући да ћеду богу и будуштим родовом отвјет страшан давати, нек не пазе ником атара, и нека се не боје нити стиде божје истине и правде, нека говоре без пристрастија, нека бодарствују какове ће се
Ко ником није дужан и с својим трудом праведно живи, он је доста богат и свободан. А кад је већ ова басна за калуђере споменул
дочепа времена, оде у старчеву башчу злато саспе у торбу, а котао напуни шљунака, затрпа га брже боље, пак испод жита, ником ни речи.
Сведоџба ти томе наши калуђери и фратри: они ником ништа не дају, али све просе те просе. А да ви имате жену и децу, ви би радили као и ми, пак би вас и бог благословио,
не привучеш, и не учиниш га да остави фрулу своју, и да тебе с удовољством и с услажденијем задуго слуша, дотле ти ником немој рећи да лепо појеш.
А ко богу не благодари на дару битија, живота и словесности, знак је да је свега тога недостојан. Ко ником није благодаран на слаткој љубови и пријатељству, показује да нити кога љуби, нити га ко љуби, а нашто му таки живот?
је зато врану слободно месо са алтара узимати што је он пророк; или га зато за пророка почитују што он посвећено месо, ником не питајући, носи пак једе.
Зато све те вешти (које ни на какву дјејствителну ползу ником нису, развје на детињску и сујеверну очију забаву и на нерасудну света гордост) нека се уложе у један капитал, а при
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — „Баш доиста, прото!” одговори Веса. — Ја се побојим да не чује ова војска и кажем: „Весо, о томе ћути, ником да ниси казао; јер, једном ако кажеш, тврда је вера: ти ћеш погинути”.
стрица Јакова, Митра Миличанца, трговца, Коју из Свилеуве, и јоште њи̓ двојицу, прочитам им оно писмо, закунем и̓ да ником не кажу, да нама Немац неће помоћи, и да све говоримо: „Ето Немца, ето топова”, да се народ не би поплашио.
Ми како смо дошли у Боговађу, одма смо послали на заорешку и шабачке скеле, да скелеџије држе чисте рачуне и да ником другом но синоду сваког месеца доносе рачуне, и што буде готови̓ новаца донесу.
” и отера ме натраг. Ја гладан, а жалећи за мојим петацима, помислим: ја нисам ником крив, а неће мене арамбаша посећи; вратим се око брда, дођем кући, ал̓ то велика громила оружати̓ људи, дуге пушке о
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Моје... моје ја хоћу! Нећу ја ником ни оволико зајести! — виче газда Рака и показује црно за ноктом. — Нека, нека, газда-Рако!...
— О те још како, господине! Ова луда светина... шта ти она зна? Права марва! — Само, Ђуко, паметно!... Нећу ником да си словца проглавио. Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...
Нахоче је на месту. Капетан није одерао Симицу. Град није ником ништа побио; готово га није ни било тога лета... Сељаци почеше увиђати да и поп покашто може млатити глогиње.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Власт субашина беше велика. Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа! Коме да се жалиш? Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.
– Две стотине дуката!... Их!... А сумњаш ли на кога? Иван умукну. Саже главу и пониче ником... Кмет је ходао преко одаје. Та, то није било за њ само чудо него страх божји...
Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. — На кога сумњаш? — запита га. Иван опет ником пониче. — Не знаш ко је? — упита поп опет. — Та, то и јесу јади, мој попо! ..... Ту и нема више сумње... — Па ко је?
Па још пас пита где ми је жена?... Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!... Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?
— Ибро! — рече он Јовану. — Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. Турци су ишли безбрижно. Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија. Дођоше средини бусије... Као да се земља проломи.
— Ти то знаш. Видео сам кад ти је Зека пешто шапутао. — Јесте, попо, али преко Дрине... Него, молим те, немој ником казивати!... Попа се врати соври. Разговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...
— И Турци баш ћуте? — Ћуте. Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... — Зато ти и хтедох рећи!
Зека плану: — Шта, да оступимо?! — Ја говорим као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо. Турци су јачи од нас. Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране. У нас свега понестаје.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Твој луч севну да се ужди ореола; И носиш, до јуче непозната ником, Све сунчане мреже и звездана кола; И вриш под огњиштем и под жртвеником.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само! Добили госте, па се ником и не фале! А, а, даћу ја вама! Гледај ти само њи’!
Службеница! Љубим руке, гнедиге!... Ал’ молим вас само, ником ни речи! Нек остане код вас! Нисам рада! Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају... Службеница!
Изволите, само до ујутру. — Не брин’те се ништа. — Ал’, слатка, немојте само ником ни речи о томе! Уф, уф. Баш вам фала! Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!
Па к’о што сам те научио. Не попуштај што зацениш. Сад је твоја берба. Само..., — опомиње га Нића прстом, — ћуткац! Ником да се ниси шалио да кажеш да сам те ја научио. Знаш, оба господина су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш...
— А јеси л’ се посавјетов’о с кимгођ? — А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!? — Па зар немаш баш никог другог?...
Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира, истина, ниједне (јер ником није било до тога, не знајући »исход ствари«), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје
Међутим, поштовани читаоци, који су и досад поклањали вере самоме писцу и ником више, знаће да је све то једна измишљотина и да се ствар сасвим друкчије развијала.
бáба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ бог зна како одаје јој чест: све му она свлачи чизме, не да ником другом, нит’ сме ко. Па му дика што му сна лепа.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ружичић се смеје. — Ал’ кажите ми, молим вас. Можете о мом карактеру уверени бити да нећу ником казати. — Кад је тако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати. Јоца Нерић је мој добар друг.
— Кад је тако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати. Јоца Нерић је мој добар друг. Поред њега сам се са његовим сестрама упознао.
— Смешно; али нисте џандрљиви били. — Све ће добро бити. Стигоше већ у О. Љуба каже чика-Гаври да ником ништа не говори, да се што не прочује. — Чекмеџијић ради свој посао по обичају.
Чекмеџијић, истина, није смео то писмо ником показивати, него га је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим спрам фрајле Јулке охладнео те се опет за другу
— Има још једног брата, још је млад, — фини младић, врло изображен, — говори француски, па тај неће данас сутра ником на терету бити, изучио је школе. — Тај неће на штету бити, штавише, учен човек, може од њега свашта бити.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Дакле, друже? — Да, кад се мора онда драге воље! — Драги Јуришићу, теби је лако, сам си. — Ником није лако па ни мени, — одговори Јуришић. — Ипак, ипак, замисли ово: двадесет и три дана од кад смо се венчали.
између, гаравих, брадатих људи овуда по јаругама и кршевима, стежем срце да не препукне од експлозије, а осећам да ником ни зашта нисам крив и не кривим никога.
Он мисли да пара ту нешто вреди, само жали Боже; а и те су му паре проклете: коцкарске паре ником добра нису донеле. А зато време огреѕѕе нестрпљиво меље устима: — Е, знате шта, госпа, вели она: да је тај бандист
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Врашко свет! Како си савија на свака хунсвутарија. МИШИЋ: То је лепо, по мом расужденију, измишленије. Ником се не шкоди, а може се многима помоћи. Оћете ли и ви за фрајлицу узети који лос? ЈАЊА: Лос је три цванцики?
Црњански, Милош - Сеобе 2
И све док није стигао до параде, није више ником дао мира. Он се окретао и вртео око Енгелсхофена и довикивао и својој пратњи у идућим колима.
Ако им каже, како је побегао са Бегеја, неће му веровати, ни браћа. Боље да о својим јадима ником и не прича. А и кад је причао, цела се та прича чинила невероватна.
Није се, међутим, тужила. Замолила га је била да не говори о њеном одласку, ником, и отпутовала је, идућег дана, без уобичајене посете код официрских жена, које нису примале ту лорфу у своју кућу, али
Он је прво, неповерљиво, посматрао, пред собом, цивила, а затим рече да се капија ником не отвара! Стајао је, пред Агагијанијаном, у новом мундиру, који је Аустрија, те године, Славонцима, делила, закопчан
Бајевич га прекиде и дрекну: откуда? Пале их, палеж не чека, а не надају се више, ни Аустријанцима, ни Венецијанцима, ником из Хришћанства. Једино им је још помоћ Дрекаловича сигурна.
Божич ништа не зна, али ако сазна, догодиће се велика несрећа. Није она више дете, да то не зна. Ником Божич не прашта! Божич не заборавља! Али није рат између ње и Божича.
Нема више ту наду. Павле је, до данас, био горостас у његовом оку, бор, који иде право, а не силази с пута ником. Часно. Неустрашиво. Сад му тај рођак личи на шамшулу. Кад му се помену сапутнице, које му долазе у посету, лаже!
А кад Ана поче да преклиње, да ником о том не говори, да ућути, Варвара јој одговори да више не мисли да ћути, него да ће се оцу вратити.
Божич је у младости био и пијаница, и курвар, и коцкар, има сто порока у њему; али се никад ником с пута није уклонио. Тако га је мати учила. Ни пред ким није главу сагињао.
Осим, кад га обузме онај његов бес, кад ником ништа не прашта. Решио се да се покори Вишњевском, и да пије, али је, у исти мах – иако се и он смешкао – ценио, и
Усамљен је човек. Нема ни правих пријатеља. Бог ником не помаже, ако се не помогне сам. Ових дана, каже, очекује производство. Сам је себи израдио, и платио положај.
примамљивија у телу, све страснија, у тој ноћној љубави, од које је био, на слепоочницама, почео да седи, а о којој ником није смео да говори.
Теодосије - ЖИТИЈА
Божаствени младић сакривши овога насамо, испитиваше га о Светој Гори, пошто га је најпре утврдио заветом да неће ником открити његову тајну.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Шта је кривоклетство кад ти стојиш на осам стотина хиљада капитала? Цео свет има да ти скине капу, а ником ни на памет да не падне кривоклетство. АНТА: То јест, ево теби сви скидају капу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Уредник ће већ то наћи. Па зашто не би то штампали? Ником не шкоди, а неће тиме своју публику увредити. После неколико дана дођу новине у варош У. Читају, сваком се допада.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Измучен несаницом и грижом савести, не говорећи ником ни речи, чувајући се да се не ода ни једним погледом, покретом, дахом, он се једнако надао да ће се то десити некако
Сласти, разблуде, прикривено, ником знано, у оној својој великој кући на води, наградивши је после богато, задржавши је у кући, док му се брат не врати,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У многим нашим крајевима, у кућама где има мале деце, увече се ником не даје ништа из куће, ни ватра ни сирће ни квасац, да детету не би тиме „однели“ сан.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
и у Византу да нешто труне, и у Млецима да нешто цвета; за оне којима и леви и десни противник буде, за људе који ником нису прави, јер јасно виде и властелина, а и себра: за оне на које иконокласти подижу хајке, а иконоборци их чекају
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Стани мало, момче! Добар, то јест, трговац кад полази у Беч, он каже: идем у Ердељ. Тако и ви треба да чините. Ником ништа, зашто знате: ко пре девојци, онога је девојка. МЛАДОЖЕЊА: Ја ћу се владати по вашем савету. (Пође.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У ствари, најмање ће је код њих тражити. Свака се књижевна творевина обраћа свима, а ником посебно и ником искључиво. Деца радо слушају понешто од оног што њима није намењено.
У ствари, најмање ће је код њих тражити. Свака се књижевна творевина обраћа свима, а ником посебно и ником искључиво. Деца радо слушају понешто од оног што њима није намењено.
Али запамти, фрајеру, да ником нисам украо стечено животно искуство сам сам га стрпљиво стицао Из врло жилавог присуства Неразмрсивих чворова
Коста – моста , Словац – ловац , керове – зверове , јелен – зелен , новац – ловац , леска – песка , дружине – ужине , ником – киком , Апате - чапате , кокте – нокте , Грчка – брчка , зна се – прасе , попне – опне , татином – батином , односе
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Е па, поштовани читатељи, а нарочито ви што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ујутру, кад сам се пробудио, све је већ било пусто и невесело, ником није било до мојих запиткивања, и ја сам се, због нечег преварен, упутио на оближње ледине, међу докону дјечурлију.
НЕ ТРАЖИ ЈАЗБЕЦА Годинама тако, тихо и ником на сметњи, живио је бирташ Марко Бенић, проводећи дане за излизаним шанком своје радње.
Елем, ствар стоји тако да више не можеш вјеровати ником живом. За подозривог Пантелију не зна се јесу ли сумњивији путници који стижу отуд преко планине, из далека, или су
Осјетио сам: чим изиђем, у тој просторији више ме нико неће памтити, ником нећу недостајати. — Јесте, жалосно је то, иако су у питању само зечеви, обични питоми зечеви, глупи и спори ...да, да.
На Илиндан, пред вече, враћа се Спасоје с црквеног сабора и реферише старици: — Бако, ником ни ријечи о овоме што ћеш чути: данас на збору појавио се магарац с чељадећим ногама.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
на свету не вели: чини зло и буди неправедан; но напротив, сви што и(х) је гођ од стране божије не лажу и заповедају: ником никаква зла не творити, добро творити и љубити правду.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На њега само, роба довека, на њега само, само на њега, небеског гњева све громове проспи, не прости њему, ил' ником не прости! Јер никог не мож' гора клетва снаћи, до заједно с њиме у рају се наћи?
Ох, зато, боже вечне милости, не прости њему, ил' ником не прости!” Још даље пише, још даље се ниже, све жешћа клетва, све страшнија мисô, онај тек зна је што је написô; јер
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
па повади мали нож, и прибоде змију у чело уз дувар, па онда овако проговори: „Да бог дâ да се овај мој ножић не да ником извадити без моје руке“, па онда похита да се натраг врати.
Иди збогом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш коме год, одмах ћеш умрети. Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Јер жена удата нема се ником другом допасти, него својему мужу. КУМ: То је тако. СВЕТОЗАР: Но ни она није добра жена, или, што је све једно,
ДОКТОР: Све је тезис, па може бити и ово. ШАЉИВАЦ: Кад је тако, онда чаша ником не може припасти, него вама. ДОКТОР: За оваку услугу вашу ја ћу вам поклонити све оне књиге које сам претплатницима
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
шала, навуче жена моје аљине, повеза се, пак канда у воду утону, а мене остави да будем место ње госпођа и јошт да се ником не издајем. Шта ће бити ако дође милостиви господин? Ево некога! Еј, тешко си га теби, Пело! (Пребаци вал преко шешира.
Што ће Пела за ово страдати, то не желим ником. (Замањује руком.) Ох, ох, милостива госпођо, ал ћемо да се рачунамо. Питаћемо се јесу ли оне милостиве госпође што
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Што је најважније, ником ништа не верује и све ствари проверава по два пута. Тако, на пример, када неко у друштву спомене Лава Толстоја, он се
Докле ћеш да се гребеш за запаљење? А што је он докрајчио моје пљуге, то ником ништа! Преко тога се лежерно прелази. Пази, богати! шибицоне примећује ...
шеширима и са ташнама у руци, а репортер стоји ли, стоји насред улице и извештава ли, извештава, као, фол, у Паризу ником ништа — Нова година им није артикал, не троше је, него више Четрнаести јули, а у Јордану прекинули ватру, док наш
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ А Паја чита писмо по писмо и мирно каже: Једнаки сви смо па ником зато завидни нисмо.“ Потврдих главом, шта да се ради.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ордонанси зазиру од свакога дрвета, од свакога жбуна, и нико ником не верује. Њихова уобразиља у ниском шумарку види читаве пукове, и, најчешће из страха, враћају се.
Али вас моле скрштене руке ваших старих родитеља, ваше деце, да ову тајну наше батерије кријете, и да ником не говорите, до последњег даха... Јесте ли разумели, војници? — Разумемо! — проговорише они громко и једногласно.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: И то је данас постало власт! ГИНА: Неће да се смилује ником! Ни младом, ни старом, ни болесном! Неће да се смилује ни за паре!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оче наш син твој је бољи него анђели али ником помоћи не може. Љуби крпе као златну круну, а у осмеху крије толику забуну колико је нема у пролећу и мајци.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Стари је пастир седео на трави и загледао се у мушице, па је мислио: зашто је Бог и њих створио, кад нису ником од користи. Сунце, међутим, зађе па понесе и онај златни сноп зрака, а мушице распустише своје коло и разиђоше се.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ја сам доктор права, али то кријем и не смем ником рећи: јер кад би министар дознао, не бих добио службу. Један мој друг, такође школован, морао је, да би добио службу,
— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. — Шта се прави? Човек се бави науком и не ради ником ништа. — Не знам га, брате?! Молим те, каква наука? То код нас не може да буде. — Што? — Тако.
рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: — Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ко вас оно 'нако обрука? — Шта, читао си? вели Митар. — Јесам, брате, па не могу да се начудим. Оно се ником досад није десило. — Како ником, болан! Па чиме ти се пуне данас новине него 'наком грдњом! Али чекај још малко.
— Шта, читао си? вели Митар. — Јесам, брате, па не могу да се начудим. Оно се ником досад није десило. — Како ником, болан! Па чиме ти се пуне данас новине него 'наком грдњом! Али чекај још малко.
— Не знам ја за то... њива је моја и не дам ником да приђе ту. Излази, чича! Викну Спасоје, а кошуља на њему задрхта к’о лист на јасици.
Целе зиме нешто не ваљам, а има недеља дана како осећам велики терет под грудима.... Све ме нешто дави, а не смем ником да кажем... Овако под лажицом, баш овде ет’... Па кад почне да жМијâ, жмијâ... буди Бог с нама! — Којешта, као баба!
ако што видиш, онда ћеш изгубити тетицу... — Слатка! ... Рођена! ... Ником, жива ми ти!... После неколико тренутака, дете стаде извиркивати из свог заклона, и брзо угледа како се примиче
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈОВИЦА: Нисам, рекох прво да разговарам с тобом, па онда... ЈЕВРЕМ: ...Па онда ником више и да не говориш! Мени, па ником више. Воду да метнеш у уста и да не отвориш уста више.
ЈОВИЦА: Нисам, рекох прво да разговарам с тобом, па онда... ЈЕВРЕМ: ...Па онда ником више и да не говориш! Мени, па ником више. Воду да метнеш у уста и да не отвориш уста више.
ЈОВИЦА: Е, па хвала ти, Јевреме! (Одлази.) ЈЕВРЕМ (за њим): Право у дућан и ником ни речи! X ЈЕВРЕМ, МЛАДЕН ЈЕВРЕМ (враћа се нервозно, узбуђено и иде право левим вратима): Младене! (Пауза.
Управо: иди му кажи да он... Чекај: иди му кажи да је... Чекај!... Иди дођавола и немој ником ништа да кажеш. ДАНИЦА (гледа га зачуђено и изненађено и одлази десно).
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Мрк кестен ником не верује, И у том, наравно, претерује. Ал и оклопници из Савоје Тако су крили очи своје. ПОСЛЕ КИШЕ Престаде
Ђак са књигама, коњ пред бичем, Лампа што светли ником и ничем. Мали аутобус у седам сати Оде, да се никад не врати.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ко те воли Данас, тај те воли, јер зна да си мати, Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могоше ником свесну љубав дати!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али, знаш га ти. Откада се са свадбе врати, као да нас је хтео да превари, тако је био мек. Ником рђаву реч, ни „потамо се“.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Да речемо узгред, то бјеше и онако његов обичај. Свако би јутро он повиједао своје снове, ако ником а оно домаћијем. „Е, чујте што сам ја снио!... Сву ноћ сам био у нечесовој тлапњи,...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Прву, средњу и последњу (чашу). — Одговори се кад ко пита: колико си чаша попио? Свежи, ликом, па не дај ником. — Одговори се у шали ономе који каже да га што боли? Сит весео, гладан плакао.
— И даље ће сунце грејати. О БОГУ — Бог не плаћа сваке суботе. — Бог ником дужан не остаје. — Бог је спор, али достижан. — У Бога су вунене ниге, а гвоздене руке. — Лако мељу божји жрвњи.
Виле су неке облакиње, што воде облаке, а неке су бродарице, које бораве крај вода. Виле ником не чине зла докле им ко не учини што на жао. На високим планинама оне воде коло. На то коло човек не треба да нагази.
(Само четири, — јер преко тога броја каже се људи) 286 — Коме је пета за ногом? (Ником — јер је на нози) 287 — Ко у цветњаку најбоље осећа мирис? (Нос) 288 — Куда иде дете кад наврши четврту годину?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Иди с Богом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш комегод, одмах ћеш умрети.” | Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре
па повади мали нож, и прибоде змију у чело уз дувар, па онда овако проговори: „Да Бог да да се овај мој ножић неда ником извадити без моје руке,“ па онда похита да се натраг врати.
По том заиште од девојке мараму па повади свих језика девет и веже у мараму, а девојци каже да ником не казује ко је је избавио, он ће већ доћи кад буде време, па онда оде.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Потом се треба причешћивати божаственим светињама пошто од игумана добијете опроштење, јер ником од вас не приличи да се причешћује без бојазни и без суда; нити се треба причешћивати сваки пут.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СТАРИЈИ СИН Де, знамо то и ми. И ми смо га пратили. Али то ником другом да ниси!... Па, то ништа и није, не кошта кућу; ама, он расипа, чујемо, овде и даје Циганкама, хоће да прода
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Не би могао бити ни благ, ни милостив, ни праведан, не излијавајући ни на кога милост и благост своју и не показујући ником правду своју.
Не старајући се ни за ког жива, не ваља ником живу да је на теготу. Трудом своји[х] руку ваља да се [х]рани; а [х]ране му само толико ваља колико да је једва жив,
Ово смо овако били одредили за заметнути трагове. Моја мајсторица била уранила, да у цркву пође. Слажем њојзи да ћу с Ником цели дан на удицама рибу ловити.
Но, пре него почнем мој начин житија у [Х]опову, нека накратко јавим што се је с мојим Ником урадило. Он је весма трудољубив био, цркву чистећи, свеће и све што је у цркви, намештајући тако да његов старац
Нико се сад не боји да ће му ко у закон дирати. Ником училишта и академије нису затворене. Зраци просвештенија | ума и разума на све наше народе изобилно и богато
И ово што сам узајмио, пре сам с великим, као на великом дару, благодаренијем возвратити могао него ли сам обештао. Ником живу нисам се наметао, нити сам могао, ни времена имао, онде долазити гди ме не желе.
Но мора се кадгод ко једанпут наћи. ’Ајде, у име божје, нек се почне! Сила се ником никаква не чини; нека каже ко што на[х]оди за добро и полезно, а разумни људи и сад и после о том нека суде.
Необично представљаше ми се постигнути: јесам ли ја онај исти који пре неколико дана с мојим комшијом Ником Путиним, из Баната, све покрај Бегеја у Срем, а одавде у црвени [х]ајдучки опанци с Атанасијем покрај Дунава у
речем ја мужу њеном, „убі де прандіо ѕумендо агітур, неміні цедо”, то јест: „Навластито гди је о ручању посао, ником не уступам. Залуду и[х] ја уверавам да без сваке шале то кажем, они све удри у смеј. Но, све ово ништа није било.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
?... Штиј фра-Брне! Брне поче: „Кад господин оће да педипше И у гниву да нас за гри’ кара, Неком шаље ружне, ником липше, Једног болес, другог муња пара...“ — Почетак ми се не свиђа! — рече Блитвар.
Једва је могао проговорити. — Да ми учините доброту, да ми дате билца... Шаље ме стриц у варош с ником пришом. Ја ћу га чувати... вашега билца... кâ очи у глави, а вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
се над село, над звонару, вири на Толу, он види и још брже и снажније трза конопац, да звоно смрска небу зеницу па да ником не каже ко је звонио на ратно стање, боле га руке, мути му се у глави, тутњи, звоно је у његовој глави, великој као
А Тола је јак и све га жене хоће. Досад је све мушку деду имао. И ти ћеш родити мушко. Он ће да ћути, мора, не сме ником да зине, платићу му, убићу га! Кад ја наређујем, мораш. Истераћу те из куће ако нећеш. Учини ми то.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад се распрсне, прогутај његову коштицу, али га пре тога не дотичи и ником ништа не причај! — нагло, као што је и дошао, врабац одлете, а девојчица подиже семенку с прозора, и запрепасти се:
— Ко сте ви? — девојчица рашири очи, а лутка се насмеја. — Ми? Зар не видиш? Па, ми смо Татагина деца, али ником не причај! Годинама она у дрвету урезује наше руке и ноге, и, пошто воли све вас у улици, даје нам ваша лица.
— Да будем виши! — кликну дечак и занеме од узбуђења. — Па добро, бићеш, али под условом да никад не слажеш и ником не нанесеш зло! — Златна краба поче, наједном, да се смањује и тоне у воду.
Тако ћу, ваљда, доћи до брода! — Поклонићу ти три брода, само ме пусти! Поклонићу ти девет бродова, ако обећаш да ником нећеш нанети зла... — Обећавам! — момак олабави мрежу. — Не жури! — опомену га вила.
Да би постао Принц облака, морао би проћи кроз Златна врата, а то још ником није успело! — облачак одлете, а дечак утону у ћутање, дуго, предуго. — Шта ли је то с нашим дечаком?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Било је тога и после Васине погибије, нарочито кад је први устанак пропао и кад бакљаде ником нису падале на памет. Године 1814, за Хаџи-Проданове буне, кажу, стално су освитале нове главе.
Док су га водили Вожду, у Вишњићу су надошле речи. Ако ником другом, Црном је Ђорђу могао да искаже сазнање што се таложило у њему. Било је време.
Тако је испало да је велики пожар, у ствари, донео овој улици више добра него зла. Трговац Пешика ником није причао о оном црном сјају а та необична светлост коју је, и даље, повремено опажао, као да је у исти мах доносила
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Би мировах число, непоњатно ником другом до мени самому, под хаосне остало облаке закопано у њедра мрачности. Колико сам ја посла имао док сам време
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сваког од њих праћаху њихова убојна кола, управљана Ником, односно Амфитритом, а иза ових њихова остала пратња, на страни Атене: Хермес, Кекропс и његова деца, а на страни
Одговорише јој да Исак седи по вас дан у својој замраченој и забрављеној соби, а ником неће да каже због чега. Њутн је снопић сунчане светлости који је продирао у његову собу пропустио и кроз своју призму
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Можеш ме мрзити и гадити се, али ти бар знаш ко сам био. Ни на кога се нисам бацао, нисам био рђав, пакостан, ником зла ни сам желио. Никад. А ето до чега сам доспео. Сад је свака рђа боља од мене.
— Ко? — Душан Васиљев. — Настави, настави! — Не — рече хладно студент, чије ме смело држане задиви. — Ником не допуштам да ме прекида.
Умољен од њега да ником ништа не говори, и добро за то награђен, радник га је пренео у болницу, где је он, разуме се, случај представио сасвим
— Па крешући палидрвце да поново запали своју угашену цигару, наш пријатељ заврши претећи: — Али о овоме ником ни речи! Обећали сте?! ПРВИ ДАНИ Белешке из рата Што сам се више примицао граници, био сам све љубопитљивији.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А затим је дошло вуцарење по мирним послијеподневним кафаницама, по опскурним свратиштима, и дуге, ником повјерене, ни самој себи признате туге; и безнадна борба с годинама, и часови бескрајне пустоши, и панични страх пред
не само за оне велике, за списатеље: од ранга, него, можда, још и више, за оне најскромније: најинтимнија преписка, и ником повјерени записи и дневници диктирани су управ том тежњом.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари.
Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. — Па је ли све извршила ? — Морала је, јадница.
— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. — Да ли ће ти дати без исповести? Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда. Због тога се моји никад нису причешћивали. — И ја ћу се исповедити... Нисам никог убила.
— Нијеси требао. Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. — То сам и ја мислио, али као велим: нека га.
— Да није потера ? — Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао... Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. — Шта веле варошани, жале ли Вуја? — Ко ће жалити ’нака зликовца!
— Немам ја посла са судом... Нисам ником никакво зло учинила ... Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. — Е, девојко, по законима и ти си крива
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Иди збогом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш коме год, одмах ћеш умрети. Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре
па повади мали нож, и прибоде змију у чело уз дувар, па онда овако проговори: „Да бог да да се овај мој ножић не да ником извадити без моје руке!” па онда похита да се натраг врати.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
А, напослетку, нестајала су и раније акта из моје фиоке, па ником ништа, али сад се наврзао некакав инспектор на мене, те мал' ме није чак и под суд ставио.
Ево, даћу ти динар да никоме не кажеш. Идем код Анке у собу. (Даје му динар.) Ником, разумеш ли? Ја знам да би ти мама дала и два динара само да јој то кажеш, али ти буди карактер па немој да јој кажеш.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А кад приведоше кола са подницама, она при подизању леша ником не допусти Јабланову главу, но је сама пажљиво спусти, па приђе Вујани н болно је загрли, овлаживши је нелажним
Срећно је утекао и ено га сад у Вучитрну, али не сме ником ни да се изјада. А њега, Селима, позвали једнога дана у општину са обема женама.
— Новице, по Богу од сада брате, ето изјадах ти се. А ти ћути и не казуј ником. Рекао сам у селу да ми је она жена умрла. Ех, брате, нема чистије земље од наше.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Како ћемо онде То Саваот знаде. Ал’ од земље ваља Да се што украде. Од овакве крађе Ником није штете. Мени Господ шапће: „Тако красти смете!
Нико није довиривô Како дрхћу груди двоје; Нико није прислушкивô: „Ја те љубим, злато моје!“ Ником није на ум пало Да у цвеће пелен сади, Нит’ се нашло злобних душа Да раставе двоје млади’.
Е па нек’ се деси да и он омане: Очајање ником не доноси добра, Чини се и невешт а у себи мисли: Ха, ево Октобра! Сад је време бербе (ако филоксера Рачун не
Добра си топла, добра си хладна; Пред кога дођеш, не дâ те ником, У хладном стању дивно те гледат’ Где дршћеш, дршћеш — твојим аспиком.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Простор језиком трајања препричан и претворен у вечност која ником не треба, вечност за проклетство, које будно вреба под свежом хумком плен свој непомичан.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Таке слике ја бих свету Брже него песму дао, Ником никад не бих рекô, Чиме сам их моловао. ЛXИВ Ко је тужан, нек не тражи Туге нове.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
плеткашу из године 1839: Откако те, брате, знам, тво:риш једнако дела добра Ја; злочинства никад не пре:чињаваш ником; мирни о Стају; од тебе сви људи; бе:генише те све живо дру Же; к'о да знају да си ти све:тло огледало свију добро Та;
живи сасвим сека-Неда, Нит' хоће у очи коме да погледа; Затвори се сама к'о дувна у кући, Кроз пенџер погледи, ником не да ући. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
Све више летиш ти. Земном се руком ником додирнути Не даш. И сам дух ретко те домаше. Бежиш од руке, ума бежиш Од хитленог; к себи мисли мамиш.
Кад мудрујеш, Тад лудујеш! Од нас бежиш! Куда тежиш? Мети тавној, Ником јавној, Коју сматра Мисли ватра, Која лаже, Не помаже.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Док тебе, дане сјајни, не видим; А онда дрхћем, клонем и слепим, Душом зајечим, срцем застрепим, И ником више ништ’ не завидим. Једно бих само бога молио За једну жељу сву крв пролио: Ту да погинем....
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— знаш ти још какав је то човјек, да Бог милостиви сачува! Никог не воли, никог не трпи, ником не вјерује. Мрзи на сав свијет, а на родбину, чини ми се, највише.
“ Док сврши вјенчање, крштење, опијело или што друго, одмах на коња, па кући. Код себе не да ником преноћити. Сам владика да дође, па ништа!
Али његова лаж, његове, 'оћу рећи, бешједе, нијесу ником на штети. — Какав је да је, наш је! Драг нам је. С ону страну цркве чуше се промукли гласови, одјекнуше потмуло кроз
Е, моја дјецо, истровô је Швабо свијет, испоганио и превјерио. Ушла у народ некаква невјера и проклетство. Нико ником не вјерује, па се бојим да ви мени нећете вјеровати... — Јест богме, Симеуне! Пошљедње је вријеме настало, видим ја.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, мислиш ли, можда, постоји Лепота Далека и чудна, непојамна ником? Блудећи је тражиш стазама живота, Очајно је кличеш својом грубом виком, А вретено своје Парка кад размота, Смућен
смо сликом, Вођени нејасним лутали смо дуго, Кô да назирасмо мраком једно друго, И рекосмо реч, што не рекосмо ником На сусрету првом, мада нисмо хтели Ми смо се волели, пре но смо се срели.
И ником не могу бол у срцу скривен, Бол, у тешки терет кô од туга сливен, Рећи тако топло, сав патњама сморен. И ја као луд
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не
Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак... Јак над собом. Себе да има у рукама.
И диже се. Пошто богато обдарила гледарицу, вратила се натраг. Ником о томе није казивала. Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
По другој легенди, б. је прво поникао на Голготи, на месту где је Христос разапет (Софрић, 34). У песми »Бог ником дужан не остаје« (Вук, 2, 5) растргнута је коњима невина, лажно оптужена Јелица: где је од ње капала крв, ту је расло
У чувеној народној песми »Бог ником дужан не остаје« имамо, можда, етиолошку легенду о постанку с. Ту се прича како је снаја, из мржње према заови,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Изабраћемо, почех да брзам, изабраћемо неко згодно место крај Мораве, неки ћошчић да не сметамо ником, направићемо онде просту земуницу... Сабориште — рече Димитрије. Сабориште?!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
тајном ми стојимо немо, Кô саиски мудрац пред Истине ликом; Вео с лица њеног дићи не умемо, Јер Истина цела не даје се ником.
Суморне његове чете јурнуше са дивљим криком, Носећи крваву самрт и живот не штедећ ником. Као лавине снежне с индијских висова тавни', Они се ваљаху бурно у плодне бенгалске равни.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но обојица волимо свој очински дом толико љубоморно да га ником другом не дајемо ни на употребу, а сами га посећујемо тек с времена на време.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
/ Управо је скројен за те,/ обуци га, а што не би?/ У пола га цене дајем,/ ником другом - само теби./ Рукави су, велиш, кратки,/ а већ нема мане друге;/ рукави су, брајко, добри,/ но су твоје руке
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мајстор Коста сачека лето, и не казујући ником ништа диже се с ћерком на далеки пут. Једва је добио пасош, јер је једва умео да објасни куда управо хоће да путује.
Изишао је из Јовине капије посрћући, утучен, унижен, самоунижен. Код куће, ником ништа није рекао, затворио се у собу, није одговарао на куцање.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Све ове и овима подобне, које ником ни мрве не помажу, знатне маленкости остављам онима који су више од мене о труду своме уверени; а ја, кад се у
Изволте да вам на уво кажем; том приликом моћи ћу вас, ако ме удостојите, једанпут и пољубити. — Само ником — Но, но, молим, господичне и матроне, госпожа зато не може да разреши, јер је разговори ваши сметају. »Хи! Хи! Хи!
откуд ове палате у тако усамљеној шуми, тко је њу зидао и навластито каква лица у њој обитавају; но будући да унутра ником није допуштено било улазити, зато сам принужден горепоменуту заповест и из тог призренија прегазити, што ме је Меркур
Јер се врло и лако и често може догодити да је милостива госпоја такова која ником не само нигда у животу свом ништа није уделила, но која се јошт радује несрећи ближњега; може се догодити да је она,
»Али баш ништа жене у месецу не говоре?« Само онда, госпоже, кад имају какву тајну на срцу. »Тајну? Ја моју тајну ником не казујем.« Верујем, госпоже, колико мање туђе тајне храните, толико дубље сопствене раните.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
узму из куће у војску и не дају твојим родитељима никакав реверс, а после две године или те врате или не врате, па ником ништа. Док пушку морају да узму на реверс и у реверсу да назначе да су примили у исправном стању, па тако и да врате.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Један ми пријатељ рече да је ситуација критична... Разуме се! — потпуковник Петар принесе прст устима, као знак: ником ни речи. — О, наравно! — одобрава Лука. Топлота је још увек неподношљива. Преко ноћи нам досађују комарци.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ој, како је страшно пењати се да скинеш губареве ларве. Али, не казује ником Ведран свој страх, па га полако и сам заборавља. Чини све што му кажу. Зазелене се шума, заблиста.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
са ибриком Да захватиш воде, да ти зграбим руке, Пригрлим те себи у своје клобуке, И да тебе, драга, више не дам ником. На душеку трава и мојих смарагда, Као нимфа моја, да почиваш свагда, И да нико не зна твоје место где је.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
СВИЛОЈЕВИЋА 454 46 ПОРЧА ОД АВАЛЕ И ЗМАЈОГЊЕНИ ВУК 458 47 ДИОБА ЈАКШИЋА 465 48 ЈАКШИЋИ КУШАЈУ ЉУБЕ 470 49 БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ 475 52 СМРТ ЈОВА ДЕСПОТОВИЋА 539 ПЕСМЕ СРЕДЊИХ ВРЕМЕНА 544 53 СТАРИНА НОВАК И КНЕЗ БОГОСАВ 545 54
(Бог ником дужан не остаје) Свака од ових словенских антитеза у пуној је хармонији са садржином песме коју отвара: прва и трећа
црну ме струку завијала, а купином лозом повијала, одранила скробом овсенијем; и још ме је често заклињала да се ником не уклањам с пута.
градимо цркву од камена, и Турци ће царство преузети и наше ће задужбине служит од вијека до суда божјега: од камена ником ни камена“. Кад то зачу славни кнез Лазаре, тад Милошу био говорио: „Вала тебе, војвода Милошу!
Та ником је другом напит нећу, већ у здравља Милош-Обилића! Здрав, Милошу, вјеро и невјеро! Прва вјеро, потоња невјеро!
црну ме струку завијала, а купином лозом повијала, одранила скробом овсенијем; и још ме је често заклињала да се ником не уклањам с пута“.
“ 49 БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ Два су бора напоредо расла, међу њима танковрха јела; то не била два бора зелена, ни међ’ њима
дијете, њега чеках за девет година, њега чеках у бабову двору, и још бих га за девет чекала у Жабљаку, у вашему граду, ником не бих образ застидила, ни ја роду, ни ја дому моме.
“ Сви јунаци ником поникоше и у црну земљу погледаше, ал не гледа Котарац Јоване, веће скочи на ноге лагане, па он оде овчар-чобанину, и
Ја каква је цура Љепосава! Кроз мараме засијало лице, сватовима очи засјениле од господског лица и ођела; сви сватови ником поникоше, и у црну земљу погледаше, ја од чуда лијепе ђевојке.
Када ријеч у дружину дође, сви хајдуци ником поникоше и у црну земљу погледаше, како трава на увојке расте као дојке у младе ђевојке; не пониче Даничићу Виде, већ
Тако књиге инџијели кажу“. Кад то чуше сви седам дахија, све дахије ником поникоше, и преда се у земљу поглаше; с књигом не зна нико бесједити, ни како ће књизи отказати.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
није знао Мислили су да је зао Пошао је да им каже Да не може тако више Видеше га неке страже Опалише и убише Ником није било жао Мислили су да је зао ГЛАВА МИ У ТОРБИ КО ДВЕ ПТИЦЕ Ко грлице Гладне ми вилице Ко два коса Лете
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јованче се замисли. — Е, нећемо примати све бјегунце из школе, само оне најсигурније, оне који неће ником одати гдје нам се налази чета. — То си добро смислио.
— Нешто се спрема — прошапута Стриц. — Дјечаци! — поче Јованче. — Ми се морамо заклети да нећемо ником казати гдје се налази наш логор, да један другог нећемо издати и да ћемо један другог свуда бранити и помагати.
— искрено признаде Мачак. Жив ме страх појео у овој пећинетини. —А шта ћемо сад? — забрину се Јованче. —Рекли смо да ником не причамо о овој нашој пећини. Мачак искоса погледа у Луњу. — Сад смо готови, она ће све испричати.
— Одсад сви добро пазите кад овамо долазите. Читав тај дан прође дружини у неком нелагодном очекивању. Ником се није играло. Лазар Мачак није се прихваћао никакве нове мајсторије.
Да пренесем бар неке ствари кући? — Нешто можеш а остало нек чека. И не казуј ником за пећину. Ко би знао зашто нам она још може требати.
— Нијесам ни ја ништа крио, па мирна Босна. Не бој се, ја те не бих ником издао, па да не знам шта нађем. Довиђења, дјечаци. Одмарширао је још увијек војнички, иако се био пресвукао у цивил.
Тражили су по селу бивше војнике, међу њима и Николетину, тражили учитељицу Лану, али ником ни леђа не видјеше, све се бијаше посакривало. — Напипаћемо ми већ те бјегунце, те ваше вукове и лисице!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Прионуше молити цара и другу господу да му буде грација. А цар се је био врло на њега разљутио. Ником ни говорити за њега к себи не припушта. Што ће они да чине, подбодоше сав народ за то. И послуша их народ!
Оде за њим у полате цароградске. И од то добине кано пудља куд год би ходио цар, све за њим пристајаше. Ником ништа, ни псом зла не чињаше, нити се ни ноћом ко од њега бојао.
Зато, кад те која туга по себи, с другога ли снаходи, не тужи ни вичи, зато кад ништа не осећаш да си сам о чему ником скривио, ни Богу ни људма, чекај конац!
Црква је дуга врло и широка; све људе смешташе и примаше их, ником од толико туштених људи није се забрањивало, кроме мени једној пакленици јадној.
А ником не глаша на коју страну хоће се обрнути, кроме галијашким управаџијама потајно да знаду куда ће путовати. Фришко оде у
и горко оцyђyјеш кан' да су људи безтелесни и безплотни, или си ти само с неба сишли ангел безтелесан, те зато ниси ником разборит! Што сад велите духовници за то? Ил' вас увавешћујем на боље или укарам с овима речма?
Узалуд је камен мекшати и мртвоме што обрицати. Ко се заповеди боји, тај не пати и здрава су му леђа. Бог венца ником на празно не даје. Сузами ка из кабла с водом. Што не може морска дубина загасити, то трне мала суза.
и туштени буду дор сливени у једно ка ћерамида доња у теглани, вичући и дерући се плачно сваки у глас, ал' тога чувења ником нејма, ни за лек, ни вида!
А свет је огањ, он светли и пали. А и сам Бог огњем и светом се прозивље ако и ником није дознат што је собом. Јерно он у недоприкучному свету борави те са светом кано с ћурдијом обгрће се...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус. Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан. Девојке га зову и питају га хоће ли да им буде часник.
— Ја се нећу женим, нане. — Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узни се, дете, у памет! Бог дужан ником не остањује!... Скудена и оклеветана девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине!
Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим Друштвом. Ником није казао зашто и крошто, — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас