Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али, ево, нећу питати! У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!... Јовица!... Дај хлебац и со! Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.
А то су и били махом суседи његови: Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца итд., итд. За разговором дође шала, за шалом игра...
— Није. — Ја, ко гракће? — Пријатељ... Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. Харамбаша је седео и премишљао. Наједанпут се диже. — Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Риста Тодоровић кожарски трговац Живка, његова жена Дара, кћи Рака, синчић Пера Каленић Чеда Урошевић, зет др Нинковић, секретар Пера, писар из административног Мин.
Па онда изволите у које доба желите, она ће, извесно, кроз који час бити код куће. – Молим за ваше име? Др Нинковић, секретар министарства спољних послова. – Лепо, ја ћу рећи, а ви изволите! (Затвара телефон.
ЧЕДА: То би лепо било због симетрије. ЖИВКА: Нико ме на телефону није тражио? ЧЕДА: Јесте. Неки др Нинковић. ЖИВКА: Је л' рекô да ће доћи? ЧЕДА: Јесте. ЖИВКА: Баш добро! ДАРА: Ко ти је то опет?
Е, 'ајде, поздрави Дару и зета. Довиђења! (Оде.) XИ ЖИВКА, НИНКОВИЋ АНКА (пошто је Васа отишао, уноси карту). ЖИВКА (чита): А, господин Нинковић? Нека изволи.
Довиђења! (Оде.) XИ ЖИВКА, НИНКОВИЋ АНКА (пошто је Васа отишао, уноси карту). ЖИВКА (чита): А, господин Нинковић? Нека изволи. АНКА (пропушта Нинковића, а она се повлачи). НИНКОВИЋ (испеглан, избријан, напудрован.
ЖИВКА (чита): А, господин Нинковић? Нека изволи. АНКА (пропушта Нинковића, а она се повлачи). НИНКОВИЋ (испеглан, избријан, напудрован.
(Љуби јој руку.) Био сам слободан, на ваш позив... ЖИВКА: Баш вам хвала! Изволите седите! Ја сам вас узнемирила... НИНКОВИЋ: Велика част за мене! ЖИВКА: Хтела сам да вас замолим за једну услугу.
Ја сам вас узнемирила... НИНКОВИЋ: Велика част за мене! ЖИВКА: Хтела сам да вас замолим за једну услугу. НИНКОВИЋ: На мене можете, госпођо са поуздањем рачунати. Же сви ту та фе а вотр диспозисион!
Же сви ту та фе а вотр диспозисион!1 ЖИВКА: Кажу да ви знате сва правила... како да кажем... НИНКОВИЋ: Правила отменог друштва; л бон тон ди гран монд2.
Мислим, знате, да ступим у везе и са овдашњим страним посланицима, па бих желела да уведем у моју кућу отменост. НИНКОВИЋ: То је лепо од вас и, верујте, добро сте учинили што сте се мени обратили. ЖИВКА: Па, казали су ми.
НИНКОВИЋ: То је лепо од вас и, верујте, добро сте учинили што сте се мени обратили. ЖИВКА: Па, казали су ми. НИНКОВИЋ: Госпођа Драга, док је била министарка, није хтела ни најобичнији корак да учини док се са мном не посаветује.
Ен гу парфе.2 ЖИВКА: Гле'те, молим вас, а ја баш сад мислим да правим једну вечерњу хаљину. НИНКОВИЋ (посматра је зналачки): Гріѕ нале, бело грао, које прелива у плавило ведрога неба, креп-де-шин, са нешто мало