Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја твоју Јелицу само љубим! — Сад иди, — рече старац, задовољан, — а кад буде време, дођи, и ја ћу ти је дати... Ничија неће бити до твоја... Милисав га пољуби у руку, па оде...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Нисам ја тáтина. — Па ондак сте мáмина. — Нисам ја мáмина. — Па да чији сте? — Нисам ничија! — рече Јула као љутито. — Баш ничија! О, мај!... И-ју! Фрајла Јулијана, па, ’ајде будите ондак моја. — И-јуф!!!
— Па ондак сте мáмина. — Нисам ја мáмина. — Па да чији сте? — Нисам ничија! — рече Јула као љутито. — Баш ничија! О, мај!... И-ју! Фрајла Јулијана, па, ’ајде будите ондак моја. — И-јуф!!! Ала сте безобразни!
песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао, а он је певао из дешперата ту
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
неће купити, будало једна блесава, а не знаш куда ћеш, него базаш, онако без везе, за свој грош, још неухваћена, још ничија, док на сваком ћошку постављају замке оцвали лепотани са блудним мислима у глави, мангаши пред бифеима, лапонци по
саме од себе, сви жарко чезну да те зезну и одвуку у мрачне гајбе, у тамне ходнике, у ветровите паркове, док идеш тако ничија, без везе.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била. Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У два удаљена столећа, дакле, Ми смо две барице које се цакле На два ничија, црна поседа, Ал у њима се једно сунце огледа: Сунце љубави према истини И правди, на коју су нам преци мислили
Остаје му утабана, ничија земља апстракција, и комуналних проблема. Почео сам слати дописе недељном листу „Република”; неки су и објављени.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више. Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и сигурније корача, брзо
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Време гради низ Котаре куле, време гради, време разграђује. — Вријеме и родни дан никад се не враћају. — Ничија није вечита. — Што се грбо роди, време не исправи. — Што је било — више бити неће. — Много прошло, мало остало.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
септембра 1808. године, сав потресен и испуњен великим надањем. Али, ничија надања, па ни Ивана Југовића, нису це испунила.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Боже мој, Боже, сваком ли се данас одаје чест: царска шума! За турског суда: свачија, ничија шума, а данас царска шума.
Ћипико, Иво - Пауци
А поп Вране свештеник је, па тражи туђих жена, а њему се брани његова и ничија већ његова, и он је њезин једини господар...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ „Њен ток је унапред одређен за векове векова.“ „Она је сат који откуцава вековне часове.“ „Ничија рука не може тај сат зауставити нити његов ход пореметити, па ни рука сајџије.“ „Тај сат зове се васиона.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У том друштву стиже и једна девојка, висока, крупна, иначе туђа, ничија, пола слушче пола усвојеница, код имућног прерађивача кожа. Није лепа, али некако сва чиста. Ристана се звала.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чу Златокоса младићеву изјаву, пркосно забаци главу и рече: — Ко је тај што може ветар за заузда? Ничија нисам! Ничија нећу ни бити, ако се не нађе онај који је спреман да испуни три моје жеље и тако заслужи моју љубав!
Чу Златокоса младићеву изјаву, пркосно забаци главу и рече: — Ко је тај што може ветар за заузда? Ничија нисам! Ничија нећу ни бити, ако се не нађе онај који је спреман да испуни три моје жеље и тако заслужи моју љубав!
Но Златокоса се прибра и рече: — Врати се тамо одакле си и дошао, момче! Ко може сунчану зраку да присвоји? Ничија нисам, ничија нећу ни бити! Заборави ме и нека ти је срећан пут!
Ко може сунчану зраку да присвоји? Ничија нисам, ничија нећу ни бити! Заборави ме и нека ти је срећан пут! — Да би прикрила збуњеност, погну Златокоса танани врат и презриво