Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тобџија је турски био Чанак-барјактар, и добар нишанџија. Онда је и Јаков са 300 коњика очô на Врачар, док су Турке заплашили и у град стерали.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ама како ти пушком гађаш? — Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. — Знам, у Црној Бари. Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!...
— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. — Знам, у Црној Бари. Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана.
У два маха је пуцао на ме, па ништа!... Једаред ударио у капу, а други пут у нож!... А Лазар је баш нишанџија!...” И та га мисао све више опијаше. Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати.
— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош... Пушке се напунише. Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... — Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? — Не. Сад се прибирају.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Игра је одвећ лена и извештачена. У песмици о слову „С” досетка је још површнија: Ухватило се с за топ па нишанџија није могао да опали. Тако је настала реч СТОП ако нисте знали.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Приђох и ја. Пријављивали се резервисти редом и одговарали на питања шта је ко био у кадру. Нишанџија, пунилац... Помоћник нишанџије... возар. — Који? — запита потпоручник. — Шта га питате? — упаде капетан.
Само, још једино Петар нишанџија није могао да преболи. Држећи се за штит топа, ишао је тако, блудећи погледом негде у даљину, И мислио на жену и своје
— и стари претећи диже штап, док му је ветар лелујао седе власи. — Стараћемо се, дедо! — одговори Петар нишанџија. — Ни коске да им нисте оставили! — довикну стари и, већ немоћан, застаде наслоњен на штап.
све су даље, још неко роморење... Наједном се све утиша. Само ноћ и језива тишина... Петар нишанџија обрглио цев и укочено гледа у даљину. Темпирач лежи потрбушке, обухватио шакама лице и гледа у земљу.
Војници распознају своје другове. — Ено га нишанџија са другога топа... ено га, ено уз онога мртвога, што је раширио руке. Међу рањеницима опажамо чудан покрет.
плотун здесна!... Батерија је занемела. Погнуте главе, људи су мрачно гледали преда се. Нишанџија првога топа држи ручицу за опаљивање, али је укочен као мумија и исколачених очију блене у штит пред собом.
— Радомире, пали! — загрме својим гласом потпоручник Александар. А Радомир, нишанџија првог топа, диже се са свога седишта. Хтеде нешто да каже... прогута пљувачку, затрепта очима.
Траило вели, ако се врати жив кући, нигде неће кренути без чутурице пуне воде. Сунце једва зађе за нека дрвета и нишанџија Милован одмерава реглетом колико је још далеко од хоризонта.
— Ово су божја посла, али не ваља оно што људи раде! — вели Петар нишанџија, квасећи дланове, па после превлачи преко лица да би се освежио.
Изузев нишанџија... ко хоће? Сви хоће. Одабрао је командир четворицу и онда им наредио да узму секире, па да заобиђу у широком луку и,
Застрашено подигосмо главе и немо се погледасмо. Без иједне речи брисали су војници земљу са рамена, а нишанџија скиде шајкачу и збриса земљу са затварача топа. Опет ћутимо...
Али наш задатак још није био извршен... Помоћник темпирача искочи из заклона, убаци у цев једну разорну, нишанџија окиде, блесак од топа севну у оној тами... И још једном... — У заклон!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ко има сеченице у пушци? — викну један. — Ја, — одговори Радоња, добар ловац и нишанџија, па пружи запету пушку. Врдну пушком и десно и лево, па се у пола диже. — Не види се ништа, пос му његов!
Краков, Станислав - КРИЛА
— Сиђите. — Луд је, шапутао је згрчени, војник крај митраљеза. Нишанџија је скинуо покривач са цеви, и митраљез је завриштао. Зрна се сретала и поздрављала песмом у зраку. Душко се смешио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ми принесосмо руке шлемовима у знак поздрава. По ручнику Бранку било је чело размрскано и видео се мозак. Нишанџија је био одбачен четири метра и грудни кош му разнесен, да се помаљало напоље једно плуће.
— Није могуће! — засмеја се гласно Радослав. — Да видите шта је било... Седим ја у земуници, кад утрча мој нишанџија. „Господине поручниче, ево га један пуковник!“... Набијем шлем и излетим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
„Ево их Бугари код топова...“ Истрчах горе... Нишанџија Петар протрча поред мене носећи затварач... Бугари трче око топова.
“ Истрчах горе... Нишанџија Петар протрча поред мене носећи затварач... Бугари трче око топова. Нишанџија трећега топа отима се са једним Бугарином око затварача, али други Бугарин му заби бајонет у леђа.
Они послужилац дода гранату и тури је у чељусти цијеви. А она’ нишанџија тад затвори па повуче за ручицу, а ручица поћера пијевца, а пијевац кљуцне у ороз, а ороз: пљас, па посријед каписле.
кррр!... Само некипут чује се: так! так! так! крк!... крк!... крк!... па стане. Ваљда због неког квара, или што је нишанџија погинуо. Непријатељ наваљује све жешће и паљба пушчана и митраљеска сли се сасвим уједно.