Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се окупа обуче се, ниђе никога нит' чује нит' види, па кад се опреми усједе на коња и пође, а ћемер заборави понијети.
Отален опет оде на оно мјесто ђе је ћемер оставио, тражи, тражи: нема, па нема. Зађе по свем ономе пољу, кад ниђе стићи. Прекопа просјака и његову торбу, кад нема ништа ни туј.
Идући тако кроз једну планину, нестане му и 'љеба и ракије, а огладнио к'о пас, а куће ниђе ни за лијека. Наједанпут угледа више себе мачку ће чучи на једној букви, па, да би дао вољу за невољу, скине капу с
Кад тамо дође, дочека је сестра, е боже драги, нема куд боље и красније, ко ниђе никог свог до њу једну што има. Борме се она ту неколико дана позабавила, дјевојчица јој већ поодрасла.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Овден сам неђе оставио жилу. Ђе ми је жила? Зове ме Мајцен на дужност, кад ниђе жиле! Ја сам без оне волујске жиле ко без руке! Тражи тамо, тражи вамо, док ти се не сетик да ће бити овден.
Тражи тамо, тражи вамо, док ти се не сетик да ће бити овден. Без ове жиле ниђе ти нисам присто! СИМКА: Нећеш га, ваљда, ти саслушавати? ДРОБАЦ: Ја не саслушавам. Ја само помажем.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
! Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. — Е, добро. А ти спреми. Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Зец, као зец, ни стрва му ниђе... Е, куку мени, рече Ћеклић, погибе ми јутрос мазга, још каква мазга, кад оно јутрос тек се излегло, па онако трчи, а
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У подруму три акова вина: У једноме само паучина, У другоме само киселина, У трећему ниђе ништа нема! 2 Изгорила дидина колиба; Силна јој се штета догодила!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У сандуку ниђе ништа, до у пријеђељку једна јаспрена ћесетина. Кад то он виђе, рече у себи: — Нуто чуда! Међер је и он био некад
Брже цар пошље слуге по Насрадина. Тражили су га дуго, ниђе га стићи. А Насрадин сваки би дан узјахô магарца па ишао некуд по Стамболу, куд он хоће, а тај дан пустио Насрадин
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ја нађи ећиме, док они мени удари своје пластере и мелене, ту ће и мене проћи ови садашњи севдах на Тyпке, па послије ниђе и ништа. О'лади це човек и онемари па је ка' и свака друга бабетина; мо'ш му ако и по трбуху кољати, па опет ништа.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Свађе је нашао затворена врата. У зиму, неђе пред Часне Вериге, врати се с дјететом у село. Ђе си био — ниђе. Шта си радио — ништа. — Шта ћеш сад, Мијо? — питају га људи. — У Беч, управ у Беч!...
Кô иза јучерашње кише изведрило, ниђе облачка! Само доле над Козаром наднијели се црни облаци, а горе око Кочића Главице врза се густа маглуштина...
— чуди се котлар. — Да шта ти мислиш? — продера се Симеун. — Кад сам стигô у Мајдан, мртво све кô гробље. Ниђе никог!.. Паче није! Нијесам још био стигô... Ама, немој, оца му, пометати, па чојек не зна како ће... Заборави' се!
Наставише јопе' пити. Ардовић по ардовић — лето дође; ардовић по ардовић — љето прође, јесен дође. Ниђе капи ракије! Шједе они мамурни. Шљива премакла, па се забринули. Кажем вам, ниђе капи ракије!
Ниђе капи ракије! Шједе они мамурни. Шљива премакла, па се забринули. Кажем вам, ниђе капи ракије! У цијелој намастирској нурији само је те јесени у Гавре Брадаре пекô кот'о.
Свијет се лијепо умртвио од некаква добра и милине, па дише. Свак весо, задовољан, свак пјева, само се пјесма ниђе не чује. Једини сам ја (плаче) незадовољан, јадан и чемеран. Судац: Шта ти је, Давиде? Што плачеш?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„Сви ми да се у со прометнемо, не би Турком ручка осолили“; „да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке“; „да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога, перје
до јунака, бојна копља као чарна гора, све барјаци као и облаци, а чадори као и сњегови; да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке. Мурат пао на Мазгит на поље, уватио и Лаб и Ситницу“.
Цијел Стамбол јесте позатворан од мојега страха великога, осим врата од Новога хана! Да л' у њему ниђе никог нема? Да л' је како лудо и манито, које јоште за мој страх не знаде?
Ал’ процвиље Краљевићу Марко: „Ђе си данас, посестримо вило? Ђе си данас? ниђе те не било! Еда си се криво заклињала: ђе гођ мене до невоље буде, да ћеш мене бити у невољи?
Кад ја дођох у поље Косово, јако свану и ограну сунце, у Косову ниђе никог нема, црна тама све поље застрла, не види се сунце од облака, а из таме јунак излазио на ђогату коњу виловиту, а
прије су вођене ђевојке, и прије су момци ожењени, и прије су весела бивала у свој земљи, у свој краљевини; твога јада ниђе није било: да подигнеш земљу у сватове, а далеко кости занијети браћи нашој преко мора сиња, преко мора четр’ест
Па се ниђе здржати не могох у држави Јерине проклете, већ побјегох до студене Дрине, па се маших Босне камените. А кад дођох близу