Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Нисте ви први којој се доп’о. — А је л’ остало још у комаду? — Бо’ме, потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио. — Јуф! Та немојте ме, гнедиге, плашити! А пошто риф?
Били су лепи сватови. Сав ноблес тога места био је заступљен. Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он
— вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке, и оставише пуну авлију паора, и одоше у кућу међ ноблес где им је и место. А није мање весело било ни у великој соби, тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.
Вечерало се у собама и кујни. Тамо ноблес, а овде плепс, у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера, који се иначе радо за беамтера издаје.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Песник истиче да је дугоухи „радост за племените и отмене” (доннант плаисир аух ноблес & гентилс), а племените и отмене духове ће, три века касније, Макс Жакоб (Мах Јасоб, 1876—1944), преименовати у децу и
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Јух, бојим се угушићу се од кашља. НИНКОВИЋ: Знате како је: отмености ради човек мора погдешто и да поднесе. Ноблес оближ. И још нешто, госпођо, ако ми дозволите само да вас питам? ЖИВКА: Је л' то опет због отмености?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Опет ти кажем, девојко, ја оћу ноблес у мојој кући. ЕВИЦА: Али забога, мајко, није ли ме и покојни отац учио да није срамота радити?
) Ух! усмрдила сам руку (дува у руку, пак је после брише марамом), сад је морам три дана прати, док је опет у ноблес доведем. ВАСИЛИЈЕ: Мајсторице, то није лепо од вас.
Нек се зна која је госпоја од Мирич. ФЕМА: Кажите ми, молим вас, како ћемо ову моју девојчуру на ноблес подићи? Стоји ми као кост у грлу.
Имате ли вољу удати је? ФЕМА: То је моја једна жеља; али, знате, да ми је какав ноблес! САРА: О, ма схèре, имам вам једног младожењу, то вам је младожења, у Паризу нема таковог.
Иди ми зови Јована! (Евица отиде.) Проклети паорски род, што је научио, научио; не зна осећати како је леп ноблес. ПОЗОРИЈЕ 6. ЈОВАН (весео трчи.) ПРЕЂАШЊА ЈОВАН: Ево ме, мајсторице! ФЕМА: Гледај опет овог!
ФЕМА: Кукавицо, то је ноблес... Ти нећеш више радити као досад, само ћеш за мном ићи, мене и највеће мадаме ...мадаме, враг им матери, нисам могла
ФЕМА: То је нобл, Жан. ЈОВАН: Зар би ви јели? ФЕМА: Јохан, ти јошт не осећаш шта је то ноблес. Што год је у моди, то је лепо.
ЈОВАН: Бога вам, мајсторице, да л’ би ви носили чизме с мамузама кад би то било у моди? ФЕМА: Дакако, то се зове ноблес. ЈОВАН: И панталоне? ФЕМА: Зар ти ниси видио да мадаме носе фрак? ЈОВАН: Хе, хе!
Ниси ни у руку пољубио. ЈОВАН: Шта вас знам ја, кад кажете да вам је зло. ФЕМА: Макар да издишем, угурсузе, опет се ноблес у руку љуби. (Пружи му). На! ЈОВАН (гледи је): Мајсторице, ала су вам испуцане руке! (Пољуби је, и брзо изиђе.
ФЕМА: Ох, ох! (Опет ода успијајући.) Анчицкен, само запиши. — Но ја ћу мени билету начинити, је ли, Анчицкен, свака ноблес носи своју билету. АНЧА: Јест, милостива госпоја. ФЕМА: Пропопо, Анчицкен.
АНЧА: Може, милостива госпођа. ФЕМА (узме наочаре и гледи кроз њи): Коми фо!... Пропопо, Анчицхен, како се ноблес тамо гди си служила унтерхондлује? АНЧА: Лепо. Играју виста, тарока, шаха, бостона.
Мајсторице, ја мислим да вас поштено служим. ФЕМА: Тумо! Тумо! То је псето, магарац, зар ти ниси видио да свака ноблес псето води! ЈОВАН: Па какво је то псето за двадесет форинти? ФЕМА: Мало, лепо, кудраво, коми фо!